24. februara izbio je rat, koji se, iako je progla\u0161en, ispostavilo kao ogroman \u0161ok i, najverovatnije, prekretnica u istoriji na\u0161eg dela sveta posle Hladnog rata. Predvidele su ga ameri\u010dke obave\u0161tajne slu\u017ebe. Evropa je u po\u010detku bila skepti\u010dna. Ukrajinci su videli da je u vazduhu bio rat, i nisu ga odbacili. Me\u0111utim, \u010dak su i oni sumnjali da je ruska invazija takvih razmera mogu\u0107a. Dokaz za to je iskren intervju sa \u0161efom kabineta predsednika Andrija Jermaka, koji je dao dve nedelje nakon po\u010detka sukoba. Ukrajinski politi\u010dar broj dva je direktno izjavio: „Iskreno, nismo verovali do samog kraja da je to (ruska agresija \u2013 ed.) Desi. Imali smo mnogo informacija od na\u0161ih partnera, ali i dalje nismo verovali.“ Me\u0111utim, za svaki slu\u010daj, Ukrajinci su spremni da odbiju agresiju.<\/p>\n
Kralj je go<\/strong><\/p>\n Putin se odlu\u010dio za naizgled iracionalan napad izazvan potpuno iskrivljenim pogledom na ukrajinsku dr\u017eavu i naciju. Njegova odluka deo je duge tradicije ruskog nerazumevanja Ukrajinaca. Na neki iznena\u0111uju\u0107i na\u010din, Rusi su ih tokom \u010ditavog svog cara, sovjetskog i Putinove istorije potcenili i ignorisali. Oni su negirali pravo na identitet, \u010desto poku\u0161avaju\u0107i da ih dovedu do istrebljenja. Izgleda da Rusija ima najve\u0107i problem sa razumevanjem nacije \u010diju odvojenost i subjektivnost ne prepoznaje.<\/p>\n Istovremeno, Rusi su bili sumnji\u010davi prema Ukrajincima. Negde duboko u sebi, ose\u0107ali su da je „mali Ruski“ deo njihove imperije neizvestan, da mora da se pa\u017eljivo prati, da bude oprezan. Da da datoj 1919. godine, Lev Trocki je u instrukcijama bolj\u0161evi\u010dkim agitatorima napisao: „Drugovi, idete u Ukrajinu. Zapamtite da nema te\u017eeg rada agitatora nego u Ukrajini. Po tre\u0107i put \u0161aljemo jake kadrove tamo i svaki put sa novom taktikom, sa novim tehnikama (…). Ne name\u0107ite komunizam ukrajinskom seljaku dok se tamo ne oja\u010da na\u0161a mo\u0107 (…). Za razliku od nezavisnog Petliura i drugih, tvrde da Rusija tako\u0111e priznaje nezavisnost Ukrajine, ali pod uslovom da tamo postoji sovjetska mo\u0107.“ Trocki je, za razliku od Putina, veoma dobro poznavao Ukrajince, ro\u0111en je u selu blizu Kersona i odrastao je me\u0111u ukrajinskim seljacima. Me\u0111utim, ispostavilo se da su njegove instrukcije neefikasne, jer su posle kratkog vremena sovjetske vlasti, \u017eele\u0107i da kona\u010dno smire ukrajinsko selo, izazvale Veliku glad, od \u010dega je skoro \u010detiri miliona Ukrajinaca ubijeno.<\/p>\n Mo\u017eda je nedostatak kriti\u010dkog samorefleksije u ruskoj politi\u010dkoj misli i kulturi naterao mnoge generacije da odr\u017ee osudu \u2013 ako se pozivamo na Putinov sramni \u010dlanak iz jula 2021. godine \u2013 da je Ukrajina „istorijska ruska zemlja“ i da je ve\u0161ta\u010dki stvorena od strane stranaca „antiruska“. To je bio jedan od najglasnijih snimaka koji je najavio da \u0107e ruska opsesija imati opipljive posledice. Kao pi\u0161tolj u \u010cehovu \u2013 po\u0161to visi u prvom \u010dinu, mora da puca u nekoj od slede\u0107ih stvari.<\/p>\n Ukrajinskost u svojoj neru\u0161koj dimenziji \u2013 u dominantnoj percepciji Rusije \u2013 podriva rusko bi\u0107e, stvaraju\u0107i ogromnu rupu koja hvata samu su\u0161tinu ruskog identiteta i tradicije. Uzastopne generacije ruskih intelektualaca \u2013 od Mihaila Bulgakova do Josifa Brodskog i Aleksandra Sol\u017eenjitisina \u2013 promovisale su antiukrajinizam, \u0161to je umnogome doprinelo njegovom korenu u mejnstrimu ruskih diskusija. Sto godina kasnije, re\u010di \u0161efa UPR Volodymyra Vynnychenko (1880-1951) da se „ruska demokratija zavr\u0161ava tamo gde ukrajinsko pitanje po\u010dinje“ jo\u0161 uvek su relevantne.<\/p>\n Putin se pokazao kao marljivi naslednik ruskog antiukrajinizma, koji je modernizovao i razvio ne odustaju\u0107i od klju\u010dnog cilja svojih prethodnika \u2013 da zapleni Ukrajinu i svoj suverenitet pretvori u fikciju. Istovremeno, napravio je klasi\u010dnu rusku gre\u0161ku \u2013 potcenjivanje Ukrajinaca. Ruska „specijalna vojna operacija“ imala je za cilj da preuzme kontrolu nad Kijevom i ostatkom zemlje u roku od nekoliko dana. Ukrajinska vojska je morala da bude pora\u017eena i polo\u017ei oru\u017eje, dr\u017eavne institucije su morale da se uru\u0161e (u Rusiji je obi\u010daj da Ukrajina skoro bankrotira, \u010dija je mo\u0107, pojedena korupcijom, zapravo marioneta Zapada). Dovoljno je promeniti politi\u010dke elite tako da „zdrav“, proruski deo naroda do\u0111e do izmaka. Evo kako da ukratko ilustrujete Putinova uverenja o Ukrajini. Kao \u0161to ve\u0107 znamo, bilo bi te\u0161ko napraviti gre\u0161ku jo\u0161 dublje.<\/p>\n Ka\u017eu da je stanje u vojsci odraz stanja dr\u017eave. Do 24. februara izvesna aberacija bila je verovanje u apsolutnu superiornost ruskih oru\u017eanih snaga, \u010diji je imid\u017e prakti\u010dno podr\u017eala ruska propaganda. Istovremeno, sama Rusija se obi\u010dno do\u017eivljava kao zemlja sa zaostalom, resursno intenzivnom ekonomijom, pro\u017eeta korupcijom i hroni\u010dno nesposobna za modernizaciju. Prve nedelje rata, verovatno, jo\u0161 uvek nisu odagnale mit o mo\u0107noj ruskoj vojsci (bilo je prerano za ovo), ali je definitivno ozbiljno potkopano.<\/p>\n Klju\u010dni test Ukrajine<\/strong><\/p>\n Rat je okrenuo etablirane stereotipe o infunkcionalnosti ukrajinske dr\u017eave naglava\u010dke. Potpuna ruska agresija bila je ogroman \u0161ok za dru\u0161tvo i vlasti. Me\u0111utim, klju\u010dno je da od prvih dana invazije najva\u017enije institucije ne samo da nisu bile paralizovane, nego su radile i iznena\u0111uju\u0107e efikasno. Bilo je ministarstava, Verkhovne Rade, odakle \u2013 osim pola tuceta poslanika proruske „Opozicione platforme \u2013 za \u017eivot“ \u2013 niko nije pobegao, i lokalne vlasti, \u0161to samo potvr\u0111uje koliko je reforma lokalne samouprave bila neophodna. Dr\u017eava ispla\u0107uje penzije i plate dr\u017eavnim slu\u017ebenicima. Energetski sistem funkcioni\u0161e izvan neposrednih ratnih zona. Bankarski sistem nastavlja da funkcioni\u0161e uprkos ruskim sajbernapadima na banke i brojne institucije. „Diia“, ili „dr\u017eava u pametnom telefonu“, portal onlajn administrativnih slu\u017ebi \u0161irom zemlje, pokazala je svoju znatnu korist u uslovima rata. Neke zemlje EU nemaju sli\u010dan nivo digitalizacije.<\/p>\n U kontekstu rata, koji je na svakoj geografskoj geografskoj geografskoj \u0161irini najva\u017eniji test za dr\u017eavnost, Ukrajina \u2013 iznena\u0111uju\u0107e ne samo Moskve \u2013 pokazala je neverovatnu snagu i elasti\u010dnost. Kao da je neka skrivena \u045bivotna sila iza\u0459la na povr\u0459inu. To se dogodilo ne samo zbog velike mobilizacije dru\u0161tva, ve\u0107 i zbog toga \u0161to su u trenutku najozbiljnijih testova u istoriji nezavisnosti dr\u017eavne institucije postupile onako kako bi trebalo. To je u potpunoj suprotnosti sa situacijom u prole\u0107e 2014, kada ukrajinska dr\u017eava nije bila u stanju da obavlja svoju glavnu funkciju \u2013 za\u0161titu od agresije. Tada su taj teret preuzeli i\u0161\u010dezavanje formiranih dobrovolja\u010dkih bataljona, ali se ovaj sukob, kao \u0161to znate, zavr\u0161io tako \u0161to je Kijev bio primoran da zaklju\u010di dva neprofitabilna Minska sporazuma.<\/p>\n Ukrajina ne samo da je 2022. uspe\u0161no branila prestonicu i osujetila ruske planove za ukidanje dr\u017eavnosti, ve\u0107 je i vrlo efikasno po\u010dela da vodi informativnu politiku usmerenu i na sopstveno dru\u0161tvo i na svet. To bi bilo te\u017ee bez predsednika Volodymyra Zelenskog, \u010diji je herojski stav u kriti\u010dnom periodu posle 24. februara bio od velikog mobilizatorskog zna\u010daja, \u0161to je samo potvrdilo staru istinu o ulozi lidera u kriznim vremenima. Me\u0111utim, bez efikasnog okru\u017eenja, nijedan lider ne bi bio u stanju da uradi mnogo toga, a ispostavilo se da postoji. Ruska propagandna ma\u0161ina nema mnogo toga da ka\u017ee da je ve\u0107 re\u010dita sama po sebi. Ukrajinski na\u010din komunikacije u ovom ratu, njegove verodostojne poruke i zanimljiva forma na\u0107i \u0107e svoje mesto u delu ud\u017ebenika o vojnoj umetnosti koji \u0107e se odnositi na informativnu politiku.<\/p>\n Poslednja bitka<\/strong><\/p>\n Ne treba da zavaravate sebe \u2013 rat \u0107e verovatno biti produ\u017een. Te\u0161ko je zamisliti da \u0107e Putin priznati poraz, preispitati svoje planove i povu\u0107i trupe. Brzo je postalo jasno da ulozi u ovom sukobu idu daleko izvan same Ukrajine, kao i da se ti\u010du oblika me\u0111unarodnog poretka u Evropi i budu\u0107eg re\u017eima u Rusiji. Sve ukazuje na to da Ukrajinci i dalje imaju mnogo pote\u0161ko\u0107a i ogromnih izazova pred sobom, jer Kremlj ne namerava da se povu\u010de. Iako verujem da trenutni tok ovog rata ve\u0107 zna\u010di da je Ukrajina branila svoju nezavisnost, kona\u010dno i zauvek se pridru\u017eila grupi evropskih dr\u017eava. Otvoreno je samo pitanje prolaska isto\u010dne i ju\u017ene granice Ukrajine. Mo\u017ee se zamisliti scenario u kojem Kijev ne\u0107e mo\u0107i da povrati kontrolu nad izgubljenim teritorijama. Ili \u0107e to biti cena koju \u0107e Ukrajina morati da plati u ovom ratu? Mo\u045bda. Ali istovremeno, mo\u017ee se predvideti da \u0107e \u010dak i ovi prinudni teritorijalni gubici biti privremeni sve dok je aktuelni vladar u Kremlju. Rusija nije bila u stanju da se efikasno integri\u0161e, \u010dak ni po cenu represije, sada okupiranog regiona Kerson i dela Zaporizhia, koji se uspe\u0161no spojio sa ukrajinskom dr\u017eavom, posebno posle 2014. Proces spore, ali progresivne integracije razli\u010ditih ukrajinskih regiona od 1991. Suo\u010dena sa pretnjom spolja, ukrajinska zajednica je po\u010dela da ja\u010da.<\/p>\n Aktuelni rat, u bilo kojoj njegovoj verziji, je veza koja zatvara vekovnu politiku Rusije prema ukrajinskom narodu. Prvi meseci agresije pokazuju da pobeda Rusije, kako je zamislio Kremlj, ne mo\u017ee da se ostvari. Rusija ne mo\u017ee da kontroli\u0161e Ukrajinu. I to bez obzira na to koliko \u0107e jo\u0161 ruskih zlo\u010dina biti po\u010dinjeno nad Ukrajincima. Tu\u017ean je paradoks istorije da ponovo do\u017eivljavaju zemlju koja je, kao nijedna druga u Evropi, toliko propatila od totalitarizma i genocida u dvadesetom veku. Pa ipak, ukrajinska nacija je zadr\u017eala iznena\u0111uju\u0107e sna\u017ene revijalne sposobnosti i odr\u017eive nacionalne korene (ne samo na zapadu zemlje). O\u010digledno odvajanje ukrajinske politi\u010dke kulture od ruske kulture doprinosi \u010dinjenici da svake godineokom, naslov knjige Leonida Ku\u010dme „Ukrajina nije Rusija“ sve vi\u0161e potvr\u0111uje njenu relevantnost.<\/p>\n Rat kao novi osniva\u010dki mit<\/strong><\/p>\n Ruska agresija je postala egzistencijalni izazov za ukrajinsku dr\u017eavu, ali kao i svaki rat za slobodu, ona tako\u0111e otvara novo doba, donosi novi osniva\u010dki mit. Iz rata \u0107e iza\u0107i jo\u0161 jedna Ukrajina, koja \u0107e morati da se suo\u010di sa mnogim problemima, ali sve ukazuje na to da \u0107e to dovesti do kona\u010dnog zatvaranja postkomunisti\u010dkog doba, izuzetno te\u0161kog perioda u ukrajinskoj istoriji, koji je doneo, izme\u0111u ostalog, brojne politi\u010dke, ekonomske i demografske krize. Ova nova Ukrajina ima \u0161ansu da stvori pravi\u010dnije dru\u0161tvo koje je potvrdilo svoju subjektivnost prevazila\u017eenjem prethodne nemo\u0107i i izgradnjom moderne ekonomije, posebno kroz o\u010dekivane me\u0111unarodne fondove za obnovu i osloba\u0111anje od oligarhijskog uticaja, koji je i dalje ko\u010dnica razvoja. Novi heroji pojavi\u0107e se u novoj dr\u017eavi, neki sporovi iz pro\u0161losti \u0107e izgubiti na zna\u010daju, a vojne operacije, koje su se odigrale uglavnom na istoku i jugu Ukrajine, bi\u0107e poslednji trenutak njenog ujedinjenja.<\/p>\n Poslednjih godina Ukrajina je ulo\u045bio reformske napore na raznim poljima. \u010cesto su te reforme bile nedosledne, prespore, ali \u2013 uprkos stalnim problemima sa sistemskom korupcijom \u2013 progresivne. U uslovima rata, vojska je o\u010digledna adresa mera modernizacije, a Zapad je postao snabdeva\u010d know-how-a. Aktuelni sukob i dalje \u0107e biti predmet bezbroj analiza, ali je ve\u0107 jasno da je decentralizacija komande, izvedena po modelima NATO-a, jedan od razloga efikasne odbrane Ukrajine. Mo\u017eemo o\u010dekivati da \u0107e u bliskoj budu\u0107nosti Oru\u017eane snage Ukrajine postati najmodernija dr\u017eavna institucija i izvor modernizacije drugih aspekata javnog \u017eivota i ekonomije. Jaka vojska je uvek politi\u010dki faktor koji uti\u010de na poziciju zemlje u me\u0111unarodnim odnosima.<\/p>\n Posleratna ukrajinska politika bi\u0107e druga\u010dija. To verovatno ne zna\u010di zna\u010dajnu transformaciju politi\u010dke kulture, ali se mo\u017ee samouvereno tvrditi da \u0107e proruski projekat, koji bi do 24. februara mogao da ra\u010duna na vi\u0161e od desetak odsto glasova na izborima, biti uklonjen iz politi\u010dkog \u017eivota. Biti proruski je postalo sinonim za izdaju. Danas je te\u0161ko re\u0107i koliko \u0107e decenija biti potrebno za rusko-ukrajinsko pomirenje kada se rat kona\u010dno zavr\u0161i. Evropski modeli su ovde slaba referentna ta\u010dka, jer Rusija nije Nema\u010dka, a tra\u017eenje analogija izvu\u010denih iz drugih tradicija obi\u010dno se ispostavi kao varljivo u ruskom slu\u010daju.<\/p>\n Ovaj rat, zna\u010daj i posledice koje se prote\u017eu daleko izvan regiona, tako\u0111e je povratak Ukrajine u Evropu. O\u010duvanje ukrajinskog suvereniteta glasno otvara novu stranicu u odnosima izme\u0111u Ukrajine i EU. Kijev se nada brzom putu ka \u010dlanstvu u Evropskoj uniji i, nesumnjivo, bi\u0107e… Razo\u010daran. Ukrajina, evropski neophyte koji je Poljska bila dve decenije ranije, idealizuju\u0107i sve evropsko, u\u010di da je politika EU te\u0161ka rutinska borba za sopstvene interese. Pa ipak, bez Ukrajine, evropski projekat ne mo\u017ee da se zavr\u0161i, \u010dak i ako se takvo mi\u0161ljenje i dalje ne uklapa u glave mnogih zapadnoevropske elite. I u\u010dini\u0107e mnogo da odlo\u017ee ovaj proces \u0161to je du\u017ee mogu\u0107e. Ukrajinski entuzijazam, istrajnost, inovacije i „Kozaka fantazija“ na kraju \u0107e dovesti do „rezbarenja“ mesta u Evropskoj uniji, iako \u0107e, realno govore\u0107i, to dugo trajati. Naravno, rat i stil njegovog pona\u0161anja od strane ukrajinskih snaga \u2013 sa brigom za \u017eivote obi\u010dnih vojnika (\u0161to je veliki kontrast akcijama neprijatelja), potvr\u0111uje da Ukrajinci pripadaju prostoru evropskih vrednosti. Ukrajina, sa svojim alternativnim evropskim aspiracijama, tako\u0111e menja Evropsku uniju, iako je jo\u0161 uvek te\u0161ko predvideti detaljne razmere i dubinu tih promena. Gledaju\u0107i unapred, ve\u0107 mo\u017eemo re\u0107i da \u0107e \u010dlanstvo Ukrajine radikalno promeniti ravnote\u017eu snaga u Evropi.<\/p>\n Na kraju \u0107e konfrontacija izme\u0111u Rusije i Ukrajine tako\u0111e promeniti postsovjetski prostor. Ve\u0107 je jasno da je reakcija zemalja centralne Azije, Kavkaa i Moldavije na rusku agresiju manje-vi\u0161e oguljena udaljenost od Kremlja. Njihove elite su zainteresovane da o\u010duvaju svoj suverenitet, u daljoj izgradnji dr\u017eava nacija, a ne u povratku dominantnih interesa Moskve u orbitu. Izuzetak je Luka\u0161enkova Belorusija, \u010dije se polje nezavisne politike drasti\u010dno smanjilo. Me\u0111utim, jasno je da ne mo\u017ee biti nezavisne Belorusije bez nezavisne Ukrajine. Promene izazvane ratom oko Dnjepera, a vremenom i u Rusiji, utica\u0107e na transformaciju Belorusije.<\/p>\n Gore opisane dijagnoze jo\u0161 jednom pokazuju koliko \u0107e ishod teku\u0107eg rata biti fundamentalan za Ukrajinu, Evropu i, o\u010digledno, za Poljsku. Ukrajinska dr\u017eava \u0107e na kraju iza\u0107i iz ovoga sa mnogo heroja, povreda i ru\u0161evina koje \u0107e morati da obnovi, ali istovremeno oja\u010dalanacionalni identitet, ja\u010di me\u0111unarodni subjektivnost i novi kamen temeljac njegove dr\u017eavnosti.<\/p>\n Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku<\/em><\/p>\n