U septembru 2008. Sastali smo se sa njim na ekonomskom forumu u poljskom gradu Krinici. U to vreme, vrela faza rusko-gruzijskog rata se upravo zavr\u0161ila, \u0161to je donelo smrt, uni\u0161tenje i gubitak teritorija u toj kavkaskoj zemlji. Zapad je potom pristao na sramni „Sarkozi-Medvedev sporazum“, koji je zapravo zabele\u017eio implementaciju ruskih imperijalnih zadu\u017eenja.<\/p>\n
Glavna stvar koju sam \u017eeleo da nau\u010dim od gospodina Baramidzea bili su motivi Tbilisijevih postupaka uo\u010di napada na Tskinvali, glavni grad Ju\u017ene Osetije. Na kraju svega, bilo je jasno da Moskva provocira Tbilisija da bude prvi koji \u0107e zapo\u010deti neprijateljstva, kako bi kasnije Kremlj mogao da se predstavlja kao „oslobodilac“ teritorija Ju\u017ene Osetije sprovode\u0107i „specijalnu operaciju“ sa zlim imenom „Forsiranje mira“.<\/p>\n
G. potpredsednik vlade se nasmejao. Postalo je jasno da ovo nije prvi put da \u010duje ovo pitanje ovde. „Misli\u0161 li da smo imali drugi izlaz? Ako je tako, veoma gre\u0161ite. Jer kako je situacija izgledala: Rusi i proruski militanti metodi\u010dno su artiljerijom granatirala gruzijska naselja sa teritorije Ju\u017ene Osecije. Dugo smo izdr\u017eali, pozivali zapadne posmatra\u010de da zabele\u017ee zlo\u010dine. Do\u0161li su na to mesto, otkucali jezike, rekao je ah-yay-yay, pretili prstom u pravcu Rusa. I to je bio kraj reakcije Zapada. Kada se granatiranje intenziviralo, postalo nepodno\u0161ljivo, nismo imali drugog izbora nego da izvedemo vojnu operaciju“, objasnio mi je \u0110or\u0111i Baramidze.<\/p>\n
To je taktika Kremlja, i to je korist zapadnih mirovnih snaga.<\/p>\n
Na kraju, mi Ukrajinci imamo sli\u010dno iskustvo \u2013 Krimski, koje je donekle ogledalo ju\u017enooseljenskog iskustva. Krajem februara 2014. godine, na najvi\u0161em politi\u010dkom nivou, doneta je odluka da se toleri\u0161e i ne reaguje na provokacije Rusa. Kako se zavr\u0459io? Okupacija i aneksija Krima, uprkos \u010dinjenici da smo se re\u0161ili prili\u010dno mo\u0107ne vojne sile na poluostrvu.<\/p>\n
Za\u0161to si se setio svih ovih ve\u0107 mo\u017ee\u0161 da ka\u017ee\u0161 „drevne pri\u010de“? Zato \u0161to jo\u0161 uvek moramo da nai\u0111emo na slede\u0107u tezu u tekstovima evropskih politi\u010dara i eksperata, u komentarima zapadnih sagovornika na dru\u0161tvenim mre\u017eama: ka\u017eu, da, mi smo za Ukrajinu, u potpunosti je podr\u017eavamo u suprotstavljanju ruskoj agresiji, ali… Ali mogli ste da izbegnete ovaj u\u045basan rat, ta uni\u0459tenja, smrti. Samo je bilo neophodno napraviti odre\u0111ene ustupke („prestani da puca\u0161“, „na\u0111imo se negde u sredini“).<\/p>\n
Na primer, Po\u0161tanski<\/a> na Fejsbuk stranici nekada\u0161njeg saradnika nama Romana Duba\u0161evi\u010da (na\u0161a publikacija ga je vi\u0161e puta pominjala). Rodom iz Lviva i odavno se preselio u Nema\u010dku, sada radi kao profesor na Univerzitetu u Greifsvaldu. Uo\u010di invazije punih razmera, tvrdio je:<\/p>\n „Geopoliti\u010dka neutralnost Ukrajine, specijalni status Donbasa, pa \u010dak i pseudo-izbori izgledaju izuzetno bolni, nemogu\u0107i koraci. Naro\u010dito protiv pozadine ionako u\u017easne cene pla\u0107ene za rat u Donbasu, i navijanja za civilizovanu budu\u0107nost Ukrajine. Istovremeno: zar to nije najdalekovidnija reakcija, s obzirom na stra\u0161nu cenu koju je ve\u0107 platila Ukrajina? Najbolja lekcija iz tragi\u010dnih doga\u0111aja do sada? Zar nije sposobnost prihvatanja slo\u017eenog kompromisa manifestacija istinske politi\u010dke zrelosti i evropske subjektivnosti? I zar ne bi dao bar neku \u0161ansu da izbegne ponovljeno masovno krvoproli\u0107e, ekonomski i socijalni kolaps? Za tako \u017eudnje za smanjenjem napetosti i povratkom u nesavr\u0161eno normalno stanje, u mirne poslove? Za\u0161to dozvoliti da skromne \u0161anse za dugoro\u010dnu, mirnu politi\u010dku igru te\u017ee od zagarantovane katastrofe? I da li ti koraci mogu tako radikalno da uti\u010du na re\u0161avanje onih brojnih zadataka koji \u0107e odrediti civilizovani put razvoja zemlje, bez obzira kako ga nazvati – evropskim ili globalnim? Da li herojski kodeks ukrajinske kulture, njeno mu\u010deni\u0161tvo (Kruty, Kholodny Yar, kryivka…) dominira ukrajinskom vitalno\u0161\u0107u? Da li su \u017eivoti hiljada, ako ne i miliona, Ukrajinaca i Rusa vredni ovog geopoliti\u010dkog pokera?“<\/p>\n Prelepo napisano, zar ne? \u010cak i srce nastoji da podlegne „lo\u0161em miru“ umesto „dobrom ratu“. Mo\u017eda je zaista vredelo napraviti ustupke Kremlju da bi se izbegao ovaj u\u017easan rat? Me\u0111utim, um ka\u017ee: apsolutno ne. Jer ustupci, kako se ispostavilo, ne bi dali ni\u0161ta u smislu ne samo o\u010duvanja ukrajinskog suvereniteta, ve\u0107 \u010dak ni \u017eivota Ukrajinaca, postojanja ukrajinske nacije, ukrajinske kulture. Jer ve\u0107 imamo tako gorko iskustvo.<\/p>\n Pretpostavimo na trenutak da je Ukrajina, to jesti njeno rukovodstvo, pristala da ide na sve zahteve Kremlja, \u0161to je gospodin Duba\u0161evi\u010d opisao na svojoj funkciji. Kako bi se doga\u0111aji razvijali kasnije? Odgovor na ovo pitanje dao je dopisni \u010dlan Kraljevskog instituta za odbranu i bezbednost istra\u017eivanje Aleksandra Danylyuka. On je, uzgred, koautor tog slavnog Izve\u0161taj <\/a>Kraljevski institut ujedinjenih slu\u017ebi u Londonu (RUSI<\/em>), koji detaljno analizira prvu polovinu rusko-ukrajinskog rata. U intervjuu Radio NV<\/a> Gospodin Danyliuk, naro\u010dito, tvrdi, na osnovu konsenzusne procene ukrajinske obave\u0161tajne zajednice, da su Rusi pribegli invaziji punih razmera suprotno njihovim planovima, koje su identifikovali na po\u010detku. On je objasnio kakva je bila ta procena konsenzusa:<\/p>\n „\u010cinjenica da se Rusi, naravno, pripremaju za vojnu invaziju, ali, shvataju\u0107i nesposobnost isklju\u010divo zbog vojne komponente da pobedi u ovoj invaziji, Rusima je bila potrebna unutra\u0161nja destabilizacija Ukrajine, \u0161to bi zna\u010dajno oslabilo sposobnost Oru\u017eanih snaga da izvr\u0161avaju svoje zadatke, kao i generalno destabilizaciju sistema javne uprave.<\/p>\n Jedna od verzija (imala je mnogo indikatora da [\u0434\u043e\u0432\u043e\u0434\u0438\u043b\u0438], da ova verzija ima pravo da postoji) nagovestio je da je ceo scenario, po\u010dev od akumulacije ruskih trupa na granicama Ukrajine godinu dana pre invazije (zapravo je imao za cilj stvaranje preduslova za destabilizaciju), ruski plan [\u044f\u043a\u0438\u0439 \u0431\u0443\u0432 \u0441\u043f\u0440\u044f\u043c\u043e\u0432\u0430\u043d\u0438\u0439 \u043d\u0430] prisiljavanje Zapada kroz prisiljavanje Ukrajine da prihvati zahteve koje je Putin potom stavio pred Ukrajinu.“<\/p>\n Podsetite se \u0161ta je Putin zahtevao od Ukrajine. Pre svega, priznanje Krima kao ruskog, implementacija Kijeva (njegovog) politi\u010dkog dela Minskih sporazuma, bez da Rusija ispuni (svoj) bezbednosni deo. Javno odbijanje ukrajinskog rukovodstva da u\u0111e u NATO, demilitarizacija Ukrajine. I niz manje zna\u010dajnih zahteva. To je trebalo da bude „kompromis“ sa stanovi\u0161ta Moskve.<\/p>\n Do \u010dega bi implementacija ovog plana umirivanja na kraju dovela? Do potpune destabilizacije u Ukrajini, na koju je Kremlj ra\u010dunao. Evo kako je Oleksandr Danyliuk opisao dalji razvoj doga\u0111aja prema ukrajinskoj obave\u0161tajnoj zajednici:<\/p>\n „Zapravo, to je bio uslov za destabilizaciju. Jasno su razumeli da bi takvi ustupci bili potpuno neprihvatljivi za ukrajinsko dru\u0161tvo. Takvi ustupci delova\u0107e kao okida\u010d za proteste, i \u2013 potpuno prirodni. Izra\u010dunavanje je bilo na refleksivnu kontrolu i na nedopustivost kao takvo. Protiv pozadine ovih protesta, koji je trebalo da se odigraju, Rusi su planirali da radikalizuju ove proteste svojih agenata i dodatnih predstavnika specijalnih slu\u017ebi i specijalnih snaga Ruske Federacije. Dovedi ih do nivoa oru\u017eane konfrontacije. A u okviru tih protesta, tako\u0111e je na zastavi demonstranata da preduzmu mere \u010dak i da fizi\u010dki elimini\u0161u najvi\u0161e dr\u017eavno rukovodstvo Ukrajine.“<\/p>\n Zbog toga bi Ukrajina, bez najvi\u0161eg dr\u017eavnog rukovodstva, zahva\u0107ena masovnim protestima, postala lak plen za ruske imperijaliste. A Zapad ovde ne bi mogao da pomogne. Jer, prvo, ne bih imao sa \u0438ime da stupim u kontakt. A drugo, malo je verovatno da bi imao \u017eelju da podr\u017ei nestabilnu, buntovnu zemlju.<\/p>\n \u010cesto se mogla \u010duti podsmeh nekih stru\u010dnjaka sa sofe o Vladimiru Putinu da, ka\u017eu, nije imao „plan B“ da njegova „specijalna operacija“ ne bi pro\u0161la po planu. I krenula je „naopako“ od prvih sati invazije. Sada je postalo jasno da je ova invazija punih razmera bila „Plan B“. Dok je „Plan A“ tako\u0111e obezbedio zaplenu Ukrajine, li\u0161avanje njene subjektivnosti i stvarnu eliminaciju ukrajinske nacije, ali na neki na\u010din mnogo jednostavnije, manje skupo u svim aspektima prema Rusiji. Mada, kao \u0161to ve\u0107 znamo iz iskustva Buhe i drugih dekupiranih teritorija, ovaj scenario nikako nije ni\u0161ta manje krvav. Sre\u0107om, ukrajinsko rukovodstvo nije bilo u isku\u0161enju zbog mirnog mamca Kremlja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U septembru 2008. Sastali smo se sa njim na ekonomskom forumu u poljskom gradu Krinici. U to vreme, vrela faza rusko-gruzijskog rata se upravo zavr\u0161ila, \u0161to je donelo smrt, uni\u0161tenje i gubitak teritorija u toj kavkaskoj zemlji. Zapad je potom pristao na sramni „Sarkozi-Medvedev sporazum“, koji je zapravo zabele\u017eio implementaciju ruskih imperijalnih zadu\u017eenja. Glavna stvar […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":9632,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[132,20,8,7,159,35,179,5],"class_list":["post-9631","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-lyubko-petrenko","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-ukrajinsko-ruski-odnosi","tag-vladimir-putin","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9631","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9631"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9631\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9632"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9631"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9631"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9631"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}