\u0160ta kombinuje datume 7. i 10. decembra? Mir i predsednik Rusije.<\/p>\n
Nobelov komitet u norve\u0161kom parlamentu je 7. oktobra 2022. identifikovao ovogodi\u0161nje laureate branitelja ljudskih prava koji se opiru Putinovoj diktaturi. A to se desilo sedamdesetih godina od ro\u0111enja Vladimira Vladimirovi\u0107a.<\/p>\n
Me\u0111utim, nije to uticalo na odluku Komiteta, ve\u0107 na rat. Pobednici su izabrani u osmom mesecu ruske invazije na Ukrajinu. U to vreme, svet je ve\u0107 znao za ratne zlo\u010dine, kao \u0161to su ubistva civila u Buhi, ruska vojska je sravnila Marijupolj na zemlju, milioni ljudi su pro\u0161li kroz logore za filtraciju, a izve\u0161taji o mu\u010denju ukrajinskih zatvorenika bili su uobi\u010dajeni.<\/p>\n
10. decembra, na godi\u0161njicu smrti Alfreda Nobela, dobitnici njegove nagrade u\u010destvovali su u ceremoniji dodele medalja.<\/p>\n
Nobelov komitet je ukazao na institucije i aktiviste iz tri zemlje koje su sada podeljene frontom, ali ujedinjene borbom za ljudska prava \u2013 rusko dru\u0161tvo „Memorijal“, ukrajinski Centar za gra\u0111anske slobode i beloruski politi\u010dki zatvorenik i osniva\u010d Centra za za\u0161titu ljudskih prava „Viasna“ Ales Bijaljatski. „Dobitnici Nagrade za mir predstavljaju civilno dru\u0161tvo u svojim zemljama. Oni su dugi niz godina promovisali pravo da kritikuju vlast i \u0161tite osnovna prava gra\u0111ana. Oni su ulo\u017eili izuzetne napore da dokumentuju ratne zlo\u010dine, kr\u0161enje ljudskih prava i zloupotrebu polo\u017eaja. Zajedno pokazuju zna\u010daj civilnog dru\u0161tva za mir i demokratiju“, pravdao se Nobelov komitet svojom odlukom.<\/p>\n
Laureati<\/strong><\/p>\n Predsednik Upravnog odbora Memorijala Jan Ra\u010dinski je 7. oktobra, zajedno sa zna\u010dajnim delom svog tima, bio u moskovskom sudu, gde je doneta presuda o eksproprijaciji u korist stanja zgrade u centru Moskve, gde se dugi niz godina nalazio \u0161tab organizacije i gde se \u010duva jedinstvena arhiva dokumenata vi\u0161e od tri miliona \u017ertava Staljinovog terora. Nije ni \u010dudo \u0161to se „Memorijal“ zove „savest Rusije“ \u2013 vi\u0161e od 30 godina podse\u0107a na Staljinove zlo\u010dine, gulage, Katyn, kao i na moderne ratne zlo\u010dine u \u010ce\u010deniji. Jedan od njegovih osniva\u010da bio je akademik, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. Tako je Memorijal pre\u017eiveo pad sovjetske imperije, ali nije pre\u017eiveo poku\u0161aj obnove Putinovog carstva.<\/p>\n Pre skoro deset godina, udru\u017eenje je rusko vlasti na crnoj listi kao „pretnja dru\u0161tvu“. Memorijalni centar za ljudska prava je 2014. dobio status stranog agenta, a dve godine kasnije celo Me\u0111unarodno istorijsko, obrazovno, dobrotvorno i ljudsko pravo „Memorijal“ dobilo je ovu sumnjivu \u010dast. Status stranog agenta uglavnom je namenjen vlastima da stigmatizuju dr\u017eavne neprijatelje. Dodeljuje se svima koji primaju bilo kakve prihode iz stranih izvora. U slu\u010daju Memorijala, koji je vi\u0161e puta dobijao strane nau\u010dne grantove za istorijska istra\u017eivanja i za\u0161titu ljudskih prava, kao i otvoreno govore\u0107i o Staljinu i Putinovim zlo\u010dinima, konfrontacija sa Kremljom bila je samo pitanje vremena.<\/p>\n Kona\u010dna likvidacija organizacije za ljudska prava dogodila se u decembru pro\u0161le godine odlukom Vrhovnog suda Ruske Federacije. Dva meseca pre invazije na Ukrajinu i paralelno sa falsifikovanim su\u0111enjem jednom od istori\u010dara Memorijala, \u0161ef karelijskog ogranka Jurij Dmitrijev, koji je optu\u017een za pedofiliju na politi\u010dki nalo\u017eenom su\u0111enju i osu\u0111en na 15 godina zatvora u koloniji visoke bezbednosti. Vrhovni sud je utvrdio pouzdanu tvrdnju tu\u017eila\u0161tva da Memorijal „stvara la\u017enu sliku SSSR-a kao teroristi\u010dke dr\u017eave, opravdava i rehabilituje nacisti\u010dke kriminalce“. Tu\u017eilac je tako\u0111e retori\u010dki upitao: „Za\u0161to bismo mi, potomci pobednika, posmatrali poku\u0161aje rehabilitacije izdajnika u otad\u017ebinu?“<\/p>\n Likvidacija Memorijala omogu\u0107ila je Putinu da ne krije da se vra\u0107a totalitarizmu. Jo\u0161 ranije maska je pala sa lica njegovog saradnika Aleksandra Luka\u0161enka. U avgustu 2020. je tako drsko falsifikovao rezultate predsedni\u010dkih izbora da su Belorusi iza\u0161li masovno da protestuju na ulicama. Protestima je prisustvovao i Ales Bijatski, koji je „posvetio svoj \u017eivot promovisanju demokratije i miroljubivog razvoja u svojoj zemlji“, jer je Nobelov komitet opravdao svoju odluku ove godine.<\/p>\n Bijaljatski je jedan od inicijatora demokratskog pokreta sredinom osamdesetih godina pro\u0161log veka, to je vreme perestrojke Mihaila Gorba\u010dova (dobitnika Nobelove nagrade za mir 1990). Dve godine nakon \u0161to je Luka\u0161enko postao predsednik, u\u010destvovao je u stvaranju organizacije za za\u0161titu politi\u010dkih zatvorenika „Viasna“ i istrazi zlo\u010dina re\u017eima nad sopstvenim narodom. Vlasti su vi\u0161e puta poku\u0161ale da u\u0107utkaju Bijalatskog, bio je u zatvoru od 2011. do 2014. godine, a posle nereda 2020. ponovo je uhap\u0161en, a sada je jedan od skoro 1400 politi\u010dkih zatvorenikaU.<\/p>\n Sumnjivo trojstvo<\/strong><\/p>\n „Zahvaljuju\u0107i njihovoj doslednoj posve\u0107enosti humanisti\u010dkim vrednostima, anti-militarizmu i vladavini prava, ovogodi\u0161nji laureati su o\u017eiveli i odali po\u010dast Alfredu Nobelovoj viziji mira i bratstva me\u0111u narodima \u2013 viziji koja je najneophodnija u dana\u0161njem svetu“, prokomentarisao je Nobelov komitet svoju odluku. Za razliku od svojih \u010dlanova, bratstvo je te\u0161ko za same laureate. Sa stanovi\u0161ta Ukrajine, i dalje postoji gorak ukus iz \u010dinjenice da se aktivisti u njihovoj zemlji \u2013 koja je na potpuno druga\u010dijoj, demokratskoj politi\u010dkoj putanji od Moskve i Minska \u2013 jo\u0161 uvek posinjaju sa aktivistima koji se bave re\u017eimima ruskog predsednika Vladimira Putina i Belorusije Aleksandra Luka\u0161enka. Na taj na\u010din Komitet „promovi\u0161e destruktivnu tezu o zloglasnom „trojstvu slovenskih naroda“, o kojoj ruska propaganda neumorno govori svetskoj zajednici“, tvitovao je savetnik \u0161efa kabineta predsednika Mihaila Podoljaka.<\/p>\n Glavni i odgovorni urednik Kyiv Independent<\/em> Olga Rudenko smatra da je gre\u0161ka \u0161to Komitet nije pojedina\u010dno odlu\u010divao o dodeli nagrada. „To je izuzetno bezose\u0107ajno u vreme kada Rusi ubijaju Ukrajince uz pomo\u0107 Beloruskinja“, rekla je ona. Me\u0111utim, stav Komiteta branio je njen predsedavaju\u0107i Berit Rajs-Andersen, koji je naglasio da nagrada nije dodeljena dr\u017eavama: „Ponekad mirovni napori le\u017ee na civilnom dru\u0161tvu, i to ne samo na dr\u017eavnim ambicijama. Mir je \u017eelja i dostignu\u0107e koje je povezano sa vredno\u0161\u0107u za koju rade svi laureati: suprotstavljanje zlo\u010dinima, ratnim zlo\u010dinima i vladavini zakona.“ „Neozbiljnost sa tim vrednostima je tako\u0111e indirektan uzrok ovog rata i agresije. U ovom trenutku to je veoma va\u017ean podsetnik“, rekla je ona.<\/p>\n Centar za gra\u0111anske slobode, koji brani ljudska prava i demokratiju u Ukrajini od 2007. godine, fokusiran je na dokumentovanje ruskih ratnih zlo\u010dina nad civilima u Ukrajini posle ruske invazije u februaru 2022. godine. \u0160efica Centra Oleksandra Matvi\u010duk priznala je da u potpunosti razume sumnje svojih sunarodnika koji se brane od agresije Rusije i Belorusije i za koje se prihvatanje nagrade zajedno sa Belorusima i Rusima mo\u017ee do\u017eiveti kao vid izdaje Ukrajine. „Razumem reakcije ljudi. Previ\u0161e je bolno za njih [\u2026] Me\u0111utim, moramo iskoristiti svaku priliku, svaku nagradu da razgovaramo o Ukrajini da bismo postigli pravdu“, rekla je ona u intervjuu dec. 9. Politi\u0438ar<\/em>. Posebno to \u2013 kako je naglasila slede\u0107eg dana u intervjuu za Radio Sloboda \u2013 „svih ovih osam godina poslali smo desetine izve\u0161taja UN- u, OEBS-u, Savetu Evrope i Evropskom parlamentu, ali nas nisu poslu\u0161ali“. Samo je invazija promenila razumevanje me\u0111unarodne zajednice o razvoju situacije u Ukrajini i na njenim teritorijama koje je okupirala Rusija.<\/p>\n Poljubac smrti<\/strong><\/p>\n Tokom ceremonije dodele nagrada, sva trojica \u2013 Natalija Pin\u010duk, supruga Alesa Bijalatskog, Jana Ra\u010dinskog i Oleksandre Matvi\u010duk \u2013 bili su duboko rastu\u017eeni. Ali uprkos razlikama, govorili su skoro jednoglasno. Pin\u010duk je kulturnu zavisnost Belorusa od Rusije nazvao pretnjom njihovom identitetu; Ra\u010dinski je naglasio da je Memorijal posmatrao imperijalne zlo\u010dine Rusije ve\u0107 u \u010ce\u010deniji i da danas istu stvar vidi i u Ukrajini. Smatrali su da je ruski imperijalizam izvor trenutne tragedije, kao i, kako je naglasio Ra\u010dinski, 70 godina uni\u0161tavanja ose\u0107aja me\u0111uljudske zajednice. Jer zlo\u010dine, kako je rekao, ne posve\u0107uju sami. Stoga je va\u017ena poruka bio Matvi\u010dukov poziv na solidarnost sa \u017ertvama ruskih zlo\u010dina: „Ne morate da budete Ukrajinac da biste podr\u017eali Ukrajinu. Prestani da bude\u0161 \u010dovek.“<\/p>\n Natalija Pin\u010duk je svoj govor zaklju\u010dila re\u010dima punim nade, uveravaju\u0107i da „prole\u0107e tek dolazi“. Mada nije zvu\u010dalo previ\u0161e samouvereno. Nobelova nagrada za mir je poljubac smrti u Rusiji. Knji\u017eevna nagrada iz 1970. nije za\u0161titila Aleksandra Sol\u017eenjsina od hap\u0161enja i deportacije \u010detiri godine kasnije, a Nagrada za mir 1975. nije za\u0161titila Saharova od hap\u0161enja i deportacije pet godina kasnije. To nije pomoglo pro\u0161le godine da se izbegne represija i glavnog i odgovornog urednika Novoja Gazete Dmitrija Muratova. U martu je obustavljeno objavljivanje najva\u017enijeg ruskog nezavisnog lista. Iako je na njenom mestu, novinari su pokrenuli novi projekat „Novaja Gazeta. Evropa“, ali nije dostupna u Rusiji.<\/p>\n Muratov je vi\u0161e puta napadnut, svinjska glava je ostavljena na vratima njegovog stana sa porukom ba\u0161 kao i od „kuma“, a u aprilu je bio dosu\u0111en crvenom bojom sa acetonom u vozu Moskva-Samara, koji je podse\u0107ao na napade koriste\u0107i Zelenku na Alekseja Navaljnog. Ni aukcija njegove Nobelove medalje nije mu pomogla, a \u010dinjenica da je sav prihod (103,5 miliona dolara) prebacio u Me\u0111unarodni fond UNICEF-a za pomo\u0107 izbegli\u010dkoj deci iz Ukrajine i njihovim porodicama koje su stradale kao rezultat ruske invazije.<\/p>\n Beskorisno je nadati se da \u0107e Kremlj dozvoliti da Memorijal radi. „\u010culi smo od na\u0161ih vlasti savet da odbijemo nagradu, jer su ko-pobednici neprikladni“, priznao je Raczynski 10. BBC HARDtalk<\/em>. Memorijal ostaje da opstane, neguje kolektivno pam\u0107enje, a samim tim i da radi pod zemljom. Na ovaj ili onaj na\u010din, u junu 2022. godine, pristalice Memorijalnog centra najavile su stvaranje nove javne organizacije, Memorijalnog centra za za\u0161titu ljudskih prava, koji, me\u0111utim, nema status pravnog lica.<\/p>\n \u0160anse za smenu Alesa Bijatskog tako\u0111e su male. On je politi\u010dki zatvorenik broj jedan u Belorusiji. Tek nedavno \u2013 posle 17 meseci \u2013 njegova supruga je dobila priliku da „vidi“ svog mu\u017ea, telefon i to samo na sat vremena. Ales \u0107e ostati Luka\u0161enkov talac do pregovora sa zapadnim zemljama po okon\u010danju rata u Ukrajini. Najverovatnije \u0107e to biti pregovara\u010dki \u010dip, mo\u017eda podsticaj za pregovore u zamenu za ukidanje sankcija ili ubla\u017eavanje odgovornosti Belorusije za koegzistaciju protiv Ukrajine.<\/p>\n Me\u0111utim, ne smemo zaboraviti da u Belorusiji ima skoro 1400 „Alesa“, a svi su uhap\u0161eni tokom protesta posle name\u0161tenih izbora. Njihova sudbina se mo\u017ee promeniti masovnim putem, ali ovog puta mirnim, socijalnim nemirima ili vojnim neuspehom Putina, a istovremeno i Luka\u0161enka. Me\u0111utim, malo toga sugeri\u0161e da je beloruska opozicija spremna da se \u017ertvuje krvi u borbi za slobodu od Luka\u0161enka. \u010cak se i Natalija Pin\u010duk u svom nobelovom govoru zalagala za potpuno mirnu promenu vlasti. Iako, naravno, od Pin\u010duka, koji je dobio nagradu za mir u ime svog supruga koji je u zatvoru, nije se mogao o\u010dekivati poziv sunarodnika za radikalno delovanje. A diktatora je te\u0161ko zbaciti sa ru\u017eama u rukama.<\/p>\n Ukrajinski laureat je tako\u0111e imao dug put do uspeha. Prikupljanje dokaza o ruskim ratnim zlo\u010dinima \u0107e se nastaviti, a nije poznato kada, kako i da li \u0107e biti stvoren poseban tribunal koji \u0107e osuditi rusku agresiju.<\/p>\n Ipak, najdu\u017ei put vodi ka pomirenju naroda. Ali vredi verovati principu da je Nobelova nagrada za mir uvek investicija u budu\u0107nost, a ovde je vr\u0161ilac du\u017enosti direktora Memorijala Elena Zemkova u pravu, koja je u intervjuu za TV kanal Nastoja\u0161e Vremja dan pre dodele nagrade rekla: „U ovim zastra\u0161uju\u0107im vremenima, Nobelov komitet nam se obra\u0107a: vi, civilno dru\u0161tvo, dr\u017eite se zajedno i oduprite se zlu.“<\/p>\n Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku<\/em><\/p>\n