{"id":9559,"date":"2022-12-13T08:45:05","date_gmt":"2022-12-13T07:45:05","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2022-12-ukrajinska-vojna-ekonomija\/"},"modified":"2022-12-13T08:45:05","modified_gmt":"2022-12-13T07:45:05","slug":"ukrajinska-vojna-ekonomija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2022-12-ukrajinska-vojna-ekonomija\/","title":{"rendered":"Ukrajinska vojna ekonomija"},"content":{"rendered":"

Zbog potpune invazije Rusije, 2022. je postala jedna od najte\u017eih za ekonomiju Ukrajine. Prema podacima Narodne banke, kao rezultat rata krajem godine, inflacija \u0107e dosti\u0107i oko 30 odsto, ali \u0107e slede\u0107e godine zna\u010dajno usporiti.
\n<\/span><\/p>\n

U petak, 9. decembra, „Advokatska kancelarija „HD Partners“ odr\u017eala je zavr\u0161nu strate\u0161ku sednicu Foruma Zapad, tokom koje su stru\u010dnjaci analizirali kako je ekonomsko tr\u017ei\u0161te Ukrajine pre\u017eivelo 2022. godinu i <\/span>predvideo nove izazove za narednih nekoliko godina. snimljeni smo kao najva\u017eniji sa strate\u0161ke sednice Foruma Zapad, koju je emitovao sajt \u00bbVa\u0161 grad<\/a>\u00bb.\n<\/p>\n

<\/div>\n

***\n<\/p>\n

Koji je model ukrajinske vojne ekonomije?<\/span><\/strong>\n<\/p>\n

Prema re\u010dima Tatjane Sitnjak, predstavnica GfK Instituta za istra\u017eivanje tr\u017ei\u0161ta, svetska istorija je vi\u0161e puta pro\u0161la lekcije vojne ekonomije. Na primer, tokom Prvog i Drugog svetskog rata, ceo sektor ekonomije se mobilisao i radio za potrebe vojno-odbrambenog kompleksa. Me\u0111utim, nijedan od prethodnih modela nije sli\u010dan ekonomskom tr\u017ei\u0161tu u uslovima rata u Ukrajini.\n<\/p>\n

Najvi\u0161e od svega, rat je pogodio sektor proizvodnje i snabdevanja, logisti\u010dke veze, posebno zbog blokiranja morskih luka, kao i ljudskih resursa i kriti\u010dne infrastrukture, posebno energije.\n<\/p>\n

„Morski transport \u010dinio je 70 odsto ukrajinskog izvoza. To je, u stvari, celokupan glavni ukrajinski izvoz“, rekla je Tetiana Sitnik.\n<\/p>\n

Da bi izlo\u017eila ukrajinsku vojnu ekonomiju, ona navodi model koji je predlo\u017eio ekspert Lyubomyr Shavalyuk. Ovaj model omogu\u0107ava podelu ukrajinske ekonomije na dva kruga: civilnu i vojnu. Ovi krugovi se ukr\u0161taju, ali postoje paralelno.\n<\/p>\n

„Sada imamo takvu situaciju da Oru\u017eane snage Ukrajine odbijaju neprijatelja, posao radi i prilago\u0111ava se, a vlada ima diplomatski front“, dodaje ekspert.<\/p>\n

\n


\n

Me\u0111u rizicima takvog modela vojne ekonomije ona navodi deindustrializaciju, s obzirom da su mnogi proizvodni kapaciteti pretrpeli posledice granatiranja, bud\u017eetskih deficita, manjka radne snage i odliva stanovni\u0161tva. Me\u0111utim, isti\u010de ona, rat \u0107e dovesti do velikih strukturnih promena, uklju\u010duju\u0107i de-oligarhizaciju, sve ve\u0107i zna\u010daj industrijskog poslovanja srednje veli\u010dine i diversifikaciju logistike.\n<\/p>\n

„Ukrajina je 2022. godine uspela da odr\u017ei makroekonomsku stabilnost u uslovima rata i prevazi\u0111e ga\u0161enje i odliv ljudi velikih razmera, zapravo vra\u0107aju\u0107i te procese nazad“, rekao je Volodimir Kuzio, predstavnik Banke Lviv.\n<\/p>\n

On napominje da je Narodna banka ispravno reagovala na izazove rata. NBU je posebno uspela da izbegne brz pad hrivnije i smanjenje rezervi zlatnog i deviznog fonda.\n<\/p>\n

Kako je pre\u017eiveo ukrajinski biznis 2022?<\/span><\/strong>\n<\/p>\n

„Najte\u017ei izazov za biznis bio je odr\u017eavanje emocionalne stabilnosti tima. U takvim slu\u010dajevima, po mom iskustvu, mnogo vi\u0161e truda zahteva postavljanje pravih zadataka i izgovaranje: pro\u0107i \u0107emo kroz sve, u\u010dini\u0107emo sve, objavi\u0107emo nove proizvode. Me\u0111utim, \u010dinjenica da je zemlja pre\u017eivela sa takvom spoljnom intervencijom daje razlog za oprezni optimizam u pogledu prognoziranja rasta slede\u0107e godine“, rekao je Volodimyr Glashchenkov, organizator foruma.\n<\/p>\n

Prema re\u010dima Tetiane Sitnjak, posle pandemije koronavirusa 2020. godine, ukrajinska preduze\u0107a su po\u010dela ubrzano da rastu. Me\u0111utim, posle potpune invazije, preduzetnici su se suo\u010dili sa novim izazovima \u2013 rat ne dozvoljava ne samo da se razvija, ve\u0107 i da skalira posao.
\n<\/span><\/p>\n

Prema istra\u017eivanju preduzetnika, posle 24. februara ve\u0107ina njih je smanjila svoje aktivnosti, ali nastavljaju da rade i samo 9 odsto je potpuno prestalo da radi. Drugih 5 odnosno 6 odsto promenilo je zanimanje i u\u0161lo na nova tr\u017ei\u0161ta.<\/span><\/p>\n


\n

„Generalno gledano, poslovanje u proseku ukazuje na pad od 49 odsto. Radi se o kori\u0161\u0107enju kapaciteta. Ako uzmemo prognoze NBU o padu BDP-a, koji iznosi 33-37 odsto, onda je to zapravo \u010dak i pod onim uslovima koji nisu tako lo\u0161a cifra“, rekla je Tetiana Sitnik.
\n<\/span><\/p>\n

Najgora situacija je na onim teritorijama koje su bile okupirane ili gde su se aktivna neprijateljstva nastavila. Sektor trgovine i industrije je najvi\u0161e propatio. Najbolja situacija na tr\u017ei\u0161tu usluga.
\n<\/span><\/p>\n

Sami predstavnici biznisa imenovani su me\u0111u najuticajnijim posledicama rata kao op\u0161ti pad potra\u017enje za proizvodima, zaustavljanje ili prekid snabdevanja, pove\u0107anje tro\u0161kova logistike i sirovina, nedostatak sredstava za nastavak poslovanja, dugovanja kupaca i kupaca, kao i gubitak kupaca.<\/span><\/p>\n


\n

Tetyana Sytnyk napominje da \u010dak i u uslovima rata ukrajinsko poslovanje uspeva da se prilagodi novim realnostima \u2013 tra\u017ei nove na\u010dine da nastavi svoje aktivnosti u ovim uslovima.
\n<\/span><\/p>\n

„Trenutak poslovne adaptacije na nove realnosti bio je povezan sa prelaskom iz neizvesnosti u rizike, a kada postoji ve\u0107e razumevanje kako se to de\u0161ava, gde se gubici mogu pretrpeti, onda se pojavljuju strategije za minimiziranje tih gubitaka. U svakom slu\u010daju, to vam omogu\u0107ava da malo pomerite horizont planiranja“, ka\u017ee stru\u010dnjak za istra\u017eivanje tr\u017ei\u0161ta.<\/span><\/p>\n

Me\u0111utim, stru\u010dnjak ka\u017ee da, uprkos adaptaciji, poslovanje i dalje ima veliku potrebu za investicijama. Najmanje polovina ispitanika navela je da su im najpotrebnije investicije za pobolj\u0161anje kvaliteta proizvoda i usluga, pokretanje novih vrsta proizvoda, digitalnih tehnologija i izgradnju novih proizvodnih pogona.<\/span><\/p>\n


\n

\u0160ta \u010deka ukrajinsku ekonomiju u narednih nekoliko godina?<\/span><\/span><\/strong>
\n<\/span><\/p>\n

Prema Volodymyru jer \u0107e se, u narednim godinama, struktura ukrajinske ekonomije zna\u010dajno promeniti i klju\u010dni tr\u017ei\u0161ni igra\u010di bi\u0107e mala i srednja preduze\u0107a koja \u0107e „oterati“ ekonomiju zemlje.
\n<\/span><\/p>\n

On vidi izglede za dinami\u010dan ekonomski razvoj u zapadnoj Ukrajini, zahvaljuju\u0107i zna\u010dajnim investicijama partnerskih zemalja.
\n<\/span><\/p>\n

„Narodna banka u 2022. predvi\u0111a pad BDP-a za tre\u0107inu, ali slede\u0107e godine, prema re\u010dima eksperata, situacija bi trebalo da se popravi. Postepeni oporavak nastavi\u0107e se 2023-2024 zahvaljuju\u0107i me\u0111unarodnim donatorima“, ka\u017ee on.
\n<\/span><\/p>\n

Inflacija se slede\u0107e godine o\u010dekuje na 20 odsto, uz logi\u010dno o\u010duvanje diskontne stope od 25 odsto. Volodymyr Kuzio napominje da je globalna inflacija pogodila ne samo Ukrajinu. Javlja se u ve\u0107ini razvijenih zemalja sveta, posebno u EU ova cifra je 10 odsto, a u SAD \u2013 8,2 odsto
\n<\/span><\/p>\n

Artem \u0160\u010derbajna, menad\u017eer imovine Konkord Kapitala, veruje da \u0107e slede\u0107e godine Me\u0111unarodni monetarni fond (MMF) podsta\u0107i NBU da podigne dolar kako bi ga pribli\u017eila tr\u017ei\u0161nim uslovima. Me\u0111utim, isti\u010de on, ako stopa poraste, to \u0107e se desiti u prvom kvartalu ove godine i ona \u0107e se \u010duvati na oko UAH 42.<\/span><\/p>\n

„Sa ekonomske ta\u010dke gledi\u0161ta, to je \u010dak korisno za Ukrajinu, jer unutra privla\u010di valutni resurs. Moramo razumeti da nema \u0161anse za revalorizaciju u naredne dve godine. Stoga, jedino \u0161to \u0107e nas podr\u017eati je infuzija me\u0111unarodnih partnera“, smatra ekspert.
\n<\/span><\/p>\n

Ekspert predvi\u0111a i da bi zbog odliva stanovni\u0161tva vremenom moglo do\u0107i do nesta\u0161ice radne snage u Ukrajini, pa bi vlasti ve\u0107 trebalo da razviju opcije kako da privuku strane radnike da rade u Ukrajini.
\n<\/span><\/p>\n

„Ukrajina bi ve\u0107 trebalo da stimuli\u0161e otvaranje tr\u017ei\u0161ta za strane radnike ovde. Ukrajina je uvek bila donator radne snage, ali u takvoj situaciji moramo postati zemlja u koju oni \u017eele da do\u0111u, potreban nam je rad“, dodaje ekspert.
\n<\/span><\/p>\n

Artem \u0160\u010derbajna zaklju\u010duje da tako\u0111e ne treba o\u010dekivati brz nastavak izvoza i, naprotiv, biti spreman da Ukrajina postane zemlja zavisna od uvoza u narednim godinama, \u0161to \u0107e tako\u0111e izvr\u0161iti pritisak na devizni kurs.
\n<\/span><\/p>\n

Tako\u0111e, napominje on, IT industrija \u0107e rasti i posta\u0107e mo\u017eda najve\u0107i poreski obveznik. Umesto toga, dr\u017eava Ukrajina \u0107e investirati u preradu, alternativnu energiju i vojnu industriju.<\/span><\/p>\n


\n


\n

„Posle rata, Ukrajina \u0107e prestati da bude transportno \u010dvori\u0161te izme\u0111u istoka i zapada, na kojem je zaradila novac. Ekonomija \u0107e postati vi\u0161e uslu\u017ena, a ne industrijska, a to je kvalitet, to jest bi\u0107emo manje zavisni od fizi\u010dko industrijskih kompanija“, dodao je Artem \u0160\u010derbajna.<\/span><\/p>\n


\n

Zbog potpune invazije Rusije, 2022. je postala jedna od najte\u017eih za ekonomiju Ukrajine. Prema podacima Narodne banke, kao rezultat rata krajem godine, inflacija \u0107e dosti\u0107i oko 30 odsto, ali \u0107e slede\u0107e godine zna\u010dajno usporiti. U petak, 9. decembra, „Advokatska kancelarija „HD Partners“ odr\u017eala je zavr\u0161nu strate\u0161ku sednicu Foruma Zapad, tokom koje su stru\u010dnjaci analizirali kako […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":9567,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[407,1428,1255,865,1064,88,1535,7,209,1536],"class_list":["post-9559","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-banke","tag-bdp","tag-inflacija","tag-investicija","tag-medjunarodni-monetarni-fond","tag-posla","tag-poslovni-forum","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-valuta","tag-volodymyr-glaschenkov"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9559","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9559"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9559\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9567"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9559"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9559"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9559"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}