Bukure\u0161t je ove nedelje ponovo bio doma\u0107in samita Severnoatlantske alijanse pre 14 godina. I opet, jedna od vode\u0107ih tema bila je Ukrajina, me\u0111utim, u malo druga\u010dijem aspektu nego tada. I \u0161to je najva\u017enije: odluke su bile druga\u010dije.<\/p>\n
Za nas, Ukrajince, taj samit, u aprilu 2008, jo\u0161 uvek je nezagrejana kolektivna psiholo\u0161ka trauma. Kao samit neispunjenih nada, samit izdaje, samit koji nije izbegao katastrofu, nije osetio predstoje\u0107u opasnost. Tada se Ukrajina nadala da \u0107e mu Alijansa obezbediti Akcioni plan za \u010dlanstvo (MAP) pored Gruzije. Me\u0111utim, Francuska i Nema\u010dka su se o\u0161tro usprotivile tome. Iako je \u010dak i Ma\u0111arska u to vreme jo\u0161 uvek bila na strani Ukrajine.<\/p>\n
Tek ovog leta, na vrhuncu rusko-ukrajinskog rata, tada\u0161nje nema\u010dke kancelarke Angela Merkel objasnila je svoju tvrdoglavost. Objasnila je, ali se nije pokajala. „Nismo mogli da ka\u017eemo: dobro, sutra \u0107emo je odvesti u NATO. Ukrajina nije bila zemlja kakvu sada poznajemo. Bila je to veoma podeljena Ukrajina… bilo je \u010dak i razlika izme\u0111u reformskih snaga \u2013 Tymo\u0161enka i Ju\u0161\u010denka. To zna\u010di da nije bila unutar zemlje sa oja\u010danom demokratijom“, rekla je Merkelova.<\/p>\n
Istovremeno, priznala je da se i pla\u0161i reakcije \u0161efa Kremlja Vladimira Putina. „Bio sam sasvim siguran da Putin ne\u0107e dozvoliti da se to desi tako lako. Sa njegove ta\u010dke gledi\u0161ta, to bi bila objava rata“, rekla je ona.<\/p>\n
Uzgred, putin je na margini tog samita prvi put izrazio teritorijalne pretenzije prema Ukrajini, \u0161tavi\u0161e, do pitanje njenog postojanja kao dr\u017eave uop\u0161te. To se dogodilo tokom sastanka sa tada\u0161njim ameri\u010dkim predsednikom D\u017eord\u017eom V. Bu\u0161om. Tako skandalozna Putinova izjava u\u0161la je u \u0161tampu: „Razume\u0161, D\u017eord\u017ee, da Ukrajina \u010dak nije ni dr\u017eava! \u0160ta je Ukrajina? Deo njenih teritorija je isto\u010dna Evropa, i deo, i zna\u010dajan, koji smo mi donirali!“<\/p>\n
\u0160ta se desilo za manje od \u0161est meseci, se\u0107amo se: invazija ruskih trupa u Gruziju. I \u0161est godina kasnije – okupacija i aneksija Krima, rat u Donbasu. 14 godina kasnije \u2013 potpuna invazija na Ukrajinu. I sve to zato \u0161to su Ukrajina i Gruzija blokirale put ka NATO-u.<\/p>\n
Da li se NATO ovog puta rehabilituje, na drugom samitu u Bukure\u0161tu? Radije da nego ne. Jasno je da je ovog puta glavno pitanje na dnevnom redu bila vojna pomo\u0107 Ukrajini u njenom otporu ruskom agresoru. Saveznici su jasno artikulisali svoj stav: nema nejasno\u0107a, nema eufemizama, nema nagove\u0161taja, sve je \u0161to je mogu\u0107e jasnije.<\/p>\n
„Okupili smo se u Bukure\u0161tu kod obala Crnog mora u vreme kada invazija koju Rusija nastavlja u Ukrajini preti evroatlantskom miru, bezbednosti i prosperitetu. Rusija snosi punu odgovornost za ovaj rat, otvoreno kr\u0161enje me\u0111unarodnog prava i principa Povelje UN. Ruska agresija, uklju\u010duju\u0107i stalne i bezakonje napada na civilnu i energetsku infrastrukturu Ukrajine, li\u0161ava milione Ukrajinaca osnovnih humanitarnih slu\u017ebi. Ona \u0161teti globalnom snabdevanju hranom i predstavlja opasnost za najugro\u017eenije zemlje i narode sveta. Neprihvatljivi postupci Rusije, uklju\u010duju\u0107i hibridne akcije, energetske ucene i neodgovornu nuklearnu retoriku, podrivaju me\u0111unarodni poredak zasnovan na pravilima“, po\u010dinje zavr\u0161no saop\u0161tenje samita.<\/p>\n
Kakve su odluke donete u vezi sa Ukrajinom? Pre svega, da nastavi da pru\u017ea vojnu pomo\u0107 Ukrajini, bez smanjenja obima. To jest, nema umora od Ukrajine, nema pritiska na Kijev da ga natera da pregovara i zaustavi neprijateljstva, nema sumnje u potrebu da se suprotstavi Rusiji kao stvarnoj personifikaciji univerzalnog zla.<\/p>\n
Istovremeno, Alijansa je jo\u0161 jednom navela da „nije ratoborna“, te da je zato spremna da brani samo teritorije zemalja \u010dlanica u slu\u010daju agresije na njih. Ukrajina \u0107e, me\u0111utim, NATO braniti samo ako kona\u010dno ostvari punopravno \u010dlanstvo. Kada \u0436e se to desiti?<\/p>\n
„Ako Ukrajina te\u017ei pridru\u017eivanju NATO-u, na\u0161 stav ostaje nepromenjen. Vrata NATO-a su otvorena. To pokazujemo nedavnim usvajanjem Crne Gore (2017) uprkos protestima Rusije. To pokazuje da Rusija nema pravo veta. O pitanjima \u010dlanstva odlu\u010duje 30 saveznika i zemlja diplomaca, i niko drugi. Odluka o \u010dlanstvu Ukrajine je doneta. Istovremeno, sada je glavni fokus na podr\u0161ci Ukrajini kako bi se osiguralo da predsednik Putin ne pobedi, ve\u0107 \u0107e pobediti Ukrajinu kao suverenu dr\u017eavu u Evropi. To je glavni fokus na\u0161e Alijanse i glavni fokus na\u0161eg partnerstva“, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. Kao \u0161to vidimo, u njegovoj izjavi, izgledi za pridru\u017eivanje Ukrajine Alijansi ve\u0107 su bili mnogo jasniji nego ranije. Skoro da postoji poruka: bi\u0107emo prihva\u0107eni kada se rat zavr\u0161i na\u0161om pobedom.<\/p>\n
A da bi pobedile, Oru\u017eanim snagama je o\u010dajni\u010dki potrebna vojna oprema iz zemalja NATO-a. Na vrha NATO nije otvoreno artikulisan o tome kakvo \u0107e oru\u017eje Ukrajina dobiti u bliskoj budu\u0107nosti. Mo\u017eda je tako, jer oru\u017eje, kao novac, voli ti\u0161inu. Iz razgovora iza kulisa ispostavilo se da su zapadni saveznici spremni da nam obezbede: sisteme za ometanje bespilotnih letelica, nove sisteme protivdu\u0161ne odbrane, gorivo, generatore, medicinske zalihe, zimske uniforme itd. Jo\u0161 uvek ne govorimo o avionima i tenkovima (ili je to jo\u0161 uvek u pitanju, ali veoma tiho?).<\/p>\n
Predlog letonske ministarke spoljnih poslova Edgarsa Rink\u0113vi\u010ds da se Ukrajini dozvoli da napadne ciljeve u dubinama ruske teritorije, a samim tim i da oru\u017eanim snagama obezbedi odgovaraju\u0107e sredstvo uni\u0161tenja, tako\u0111e je visio u vazduhu. „Moramo dozvoliti Ukrajincima da koriste oru\u017eje za uni\u0161tavanje raketnih baca\u010da ili aerodroma“, rekao je on tokom samita u Bukure\u0161tu. Me\u0111utim, ve\u0107ina lidera zapadnih dr\u017eava i dalje se pla\u0161i takvog razvoja doga\u0111aja, \u0161to bi, po njihovom mi\u0161ljenju, moglo da dovede do eskalacije, ili \u010dak do re\u0161enja nuklearnog sukoba. Iako je te\u0161ko ne razumeti da bez uni\u0161tavanja objekata koje je imenovao letonski ministar, ne\u0107e biti mogu\u0107e zaustaviti teroristi\u010dke akcije Rusije protiv mirnih ukrajinskih gradova.<\/p>\n
Me\u0111utim, opet, o svemu tome se mo\u017ee diskutovati i usvojiti poverljivo, \u0161to je, u principu, bolje da rusima pru\u017ei iznena\u0111enje direktno na bojnom polju.<\/p>\n
Na primer, postoje informacije da se sada razgovara o pitanju prebacivanja modernizovanih boraca MiG-29 iz poljskog arsenala u ukrajinsko vazduhoplovstvo i da \u0107e biti re\u0161eno, najverovatnije, pozitivno. Ovu informaciju podelio je penzionisani ameri\u010dki admiral D\u017eejms Stavridis, biv\u0161i savezni\u010dki komandant u Evropi. A ovaj slu\u010daj sa borcima iz Poljske tokom je od po\u010detka marta. Onda je Var\u0161ava ponudila da prebaci tri tuceta svojih borbenih aviona u Ukrajinu. Va\u0161ington se prvobitno slo\u017eio, ali su dan kasnije dramati\u010dno promenili svoj stav. Tek nedavno su ameri\u010dki novinari saznali da se stav Pentagona promenio posle nezvani\u010dnih kontakata sa Kineskom narodnooslobodila\u010dkom vojskom. Strane su se navodno tajno slo\u017eile da Sjedinjene Dr\u017eave odbace ponudu Poljske o borcima za Ukrajinu, a generali Pekinga u\u010dini\u0107e sve \u0161to je u njihovoj mo\u0107i da spre\u010de nuklearnu pretnju od Rusije u bliskoj budu\u0107nosti.<\/p>\n
Me\u0111utim, postoji nada da \u0107e sada ovaj transfer aviona u Ukrajinu biti realizovan. \u0160tavi\u0161e, prema re\u010dima admirala D\u017eejmsa Stavridisa, Ukrajina \u0107e mo\u0107i da dobije ne samo modernizovane sovjetske MiG-ove, ve\u0107 i ameri\u010dke avione F-16. „Lideri u prestonicama NATO-a tako\u0111e preispituju ideju da su odustali na po\u010detku rata: da obezbede ili lovce MiG-29 iz sovjetskog doba (Poljaci su ponudili da ih prebace na Ukrajince), ili \u010dak vi\u0161ak ameri\u010dkih aviona F-16, vi\u0161enamenskog borca koji se lako u\u010di. Bez takvih mera, vazdu\u0161ni rat \u0107e nastaviti da koristi Putinu“, napisao je penzionisani admiral u svom tekstu za Blumberg<\/a><\/em>. On je tako\u0111e prili\u010dno optimisti\u010dan u pogledu \u0161ansi Ukrajine da dobije tako visoke sisteme protivraketne odbrane kao \u0161to su Gvozdena kupola (koju su zajedno razvile Sjedinjene Dr\u017eave i Izrael) i u bliskoj budu\u0107nosti. Patriota<\/em>.<\/p>\n Stoga sau\u010dedno mo\u017eemo re\u0107i da je drugi samit NATO-a u Bukure\u0161tu bio mnogo uspe\u0161niji za Ukrajinu od prvog.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Bukure\u0161t je ove nedelje ponovo bio doma\u0107in samita Severnoatlantske alijanse pre 14 godina. I opet, jedna od vode\u0107ih tema bila je Ukrajina, me\u0111utim, u malo druga\u010dijem aspektu nego tada. I \u0161to je najva\u017enije: odluke su bile druga\u010dije. Za nas, Ukrajince, taj samit, u aprilu 2008, jo\u0161 uvek je nezagrejana kolektivna psiholo\u0161ka trauma. Kao samit neispunjenih […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":9162,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[427,132,396,20,8,7,159,179,60,5],"class_list":["post-9161","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-jens-stoltenberg","tag-lyubko-petrenko","tag-nato","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-vladimir-putin","tag-vojna-pomoc-ukrajini","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9161","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9161"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9161\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9162"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9161"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9161"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9161"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}