„Skloni\u0161te je ponudio tekvondo trener“: Kako je porodica uspela da ode<\/strong><\/p>\nKetrinova porodica je uspela da napusti Karkov po\u010detkom marta. Prvo je porodica do\u0161la u malo selo u regionu Karkiva, kasnije u Aleksandriju. Slede\u0107a stanica je bila Vinnica. Kona\u010dno, porodica je ostala u Horodoku, u regionu Lviv.<\/p>\n
Ketrinova deca se profesionalno bave tekvondoom, a sportska porodica im je ponudila uto\u010di\u0161te u prvim mesecima rata.<\/p>\n
„Na\u0161 trener je odavde, iz Gorodoka, ali se preselio da \u017eivi u Karkivu pre 4 godine. Kada je rat po\u010deo, sedeli smo tamo neko vreme (u Karkivu) u podrumu. Onda je rekao da se o tome ne mo\u017ee pregovarati, da „dolazi\u0161 kod mene“. Bio je toliko zabrinut kako smo bili tamo da nismo imali nikakve veze. Na kraju smo tako do\u0161li ovde u Gorodok, a sada deca treniraju sa svojim trenerom“, ka\u017ee Katerina.<\/p>\n
Cela porodica je do\u0161la u Lviv region: Katerina sa dvoje dece, sestrom i sinom i roditeljima. Do kraja prole\u0107a \u017eiveli su kod trenera. Uzgred, njegova stara baka je tako\u0111e \u017eivela tamo. A u maju, Katerina porodica je oti\u0459la.<\/p>\n
Ketrinini sinovi nastavljaju da ve\u017ebaju tekvondo. Fotografija dobijena ljubazno\u0161\u0107u Kanala 24 <\/span><\/p>\n„Pre invazije, postojao je ose\u0107aj da je rat neminovan“<\/strong><\/p>\nU Karkivu, porodica je \u017eivela u oblasti u kojoj je bilo nekoliko vojnih objekata. Zbog toga se odmah u prvim danima od po\u010detka invazije punih razmera porodica preselila u drugi kraj grada u skloni\u0161tu od bombi. Predskazanja da je rat neizbe\u017ean bili su sa Ketrinini mu\u017e nekoliko dana pre 24.<\/p>\n
Moj mu\u017e generalno nije ba\u0161 nervozan. Ali po\u0438eo je da nosi ku\u0436i heljdu, a onda malo paste. To je, osoba koja to nikada nije uradila po\u010dinje da pravi deonice. Ka\u017eem mu, „\u0160ta to radi\u0161? Ono \u0161to vi vu\u010dete, mi vi\u0161e nemamo gde da stavimo.“ Rekla je da je 21. Kako druga zemlja mo\u017ee da do\u0111e tako lako ako je niko nije pozvao ovde? A on mi je rekao: „Kat, pa, bi\u0107e rata, ne danas, ne sutra.“ Ali to jo\u0161 uvek ne mogu da prihvatim za sebe. To je ne\u0161to nerealno za mene“, podelila je \u017eena.<\/p>\n
Rat je i dalje kucao na Ketrinova vrata. Me\u0111utim, odmah zvuci eksplozija u zoru 24. februara. Ketrinn mu\u017e dugo nije spavao, kao da je osetio predstoje\u0107i dolazak rata.<\/p>\n
„23-og uve\u010de smo oti\u0161li u krevet, i vidim da je \u010dovek budan… Mislim, da, \u0459ta je bilo. Dok sam gledao vesti, prolazilo mi je izme\u0111u u\u0161iju, da budem iskren. Ne znam za\u0161to je to tako. Navodno, nisam \u017eelela to da do\u017eivljavam, onda je za mene postojala neka vrsta nestvarnosti“, prise\u0107a se Katerina u no\u0107i 24. februara.<\/p>\n
I odem u krevet, i negde u 4 \u2013 pola 5 bilo je kao da je dah, onda su prozori drhtali. I ve\u0436 sam shvatio da ovo nije pozdrav ili vatromet.<\/p>\n
„Usko\u010dio sam, pogledam kroz prozor i tamo gori! I mr\u0161ti se, ne prestaje. Imam paniku, hvatam decu. Deca tako\u0111e pani\u010de. Istr\u010dali smo u hodnik. \u010covek mirno iza\u0111e i ka\u017ee: „Ne brinite, onda je rat tek po\u010deo.“ Veoma je suzdr\u017ean u meni, a da bi on pani\u010dio, to se nikada nije dogodilo“, dodala je Katerina.<\/p>\n
„Poznanici su mislili da nas vi\u0161e nema“: Da bi pre\u017eiveli, porodica se preselila u skloni\u0161te za bombe<\/strong><\/p>\nPosle toga, Ekaterina i njeni ro\u0111aci stigli su u skloni\u0161te za bombe u drugoj oblasti Karkiva. Tamo su ostali 9 dana, od kojih su 4 bila bez svetla i komunikacije. Ketrin se prise\u0107a: „Prijatelji su mislili da nas vi\u0161e nema, jer nije bilo veze i niko se nije javljao.“<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, porodica je pre\u017eivela u podrumu. \u017dena je rekla da su u prodavnicu i\u0161li samo mu\u0161karci, koji su svaki put bili ispra\u0107eni kao da su poslednji put. U prodavnicama su sve police bile prazne, osim onih na kojima su stajali ruski i beloruski proizvodi.<\/p>\n
„Neki ljudi su bili gladni, ali niko nije dirao te proizvode“, ponosno je rekla \u017eena.<\/p>\n
Ljudi su poku\u0161ali da pre\u017eive u skloni\u0161tu od bombi i nahrane decu. Fotografija dobijena ljubazno\u0161\u0107u Kanala 24<\/span><\/p>\nBilo je posebnih problema sa vodom i hranom za bebe. Uop\u0161te nije bilo hleba. Kada je \u017eena videla hleb prvi put od po\u010detka ruske potpune invazije na Ukrajinu, nije mogla da zadr\u017ei suze.<\/p>\n
„Po\u010dinjete da do\u017eivljavate \u017eivot i va\u017ene stvari na potpuno druga\u010diji na\u010din. To sve mnogo menja. A ono \u0161to se smatralo tako ozbiljnim i va\u017enim za nas ispostavilo se kao neprocenjivo. A kada izgubite stvari koje nikada nismo cenili, shvatite da su to zaista bile stvari vredne pa\u017enje, ljubavi, zahvalnosti“, rekla je Katerina.<\/p>\n
Ketrin i njena deca i mu\u017e su \u017eiveli u skloni\u0161tu za bombe. Fotografija dobijena ljubazno\u0161\u0107u Kanala 24<\/span><\/p>\n„Znali su koliko voleja kakvog oru\u017eja“: Kako je porodica pre\u017eivela u Karkovu<\/strong><\/p>\nNekoliko dana porodica je ostala u podrumu bez svetla i vode. Oti\u0161li su u toalet prema rasporedu: „Otbabahalo \u2013 to jest 20 sekundi.“<\/p>\n
„Stajali smo jedan po jedan iz podruma i brojali kada je grad radio. Znali smo koliko voleja koje oru\u045bje, gde su leteli, gde su na\u0459i pucali. Potpuno ste svesni toga. U\u010dite ako \u017eelite da pre\u017eivite, vrlo brzo“, rekla je \u017eena.<\/p>\n
U Karkivu, Katerina i njeni prijatelji, kom\u0161ije i porodica su volontirali. Skupljali su ode\u0107u i hranu za vojsku, koja se prijavila u redove teritorijalne odbrane. Za de\u010dake i mu\u0161karce svih uzrasta doneli su sve \u0161to je bilo kod ku\u0107e: cipele, jakne, \u010darape itd.<\/p>\n
„Ali uprkos \u010dinjenici da su nas sa neba bombardovali ruski avioni, njihovi avioni su leteli, \u010duli smo kako bacaju te bombe iz aviona, a ocene su letele, imali smo jedan cilj \u2013 da pokupimo momke… Kao da kada ste zauzeti ne\u010dim, kada nekome pomognete oko ne\u010dega, ve\u0107 se prilago\u0111avate sebi. Vi\u0161e ne sedi\u0161 tako, ne umire\u0161, jer zna\u0161 da mora\u0161 ne\u0161to da uradi\u0161, a ne da o\u010dajava\u0161“, podelila je Kejtrina svoja se\u0107anja.<\/p>\n
„Zvali su Ukronaziste“: Ketrin se prisetila stava ro\u0111aka iz Rusije<\/strong><\/p>\nKetrinina porodica \u017eivi u Rusiji du\u017e maj\u010dine linije. Od po\u010detka invazije punih razmera, \u017eena je kona\u010dno prekinula odnose sa svojim ro\u0111acima, koji su bili pod uticajem ruske propagande.<\/p>\n
Ketrin ka\u017ee: „Po\u010deli su da zovu moje roditelje i govore da su ‘Ukronazisti’, da ih je neko zombiran tamo zombiran, da ste ‘vi idioti, iza\u0111ite iz skloni\u0161ta za bombe, \u017eele da vas spasu’. Onda se to glatko pretvorilo u optu\u017ebu da „to je ono \u0161to ti treba“.<\/p>\n
„Sedeli smo u podrumu, zvali su i govorili: ‘Putin nikada ne\u0107e izgubiti, imate samo jedan izlaz \u2013 da prihvatite i izdr\u017eite’. Ali onda, naravno, niko nije hteo. Roditelji sa njima su potpuno prekinuli komunikaciju posle ovoga. Nisam imao ni\u0459ta da im ka\u045bem jer sam znao da su Rusi. Mi uop\u0161te nismo bratski narod i nikada nismo bili bratski narodi“, ka\u017ee Katerina.<\/p>\n
Prema re\u010dima te \u017eene, Ukrajinizacija je veoma va\u017ean element borbe protiv ruskih okupatora. Ona obja\u0161njava: „Svi treba da shvate da je to veoma va\u017eno. Isti jezik, vrednosti… Ovo je kodeks nacije. To je ono \u0459to je ostalo za tobom.“<\/p>\n
„Pokrili su decu sami sobom“: Put iz Karkova bio te\u017eak<\/strong><\/p>\nDugo porodica nije imala nikakve informacije o tome da li je ukrajinska vojska u Karkivu ili ne. Na kraju su uspeli da uhvate vezu na krovu 3-spratne zgrade, i saznali su da ukrajinska vojska odbija neprijateljske napade. Onda je Ketrin odlu\u010dila da je hitno neophodno napustiti Karkov.<\/p>\n
„Ispostavilo se da smo vozili na putu gde je mo\u017eda 3 sata pre toga stigla ogromna raketa. Ode\u0161 i samo… Kakav u\u045bas. Shvata\u0161 da sada odlazi\u0161 i da mo\u017ee ponovo da leti. I to je to. Vozili smo se kolima iza mene sa decom i mu\u017eem. I ispostavilo se da sam pokrila decu sama sa sobom, a on me je pokrio na vrhu. I\u0161li smo toliko da deca, ako ni\u0161ta drugo, ne bi bila pogo\u0111ena“, prise\u0107a se Katerina.<\/p>\n
Porodica je do\u0459la u malo selo u regionu Karkiva. Me\u0111utim, oni su tako\u0111e morali da pobegnu odatle, jer je ruska vojska ve\u0107 nanosila artiljerijske udare na susedno selo. Zbog toga je porodica oti\u0161la dalje: prvo u Aleksandriju, pa u Vinnytsia, pa na kraju u Gorodok.<\/p>\n
„Suprug i ja smo sami doneli odluku, bez obzira koliko je to bilo tu\u017eno, bez obzira koliko je ste\u010deno u mom \u017eivotu u Karkivu. Znali smo da ako osvaja\u0438i do\u0440u u Karkiv, ne\u0436emo biti u Karkivu. \u0418ak i ako ni\u0459ta ne ostane u na\u0459oj ku\u0436i, \u0438ak ni ru\u0459evina. Ali samo da to bude Ukrajina!“, naglasila je Katerina.<\/p>\n
„U Lvivu deca su prvenstveno tra\u017eila spomenik Banderi“: Adaptacija u novom gradu<\/strong><\/p>\nKaterina ka\u017ee da je trebalo nekoliko nedelja da se navikne na Gorodoka. Me\u0111utim, bilo je mnogo lak\u0161e prilagoditi se novom gradu nego samoj svesti o ratu i svemu \u0161to se dogodilo.<\/p>\n
„To je samo te\u0161ka percepcija ovog rata i \u010dinjenica da je sve ostalo u va\u0161em rodnom gradu. Posao i fizi\u010dki \u017eivot su ostali kod nas. A neki \u017eivot je moralan, li\u010dan \u2013 ostao je tu i zato je bilo veoma te\u0161ko sa tim. Ali vremenom sam ve\u0107 prihvatila tu \u010dinjenicu da je to sada slu\u010daj, ali moramo da radimo na tome da doniramo vi\u0161e na\u0161im momcima“, ka\u017ee Katerina.<\/p>\n
Katerin najmla\u0111i sin je u 1. razredu jedne od \u0161kola u Karkivu u zaba\u010denom formatu. A najstariji sin trenutno \u017eivi u Nema\u010dkoj.<\/p>\n
„Kada smo stigli u Lviv, deca su \u017eelela da se slikaju sa Stepanom Banderom sa svih strana. Guglali su tra\u017ee\u0107i gde je taj spomenik, i da samo moramo hitno da odemo tamo. I fotografisao sam ih tamo, verovatno 30 minuta. Ovo me je, na prvom mestu, iznenadilo jer su ne\u0161to pro\u010ditali, shvatili ne\u0161to. To je kul! Pored toga, mislim da to zavisi od vaspitanja koje ste stavili u dete“, podelila je \u017eena.<\/p>\n
Deca \u010dekaju svoj povratak u Karkov. Fotografija dobijena ljubazno\u0161\u0107u Kanala 24<\/span><\/p>\n„Rad je postao mali, ali ovo je ta\u010dno“: Ekaterina radi kao \u0161minkerka<\/strong><\/p>\nU Karkovu, Ketrin je imala svoj salon \u0161minke, u\u010dila je svoje omiljene poslove drugima. Danas radi kao honorarni \u0161minker u Lvivu. Me\u0111utim, sada nema mnogo posla zbog \u010dinjenice da, prema Ketrin, „takve usluge zahtevaju odre\u0111enu priliku, neku vrstu odmora“. A s obzirom na to da je od 24. februara bilo znatno manje takvih doga\u0111aja, ima i manje posla.<\/p>\n
„Svi se trude, i to je prava stvar, veoma je skromno raditi sve. Jer svaka osoba shvata da dok se mi ovde zabavljamo, malo zabave u nama, muzike, plesa, onda su momci u rovovima, baricama, na hladno\u0107i, u pra\u0161ini. Svi bi to trebalo da shvate“, nagla\u0161ava Katerina.<\/p>\n
Prema re\u010dima te \u017eene, pote\u0161ko\u0107e sa zapo\u0161ljavanjem posledica su \u010dinjenice da su raseljene \u017eene \u010desto \u017eene sa decom razli\u010ditog uzrasta. I svako dete se prilago\u0111ava novoj sredini na razli\u010dite na\u010dine. Katerina je ponu\u0111ena da radi u inostranstvu, ali shvata da \u0107e odmah po\u017eeleti da se vrati ku\u0107i u Ukrajinu.<\/p>\n
Me\u0111utim, pote\u0161ko\u0107e u pronala\u017eenju sme\u0161taja posledica su \u010dinjenice da ne nude svi stanodavci sme\u0161taj imigrantima. Katerina je istakla: „Generalno, migrantima sa decom je te\u0161ko da prona\u0111u sme\u0161taj, a nerealno je da migranti sa decom i \u017eivotinjama prona\u0111u sme\u0161taj. Bi\u0107u zahvalan posmrtne ostatke svog \u017eivota ljudima koji su nas prihvatili da sada \u017eivimo sa nama.“<\/p>\n
Ketrin veruje i \u010deka svoj povratak ku\u0107i. Fotografija dobijena ljubazno\u0161\u0107u Kanala 24<\/span><\/p>\n„Svakim danom je sve bli\u017ee pobedi i povratku ku\u0107i“<\/strong><\/p>\nNa pitanje da li porodica planira da se vrati rodnom Karkivu, Katerina je bez ikakvog oklevanja odgovorila: „Da, o ovome se ne raspravlja! Ve\u0107 brojimo svaki dan ovako: svaki dan je jedan dan bli\u017ei pobedi i povratku ku\u0107i.“<\/p>\n
„Prvo \u0161to \u0107u uraditi \u010dim iza\u0111em iz voza i iza\u0111em iz stanice, kleknu\u0107u i samo poljubiti zemlju… Zagrli\u0436u ljude. Razume\u0107u da su oni za mene stranci i stranci, ali ovo je ne\u0161to tako domoroda\u010dko“, podelila je Kejtina svoje nade.<\/p>\n
Onda \u017eelim da odem do metroa, gde \u0107e tako impozantan, harizmati\u010dni ujak re\u0107i: „Slede\u0107a stanica metroa je „Univerzitet“. Vrata se zatvaraju.“<\/p>\n
Na\u0161i branioci su uspeli da odgurne neprijatelja od regiona Karkiva. Osvaja\u010di su oterani sa ukrajinske zemlje u sramoti. Sav bol koji su prouzrokovali, pamti\u0107emo i nikada ne\u0107emo oprostiti. Trenutno, Karkiv poku\u0161ava da se vrati u \u017eivot. Iako vlasti pozivaju lokalno stanovni\u0161tvo da ne \u017eure da se vrate, ose\u0107aj doma poziva mnoge. Rat \u0107e se nu\u017eno i nu\u017eno zavr\u0161iti na\u0161om pobedom. Svaka ku\u0107a \u0107e biti svetla i bezbedna, a sada ostaje da sa\u010dekamo da ruski okupatori budu izgurani iz zemlje.<\/p>\n
Originalne<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Hiljade ljudi koji su bili primorani da napuste svoje domove zbog rata, i hiljade pri\u010da. Katerina Manko je profesionalna \u0161minkerka iz Karkiva, koja je kao porodica morala da se preseli u region Lviva i ponovo uredi svoj \u017eivot. Kao deo SVOI projekta za Kanal 24 Katerina je podelila svoja se\u0107anja na prve nedelje rata, adaptaciju […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":9057,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[97,1491,41,7],"class_list":["post-9051","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-izbeglice","tag-katerina-manko","tag-kharkiv","tag-rusko-ukrajinski-rat"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9051","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9051"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9051\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9057"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9051"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9051"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9051"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
![\"YAk](\"https:\/\/razvedka.info\/rs\/media\/2022\/11\/Cim-izadjem-iz-voza-kleknucu-i-poljubicu-svoju-zemlju-Prica.jpg\" "\\"\u010cim")
![\"1669722663](\"https:\/\/razvedka.info\/rs\/media\/2022\/11\/1669722725_321_Cim-izadjem-iz-voza-kleknucu-i-poljubicu-svoju-zemlju-Prica.jpg\" "\\"\u010cim")
![\"1669722663](\"https:\/\/razvedka.info\/rs\/media\/2022\/11\/1669722725_764_Cim-izadjem-iz-voza-kleknucu-i-poljubicu-svoju-zemlju-Prica.jpg\" "\\"\u010cim")
![\"1669722664](\"https:\/\/razvedka.info\/rs\/media\/2022\/11\/1669722725_258_Cim-izadjem-iz-voza-kleknucu-i-poljubicu-svoju-zemlju-Prica.jpg\" "\\"\u010cim")
![\"1669722665](\"https:\/\/razvedka.info\/rs\/media\/2022\/11\/1669722725_983_Cim-izadjem-iz-voza-kleknucu-i-poljubicu-svoju-zemlju-Prica.jpg\" "\\"\u010cim")