Hiljade Ukrajinaca je interno raseljeno zbog ruskog cini\u010dnog napada na na\u0161u dr\u017eavu. Me\u0111utim, ni brutalni napadi ni pretnje iz Kremlja ne\u0107e slomiti na\u0161 narod. \u017divopisan dokaz za to je pri\u010da o Na\u0111i Maistrenko, vlasnici salona za nokte, koja se tokom rata preselila iz regiona \u010cernihiva u Lviv.<\/p>\n
U okviru projekta „Svoi“<\/a> Na Kanalu 24, Nade\u017eda je ispri\u010dala pri\u010du o evakuaciji i pokretanju sopstvenog biznisa u potpuno nepoznatom gradu. ponovo \u0161tampamo ovo Tekstualna poruka<\/a>.<\/p>\n Upoznali smo Na\u0111u u njenom salonu u Lvivu. Ne tako davno, otvorio je svoja vrata posetiocima. Ovde je udobna soba sa profesionalnom opremom i laganom aromom kafe.<\/em><\/p>\n „Bilo je stra\u0161no… Ruski tenkovi su do\u0161li kod nas“<\/strong><\/span><\/p>\n Navodno, ve\u0107 imamo se\u0107anja na 24. februar kao otiske prstiju: svaki Ukrajinac se sastajao ovog dana druga\u010dije i saznao za ruski napad punih razmera. Koji datum pamti\u0161 ovog datuma?<\/strong><\/p>\n Znate, neko se detaljno se\u0107a, a ja ne mogu u potpunosti da se setim kako se sve dogodilo 24. februara. Nekako kao da je u magli… Brat i majka su me definitivno zvali, pitali kako smo, rekli su da je po\u010deo rat punih razmera. Odmah su mu\u0161terije po\u010dele da zovu i otkazuju snimke za manikir i pedikir. Bilo je stra\u0161no… Naravno, nisam i\u0459ao na posao. Onda su ruski tenkovi po\u0438eli da dolaze kod nas.<\/p>\n Na\u0111a Maistrenko je \u017eivela sa mu\u017eem i dvoje dece u gradu Mena, u centralnom delu regiona \u010cernihiv, pre napada punih razmera. Do granice sa Rusijom – ne\u0161to vi\u0161e od 200 kilometara.<\/em><\/p>\n Ti ruski tenkovi su kru\u017eili, malo ostali u gradu i krenuli ka obli\u017enjim selima da pre\u0111u Desno (i utre put kijevu, \u2013 Kanal 24). Ali na\u0161e oru\u017eane snage su ih spre\u010dile da urade ovo, uni\u0161tavaju\u0107i glavni most.<\/p>\n Bilo je veoma zastra\u0161uju\u0107e. \u010covek je rekao uve\u010de da je bolje da odemo kod njegove majke. Na\u0161 stan se nalazi na poslednjem spratu petospratne zgrade, bio je opasan. Zato je bilo neophodno pobe\u0107i. Tako smo se nastanili u privatnom sektoru Mejna. Majka mog mu\u017ea ima i podrum i donji dom, tako da je tamo bilo bezbednije. Poneli smo tsutsiku sa nama. Samo nervoza \u2013 vi\u010dem: „Svi se krijemo!“ Pas je zgrabljen, i bilo je tako jadno sedeti, upla\u0161en, ne shvataju\u0107i za\u0161to je on taj koga je taj podrum privukao. No\u0107u smo se tako\u0111e budili, tr\u010dali u skloni\u0161te.<\/p>\n \u017diveli su zajedno u ku\u0107i. Tek drugog dana smo do\u0161li u stan da uzmemo jo\u0161 stvari. \u010cak i tada, razumeli smo da \u0107emo \u017eiveti neko vreme u privatnom sektoru grada.<\/p>\n Region \u010cernihiv je jedan od prvih regiona koje su Rusi napali i okupirali. Kakvi su ti bili ovakvi doga\u0440aji?<\/strong><\/p>\n Neprijateljski tenkovi su pro\u0459li kroz grad. Iskreno, retko sam izlazio iz ku\u0107e u to vreme, trudili smo se da se ne dru\u017eimo. Nisam ih videla, ali ih je moj mu\u017e video. \u0418ak ih je i snimio. Video sam ruske tenkove na snimku, ali ne u\u017eivo. Sad kad sam se vra\u0436ao ku\u0436i, video sam tragove opreme na trotoaru. Bilo je jezivo. Znam da niko nije dirao Ruse u gradu, sa njima se nije razgovaralo. Nekako su nas zaokru\u045bili i to je to.<\/p>\n Nismo blokirali komunikaciju, pa smo gledali ukrajinske vesti. Generalno, bilo je te\u0161ko. Na\u0161i mostovi su bili polomljeni, neko vreme je bilo nemogu\u0107e doneti hranu u grad, na\u0161li smo se u okupaciji, u takvom prstenu. Vremenom su police prodavnica postale prazne, ali veza nije nestala.<\/p>\n Kako je grad \u017eiveo bez hrane? Da li su se ljudi nekako udomio da bi pre\u017eiveli, ili su napustili Mejn?<\/strong><\/p>\n Niko nije napustio grad, bar ih nisam video. Imamo farmere koji su po\u010deli da isporu\u010duju mleko i hleb besplatno. Samo su davali namirnice ljudima. A grad je mali, svi su imali hranu. Samo, ni\u0161ta dugo nije uvezeno u prodavnice. A onda su preduzetnici prona\u0161li neki izlaz i po\u010deli da isporu\u010duju proizvode.<\/p>\n Mnogi volonteri su spasili regione Kijeva i Karkiva, donosili hranu ljudima. Da li si i to imao?<\/strong><\/p>\n Ne mogu ni\u0161ta da ka\u017eem o volonterima, nisam se susreo sa njima. Ali na\u0161e \u017eene su paprika\u0161. U martu postoji fabrika za preradu mesa, iz koje su po\u010deli da daju proizvode. Na\u0161i me\u0161tani u \u0161kolama su pripremali ove gula\u0161e, ali iskreno ne znam gde su poslati dalje \u2013 da li vojni ili civilni. Ali definitivno za dobro delo. U jednom trenutku, ljudi su \u010dak nosili ode\u0107u.<\/p>\n „Najgora stvar je kada su Rusi po\u010deli da bacaju bombe na \u010cernihiv“<\/strong><\/span><\/p>\n Te\u0161ko je zamisliti kako je biti pod okupacijom neprijatelja. \u0160ta vam je bilo najstra\u0161nije u ovim prvim danima rata punih razmera?<\/strong><\/p>\n Najgora stvar je bila kada su po\u0438eli da bacaju bombe na \u0409ernihiv. Borbeni avioni su leteli iznad na\u0161eg grada. A vi la\u017eete, ne znate gde \u0107e ta bomba pasti: ili na nas ili negde dalje, u \u010cernihivu. Bilo je stra\u0459no. Na\u0161 grad je imao sre\u0107e, granate nisu ba\u010dene tamo.<\/p>\n Ovaj pevu\u0161enje aviona ne mo\u017ee, mo\u017eda, da bude pome\u0161ano ni sa \u010dim…<\/strong><\/p>\n Da. Tako\u0111e Ovaj dim i oblaci, ni\u0459ta se ne vidi, ne zna\u0459 ni gde je taj bomba\u0459. I nismo znali da li su to na\u0459i avioni ili neprijatelji. Ako je leteo i okrenuo se ka regionalnom centru, bilo je jasno da su to Rusi. Tog dana su se dogodile eksplozije u \u010cernihivu.<\/p>\n „Rusi pucali i ubili devoj\u010dicu i dve porodice koje su htele da se evakui\u0161u“<\/strong><\/span><\/p>\n Imala sam klijenta koji je napustio Menu zbog \u010cernihiva pre oko \u0161est meseci, pi\u0161e \u010dlanke. Sve je opisala, i to je zastra\u0161uju\u0107e. Nemogu\u0107e je preneti ono \u0161to su ljudi do\u017eiveli u samom \u010cernihivu. Tamo su bombe ba\u010dene veoma velike. Na fotografijama se vidi kako je granata pala na stadion, a onda je krater bio toliko velik da se pro\u0161irio.<\/p>\n Ima mnogo u\u017easnih pri\u010da u regionu \u010cernihiva. Na\u0161a devojka je upucana. Kao i dve porodice koje su htele da se evakui\u0161u, poginule su. Samo je \u045bena ostala \u045biva. I mnogo boli: Dete je htelo da bude spaseno, sa ocem i majkom… Samo ne razumem kako mo\u017ee\u0161 da puca\u0161 na decu, nenaoru\u017ean. Oni su miroljubivi ljudi, ni\u0161ta im nisu uradili! Prosto je stra\u0161no na kakva zverstva idu oni (Rusi, \u2013 Kanal 24).<\/p>\n „Do\u0161ao sam u Lviv, a ve\u0107 sam ovde \u010duo raketu kako leti“<\/strong><\/span><\/p>\n U kom trenutku ste odlu\u010dili da se evakui\u0161ete?<\/strong><\/p>\n Kada je po\u010deo rat punih razmera, moja najstarija \u0107erka Vika je ve\u0107 studirala u Lvivu, planirala je da u\u0440e na fakultet, tako da je ostala sama. Treneri i nastavnici, beskrajno sam im zahvalan, pomogli su joj. Tada sam imao manje posla, \u0161to je bio jo\u0161 jedan razlog. Ali u stvari, ne bih mogla da ostavim dete bez visokog obrazovanja, pa \u010dak ni u Lvivu li\u010dno. Pa sam odlu\u0438io da odem kod nje da bi mogla da ide na fakultet. Odvesti je ku\u0107i nije bio izlaz: nisam znala kako da idem, a onda sam vratila dete \u2013 nisam htela. Ovde, u Lvivu, ona ve\u0107 ima \u017eivot, morala je da je izdr\u017eava.<\/p>\n Rekla sam mu\u045bu da \u0436u i\u0436i. Razgovarali smo o svemu i on me je podr\u017eao. Tako da sam do\u0459ao u Lviv u martu. A drugog dana po mom dolasku, kada sam se spremao za posao, bio je prvi dolazak rakete u grad.<\/p>\n Ispostavilo se da si u Lvivu jo\u0161 vi\u0161e osetio \u0161ta je rat?<\/strong><\/p>\n Da, \u0438uo sam ovu raketu kako leti. Zvuk je stra\u0161an, ova pi\u0161taljka… Dugo nisam mogao da se oporavim. Na\u0161a gre\u0161ka je \u0161to be\u017eimo, ali moramo da se sakrijemo u skloni\u0161te, jer druga raketa mo\u017ee da leti. I nije poznato gde \u0107e sleteti. A mi tr\u010dimo i vidimo gde ta raketa leti (smeh). A kada ponovo razmislite, unutra je nervoza, padnete na kolena i molite se da ni\u0161ta ne uleti u va\u0161e dvori\u0161te. Kod ku\u0107e, nisam ga ni video ni \u010duo: nismo ovako snimali, bilo je tiho u na\u0161em gradu, samo je \u010cernihiv bio jako granatiran.<\/p>\n Kako ste uspeli da se evakui\u0161ete u Lviv? U to vreme, region \u010cernihiv je bio pod okupacijom.<\/strong><\/p>\n Pro\u0161lo je manje od mesec dana od po\u010detka rata. Bilo je nemogu\u0107e pro\u0107i kroz \u010cernihiv, bilo je neophodno napraviti veliki krug na zaobilaznom redu. Da biste razumeli: imamo 3 sata kolima do \u010cernihiva u mirnodopsko vreme, a onda imamo 5 sati. A onda, mo\u017eemo re\u0107i da smo imali sre\u0107e, nekako smo oti\u0161li u pravoj liniji.<\/p>\n Iskreno, bilo je veoma stra\u0459no. Pogotovo kada sam video te o\u0161te\u0107ene ku\u0107e. Pro\u0161li smo kroz Korop, bilo je bitaka u nekim oblastima, a onda je stajala pokvarena oprema Rusa. Malo je prijatnosti. Saznali smo koje su rute. Otkrili su da je autobus iz Karpa trebao da ide. Pa se usudila. Ali onda sam se pla\u0161ila da idem sa svojim najmla\u0111im sinom Jurom, nisam znala kakav \u0107e biti put. Jednostavno nisam mogla da rizikujem njegov \u017eivot i \u017eivela sam bez njega tri meseca, bilo je veoma te\u0161ko. Generalno, normalno sam do\u0459ao u Lviv.<\/p>\n Da li vas je ne\u0161to iznenadilo u Lvivu, mo\u017eda u svakodnevnom \u017eivotu ili u policijskom \u010dasu?<\/strong><\/p>\n Bio je takav slu\u010daj u stanici: razgovarao sam telefonom sa svekrvom i neka baka je vri\u0161tala upla\u0161eno da se svi udalje od prozora. Tada sam bila tako upla\u0161ena. A ta \u017eena mora da je bila migrant, mo\u017eda se pla\u0161ila ne\u010dega.<\/p>\n I jo\u0161 uvek gasimo svetla u gradu. I do\u0459ao sam ovde: u Lvivu, ljudi ne mogu kasno da isklju\u0438e struju. Za nas je druga\u010dije. I bilo je veoma ne\u0438uveno kada ljudi u meni nisu, kako neko mo\u045be da stavi sebe i sve u opasnost? Pored toga, bilo je \u010dudno, jer ne vozimo automobile kada padne mrak. Pa, svi poku\u0161avaju da uti\u0161aju svetlo, a ne da privuku pa\u017enju.<\/p>\n „Polu-\u010cernihiv je samo u\u017eas: tamo je sve pobe\u0111eno, malo je ljudi“<\/strong><\/span><\/p>\n Posle de-okupacije, posetili ste svoj grad. Koliko se promenilo dok ti nisi bio tamo?<\/strong><\/p>\n Kada sam do\u0161ao ne u svoj grad, ve\u0107 u \u010cernihiv, gde su se odigrale borbe, mogu da ka\u017eem da je pola grada samo u\u017eas. \u0418esto smo dolazili tamo ranije. A kada vidite kako su ljudi tamo ne\u0161to izgradili, uredili, a sada je sve pobe\u0111eno \u2013 to je tako stra\u0161no. A da li \u0107e se sada oporaviti \u2013 ne znam, jer je do\u0161ao neposredno posle oslobo\u0111enja regiona \u010cernihiv, grad je pretu\u010den, malo je ljudi. Ali prijateljica ka\u017ee da se malo po malo sve obnavlja, stanovnici se vra\u0107aju svojim ku\u0107ama, ona je ve\u0107 Radi. Kao da je \u045bivot polako sve bolji.<\/p>\n Brid\u017eis jeste. Na po\u010detku rata, Oru\u017eane snage Ukrajine su ih uni\u0161tile da Rusi ne bi mogli da idu u Kijev. Glavni most je uni\u0161ten, ali ne znam da li je ve\u0107 obnovljen. Nekako smo i\u0161li okolo, ta\u010dno na druge na\u010dine, ne kao pre. Nisam ni video taj most. Ljudi su gradili ku\u0107e, ali sada ih nema… Uzela sam sina pre tri meseca. I ve\u0436 je postalo mirnije u mom srcu.<\/p>\n „Na\u0161 jezik ne mo\u017ee da se uni\u0161ti, mora da se zna. Ljudi po\u010dinju sa tim.“<\/strong><\/span><\/p>\n Jesi li se ve\u0436 skrasio u Lvivu? Da li se ose\u0107a\u0161 kao da si kod ku\u0107e?<\/strong><\/p>\n Kada sam stigao u Lviv, odmah sam sreo dobre ljude. Na\u0161ao sam posao pre odlaska. Onda sam se slo\u017eio sa jednom devojkom iz salona, i ona je pri\u010dala sa mnom kao da je poznajem 100 godina. Jo\u0161 uvek smo u dobrim odnosima sa njom. Vremenom sam na\u0161ao drugi posao. I u ovom salonu lepote, tako\u0111e, bili su saose\u0107ajni, ako je mogu\u0107e, na\u0161li su klijente za mene, jer su znali da su im potrebna sredstva.<\/p>\n A i meni je ovde veoma lako, jer \u010dujem ukrajinski, moj jezik. Na primer, lak\u0161e mi je da govorim maternji jezik. Da, imali smo surzhika, ali svi\u0440a mi se \u0459to ovde govore \u0438ist ukrajinski. Ve\u0436 sam navikao na grad. Udobno mi je ovde, stvarno mi se svi\u0440a.<\/p>\n Pomenuli ste ukrajinski jezik. Mre\u017ea \u010desto pi\u0161e da nije vreme za podizanje jezi\u010dkog pitanja u Ukrajini i poziva sunarodnike da odustanu od ruskog, jer jo\u0161 uvek vodi rat i, ka\u017eu, postoje hitnija pitanja. \u0160ta misli\u0161?<\/strong><\/p>\n Ovo je na\u0161 maternji jezik. Sada je vreme koje omogu\u0107ava ljudima da poka\u017eu ljudima da ukrajinski nije neka vrsta „sela“, ve\u0107 nivo. Jednom sam studirao u Karkivu, a onda sam \u010desto \u010duo podsmeh iz svojih re\u010di, \u010disto ukrajinski. A onda smo imali momka koji je uop\u0161te u\u010dio, Ukrajinca, koji uop\u0161te nije razumeo ukrajinski. Toliko sam se iznenadila kako mogu da \u017eivim ovde i da ne razumem svoj zvani\u010dni jezik (smeh). Ne samo da treba da znamo ukrajinski jezik, ve\u0107 i da ga po\u0161tujemo, da poka\u017eemo drugim ljudima da je to zaseban i originalan jezik, \u010dist je i lep.<\/p>\n Razumem te. Dok smo studirali na univerzitetu u Lvivu, imali smo i taj talas, da iz nekog razloga nije presti\u017eno govoriti ukrajinski.<\/strong><\/p>\n Bilo je vreme kada sam se stideo svog jezika, ali nisam pre\u0161ao na ruski. I pri\u0438aju i pri\u0438aju. A ako se nekome ne svidi, mo\u017eda uop\u0161te ne\u0107e komunicirati sa mnom. Na\u0161 jezik ne mo\u017ee biti uni\u0161ten, mora se znati, jer ovde po\u010dinje na\u0161 narod.<\/p>\n Stanovnici Lviva dolaze kod vas zbog snimanja. Da li nekako obra\u0107aju pa\u017enju na va\u0161 jezik?<\/strong><\/p>\n Svi\u0111a im se (smeh). Imam tog surzhika, ali niko ne daje primedbu da nekako govorim neta\u010dno, oni to ne ispravljaju. Zapravo poku\u0161avam da se popravim. Ne mogu da se otarasim Surzhika za 6 meseci, premalo je vremena, ali se trudim da \u010distije govorim ukrajinski.<\/p>\n „Sakupio sam 600 dolara, sa kojima sam do\u0161ao u Lviv i otvorio biznis“<\/strong><\/span><\/p>\n Ve\u0107 imate svoj biznis \u2013 udoban salon za nokte u bli\u017eem centru Lviva. Kako si uspeo to da uradi\u0161?<\/strong><\/p>\n U po\u010detku sam radila u dva salona kao majstor manikira i pedikira, kasnije sam poku\u0161ala da iznajmim radno mesto za sebe, ali kada imate svu opremu kod ku\u0107e, veoma je te\u0161ko raditi tako. Ovo je vi\u0161e za devojke koje tek po\u010dinju i jo\u0161 uvek nisu stekle sve \u0161to im je potrebno za rad. I ve\u0107 sam dugo godina radila kod ku\u0107e za sebe, tako da je bilo te\u0161ko \u0161to iznad mene jo\u0161 uvek postoji osoba koja, na kraju sve, kontroli\u0161e. A onda sam odlu\u010dila da potra\u017eim svoju sobu, i tako malo po malo odbila sam da se presvu\u010dem, ali sam i dalje tr\u010dala u dva salona da radim.<\/p>\n I gde je po\u0438ela? Upravo sam na\u0161ao devojku koja mi je napravila Instagram stranicu. I to je bio pravi po\u0438etak. Onda je finansirala reklamu. Vremenom mi je mu\u017e dao svu opremu, a ja sam po\u010dela da radim.<\/p>\n Mogu svima da dam savet: ako dolazite iz drugog grada, pa \u010dak i iz malog, morate da razumete kako metropola \u017eivi. Moramo da radimo u salonu i pogledamo izbliza. Jer bez toga \u0107e biti jo\u0161 te\u017ee, ne zna\u0161 kako ovde sve funkcioni\u0161e.<\/p>\n Dakle, shvatio sam to sa Instagrama. U po\u010detku sam se pla\u0161ila, fotografisala sam sve. Ali ova devojka me je veoma podr\u017eala, ponovila je: „Uspe\u0107e\u0161.“ Ve\u0107 imam 600 sledbenika za 5 meseci. Osim toga, nisam odmah otvorio kancelariju. U po\u010detku sam odbijao jedan salon, a onda \u2013 iz drugog. I sada radim ovde, kod ku\u0107e, na licu mesta.<\/p>\n Sve sam tra\u045bio preko interneta. I nekako je sve brzo prona\u0111eno. I \u0161to je najva\u017enije \u2013 ova soba je mala, ali je bila jedna besplatna. Pozvao sam vlasnika, sredio da \u0161to pre po\u010dne da radi u sezoni.<\/p>\n Da li ste zapo\u010deli posao sa ukupno 600 dolara?<\/strong><\/p>\n Da (smeh). 600 dolara. Vodili smo ra\u010duna kod ku\u0107e da odemo na odmor, popravljali smo, tako da nikada nisam izdvojio novac da samo legnem. Pre pandemije, oti\u0161li smo sa mojim mu\u017eem u Egipat. I u\u0161tedeo sam ovu sumu da bih slede\u0107i put i\u0161ao sa decom, Tako da i oni vide ove prelepe ribe. I tako je sakupila ovih 600 dolara, sa kojima je do\u0459la u Lviv. Od ove sume, dao sam 450 dolara za po\u010detak: na Instagram stranicu, za iznajmljivanje.<\/p>\n Zar nije bilo stra\u0161no dati ve\u0107i deo sume poslu?<\/strong><\/p>\n \u0418ak i veoma. Tako\u0111e iznajmljivanje sme\u0161taja. Na po\u010detku, \u010dim je stigla u Lviv, izdvojila je 50 hryvnia dnevno za hranu sa \u0107erkom. Pe\u0161a\u010dio sam 40 minuta do posla jer nisam mogao da priu\u0161tim da idem na dva posla, to je mnogo novca mese\u010dno. Jo\u0161 jedan salon 1,5 sati od mene, morao sam da odem tamo.<\/p>\n Te\u0161ko je jer ne zna\u0161 \u0161ta \u0107e se slede\u0107e desiti. Zapravo sam imala i imala veliku podr\u0161ku: mog mu\u017ea, decu i prijatelje iz regiona \u010cernihiv. Plakala sam, a oni su mi rekli: „Pati, ne mo\u017ee biti toga da ne\u0107e\u0161 uspeti.“ Pogotovo me je \u0107erka Vika podr\u017eala, davala savete i snagu da ne odustajem. Devojke su tako\u0111e pomagale u salonima gde sam radila. Hvala vam svima na podr\u0161ci. Uz takvu podr\u0161ku, krenuo sam napred.<\/p>\n Ve\u0107 \u017eivim ovde, kao kod ku\u0107e, imam priliku da se razvijam i u\u010dim. Ljudi su ovde veoma fini, grad je prelep. Nadam se da \u0436e sve biti u redu. Patriotizam se ovde veoma ose\u0107a. Da, i u manikiru je krenuo ovaj talas: devojke su do\u0161le i tra\u017eile da urade manikir sa zastavom ili u plavi\u010dasto-\u017eutim bojama. Kod ku\u0107e sam vi\u0161e farbala razne ukrase, ali u Lvivu vi\u0161e vole klasiku.<\/p>\n „Kad bih se osvrnuo, bilo bi gore“<\/strong><\/span><\/p>\n Ve\u0107 si se skrasio ovde, po\u010deo od nule. A \u0161ta bi rekli onima koji se pla\u0161e da se usude da se evakui\u0161u i rizikuju svoje \u017eivote svaki dan?<\/strong><\/p>\n Nema potrebe da se pla\u0161i\u0161. Zna\u0459, da se osvrnem, bilo bi gore. Moramo i\u0436i samo napred, dodu\u0459e malim koracima. Pla\u010di u jastuku kao ja, ali idi i uradi ne\u0161to. Danas nije uspelo, ali sutra mo\u017ee da se desi!<\/p>\n Uop\u0161te ne verujem da osoba koja ne\u0161to uradi ne\u0107e posti\u0107i ni\u0161ta. Poznavao sam one koji su preuzeli jednu stvar, za drugu, za tre\u0436u, ali sam na\u0459ao \u0459ta mogu dobro. Na\u0161li su slu\u010daj po njihovom ukusu. Ali na putu do ovoga, naporno su radili i pravili gre\u0161ke, ne bez toga, ponekad su gubili novac, ali su ipak i\u0161li napred. \u0418ak i u vreme razo\u0438arenja, bilo je dobro. Moramo da se naviknemo na realnost. Ako padnemo, izgubi\u0107emo se.<\/p>\n Prona\u0459ao sam posao svog \u045bivota, volim svoj posao. Kada je ostala bez nje u prvim danima rata, nije mogla da na\u0111e mesto za sebe. Va\u017eno mi je da se razvijam. Vrlo \u010desto idem na kurseve, kod ku\u0107e sam mnogo puta usavr\u0161ao svoje ve\u0161tine. U suprotnom, ne\u0107e biti ni\u010dega ako sedite mirno i mislite da ste supermaster, stavite krunu \u2013 to ne\u0107e biti slu\u010daj. Uvek mora\u0161 da radi\u0161 na sebi.<\/p>\n „Opasno je ostati na okupiranim teritorijama, tako\u0111e sa decom“<\/strong><\/span><\/p>\n Me\u0111utim, mnogi ljudi se pla\u0161e da je evakuacija put u nigde, ka\u017eu, niko ih nigde ne \u010deka, niko ne\u0107e pomo\u0107i. \u0160ta biste mogli da im ka\u017eete, kao migrant koji je ve\u0107 pro\u0161ao kroz ovo?<\/strong><\/p>\n To nije istina, oni podr\u017eavaju ovde. Mnogo je pri\u010da kada se ljudi besplatno odrekne svojih domova, ponekad se sami nasele u letnjim kolibama, ali nasele Ukrajince koji su tek stigli i pomognu na sve mogu\u0107e na\u010dine. Osetio sam to i zbog sebe, kao \u0161to sam ga podr\u017eao u Lvivu. Veoma je opasno ostati tamo, \u010dak i ako sa decom… Mora\u0161 da ide\u0161, neko \u0107e pomo\u0107i, jer svet nije bez dobrih ljudi. I sve \u0436e biti u redu.<\/p>\n Ali morate da shvatite da vi sami treba da uradite ne\u0161to, a ne da se nadate nekome. Ako samo \u0438ekamo pomo\u0436, to je pogre\u0459no. Moramo da radimo, tako\u0111e da pomognemo ljudima i Ukrajini i sve \u0107e biti u redu. Zajedno da izgradimo ekonomiju, da obnovimo zajedno, sve zajedno. Stoga, ne gubite srce, presavijte ruke i sa\u010dekajte ne\u0161to, ve\u0107 radite. Bi\u0107e korisno za sebe, jer \u0107e biti poznanstava, komunikacije.<\/p>\n I ne mo\u017ee biti da \u0107e samo lo\u0161i ljudi nai\u0107i gde god da se evakui\u0161ete. Samo dobre stvari su mi se desile, pomogle, podr\u017eale (sme\u0161e se).<\/p>\n Hvala vam na tako iskrenom i inspirativnom razgovoru. I \u017eelim da zavr\u0161im sa prili\u010dno banalnim, ali va\u017enim pitanjem. \u0160ta \u0107e\u0161 uraditi odmah posle pobede?<\/strong><\/p>\n Ne znam ni (razmi\u0161ljao sam o tome). Pobeda \u0107e doneti malo olak\u0161anja du\u0161i. \u017delim da se sve ovo \u0161to pre zavr\u0161i, kako bi bilo manje \u017ertava, da se \u010ditavi gradovi ne bi uru\u0161ili. Ovo mi je va\u017enije, a ono \u0161to \u0107emo uraditi je da sanjamo, razvijamo se, \u017eivimo dalje. Zna\u0459, u ovom ratu, Rusija gubi nekakav neuspeh, a mi smo najbolji! Boli.<\/p>\n I \u017eao mi je onih ljudi koji jo\u0161 uvek misle da je materijal va\u017ean. Ali va\u017eniji je \u017eivot voljene osobe i ro\u0111aka. Da, trebaju mi prihodi, posao, ali nemoj da se vezuje\u0161, ve\u0107 posveti vi\u0161e vremena mojoj porodici sada. \u017divot mora biti cenjen.<\/p>\n Pokretanje sopstvenog biznisa nije lak posao. I otvoriti biznis daleko od ku\u0107e i poku\u0161ati ne samo da prehrani\u0161 porodicu tokom rata, ve\u0107 i da oja\u010da\u0161 Ukrajinu i njena ekonomija je herojska! Zato vas pozivamo da podr\u017eite raseljena lica koja ne o\u010dekuju pomo\u0107, ve\u0107 sada grade svoju budu\u0107nost. Ho\u0107e li biti dobroPostoji mnogo na\u010dina, ili saveta, ili zakazivanje manikira ili \u0161oljice kafe u bistrou \u2013 postoji mnogo na\u010dina da se podr\u017ee sunarodnici koji su bili primorani da napuste svoje domove. Glavno je da ne budete ravnodu\u0161ni!<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Hiljade Ukrajinaca je interno raseljeno zbog ruskog cini\u010dnog napada na na\u0161u dr\u017eavu. Me\u0111utim, ni brutalni napadi ni pretnje iz Kremlja ne\u0107e slomiti na\u0161 narod. \u017divopisan dokaz za to je pri\u010da o Na\u0111i Maistrenko, vlasnici salona za nokte, koja se tokom rata preselila iz regiona \u010cernihiva u Lviv. U okviru projekta „Svoi“ Na Kanalu 24, Nade\u017eda […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":8249,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[129,77,97,80,7,12],"class_list":["post-8248","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-cernihiv","tag-evakuaciju","tag-izbeglice","tag-okupacije","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-vesti-o-ukrajini"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8248","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8248"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8248\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8249"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8248"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8248"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8248"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}