{"id":8213,"date":"2022-11-07T11:27:04","date_gmt":"2022-11-07T10:27:04","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2022-11-price-o-ratu-nastavnik-ucu-koji-je-promenio-ucenike-za-vojsku\/"},"modified":"2022-11-07T11:27:04","modified_gmt":"2022-11-07T10:27:04","slug":"price-o-ratu-nastavnik-ucu-koji-je-promenio-ucenike-za-vojsku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2022-11-price-o-ratu-nastavnik-ucu-koji-je-promenio-ucenike-za-vojsku\/","title":{"rendered":"Pri\u010de o ratu: Nastavnik UCU koji je promenio u\u010denike za vojsku"},"content":{"rendered":"

Olena Kuligina iz Lviva i njena prijateljica Olena Tsertiy predale su vojsci 5 ambulantnih kola, evakuacioni automobil i kamion. Oni se brinu o 40 borbenih medicinara na ju\u017enom frontu, zbog kojih je Olena Kuligina podnela ostavku na Ukrajinskom katoli\u010dkom univerzitetu i preselila se u Zaporizhiju kako bi bila bli\u017ee i mogla da im se obra\u0107a licem u lice. Vojska je ne\u017eno zove Olenka i deli njihove pri\u010de sa njom.<\/p>\n

U mirnom \u017eivotu, Olena Kuligina je specijalista za medijske komunikacije. Tokom godina istra\u017eivala je crkvene komunikacije, predavala na Ukrajinskom katoli\u010dkom univerzitetu, sprovodila obuku o kriznim komunikacijama, i napisala knjigu o svom omiljenom radu. Na prole\u0107e je po\u010dela da prikuplja i prenosi lekove u region Kerson, koji je pod ruskom okupiranom Rusijom, a kasnije \u2013 da bi obezbedila lekove za borbu protiv medicinara Oru\u017eanih snaga Ukrajine na ju\u017enom frontu. Sada Olena dolazi u Lviv da dr\u017ei predavanja po pozivu, jer je potrebno da zaradite novac, i da skupljate obi\u010dne kutije lekova i de\u010dija pisma sa slatki\u0161ima za vojsku.<\/p>\n

Od teorije do prakse<\/strong><\/span><\/p>\n

Olena Kuligina je ro\u0111ena i \u017eivela je ve\u0107i deo svog \u017eivota u Novoj Kakhovki u regionu Kerson. Ona je 24. februara, prise\u0107a se, gledala preko veb kamera u omamljiva\u010du dok su se ruski tenkovi vozili njihovim mati\u010dnim ulicama, gde su \u017eiveli njena majka, baka, brat i porodica, kao i prijatelji iz detinjstva. Zatim je dva puta dnevno spavala dva sata, ostatak vremena je gledala kako se doga\u0111aji odvijaju u Karkivu, gde je studirala na univerzitetu, i u rodnom regionu Kerson.<\/p>\n

Nekoliko dana posle potpune invazije, Oleni su pri\u0161li beloruski prijatelji koji su \u017eeleli da znaju istinu o ratu u Ukrajini i prenesu je svojim sugra\u0111anima. Olena je za njih odr\u017eala onlajn predavanja o informacionoj pismenosti. Neki od poznanika Beloruskih su se pridru\u017eili ukrajinskoj vojsci, neko su postali partizani, a Olena je odlu\u010dila da \u0107e biti vi\u0161e koristi od te prakse nego od teorije, te je po\u010dela da sortira i pakuje lekove u skladi\u0161ta volontera, prikupljaju\u0107i vojne komplete prve pomo\u0107i.<\/p>\n

Olena je imala iskustva volontiranja tokom rata \u2013 2016. godine, tokom kampanje Rimokatoli\u010dke crkve „Papa za Ukrajinu“, ona i njeni prijatelji nosili su humanitarni pribor na kontakt liniju u regionima Donetsk i Luhansk.<\/p>\n

„I\u0161li smo u Marinku, Krasnohorivku, Severodonetsk, Sloviansk, Lisihanski itd. Kada smo do\u0161li u selo kod ljudi, stajali smo na kapiji, razgovarali, i rekli su da je ju\u010de snajperista udario u ovu kapiju. Razumem da smo jo\u0161 uvek na ni\u0161anu. Negde onda sam prestala da se pla\u0161im“, ka\u017ee Olena Kuligina.<\/p>\n

U prole\u0107e 2022. po\u010dela je da sakuplja lekove za okupirani region Kerson, u po\u010detku su to bili mali tovari, a sve vi\u0161e ljudi se prijavalo.<\/p>\n

„Pisala sam na Fejsbuku. I mnogi stanovnici Lviva koji nikada nisu bili u regionu Kerson pomogli su mi da sakupim 30.000 za nekoliko sati. uah za prvu parcelu za nepoznate ljude. Pored toga, kontaktiralo me je nekoliko volonterskih skladi\u0161ta i ponudilo mi je da delim lekove. Na toj prvoj parceli bilo je oko 10 kutija raznih lekova“, ka\u017ee Olena.<\/p>\n

Parcele sa lekovima i\u0161le su u region Kersona koliko god je to bilo mogu\u0107e \u2013 sve do septembra, kada su okupatori presekli sve puteve. Poslednji prikupljeni transfer jo\u0161 uvek se \u010deka u Zaporizhiji, gde ve\u0107ina volonterskih ruta nastavlja ka jugu.<\/p>\n

Paralelno sa pomo\u0107i civila, Olena i njeni prijatelji su „slu\u010dajno“ po\u010deli da sara\u0111uju sa vojnim lekarima \u2013 prva pomo\u0107 je preba\u010dena prijatelju prijatelja koji je mobilisan u medicinsku kompaniju u regionu Mikolaiv. Vojska je bila nenormalno zahvalna i dodala da je do\u0161lo do velike nesta\u0161ice preokreta.<\/p>\n

„Tada je bilo gotovo nemogu\u0107e dobiti okrete. Ali napravio sam post na Fejsbuku, i slede\u0107eg dana, prijatelji iz Rivne su poslali 20 kutija pomo\u0107i na jug, uklju\u010duju\u0107i i okretice. Tako je po\u010delo“, prise\u0107a se Olena.<\/p>\n

Najbli\u017ei ogranak Nove Poshte, gde je vojska mogla da stigne parcelom, bio je u Aleksandriji. Kako bi se iskreno javila svojim prijateljima i fondacijama koje su pomogle, Elena je i sama po\u010dela da putuje u Aleksandriju. U po\u010detku su to bila kratka putovanja, a onda je po\u010dela da se zadr\u017eava sve du\u017ee i du\u017ee.<\/p>\n

Informacije o pomo\u0107i u borbi protiv medicinara brzo su pro\u0161irile vest o ustima i broj \u0161ti\u0107enici je porastao. Ako se na prole\u0107e dve Elene pobrinule za pet vojnih lekara, sada ih ima oko 40.<\/p>\n

Od lekova do ambulantnih kola i kamiona<\/strong><\/span><\/p>\n

Posle prvih nekoliko paketa lekova, momci su rekli da im treba reanimobil. Olena i njena prijateljica su se smejale, govore\u0107i gde smo i gde smo \u2013 Hitna pomo\u0107.<\/p>\n

„Pomislio sam, \u0161ta da izgubim? I napisala je post na Fejsbuku da bi saznala koliko ko\u0161ta i gde ga ljudi dobijaju, kako skupe novac. Bila je subota. A u utorak me je pozvala prijateljica iz nema\u010dke Fondacije Bamberg:UA i rekla da su se ona i njene kolege konsultovali i dogovorili da nam po\u0161alju hitnu pomo\u0107.Ta pomo\u0436. To je bio prvi auto i prekretnica“, ka\u017ee Olena.<\/p>\n


\n

Na ju\u017enom frontu ve\u0107 ima 5 reanimobila, \u0161to je Elena pomogla da se dobije. Fondacija Bamberg:UA platila je dva automobila, drugi koji je putovao iz Finske je pla\u0107en i pomogao je u vo\u017enji katoli\u010dkih dobrotvora iz \u0160panije, drugi je pla\u0107en od strane parohije UGCC u \u010cikagu, drugi je katoli\u010dka crkva Poljske predala RKC-u u Ukrajini, a biskup odgovoran za to poverio je automobil Oleni.<\/p>\n

Nakon toga, vojska je tra\u017eila kamion od Olenke i… Dobio sam ga, naravno.<\/p>\n


\n

„Sva velika pomo\u0107 su kontakti u Katoli\u010dkoj crkvi, to su ljudi sa kojima sam nekada radio, ili poznanici poznanika sa kojima se nikada nismo ni videli. Zahvaljuju\u0107i njima, kupili smo i vozilo za evakuaciju“, ka\u017ee Olena Kuligina.<\/p>\n

Kako podeliti 5 vekni hleba<\/strong><\/span><\/p>\n

I civili i vojska imaju mnogo zahteva za lekovima, obi\u010dno vi\u0161e od sposobnosti dva dobrovoljca. Ali, ka\u017ee Elena Kuligina, doktori koje je upoznala godinu dana pre invazije, kada je bila menad\u017eerka kursa komunikacije za lekare i nau\u010dnike u kontekstu pandemije koronavirusa, pomogli su da se prona\u0111e izlaz. Lekari zasnovani na dokazima nau\u010dili su volontere kako da zamene nestale lekove drugima, poznaju\u0107i aktivnu supstancu i doza, kako da spasu 10 vojnika od prehlade umesto skupog „fervarksa“ za tri vojnika, kako da pru\u017ee neophodnu pomo\u0107 od onoga \u0161to se nalazi u humanitarnom tovaru.<\/p>\n

„Sada, tokom hladnog vremena, i velike brigade i male grupe vojske imaju zahteve za antihladne droge, kapi u u\u0161i, nos itd. Ne kupujemo skupe pudere, jer je to neefikasna upotreba donatorskih sredstava. Kupujemo uobi\u010dajene biljne \u010dajeve i dodajemo paracetamol. Tako da smanjujemo cenu droge za 6 puta. Ljudski novac je velika odgovornost, ne mo\u017eete da kupujete fuflomicine i potrebno je da pomognete \u0161to vi\u0161e ljudi za sumu koju imate“, ka\u017ee Olena Kuligina.<\/p>\n

Ona se prise\u0107a velikog kontraofanziva u septembru, kada su kupovali lekove protiv bolova za 60-70 hiljada dnevno. jer je bilo mnogo ranjenih koji su morali da zaustave krv i protresu bol da bi do\u0161li do bolnice. Pored toga, dve Olene kupuju druge lekove za 15-20 hiljada dnevno. UAH.<\/p>\n

„Stalno su nam potrebni okretnici, zavoji, takmed. Ovo tra\u017eimo od stranih donatora jer je to mnogo novca. Poma\u017eemo zahvaljuju\u0107i ljudima koji razumeju da kontraofanziva nije samo fotografija lubenica u filmu, i periodi\u010dno nam \u0161alju novac. Hiljadu ampula pedera (analgetik \u2013 ed.) nedeljno je 100 paketa od po 400 UAH. To jest, 40 hiljada hrivnija za samo jedan lek za samo jednu medicinsku kompaniju i samo na nedelju dana“, ka\u017ee Olena Kuligina.<\/p>\n

Kada se pojavi novi borbeni medicinar \u2013 ju\u010dera\u0161nji voza\u010d traktora, advokat ili barista kome je potrebna pomo\u0107, ne\u0107e mu biti re\u010deno da „vi\u0161e nema mesta“, jer su svuda na\u0161i momci i devojke, dodaje Olena.<\/p>\n

O \u017eivotu na prvoj liniji fronta<\/span><\/strong><\/p>\n

Elena ne ka\u017ee gde \u017eivi u Zaporo\u017eju, gde se nalazi skladi\u0161te sa lekovima. U tom gradu, ka\u017ee, postoje ljudi koji ukaljaju rusko oru\u017eje u sopstvene kom\u0161ije i poznanike. Na\u017ealost, istih ima i u regionu Kerson i u regionu Mikolaiv. Te\u0161ko je shvatiti da \u017eivite pored ljudi koji se raduju eksplozijama u svojim gradovima, ali morate da imate izdr\u017eljivost i da \u010dekate po\u0161teno su\u0111enje za saradnike, ka\u017ee ona.<\/p>\n

„U Zaporizhiji idem u krevet u ode\u0107i i mentalno se pripremam za \u010dinjenicu da u 3-4 ujutru mogu da se probudim iz raketnih eksplozija. To su uglavnom S-300 lansirani iz okupiranog Tokmaka. Sirena nema vremena da upozorava. Budim se iz tri eksplozije zaredom u kratkim intervalima, shvatim da sam budan, u tre\u0107oj eksploziji do\u0111em do zida ekstremno sa prozora i \u010dekam. Za oko 1-2 minuta \u2013 jo\u0161 tri eksplozije. Onda san pro\u0111e i ja odlu\u010dim da li da odem u podrum ili da ostanem izme\u0111u dva zida“, ka\u017ee Olena Kuligina i dodaje da se ovaj scenario reprodukuje prili\u010dno instinktivno.<\/p>\n

Kada se sve zavr\u0161i, jo\u0161 uvek mo\u017ee\u0161 da spava\u0161, ako uspe. Iako ponekad volonteri odmah spavaju u podrumima, gde su sami sebi uredili \u0161koljke.<\/p>\n

Neki ljudi su napustili Zaporizhia, ka\u017ee Helen, ali ima i onih koji su se vratili ili nisu oti\u0161li, oslanjaju\u0107i se na Bo\u017eju milost.<\/p>\n

„Ne mo\u017ee svako da ode, ne mo\u017ee svako da se usudi, nema svako gde da ode \u2013 to je ta\u010dno. Ljudi ne \u0438ekaju mnogo. Posebno je starijim i usamljenim ljudima te\u0161ko da naprave odluku o odlasku i izaberu da ostanu“, dodaje volonterka.<\/p>\n

Svake no\u0107i, ka\u017ee ona, reakcija na eksplozije postaje mirnije, ljudi se navikne. U Novoj Kakhovki, na primer, rakete svakodnevno lete od 24. februara \u2013 Ruski gradovi stajali su izme\u0111u stambenih zgrada i poga\u0111ali ukrajinske polo\u017eaje u regionu Mikolaiv. Pozadi, eksplozije jo\u0161 uvek uznemiruju\u0107e ljude.<\/p>\n

Za\u0161titna reakcija psihe i one koja poma\u017ee da se skrene pa\u017enja, za Olenu i mnoge druge ljude, jeste mehani\u010dki volonterski rad \u2013 sortiranje lekova, prikupljanje kompleta prve pomo\u0107i, tkanje mre\u017ea itd. Osloba\u0111a anksioznost.<\/p>\n

„Pomisao da sada \u010dinim sve \u0161to mogu omogu\u0107ava mi da ne o\u010dajavam. \u0160ta \u0107e se desiti kada izdahnemo? Mislim da \u0436e nam biti mnogo gore. Posttraumatski sindrom utica\u0107e ne samo na vojsku i njihove ro\u0111ake, ve\u0107 i na mnoge od onih pozadi. Radi\u0107emo sa povredama dugi niz godina“, rekla je Olena Kuligina.<\/p>\n

O anksioznosti i antidepresivima<\/strong><\/span><\/p>\n

Kada je Elena uspela da dobije prvu ambulantna kola, odlu\u010dila je da je sama odvede kako bi se sastala sa vojskom, koja \u0107e je primiti.<\/p>\n

„Onda su stigla \u010detiri vojnika iz medicinske kompanije, prvi put smo se sreli. Pri\u010dali smo sa njima pola no\u0107i da pitamo u\u017eivo \u0161ta ne bi rekli preko telefona, nisu hteli da pi\u0161u u glasnicima. Mo\u017eda ulogu ovde igra moje prethodno iskustvo u novinarstvu \u2013 zanimaju me ljudi, zanima me kako \u017eive i rade, volim ljude. Sada smo se sprijateljili sa tom vojskom“, ka\u017ee Olena Kuligina.<\/p>\n

Sli\u010dno tome, oti\u0161la je na jug sa velikom i skupom grupom okreta i kompleta prve pomo\u0107i ameri\u010dkih prijatelja. A onda sam shvatio da svaki put po povratku iz vojske tra\u017eim priliku da im se vratim, da ponovo razgovaram sa njima. Ovo je, ka\u017ee, sada najbolji antidepresiv i agens protiv anksioznosti. U Lvivu se, dodaje, konstantno ose\u0107a anksiozno, osim mo\u017eda kada skuplja pakete u skladi\u0161tima sa lekovima.<\/p>\n

„Jednom sam mislio da momci i devojke \u017eive tamo u opasnosti svaki dan. I kako je moj \u045bivot vredniji od \u045bivota svakog od njih? Ako svakodnevno rizikuju da nas za\u0161tite, za\u0161to ne mogu jednom da rizikujem da im donesem pomo\u0107 koja \u0107e spasiti stotine vojnika za koje su odgovorni na\u0161i lekari? \u0160ansa da se spasu mnogi nadma\u0161uje rizike kojima sam izlo\u017een. Zato ne mogu da budem u Lvivu. Stoga, leti, kada su u\u010denici po\u010deli raspust, preselila sam se na jug“, ka\u017ee Olena.<\/p>\n

A u septembru, kada je do\u0161lo vreme za izbor, Olena je poslu\u0161ala svoju savest i dala ostavku na UCU.<\/p>\n

Ona dodaje da je vi\u0161e puta \u010dula eksplozije granata i da je videla zgrade koje su ih uni\u0161tile, uklju\u010duju\u0107i i bolnice, ali ova slika ne mo\u017ee da bude razlog koji \u0107e je spre\u010diti da putuje na odeljenja lekara.<\/p>\n

„Mirni su, samouvereni, znaju \u0161ta rade. Uveravaju nas, bez obzira koliko je to \u0438udno. Ka\u017eu da \u0107e sve biti u redu i da to rade ne da bi odr\u017eali razgovor, ve\u0107 zato \u0161to imaju jako poverenje u njega. A iza njihovog „sa\u010dekajte dobre vesti“ krije se ne\u0161to \u0161to ne mogu da nam ka\u017eu ve\u0107 da podr\u017eavaju. Posle putovanja u vojsku, vra\u0107am se sa vi\u0161e samopouzdanja, sa inspiracijom i sa razumevanjem da sve radim kako treba, da sam na svom mestu. Ako sada mogu da pomognem \u2013 nije bitno da li \u0107u doneti energetske re\u0161etke ili ambulantna kola \u2013 moram da budem tamo“, deli Olena Kuligina.<\/p>\n

Volonter se prise\u0107a razgovora sa vojskom, koja je rekla da ih je sramota \u0161to im se toliko poma\u017ee. Tada je Olena „izmislila“ motivaciju da ih smiri \u2013 ka\u017eu, poma\u017ee, jer je neophodno brzo osloboditi svoju porodicu od okupacije. A kada su Oleni ro\u0111aci napustili Novu Kakhovku u septembru i preselili se u Lviv, dobila je novu motivaciju:<\/p>\n

„Ka\u017eem momcima da sada nemam gde da \u017eivim, tako da sam u Zaporizhiji i moram brzo da oslobodim region Kersona kako bi se svi vratili svojim ku\u0107ama.“<\/p>\n

Pored lekova i medicinskih aparata, ka\u017ee Elena, vojska obo\u017eava da prima de\u010dije crte\u017ee, pisma i slatki\u0161e. Takav pozdrav od dece je simbol \u010dinjenice da su zbrinuti, promi\u0161ljeni i podr\u017eani, a ne mehani\u010dki upakovani lekovi.<\/p>\n

„Na\u0161 najmanji volonter ima 5 godina. Svaki put kad sam u Lvivu, ona dodaje slatki\u0459e i crte\u045be. Ona ve\u0107 ima svoju omiljenu vojsku \u2013 ja joj se javim, poka\u017eem fotografije. Za momke i devojke tamo je veoma va\u017eno. To je tako, svi mogu da se ume\u0161aju. Nije te\u0161ko“, ka\u017ee Olena.<\/p>\n


\n

Slatki\u0161i ili energetske \u0161tangle nisu samo slatki\u0161i, ve\u0107 i, ponekad, na\u010din da se pre\u017eivi. Olena se prise\u0107a pri\u010de svojih prijatelja borbenih medicinara: njih dvoje su proveli nedelju dana u rovu \u2013 zbog konstantnog granatiranja puta nisu mogli da stignu do svoje ta\u010dke, pa su morali malo da piju solju kako bi izdr\u017eali i sa\u010duvali resurs.<\/p>\n

O uspehu volontera<\/strong><\/span><\/p>\n

Tokom rata pojavile su se mnoge volonterske inicijative, ali ne mo\u017ee svaka od njih da se pohvali uspe\u0161nim prikupljanjem novca ili potragom za neophodnim. Ponekad su ljudi razo\u010darani rezultatom i prestaju sa takvim volonterskim radom.<\/p>\n

Elena Kuligina i njena prijateljica Elena Tsertiy, uprkos \u010dinjenici da nisu registroovali fondaciju ili organizaciju, ve\u0107 su dve privatne osobe, uspele su da dobiju pomo\u0107 od ljudi i stranih fondova za desetine hiljada dolara. Uspe\u0161na, ka\u017ee Elena Kuligina, poma\u017ee da budete transparentni, izve\u0161tavaju\u0107i i li\u010dni kontakt. To su putovanja i izve\u0161taji na Fejsbuku, gde, me\u0111utim, nikada ne obele\u017eavaju vojsku, jer su borbeni medicinari, posebno \u017eene, \u010desto prva meta neprijatelja ako budu zarobljeni.<\/p>\n


\n

„\u0160aljemo privatne informacije svim donatorima \u2013 bilo da se radi o ljudima koji ispuste UAH 50 na karticu, ili sredstvima koja prebacuju palete pomo\u0107i \u2013 sa listom vojnih jedinica na koje su preneli neophodne. Samo pitaj. Ukoliko je ovo zvani\u010dan zahtev \u2013 sa imenima, pozicijama i brojevima telefona lekara koji primaju pomo\u0107, uz foto-izve\u0161taje. Sve na\u0161e devoj\u010dice i de\u010daci prave foto izve\u0161taje“, ka\u017ee Olena Kuligina.<\/p>\n

Ako neko nov nakon dobijanja pomo\u0107i nije poslao foto-izve\u0161taj, dva Olena ne\u0107e raditi sa njim, bez obzira koliko je to okrutno, jer su volonteri odgovorni za svaku doniranu hryvniju.<\/p>\n

Tako\u0111e, ka\u017ee Elena Kuligina, publicitet joj poma\u017ee, iako, dodaje, ona nije Sergej Prajtula. Sva prethodna poznanstva, projekti \u2013 komunikacija, novinarska, crkvena \u2013 poma\u017eu sada u pronala\u017eenju neophodnog i transferu na front. I tako\u0111e, dodaje Elena, sposobnost da se preusvete \u017eive pri\u010de momaka i devojaka, da se odatle prenesu emocije i ljubav odatle poma\u017ee.<\/p>\n

„Da sedim u Lvivu i samo \u0161aljem kutije pored Nove Poshte, ne bih imao te emocije i pri\u010de. Generalno, empatija poma\u017ee, kao i u izgradnji bilo kakvih odnosa \u2013 sa donatorima, sa publikom, sa fondacijama. Sada se neke organizacije same okre\u0107u meni i \u017eele da pomognu, jer vide transparentnost i izve\u0161tavanje, mada ova druga ne prikuplja mnogo lajkova na Fejsbuku“, ka\u017ee Olena.<\/p>\n

***<\/strong><\/p>\n

Kada je snima\u010d glasa ve\u0107 isklju\u010den i kada se samo \u0161to nismo razilazili, Olenka ka\u017ee:<\/p>\n

„Sada sam sre\u0107na. Koliko god mo\u017ee\u0161 da bude\u0161 sre\u0107an tokom rata.“<\/p>\n

P.S. Mo\u017eete nau\u010diti kako da pomognete vojnim lekarima na ju\u017enom frontu na stranici Elene Kuligine u Facebook<\/a>.<\/em><\/p>\n

Materijal je nastao u okviru projekta „\u017divot rata“ uz podr\u0161ku Laboratorije za novinarstvo od javnog interesa<\/a> I Institut humanisti\u010dkih nauka<\/a> (Institut f\u00fcr die Wissenschaften vom Menschen).<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Olena Kuligina iz Lviva i njena prijateljica Olena Tsertiy predale su vojsci 5 ambulantnih kola, evakuacioni automobil i kamion. Oni se brinu o 40 borbenih medicinara na ju\u017enom frontu, zbog kojih je Olena Kuligina podnela ostavku na Ukrajinskom katoli\u010dkom univerzitetu i preselila se u Zaporizhiju kako bi bila bli\u017ee i mogla da im se obra\u0107a […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":8218,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[210,1416,1417,19,212,27,5,108],"class_list":["post-8213","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-dobrovoljci","tag-elena-kuligina","tag-elena-tsertiy","tag-kerson","tag-nova-kakhovka","tag-oruzane-snage-ukrajine","tag-vrhunske-vesti","tag-zaporozje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8213","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8213"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8213\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8218"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8213"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8213"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8213"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}