Rusija je 2014. okupirala deo Donbasa i Krima. Oni Donbas i krimski tinejd\u045beri koji su bili pod okupacijom pre osam godina sada se mobili\u0459u za rat protiv sopstvene domovine. Takva tragedija o modernom janji\u010daru ispisana je perom moderne istorije. A roditelji ovih mladi\u0107a su prvenstveno odgovorni za ovu tragediju.<\/p>\n
U prole\u0107e 2014. godine, Rusija je iskoristila trenutak kada ukrajinska vojska u postmajdanskim previranjima nije bila spremna da odbije napad, brzo je anektirala Krim i o\u010distila lokalni otpor. Uz pomo\u0107 \u0161iroke obave\u0161tajne mre\u017ee, poluostrvo je uhva\u0107eno gotovo trenutno i gotovo bez otpora, \u0161to je Kremlju dalo razlog da govori o „dobrovoljnom pristupanju“.<\/p>\n
Mnogo pre okupacije poluostrva, ruski mediji i proruski mediji, koji su tamo dominirali za vreme vladavine Viktora Janukovi\u010da u Ukrajini, formirali su informativnu realnost za lokalno stanovni\u0161tvo, u kojoj je Rusija uspe\u0161na dr\u017eava sa visokim \u017eivotnim standardom i velikodu\u0161nim dru\u0161tvenim paketom koji svojim gra\u0111anima garantuje visoku stabilnost. To se posebno odnosilo na dr\u017eavne slu\u017ebenike, \u0161to je va\u017eno za Ukrajinu – zemlju sa velikim dr\u017eavnim aparatom.<\/p>\n
Tako\u0111e se mo\u017ee objasniti da je deo proruske populacije i strasti Donbasa podr\u017eao „ustanak“ inspirisan Rusima u isto\u010dnoj Ukrajini. Aktivisti „L\/DPR“, koji su bili pod uticajem propagande Kremlja i nisu verovali postmajdanske vlasti u Kijevu, \u017eeleli su da steknu „stabilnost“, kao na Krimu protiv pozadine neizvesnosti u Ukrajini.<\/p>\n
Ipak, ako su njihovi postupci na po\u010detku takozvanog „ruskog prole\u0107a“ ulo\u017eeni u neku materijalnu logiku, onda se dalji postupci ne mogu nazvati osim svesnog samouni\u0161tenja. Gotovo odmah je postalo jasno da u Donbasu „kao na Krimu“ ne\u0107e uspeti. Rusija je pokrenula novu igru \u2013 „gra\u0111anski rat“ i referendum o stvaranju kvazi dr\u017eava, umesto potpune aneksije teritorija, kao na poluostrvu.<\/p>\n
Zbog toga su ve\u0107 u prvoj fazi oru\u017eanog sukoba u Donbasu mnogi stanovnici tamo napustili svoje domove. Stanovnici Donbasa su relativno proruski , oti\u0161li su u Rusiju, relativno proukrajinske – u bezbedne regione Ukrajine. Me\u0111utim, deo stanovni\u0161tva je ostao. Neki od njih pripadali su otvorenim saradnicima koji su dobijali pozicije i rast u dru\u0161tvu: od marginalnog do direktora ili \u010dak „\u0161efa vlade“. Istovremeno, jo\u0161 uvek je bilo ljudi koji iz li\u010dnih razloga nisu mogli da napuste okupiranu teritoriju: nedostatak sredstava, stanje sopstvenog zdravlja ili zdravlje najmilijih itd.<\/p>\n
Oni koji su ideolo\u0161ki, bez ikakve materijalne koristi, podr\u017eavali „L\/DPR“ ostali su da \u017eive na teritoriji koju ne kontroli\u0161e Kijev, uprkos razumevanju nesre\u0107ne situacije, pa \u010dak i vojnih akcija. Ostali su tamo da \u017eive sa svojom decom.<\/p>\n
Iskustvo drugih enklava koje je stvorio Kremlj u Gruziji ili Moldaviji ka\u017ee da na tim teritorijama uop\u0161te nema obrazovanja, ekonomije i perspektive. Jedna je stvar kada je odrasla osoba uzela paso\u0161 uga\u0161ene zemlje i ostala da \u017eivi u „crnoj rupi“. Druga stvar je kada su ljudi namerno li\u0161ili decu obrazovanja, a samim tim i budu\u0107nosti.<\/p>\n
Lokalni sertifikati se ne prepoznaju nigde u svetu. Pa, osim u Rusiji, \u0438ak i tada ne previ\u0161e svojevoljno. Me\u0111utim, to ne brine previ\u0161e lidere nepriklonjene republike i njihove kustose. Na kraju svega, za njih je glavni zadatak edukacije u „L\/DPR“ rusifikacija i apsorpcija jeftine propagande Kremlja. Nije ni \u010dudo \u0161to Rusi masovno dovode nastavnike iz Rusije na privremeno okupirane teritorije.<\/p>\n
Deca koja su 2022. imala 10 godina 2014. napunila su 18 godina. Od po\u010detka ruske potpune invazije, totalna mobilizacija se sprovodi na teritorijama ordla, nakon \u010dega se „milicioneri“ „L\/DPR“ koriste kao topovsko meso.<\/p>\n
Bez municije i obuke \u0161alju ih da upadnu u ukrajinska utvr\u0111enja, zapravo ih koriste kao mamac za otkrivanje vatrenih polo\u017eaja Oru\u017eanih snaga Ukrajine. Za Moskvu \u017eivoti mobilisani Ukrajinci ne zna\u010de ni\u0161ta, bez obzira na stranu na kojoj se bore. Naprotiv, \u0161to vi\u0161e „L\/DPR“ porodica trpi tugu zbog „prokletih skloni\u0161ta“, to \u0107e mentalno odbacivanje Ukrajine biti ve\u0107e. Zato \u0161to je te\u0161ko na\u0107i ve\u0107u emociju od smrti deteta, brata ili oca. Naime, ruska propaganda je izgra\u0111ena na emocijama.<\/p>\n
Me\u0111utim, najte\u017ei deo smrti voljene osobe je prihvatanje njihove odgovornosti. Tokom neprijateljstava, izbor osobe postaje odlu\u010duju\u0107i, jer za svaku gre\u0161ku pla\u0107ate svojim \u017eivotom. Zapravo, ljudi koji su ostali na okupiranim teritorijama odgovorni su za svoju decu. A sada Moskva baca ovu decu u pakao rata kao topovsko meso. To je cena za izbor „stabilnosti i visokih prihoda“.<\/p>\n
Situacija na Krimu nije mnogo bolja, gde je Moskva odmah po okupaciji po\u010dela masovno da mobili\u0161e lokalne mladi\u0107e. Ilustrativni trenutak bila je smrt mornara na kruzeru „Moskva“, od kojih su mnogi bili regruti sa Krima. I to uprkos izjavama Kremlja da regruti ne u\u010destvuju u „specijalnoj operaciji“. Ve\u0107ina mornara u vreme osveteBili su deca. Ostali su tako ne najmanje krivi sopstvenih roditelja.<\/p>\n
Krim nikada nije postao punopravni deo Rusije, jer aneksiju nije prepoznao svet. Naime, poluostrvo je postalo ogromna vojna baza, gde lokalno stanovni\u0161tvo slu\u017ei kao resurs za njegovo odr\u017eavanje. I opet, njihova smrt nije ne\u0161to tragi\u010dno za Moskvu, jer, naprotiv, re\u0161ava problem mentalne povezanosti sa Ukrajinom.<\/p>\n
Rusi trenutno vr\u0161e paso\u0161e na okupiranom jugu Ukrajine. Oni funkcioni\u0161u u skladu sa \u0161emom: paso\u0161 u zamenu za hranu i socijalne beneficije. Zato okupatori predla\u017eu da se re\u0161i socijalna kriza, koju su i sami stvorili. Ali treba razumeti da je paso\u0161 za \u010doveka promaje starosti Trenutna mobilizacija<\/a>.<\/p>\n