Rat u Ukrajini promenio je javno raspolo\u017eenje u Norve\u0161koj i na Islandu. Tamo su organizovane mnoge demonstracije protiv ruske invazije. U javnoj raspravi u obe zemlje preovla\u0111uje mi\u0161ljenje da treba da te\u017ee integraciji sa Evropskom unijom. Pitanje \u010dlanstva postalo je relevantnije nego ikada.<\/p>\n
Najve\u0107a podr\u0161ka \u010dlanstvu u EU prime\u0107uje se me\u0111u mladim Norve\u017eanima i Islan\u0111anima. Prema vo\u0111i organizacije mladih norve\u0161kih konzervativaca Unge H\u00f8yre<\/em> Oli Svennebi, saradnja na polju klime i energetike u budu\u0107nosti \u0107e dovesti do \u010dlanstva zemlje u Evropskoj uniji. Pored toga, me\u0111u mladima, evro-zajednica se vi\u0161e ne povezuje samo sa komercijalnim partnerstvom, ve\u0107 sa organizacijom koja promovi\u0161e mir i demokratske principe koji nisu u suprotnosti sa op\u0161tim principima norve\u0161ke politike. Za zrele i starije osobe u obe zemlje, EU je organizacija koja mo\u017ee nepovoljno da uti\u010de na boga\u0107enje dr\u017eave. Drugi problem je ribolov, koji je jedan od najva\u017enijih sektora ekonomije Norve\u017eana i Islan\u0111ana.<\/p>\n Norve\u0161ki gas kao odlu\u010duju\u0107i faktor<\/strong><\/p>\n U Norve\u0161koj je 1994. 47,8 odsto bira\u010da podr\u017ealo je pridru\u017eivanje zemlje Fjorda EU, 52,2 odsto – protiv. Razlog za ovakav rezultat bilo je potpisivanje Sporazuma o Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) 2. Dokumentom je obezbe\u0111eno slobodno kretanje ljudi, industrijskih proizvoda, usluga i jednoobraznih pravila konkurencije izme\u0111u zemalja Evropske unije i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) uz istovremeno odr\u017eavanje nacionalne kontrole nad izvorima energije. Norve\u0161ka je zadr\u017eala pravo da zadr\u017ei sistem ograni\u010denja za sticanje poljoprivrednog i \u0161umskog zemlji\u0161ta. Norve\u0161ka generalno ima pozitivnu percepciju sporazuma sa EEA, iako njeni protivnici smatraju da ovaj vid saradnje izme\u0111u EU i Norve\u0161ke po\u010dinje da iscrpljuje njene mogu\u0107nosti i da ga je potrebno promeniti.<\/p>\n Prema EEA, Norve\u0161ka bi \u017eelela da stekne ve\u0107u slobodu u regionalnoj politici, za\u0161titi \u017eivotne sredine ili javnom prevozu. U oktobru 2022. godine, organizacija je osnovana NOREXIT<\/em>, koja smatra da sporazum slabi norve\u0161ku vladu i zato se zala\u017ee za brz izlazak iz Evropskog ekonomskog prostora, kao i za izgradnju trgovinskih odnosa sa EU na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini iz 1973. godine, kojim se reguli\u0161u odnosi sa zemljama zajednice kroz bilateralne sporazume. Prema vo\u0111i NOREXIT<\/em> Patter Ekrol’s Thor, EEA Sporazum je pretnja norve\u0161koj demokratiji.<\/p>\n Pozicije politi\u010dkih grupa u Norve\u0161koj se razlikuju. U zemlji fjordova, vladaju\u0107a Laburisti\u010dka partija nije zauzela jasan stav po tom pitanju, ostavljaju\u0107i prostor za debatu, kao i Zelena stranka. U Stortingu, norve\u0161kom parlamentu, dominiraju protivnici pristupanja Norve\u0161ke EU. Samo dve sile otvoreno zagovaraju \u010dlanstvo \u2013 Konzervativna partija i Liberalna partija, koje sada vode u anketama. Drugih pet politi\u010dkih snaga protivi se \u010dlanstvu, obja\u0161njavaju\u0107i svoj stav uglavnom za\u0161titom norve\u0161kih ribara i prirodnih resursa.<\/p>\n Vo\u0111a organizacije Nei do EU<\/em> (Ne u EU) Roj Pedersen nagla\u0161ava da je Norve\u0161ka zemlja bogata naftom i gasom, a ulazak u EU zna\u010di situaciju u kojoj \u0107e biti neophodno mnogo vi\u0161e deliti resurse sa drugim zemljama. A za gra\u0111ane prioritet je i za\u0161tita norve\u0161ke ribe, poljoprivrede, nafte i norve\u0161ke krune.<\/p>\n Do nedavno je Norve\u0161ka vi\u0111ena kao manji igra\u010d u integrisanoj Evropi, ali je od februara 2022. njen zna\u010daj za EU zna\u010dajno porastao, jer je postala najva\u017enija karika na putu ka nezavisnosti kontinenta od ruskih sirovina. To je priznala Ursula von der Leyen 23. februara, dan pre invazije: „Odlu\u010dni smo da postanemo nezavisni od snabdevanja gasom iz Rusije. Norve\u0161ka je pouzdan snabdeva\u010d gasom, uvek mo\u017eemo ra\u010dunati na vas ako je potrebno. [\u2026] \u017delimo da se oslonimo na Norve\u0161ku i njene obnovljive izvore energije, a ne na ruski gas.“ Norve\u0161ka ima \u0161ansu da postane nova energetska pokrajina koja mo\u017ee da zadovolji sve ve\u0107e potrebe evropskih potro\u0161a\u010da.<\/p>\n Islandske slike kamene banke<\/strong><\/p>\n Vladaju\u0107a koalicija (koju su \u010dinili Napredna stranka, Stranka nezavisnosti i Zeleno-livija stranka) na Islandu jednoglasna je u pogledu svog pristupa \u010dlanstvu u EU: ne podr\u017eava ba\u0161 taj put. Posle ruske invazije na Ukrajinu, opozicija je oja\u010dala svoju proevropsku poziciju. U proteklih \u0161est meseci sve je vi\u0161e relevantnih izjava u govorima njenih lidera. Lideri socijaldemokrata, Piratske partije i Reformske partije pozivaju na nacionalni referendum o pridru\u017eivanju Islanda EU. Premijerka Ketrin Jakobsdotir protivi se tome, tvrde\u0107i da je ostanak u evropskoj ekonomijizona i EFTA imaju vi\u0161e prednosti od zvani\u010dnog pristupanja Evropskoj uniji.<\/p>\n Island je prvi put po\u010deo razgovore o pridru\u017eivanju 2011. Me\u0111utim, Stranka nezavisnosti i Napredna stranka, dve stranke desnog centra i evroskepti\u010dne stranke koje su pobedile na op\u0161tim izborima na Islandu u aprilu 2013, odlu\u010dile su da odr\u017ee referendum o \u010dlanstvu, pa su pregovori sa Evropskom unijom prestali. Posle dve godine vladavine, najavili su povla\u010denje kandidature Islanda bez referenduma.<\/p>\n Islan\u0111ani su 2008. Islan\u0111anima je bilo ograni\u010deno da podi\u017eu novac sa bankovnih ra\u010duna, a cene uvozne robe su se udvostru\u010dile. Iznenadna devalvacija krune i pove\u0107anje kamatnih stopa, \u0161to je dovelo do naglog pove\u0107anja otplate kredita, nanelo je veliki teret dru\u0161tvu. Islan\u0111ani su pola\u017eu nade u Evropsku uniju, veruju\u0107i da \u0107e im kao dr\u017eavi \u010dlanici biti lak\u0161e da pre\u017eive te\u0161ka vremena. Bilo je i glasova o spremnosti da se valuta promeni iz islandske krune u evro. Kada je 7. oktobra 2008. vlada stekla ste\u010daj Landsbankinn<\/em>, nasledio je i svoju podru\u017enicu onlajn kompaniju Ledena svjesto<\/em>, gde su mnogi holandski i britanski kupci zadr\u017eali svoju u\u0161te\u0111evinu. Island nije mogao da vrati depozite, pa su Holandija i Velika Britanija preuzele isplate u sklopu sporazuma. Oni su po\u010deli da prete Islandu blokiranjem \u010dlanstva ako njena vlada ne otplati kamatne dugove.<\/p>\n Zakon o otplati duga izazvao je brojne proteste na Islandu. Dve njene verzije blokirane su na referendumima 2010. Island je 2013. godine poku\u0161ao da vrati novac pred sudom Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu, ali bez uspeha. Zahvaljuju\u0107i ovim doga\u0111ajima, Evropska unija je po\u010dela da povezuje Islan\u0111ane sa bankarima. Stoga je dugi niz godina postojalo negativno mi\u0161ljenje o Zajednici, a rasprava o \u010dlanstvu je izbledela u pozadini.<\/p>\n Anketa koju je sprovela kompanija Gallup<\/em> Ona je 9. marta 2022. pokazala rekordno visoku podr\u0161ku \u010dlanstvu u EU me\u0111u Islan\u0111anima (47 odsto). Pored toga, socijaldemokrate, naprednjaci i „pirati“ zajedno su pripremili nacrt rezolucije parlamenta o odr\u017eavanju referenduma o nastavku pregovora. Me\u0111utim, promena stava i kr\u0161enje ovog pitanja bi\u0107e mogu\u0107i tek posle izbora 2025. Nije poznato da li \u0107e i opozicione stranke i javnost do tada podr\u017eati \u010dlanstvo Islanda u Evropskoj uniji.<\/p>\n Island bi imao \u0161ansu da brzo u\u0111e u EU, \u010dak i u roku od dve do tri godine. Ona je ve\u0107 deo \u0161engenske zone, njen pravni sistem je vrlo blizu zahteva EU i, po svemu sude\u0107i, zemlja \u0107e platiti vi\u0161e zajedni\u010dkom blagajnom EU nego \u0161to \u0107e uzeti od nje. Me\u0111utim, Islan\u0111anima bi bilo veoma te\u0161ko da usvoje zajedni\u010dko pravilo EU o ribolovu. Island godi\u0161nje ulovi oko 2 miliona tona ribe; On \u010dini skoro tri \u010detvrtine svog izvoza. Posle pridru\u017eivanja EU, ona ne\u0107e morati samo da deli ribarstvo sa drugim zemljama EU, nego i da se pridr\u017eava odluka EU o godi\u0161njim ograni\u010denjima hvatanja, \u010dija je svrha da se deonice za\u0161tite od iscrpljivanja.<\/p>\n Bilans zarada i rashoda<\/strong><\/p>\n Za Norve\u0161ku i Island \u010dlanstvo u Evropskoj uniji donosi mnoge prednosti i mane. Iz perspektive zajednice, pro\u0161irenje struktura dve nordijske zemlje, atraktivne u pogledu sirovina i turizma, donelo bi veliku korist. Trenutna situacija na me\u0111unarodnoj sceni povoljna je za Evropsku uniju, jer aktuelni rat u Ukrajini ja\u010da \u017eelju za evropskim integracijama me\u0111u susednim zemljama.<\/p>\n Istovremeno, Norve\u017eani nisu voljni da dele ribarstvo i prirodne resurse u korist siroma\u0161nijih zemalja \u010dlanica EU. Ako dru\u0161tva Norve\u0161ke i Islanda po\u010dnu da vide prednosti politike koju vodi EU i naprave kompromis sa njom o pitanjima va\u017enim za obe zemlje, to bi mogao da bude podsticaj za dono\u0161enje odluke o \u010dlanstvu.<\/p>\n Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje izme\u0111u <\/em>Nas<\/em> i poljski \u010dasopis Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanci projekta: <\/em>Ukrajina – EU: vru\u0107 zavr\u0161etak pregovora<\/em>, <\/em>Ukrajina je beg od izbora<\/em>, <\/em>Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija<\/em>, <\/em>U iskrivljenom ogledalu<\/em>, <\/em>Prezirao<\/em>, <\/em>Luka\u0161enko zaratio sa Putinom<\/em>, <\/em>Izme\u0111u Moskve i Kijeva<\/em>, <\/em>Kobasica je kobasica<\/em>, <\/em>Moj Lviv<\/em>, <\/em>Putin na galijama<\/em>, <\/em>Poluostrvo straha<\/em>, <\/em>Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku<\/em>, <\/em>Novo staro otkri\u0107e<\/em>, <\/em>I moralo je da bude tako lepo<\/em>, <\/em>Novogodi\u0161nji poklon za Rusiju<\/em>, <\/em>Da li diskutovati o istoriji<\/em>, <\/em>Zastoj u Minsku<\/em><\/p>\n