U poslednja tri dana ukrajinske oružane snage stigle su do centra sela Robotine. Ofanzivne operacije u pravcu Zaporizhia se nastavljaju, stvarajući prilike za probijanje prve linije odbrane Rusa i dostizanje povoljnih pozicija da oružane snage Ukrajine probiju naredne linije i nastave ofanzivu u pravcu Tokmaka. Tokmak je ključni grad koji otvara put ka Melitopolju i Azovskom moru. Ukrajinci takođe zauzmu pozicije koje otvaraju mogućnost opkoljivanja Rusa u blizini Bakhmuta.
U oblasti između granice i reke Donets, u pravcu Kupianska, Ukrajinci se umesto toga brane od ruskih ofanzivnih operacija. Nastavljaju se ograničene borbe na mostu na levoj obali Dnjepera u regionu Kerson. U ovom veoma kratkom prokletom opisu trenutnih borbi, upečatljivo je da u pravcu Robotinskog, ili u oblasti Bakhmut, borbe u sklopu takozvane kontraofanzivije tokom koje se uvek uvek boriti već dugi niz nedelja. Malo ljudi (uključujući Ukrajinu) kaže bilo šta o imenu sela Robotine, iako je to važno za operativne vojne planove.
Takve vesti nisu očekivale Ukrajince posle dva meseca najavljenih ofanzivnih operacija koje su donosile veliki napredak. Ako u Ukrajini postoji svest o tome koliko su krvni vojnici prolili u borbi za svaki kilometar stepe presečene mecima i koliko je težak zadatak da se probiju strašne odbrambene linije agresora, onda u Evropi ili Americi, kad smo već kod toga, još jedan dan izveštaja o napretku u okolini sela sa čudnim imenima izaziva druga osećanja. Pa čak i sumnje: da li se ukrajinska ofanziva uopšte sprovodi? A kakve su šanse da će se rat završiti na predviđenom vremenskom horizontu ako obe strane ne mogu da izađu iz stepa Donetsk-Mariupol?
Takva pitanja i mišljenja posebno nerviraju Ukrajince. Naročito sada, kada, slaveći Dan nezavisnosti, uvereni su da se Rusi neće smiriti i da će ponovo početi masovne vazdušne napade.
Sirene za vazdušni napad ponovo zavijaju nad zemljom – MiG-31 naoružani hipersoničnim raketama Corsair poleteli su u vazduh. Noću su bespilotne letelice napale region Odese. Ovo su ukrajinske svakodnevice. I Ukrajinci su umorni, ali za razliku od onih koji su umorni od rata na Zapadu, ne mogu da isključe svoju tv sa ratnim vestima ili Tviter za manje stresne informacije.
Daj nam još oružja!
Napori Ukrajine da nabavi još novog oružja dobili su impresivan zamah. Počelo je snabdevanjem ručnih protivtenkovskih sistema Koplje I NLAW. One su bile od vitalnog značaja u prvoj, manevarljivoj fazi ruske agresije, omogućavajući lakim ukrajinskim formacijama da teže napredovanju ruskih oklopnih kolona. Zatim, posle sastanka grupe zemalja podrške Ukrajini u Ramštajnu prošle godine, pomoć je postala strukturisanija. U maju ove godine, Lojd Ostin, šef Pentagona, priznao je da su mu ukupno države koje podržavaju Ukrajinu obezbedile oružje u vrednosti od 65 milijardi dolara. Sjedinjenim Državama (više od nemačkog budžeta za odbranu, koji, na kraju svemu, nije u potpunosti posvećen oružju).
Artiljerija je stigla na stabilizujuжu liniju fronta, zatim malo oruћje, municiju, prva borbena vozila i, na kraju, tenkove. Poljska i druge zemlje u regionu među prvima su pružile značajnu pomoć, prenoseći oružje postsovjetskih modela (posebno tenkova T-72, pešadijskih borbenih vozila, 2S1 haubica itd.). Poljska je takođe poklonila moderne haubice Krab. Protivavioni sistemi otišli u Ukrajinu Patriota, Iris-T i druge. Konačno, udarni raketni sistemi Himars i rakete Olujna senka.
Put nije bio bez razmirica i lažnih početaka. Kao, na primer, prošlogodišnja konfuzija sa navodno već isporučenim MiG-29, koji su, na kraju, stigli kasnije. Ili svađa oko otpora Nemačke snabdevanju tenkovima. Generalno gledano, zapadna koalicija je delovala u ritmu svog kalendara, koji je bio određen sposobnošću da obnovi opremu izdvojenu iz skladišta, veliki broj arsenala i, pre svega, volju političara koji su se osvrnuli na pacifističko biračko telo i strahovali da će biti uvučeni u rat. Sa ukrajinske strane bilo je stalnih poziva i zahteva za novu opremu. Volodymyr Zelensky bi mogao sebi da napiše moto: dajte još oružja! On tako često ponavlja ovaj zahtev na sastancima u inostranstvu.
Poslednja tačka dnevnog reda oko koje se odvijaju diplomatske bitke su višestruki borci F-16. Posle nedavne posete Zelenskog Holandiji i Danskoj, postalo je poznato da će te zemlje, uz podršku Sjedinjenih Država, obezbediti Ukrajini nekoliko desetina Soko Šesnaest. Ova odluka je verovatno doneta pre mnogo meseci, i bilo je samo tehničkih konsultacija, ultrazvukadetaljima i diplomatskim sporovima.
Čuvanje krvi
Nema sumnje da zapadne zemlje prave svoje proračune snabdevanjem opremom, procenjuju koliko će to dovesti do eskalacije rata i kako će doprineti njegovom okončanju. Nedavno se, na primer, ispostavilo da, uprkos pregovorima, Švedska još neće prebaciti svoje borce Gripen. Eskadrila F-16 u svakom slučaju, oni će značajno ojačati sposobnosti Ukrajine i pružiti zaštitni kišobran i podršku za operacije na prvoj liniji fronta. Tek sada je malo verovatno da će do ulaska „efsa“ u neprijateljstva doći ove godine, osim sledeće godine.
Od Kijeva se sve više čuju reči iritacije, da su, suprotno obećanjima, isporuke sporije. A vreme na frontu ima svoju cenu – krv ukrajinskih vojnika. Na primer, britansko izdanje Ekonomista tvrdi da od nekoliko stotina obećanih tenkova Leopard Ukrajina je do sada dobila samo 60. Serhij Leščenko, savetnik u Kabinetu predsednika Ukrajine, priznao je da je neslaganje između zaliha i deklarisanih posebno zabrinjavajuće i demotivišuće.
Ukrajinska vojska priznaje da nema resurse za frontalne napade. Oni, na primer, nisu u stanju da sprovedu brzu operaciju koja uključuje velike taktičke formacije na nivou brigade. Ukratko, neжe biti ni Verduna ni Somea na ovoj liniji fronta. Rusi sada takođe ne mogu da priušte frontalne ofanzivne operacije. I Ukrajinci odaju počast svojoj opremi i vojnicima. Između trenutno okupiranih položaja Oružanih snaga Ukrajine i Tokmaka (uzgred, pretvorenih u dobro utvrđenu tvrđavu) postoje tri linije odbrane okupatora – mreža šantova, barijera i minskih polja sa artiljerijskom podrškom. Ukrajinci kažu da bi bilo lakše da imaju više inženjerske opreme, vozila protiv mina i vazdušnu podršku. Inženjerski resursi su ograničeni čak i u NATO vojskama, ali uz vazdušnu podršku F-16 Moraćemo da sačekamo. Međutim, deminiranje polja i hvatanje rovova jedan po jedan kako bi se sopstveni gubici sveli na najmanju moguću moguću stvar se nastavljaju. Posle prvih značajnih gubitaka početkom juna, ukrajinsko sedište jednostavno štiti ljude. Moguće je da čeka pravi trenutak i da će početkom jeseni početi veća ofanziva, ali je najverovatnije da će obe strane u zimu ući sa relativno stabilizovanim prednjim planom kao što je danas, uz samo manja prilagođavanja. Ovo neće biti najbolja situacija za Ukrajinu. Ali to nije dobro ni za Rusiju.
Ruski umor
Teško je proceniti koliko je rusko društvo umorno od rata. To se svakako prilagođava novonase situaciji. I svakako ima drugačiju vrstu izdržljivosti – onu koja joj je omogućila da izdrži dugotrajne ratove u Avganistanu ili Čečeniji. Oba rata su vođena izvan Rusije i krvava, ali ni jedno ni drugo nisu uticali na društvo i ekonomiju koliko na rat u Ukrajini. Međutim, rat već stiže do Rusije na nekim mestima. U vidu napada bespilotnim letelicama u Moskvi, na Krimu ili u drugim gradovima, često veoma daleko od Ukrajine.
Rat takođe stiže do Rusije u vidu racija „slobodnih Rusa“ u pograničnom regionu Belgorod. Ili indirektno u vidu takozvanih prigožinskih nereda u junu. Ali pre svega rat dopire do svesti Rusa u vidu vesti o sahrani rođaka i prijatelja koji se vraćaju sa fronta u kovčezima, ili u vidu poziva na vojnu registraciju i kancelariju za upis. I, naravno, tu su i ekonomski troškovi rata: vrednost rublja rapidno pada, BDP pada, ekonomija je na ivici kolapsa.
Iscrpljenost pretiče oružane snage agresora. Ukrajinci procenjuju da je ruska vojska izgubila četvrt miliona ljudi. Čak i ako su stvarni gubici manji, oni već stiču do sada neviđene razmere u modernim oružanim sukobima kroz koje prolazi celokupna populacija. Ruska vojska na frontu je, o tome su dokazani brojnim izveštajima, u fazi duboke demoralizacije. Ima stalne probleme sa nabavkom osnovnih proizvoda, municije, mašina i rezervnih delova. Nedavno su, na primer, gume za kamione i transportere postale veliki problem. One jednostavno nisu dovoljne, a ruska industrija ne može da se izbori sa proizvodnjom.
Rusija je primorana da kupuje gume u Kini. Uprkos pokretanju trosmerne proizvodnje u odbrambenim fabrikama i prilagođavanju industrije ratnoj proizvodnji, ona se čak ni ne približava razmerama proizvodnje tokom Hladnog rata, a kamoli naporima Drugog svetskog rata. Neefikasna, tehnološki zaostala ekonomija sa nedostatkom radne snage to ne može da izdrži. U stanju je da proizvodi za održavanje trenutnog stanja u vojsci, sposobna da odvrati Ukrajince na frontu, ali ne može da obezbedi vojsku kako bi mogla da prekine zastoj.
Još problematičnija je situacija sa okupiranim teritorijama. U stvari, oni su danas „divlje polje“. Bezlyudana, sa uništenom infrastrukturom i ostavljenim na održavanju penzionera i ljudi koji su odlučili da ne odu. Održavanje ovih teritorija (kao i Krima i Donjecka i Luhanska) je skupo i ne donosi veliku korist. U slučaju Krima možemo govoriti o ulozi pomorske baze koja kontroliše NATO u Crnom moru. Preostale teritorije su samo zona fronta u ratu za kontrolu nad Ukrajinom.
Međutim, Putin je vrlo svestan da je psihološka elastičnost ruskog društva i njena spremnost da pati mnogo veća od zapadne zajednice. Dok se Rusija približava ekstremnoj ratnoj attrijaciji, ona istovremeno pojačava narativ o „ratnom umoru“ usmerenom na Zapad (i Ukrajinu). Moskva takođe tvrdi da je za to kriv otpor Kijeva priznavanju ruske okupacije gotovo petine teritorije te zemlje. Moskva, naravno, blefira. Rat se odugovlači zbog previše škrte i spore isporuke oružja. Kremlj takođe ne govori o hvatanju teritorija koje su skupe za održavanje, devastiranih teritorija. Umesto toga, ona traži prednost i lansirnu rampu za dalje širenje u Ukrajini. On želi da unese element razočarenja u politiku Kijeva, koja će postati plodno tle za haos i političke ratove.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina je izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće Ili diskutuj o istoriji, minskom ćorsokaku
Originalni naslov članka: Rosyjscy żołnierze są wyczerpani wojną
