Sankcije su standardna reakcija Zapada usmerena protiv autoritarnih diktatura koje ugro\u017eavaju svet. Ali dugoro\u010dna praksa njihove upotrebe dokazuje: ovo je daleko od apsolutnog i ne tako stra\u0161nog oru\u017eja koliko bismo \u017eeleli.<\/p>\n
Praksa primene sankcija datira nekoliko decenija unazad. Motivi njihove implementacije bili su razli\u010diti. Kao i geografija \u2013 od Kube i Venecuele do Irana, Severne Koreje i Rusije. Me\u0111utim, do sada nijedan autoritarni re\u017eim nije pao isklju\u010divo pod nalet sankcija. Sankcije mogu da uspore razvoj dr\u017eava sa agresivnim agresivnim ambicijama. Smanjite njihov ekonomski potencijal. Suzite finansijske mogu\u0107nosti. Zna\u010dajno komplikuje pristup naprednim tehnologijama. Ali je tako\u0111e ta\u010dno da su autoritarni re\u017eimi nau\u010dili da se prilago\u0111avaju. Oni su u stanju da delimi\u010dno zaobi\u0111u uvedena ograni\u010denja i \u010dak su u stanju da pove\u0107aju svoj vojni potencijal u uslovima me\u0111unarodnog pritiska. U tome, zemljama Parije poma\u017ee saradnja sa dr\u017eavama koje ne dele vrednosti zapadne civilizacije ili zauzmu neutralnu poziciju.<\/p>\n
Kao rezultat toga, ekonomski efekat sankcija \u010desto nije toliko mo\u0107an koliko bismo \u017eeleli. Autoritarni re\u017eimi u DPRK, Iranu, Rusiji, Belorusiji i drugim zemljama \u010dak razmenjuju sopstveno iskustvo izbegavanja sankcija. Postaje sve o\u010diglednije da bez vojnog poraza ili bez revolucije unutar autoritarnih diktatura mo\u017ee postojati veoma dugo. I ne samo da postoji, ve\u0107 i da razvije novo oru\u017eje i nastavi da ucenjuje ceo svet.<\/p>\n
Kada su uvedene sankcije Rusiji zbog potpune agresije na Ukrajinu, analiti\u010dari su se nadali veoma ozbiljnom udaru na ekonomiju agresora. Izneta su mnoga mi\u0161ljenja, do potpunog kolapsa i kolapsa finansijskog sistema. Jo\u0161 u prvoj polovini godine Rusija je predvidela pad BDP-a za 10-15 odsto, stagnaciju bankarskog sistema, naglo smanjenje mogu\u0107nosti za ratovanje, potpuno osiroma\u0161enje i kolaps kursa rublja. Ali realnost sankcija nije bila toliko apokalipti\u010dna za Moskvu koliko bismo \u017eeleli.<\/p>\n
Ekonomija agresorne dr\u017eave \u0107e se zaista smanjiti ove godine, ali \u0107e pad biti u rasponu od 4-5 odsto. Kurs rublja ne samo da nije pao, ve\u0107 je porastao i na 60 za jedan dolar. Do kolapsa bankarskog sistema nije bilo. Bud\u017eet je popunjen zbog visokih prihoda od prodaje energetskih avioprevoznika. Prema izve\u0161taju Finskog centra za istra\u017eivanje energije i \u010distog vazduha (CREA<\/em>), Prihodi Rusije u prvoj polovini godine od prodaje nafte i gasa iznosili su 158 milijardi evra, dok se tro\u0161kovi rata za agresora procenjuju na 100 milijardi evra. Najnoviji podaci pokazuju da je Rusija u oktobru uspela da odr\u017ei suficit u bud\u017eetu zbog pove\u0107anja poreskih prihoda od Gazproma. Uvo\u0111enje ograni\u010denja tro\u0161kova ruske nafte pogor\u0161a\u0107e punjenje bud\u017eeta Ruske Federacije, ali ne fatalno. Nove nevolje bi\u0107e prouzrokovane odbijanjem Evrope da kupi ruski gas i naftu. Ipak, malo je verovatno da \u0107e to naterati agresora da povu\u010de svoje trupe iz Ukrajine.<\/p>\n Naravno, sankcije nisu alati za brzo delovanje. Njihova akcija je na vreme razvu\u010dena. Rade postepeno. Sa velikom verovatno\u0107om, sankcije \u0107e izazvati sve ve\u0107i zaostatka izme\u0111u Rusije i vode\u0107ih zemalja sveta u nau\u010dnoj i tehnolo\u0161koj sferi. Mnogi specijalisti napusti\u0107e zemlju. Zna\u010dajna ulaganja i nova preduze\u0107a mogu da se zaborave. Kontrole izvoza ograni\u010di\u0107e sposobnost Rusije da proizvodi oru\u017eje. A neki sektori ekonomije \u0107e degradirati i izgubiti svaku konkurentnost na svetskim tr\u017ei\u0161tima. Ali postoje primeri pariah dr\u017eava u svetu koje decenijama \u017eive pod sankcijama. I uprkos spoljnom pritisku, oni ne odustaju od svoje agresivne provokativne politike.<\/p>\n Sankcije protiv DPRK zbog razvoja raketnog i nuklearnog programa uvedene su 2006. Od tada se konstantno \u0161ire. Sankcijama je obuhva\u0107en \u0161irok spektar industrija \u2013 od vojnih proizvoda do strogih kontrola izvoza i uvoza, finansijskih i trgovinskih ograni\u010denja. Ipak, to nije spre\u010dilo Pjongjang da razvije nuklearno oru\u017eje. I tako\u0111e u stalnom pove\u0107anju dometa njihovih raketa. Severnokorejski re\u017eim se sada ose\u0107a prili\u010dno samouvereno. Redovno lansira rakete prema Japanu. Preti Ju\u017enoj Koreji s vremena na vreme. I, naravno, glavni neprijatelj su SAD.<\/p>\n Druga zemlja protiv koje su uvedene sankcije velikih razmera je Iran. Prve sankcije protiv Islamske Republike uvele su Sjedinjene Dr\u017eave 1979. Un su od 2006. usvojile \u0161est rezolucija protiv Irana. Eu, Japan, Kanada, Australija, Ju\u017ena Koreja i Izrael pridru\u017eili su se sankcijama. Sankcijama je zabranjen izvoz u Iran nuklearnih, raketnih i zna\u010dajnih delova vojnih proizvoda, direktnih stranih investicija u iransku naftnu i gasnu i petrohemijsku industriju, izvoz prera\u0111enih proizvoda, kao i bilo kakvi kontakti sa Korpusom Islamske revolucionarne garde (IRGC), bankama i osiguravaju\u0107im kompanijama, finansijskim transakcijama i saradnjom sa iranskom mornaricom.<\/p>\n Sankcije su imale bolan efekat na zemlju, \u0161to je izazvalo nekoliko velikih ekonomskih pogor\u0161anja i dovelo doursu nacionalna valuta. U Iranu s vremena na vreme izbijaju protesti protiv vlasti. Portreti ajatolaha i policijskih stanica su u plamenu. Postoje sukobi sa predstavnicima reda i zakona. Me\u0111utim, sve to ne spre\u010dava islamske fundamentaliste da zveckaju oru\u017ejem i vode agresivnu spoljnu politiku. Protesti su do sada bili brutalno potisnuti. Mo\u017eda \u0107e jednog dana dovesti do pada autoritarnog re\u017eima u Iranu. Ali kada \u0436e se to desiti nije poznato.<\/p>\n Jedan od razloga za\u0161to diktature odavno nisu propale pod pritiskom sankcija i pogor\u0161anja \u017eivotnog standarda stanovni\u0161tva je njihova sposobnost da se oslone na podr\u0161ku \u0161ire javnosti. Mnogi u Evropi ili Americi naivno misle da se Zapad bavi lo\u0161im Putinom i njegovom pratnjom. Dok je problem mnogo dublji \u2013 u ruskom imperijalizmu i njegovom korenu me\u0111u \u0161irokim stratom Rusa. Potpuna kontrola nad dru\u0161tvom poma\u017ee diktaturama da ostanu na vlasti i opstanu \u010dak i pod ozbiljnim sankcijama.<\/p>\n Postoji jo\u0161 jedan faktor. Nije ceo svet ujedinjen u \u017eelji da se kazni agresor ili dr\u017eava koja ugro\u017eava egzistenciju drugih zemalja. Nisu svi tako principijelni po pitanjima po\u0161tovanja suvereniteta i zakona. To omogu\u0107ava zna\u010dajno ubla\u017eavanje \u0161trajka sankcija. Nije poznato \u0161ta bi se desilo sa DPRK, Iranom ili \u010dak Rusijom da nije bilo Kine i brojnih zemalja koje su zauzele veoma blag stav protiv poslednje „ose zla“. I tako\u0111e \u2013 sankcije se mogu zaobi\u0107i. Te\u0459ko, ali mogu\u0436e.<\/p>\n