{"id":8560,"date":"2022-11-16T12:51:03","date_gmt":"2022-11-16T11:51:03","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2022-11-ukradeno-blago-kako-rusi-kradu-ukrajinsko-kulturno-nasledje\/"},"modified":"2022-11-16T12:51:03","modified_gmt":"2022-11-16T11:51:03","slug":"ukradeno-blago-kako-rusi-kradu-ukrajinsko-kulturno-nasledje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2022-11-ukradeno-blago-kako-rusi-kradu-ukrajinsko-kulturno-nasledje\/","title":{"rendered":"Ukradeno blago. Kako Rusi kradu ukrajinsko kulturno nasle\u0111e"},"content":{"rendered":"

Unija arheologa Ukrajine pokrenula je informativnu i obrazovnu kampanju za isticanje zlo\u010dina Rusije u kulturnoj sferi. 16 Novembar nau\u010dnici Saop\u0161tila<\/a> o njegovom po\u010detku. Oni \u0107e govoriti o arheolo\u0161kom nasle\u0111u, koje je prona\u0111eno u razli\u010ditim godinama na teritoriji Ukrajine, ali je izvezeno u Rusiju i sada je izlo\u017eeno tamo.<\/p>\n

<\/div>\n

Ukrajinski nau\u010dnici ka\u017eu da je Rusija po\u010dela da odgovara artefaktima na\u0161e istorije jo\u0161 od vremena kada su po\u010deli da vr\u0161e prva arheolo\u0161ka iskopavanja – iz druge polovine XVIII veka. Ova otkri\u0107a dopunjala su kolekcije prvo Ruske imperije, zatim Sovjetskog Saveza, a sada i Ruske Federacije. Iskopavanja su kontrolisali i \u010desto namerno sprovodili ruski istra\u017eiva\u010di koji su izvozili neprocenjivo blago u Moskvu ili Sankt Peterburg. \u010cak i one vrednosti koje su nacisti odneli iz Ukrajine u Nema\u010dku u Drugom svetskom ratu tada su vra\u0107ene ne ukrajinskim muzejima, ve\u0107 ruskim. Zaplenjeni su i mnogi artefakti, koji su bili izvor za obnovu drevne istorije Ukrajine i svedo\u010dili o na\u0161em nacionalnom identitetu.<\/p>\n

<\/div>\n

Posle aneksije Krima 2014. godine, ruski istra\u017eiva\u010di su tako\u0111e po\u010deli aktivno da istra\u017euju poluostrvo. Oba nova otkri\u0107a krimskih spomenika i muzejskih zbirka odneti su od strane ruskih okupatora na njihovu teritoriju. Tokom aktuelnog rata, znamo za izvoz eksponata iz muzeja na okupiranim teritorijama, posebno Melitopolju, Marijupolju, Kersonu. Projekat „Arheolo\u0161ko nasle\u0111e koje je ukrala Rusija“ ima za cilj da napravi publicitet, kako bi se upoznao sa problemom koji postoji ve\u0107 nekoliko vekova.<\/p>\n

„Va\u017eno je svo kulturno nasle\u0111e, ali arheologija i arhitektura zauzimaju posebno mesto. Radi se o ovoj zemlji i ljudima koji su nekada \u045biveli na ovoj zemlji. Ovo je veoma mo\u0107an temelj na\u0161eg identiteta. Kada izgubimo \u010destice tog temelja, on pukne u identitetu. Kultura nije na vreme, jer je bezvremena“, rekao je arheolog Jevhen Sintisja.<\/p>\n

On je dodao da Rusija nema analoge vrednog blaga koje je prona\u0111eno u Ukrajini. Zbog toga \u0107e bez ukrajinskog blaga kolekcije ruskih muzeja biti veoma \u0161krte. Ve\u0107ina stvari iz Ukrajine \u010duva se u Muzeju Ermita\u017e u Sankt Peterburgu i Dr\u017eavnom istorijskom muzeju na Crvenom trgu u Moskvi. Tako\u0111e i u Galeriji Tretjakov.<\/p>\n

Blago iz groba glumaca, prona\u0111eno na Dnjeperu<\/em><\/p>\n

Prona\u0111en jedan od prvih spomenika prona\u0111en u Ukrajini i ukraden od strane Rusa Melgun blago u grobnici<\/strong>. Studija o deset metara sahrane u traktatu u blizini Kropyvnytskyi po\u010dela je 1763.<\/p>\n

\u00abVrhunac atrakcije bilo je blago koje je prona\u0111eno u kamenim grudima ispod vrha humke. Grudi su sakrile vredne artefakte napravljene u Asiro-Urartian stilu. Ovo je gvozdeni akinak sa zlatnom dr\u0161kom u zlatno-klaud drvenim omota\u010dima koji su prekriveni slikama fantasti\u010dnih \u017eivotinja, srebrnim elementima iz asirske palatske stolice, zlatnom dijademom, 17 masivnih zlatnih plo\u010da u obliku orlova, tanjirom sa slikama majmuna i ptica, bronzanom kop\u010dom sa zavr\u0161etkom u obliku lavlje glave, 40 bronzanih strela Postoji svaki razlog da verujemo da ovi predmeti pripadaju drugoj polovini VII veka. BC e. i bili su vojni trofeji Scythiansa, dobijeni od njih tokom kampanja u Aziji Minor<\/em>\u00bb, \u2013 Napi\u0459em<\/a> Arheolozi.<\/p>\n

Me\u0111utim, 2019. godine ekspedicija Instituta za arheologiju Nacionalne akademije nauka Ukrajine saznala je da humku nisu izgradili Scythianci, ve\u0107 njihovi prethodnici na ovim teritorijama vek ranije. Arheolozi su prona\u0161li dva pre\u017eivela zapisa napravljena od aloje od zlata i srebra sa ukrasima svojstvenim kulturama kruga Halstat.<\/p>\n

Otkri\u0107a iz grobnice glumaca prvi put su stigla u Sankt Peterburg Kunstkamera, odatle do Ermita\u017ea, gde se deo ove kolekcije jo\u0161 uvek nalazi. Neke stvari su vra\u0107ene u Muzej Karkiv 1932.<\/p>\n


\n

„Kropyvyansky“ („Poltava“) Riton<\/strong> IV. BC, prona\u0111en u blizini grada Kropyvna 1746. Najverovatnije napravljen u Trakiji, ovaj srebrni pozla\u0107eni riton te\u017eak 902 grama je zakrivljena posuda u obliku roga sa prednjim delom u obliku konja. Kori\u0161\u0107en je za pi\u0107e ili eventualno ritualne aktivnosti.<\/p>\n

\u00abZnAhidka je, zajedno sa drugim stvarima, otkrivena 1746. Prema zvani\u010dnim dokumentima, prona\u0161li su ga pastiri u pesku, ali postoji i verzija da je rimon potekao iz sahrane u humki iz koje je miniran saltpeter.<\/em>\u00bb, \u2013 Objasnio<\/a> Ukrajinski arheolozi.<\/p>\n

Ritona su Rusi odveli u Sankt Peterburg. Prvo je u\u0459ao u akademsku Kunstkameru. Kasnije je preba\u010den u Ermita\u017e.<\/p>\n


\n

Blago XII veka.<\/strong>, prona\u0111ena u blizini Crkve Tite, Kijev. Ovo je zlatni nakit koji je prona\u0111en i tiho odnet u Rusiju. Me\u0111u njima – min\u0111u\u0161e, \u017edrebe, narukvice, prstenje, obilje – temporalni nakit sa zlatnim i srebrnim jastu\u010di\u0107ima, vratne hryvnije, medaljoni sa slikama svetaca. Koncentracija blaga oko crkava ukazuje na to da su u vreme napada mongola hramovi bili uto\u010di\u0161te za ljude. Stanovnici razli\u010ditih dru\u0161tvenih statusa krili su se u njima, uklju\u010duju\u0107i bogate koji su sa sobom poneli dragocenosti. Sada se blago \u010duva u Dr\u017eavnom istorijskom muzeju, Moskvi, Rusiji.<\/p>\n


\n

Mozaik „Dimitri iz Tesalonice“<\/strong>I bas-reljef koji prikazuje svete ratnike-konjanike<\/strong> XII vek<\/strong>. iz uni\u0161tene katedrale Svetog Mihaila sa zlatnom kupolom u Kijevu, sada se \u010duva u galeriji Tretjakov u Moskvi. Tridesetih godina pro\u0161log veka katedrala je sru\u0161ena kako bi se na ovom mestu izgradio vladin centar, iako plan nikada nije sproveden. Pre uni\u0161tenja, mozaici su demontirani i transportovani u muzeje u Moskvi, Sankt Peterburgu, Novgorodu i drugim gradovima SSSR-a. Tokom Drugog svetskog rata, neke freske su odnete u Nema\u010dku, ali odakle su ponovo do\u0161le u ruski Ermita\u017e.<\/p>\n


\n

Organizatori projekta \u00abArheolo\u0161ko nasle\u0111e ukrala Rusija<\/a>“ naglasiti da je restitucija (vra\u0107anje prava) i repatrijacija kulturnih vrednosti slo\u017een i dug proces. Me\u0111utim, kampanja podizanja publiciteta i svesti je prvi korak za to. Projekat pre svega radi na tome da se Ukrajina usredsredi na vlasni\u0161tvo nad imovinskim pravima na izvezeno kulturno nasle\u0111e. A repatrijaciju \u0107e posle pobede sprovesti nadle\u017eni organi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Unija arheologa Ukrajine pokrenula je informativnu i obrazovnu kampanju za isticanje zlo\u010dina Rusije u kulturnoj sferi. 16 Novembar nau\u010dnici Saop\u0161tila o njegovom po\u010detku. Oni \u0107e govoriti o arheolo\u0161kom nasle\u0111u, koje je prona\u0111eno u razli\u010ditim godinama na teritoriji Ukrajine, ali je izvezeno u Rusiju i sada je izlo\u017eeno tamo. Ukrajinski nau\u010dnici ka\u017eu da je Rusija po\u010dela […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":8565,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[654,504,20,8,12,5],"class_list":["post-8560","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-arheologija","tag-muzej","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-vesti-o-ukrajini","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8560","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8560"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8560\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8565"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8560"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8560"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8560"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}