„Ruska propaganda je 2014. godine radila tako ve\u0161to da kada smo oslobodili Donbas od separatista, lokalno stanovni\u0161tvo nas je tretiralo onako kako su sada Ukrajinci Rusi. Separatizam je bio veoma \u010dest, a mi smo bili potpuno nepripremljeni. Ista stvar dogodila se i Rusiji 24. februara. Tek sada su suo\u010deni sa vojskom koja se bori ve\u0107 osam godina, koja ima obuku NATO-a i NATO opremu“, rekao je u jednom intervjuu Jaroslav Havjanets, biv\u0161i „kiborg“ sa aerodroma Donetsk, a sada vojnik Oru\u017eanih snaga Ukrajine.<\/p>\n
„Kako ste u\u0161li u vojsku?“<\/strong><\/p>\n – Pridru\u017eio se vojsci 2012. Nisam studirao, i ako ne studira\u0161 na univerzitetu u Ukrajini, mora\u0161 da ide\u0161 na slu\u017eenje vojnog roka. Moj je zavr\u0161en 2013. godine, neposredno pre Maidana, tada je po\u010dela ruska agresija, a ljudi sa kojima sam slu\u017eio oti\u0161li su u ATO. I kada je moj biv\u0459i bataljon pretrpeo prve \u045brtve, dobrovoljno sam se javio.<\/p>\n \u2013 Gde i kada se odigralo va\u0161e prvo poznanstvo sa ratom?<\/strong><\/p>\n – Prvi put sam video rat u novembru 2014. Oti\u0161li smo u grad Konstantinovka, a onda u Pi\u0161ki, ve\u0107 je do\u0161lo do kontakta sa Rusima, a kada je po\u010delo juri\u0161anje na aerodrom Donetsk, vojnicima koji su bili tamo bila je potrebna pomo\u0107, a onda sam se dobrovoljno javio.<\/p>\n Mo\u017ee\u0161 li sebe da nazove\u0161 „kiborgom“?<\/strong><\/p>\n “ Pa, tako nas zovu.<\/p>\n \u2013 Koliko dugo ostajete na aerodromu Donetsk?<\/strong><\/p>\n – Od 13. do 20. januara 2015. godine, kada smo dignuti u vazduh. 21. januara su nas izvukli iz ru\u0161evina, a pre\u017eiveli su uhva\u0107eni.<\/p>\n \u2013 Kakva je bila situacija na aerodromu?<\/strong><\/p>\n “ Tokom ovih sedam dana, pro\u0161ao sam kroz sve tamo. Borbe su bile u veoma bliskom kontaktu jer su separatisti bili tri sprata iznad nas i jedan sprat ispod. Bili su svuda. Bili smo potpuno opkoljeni. Ali dali smo sebi savet, branili smo se dok se gas nije upotrebio protiv nas. Nismo bili spremni za ovo i samim tim smo se udaljili od svojih pozicija do dela terminala gde je bilo vi\u0161e vazduha. Gas se brzo raspr\u0161io, i tamo smo organizovali kru\u017enu odbranu. Tako da smo trajali do 20. Kada je eksploziv detoniran ta\u010dno ispod nas, samo nas je \u0161esnaest pre\u017eivelo.<\/p>\n „Se\u0107a\u0161 li se trenutka kada si uhva\u0107en?“ Da li je bio veoma zabrinut \u0161ta \u0107e se slede\u0107e desiti?<\/strong><\/p>\n „Bilo je stra\u0161no na terminalu, ali kada smo uhva\u0107eni, sve je bilo tako lako, bila sam toliko umorna da sam mislila da bez obzira \u0161ta se desilo, vi\u0161e nisam imala snage da se pla\u0161im. Nikako. Jedino do \u010dega mi je bilo stalo je da ako me upucaju je da moje telo bude poslato ku\u0107i da bi moji roditelji znali da sam mrtav. I to je sve.<\/p>\n „Kako ste tretirani u zato\u010deni\u0161tvu?“<\/strong><\/p>\n – Moglo je biti i gore. Bili smo „kiborzi“, bili smo poznati. Kao i sada „Azovci“. Bili smo elitni zatvorenici. Kada su nas odveli u podrum zbog mu\u010denja, bilo nam je zabranjeno da nas udaraju pesnicama u lice kako bi nas kasnije uklonili. Sve ostalo bi moglo da se uradi sa nama. Sve \u0161to su \u017eeleli.<\/p>\n „Jesu li \u010ce\u010deni bili tamo?“<\/strong><\/p>\n – \u010ce\u010deni tako\u0111e. Jedan od na\u0161ih vojnika nije hteo da pri\u010da sa njima, pa je Motorola pucala iz pi\u0161tolja na njega da bi nas zapla\u0161ila.<\/p>\n „Koliko dugo ste zarobljeni?“<\/strong><\/p>\n \u2013 Dve nedelje.<\/p>\n „Kako si iza\u0459ao?“<\/strong><\/p>\n \u2013 Moj otac je video snimak koji su separatisti oka\u010dili na internet, a na kojem se vidi zarobljavanje „kiborga“ na aerodromu, tako da je znao da sam \u017eiv i da sam zarobljen. A onda je doneo odluku, oti\u0161ao u Kijev, kontaktirao novinare ukrajinskih medija i apelovao na Oleksandru Zahar\u010denku da \u017eeli da sedne sa njim za pregovara\u010dki sto, da je spreman da ode u zarobljeni\u0161tv umesto mene. Kada su ruski agenti videli da nema efekta pokazivanja zarobljavanja „kiborga“, samo je moj otac reagovao, odlu\u010dili su da je neophodno da sprovedu propagandnu kampanju, da \u0107e me odati kao znak dobre volje, bili su spremni da pregovaraju o razmeni zatvorenika, ali ukrajinska strana navodno nije \u017eelela da razgovara.<\/p>\n „Jesu li te samo odali?“<\/strong><\/p>\n – Samo ja i nekoliko ranjenih slede\u0107eg dana. Poslednji „kiborg“ je oslobo\u0111en iz zato\u010deni\u0161tva samo dve godine kasnije.<\/p>\n „Kako ste pre\u017eiveli uni\u0161tenje va\u0161e jedinice?“ Da li je to bio mentalni problem zbog ovoga? Da li ste radili sa specijalistima?<\/strong><\/p>\n \u2013 \u010cim sam iza\u0161ao iz zato\u010deni\u0161tva, oti\u0161ao sam u bolnicu, tamo su bili psiholozi, psihoterapeuti, ali onda u Ukrajini ova vrsta pomo\u0107i nije bila tako razvijena. Sve je bilo pomalo neozbiljno. Me\u0111utim, bio je jedan doktor u \u010cerivcima koji mi je manje-vi\u0161e pomogao da iza\u0111em iz svog stanja. Postojale su razli\u010dite faze. Prva faza: vi ste kao biljka, bez ikakvih emocija, onda dolazi bes, onda sve deluje pogre\u0161no, i na kraju, izgubite \u017eelju za \u017eivotom.<\/p>\n Kada se nalazite u najkriti\u010dnijoj situaciji, kada nema hrane i vode, pucanja, \u010duju se eksplozije, ljudi umiru, onda je va\u0161 san u ovom trenutku samo ti\u0161ina. Dok sam le\u017eao ispod ru\u0161evina i separatisti su nas tra\u017eili, mislio sam da \u017eelim da provedem ostatak \u017eivota negde u sobi na prostirciRacie, jedu\u0107i i piju\u0107i, nisam \u017eeleo ni\u0161ta drugo. I da \u0107utim. To je stanje u kojem vam ni\u0161ta drugo ne treba, a kada do\u0111ete ku\u0107i, potpuno ste zadovoljni onim \u0161to imate. Dugo vremena upadnete u zamku nedelovanja, ne postoje ambicije, \u017eelja da napravite karijeru. Sve ovo prestaje da bude bitno. \u0160tavi\u0161e, razume\u0161 kako sve u \u017eivotu mo\u017ee da nestane.<\/p>\n Korak po korak, iza\u0161ao sam iz ove dr\u017eave, upisao Univerzitet nacionalne odbrane, studirao da postanem oficir, i\u0161ao da studiram vokale, u\u010destvovao u programu „Glas zemlje“, i\u0161ao u drugi krug, ve\u0107 sam razmi\u0161ljao o nekoj vrsti scenske karijere, u januaru su \u010dak pokazali moje nastupe na televiziji, morali su da prika\u045bu slede\u0436i krug, i do\u0459ao je 24. Sve se vratilo u tamu.<\/p>\n \u2013 Ono \u0161to se tada desilo na Istoku, 2014. godine, i \u0161to se sada de\u0161ava, jesu dva razli\u010dita rata?<\/strong><\/p>\n – Sve je sli\u010dno, ali u druga\u010dijem obimu. Ruska propaganda je 2014. radila tako spretno da kada smo oslobodili Donbas od separatista, lokalno stanovni\u0161tvo nas je tretiralo onako kako su sada Ukrajinci Rusi. Separatizam je bio veoma \u010dest, a mi smo bili potpuno nepripremljeni. Ista stvar dogodila se i Rusiji 24. februara. Tek sada su suo\u010deni sa vojskom koja se bori ve\u0107 osam godina, a koja ima obuku NATO-a i nato opremu.<\/p>\n 2012. sam slu\u017eio u vojsci koja je sada ruska. Deda vlada tamo \u2013 stroga disciplina, oficiri mogu da ponize vojnike. Od 2014. imamo potpuno druga\u010diju psihologiju u vojsci, oficiri su ve\u0107 shvatili da \u0107e se boriti zajedno sa tim vojnicima, pa se odnosi grade na disciplini, na podre\u0111enosti, ali i na me\u0111usobnom po\u0161tovanju i me\u0111usobnoj pomo\u0107i.<\/p>\n U ruskoj vojsci ljudi koji komanduju frontom ne mogu da donose odluke bez instrukcija odozgo, a na\u0161i oficiri imaju veliku slobodu delovanja, jer je na bojnom polju glavna ve\u0161tina obmanjivanje neprijatelja, \u010dak i naizgled besmislica. Na primer, bacanje \u0111ubreta nije mesto gde se stacionirate. Neprijatelj \u0107e videti ovo \u0111ubre uz pomo\u0107 bespilotnih letelica i koncentrisa\u0107e vatru ne tamo gde treba da bude.<\/p>\n „Kako je tvoj otac reagovao na \u0438injenicu da se vra\u0436a\u0459 u vojsku?“<\/strong><\/p>\n “ Kada sam oti\u0161ao da studiram kao oficir, shvatio je da \u0107u biti u vojsci na ovaj ili onaj na\u010din. Sada obu\u010davam nove borce, mobili\u0161em ih, \u0161aljem u borbene jedinice, uzimam mrtve, idem njihovim porodicama, izve\u0161tavam da su otac ili sin poginuli, dajem njihova tela i organizujem sahrane.<\/p>\n \u2013 Kako mo\u017eemo da okarakteri\u0161emo one koji sada u vojsku? Jesu li motivisani? Da li se situacija promenila u skoro osam meseci posle 24. <\/strong><\/p>\n – Postoji razlika, svi su motivisani ve\u0107 na frontu. Oni koji ostaju \u010dekaju obavezni vojni rok, to jest, oni sami ne odlu\u010duju da idu u vojsku. A ima i onih koji be\u017ee od vojske. Ali mislim da takvi vojnici nisu potrebni. Ako neko pobegne odavde, pobe\u0107i \u0107e sa svoje pozicije, i ako pobegne sa polo\u017eaja, mo\u017ee da izazove smrt drugih.<\/p>\n „Rekli ste da predate tela palih vojnika njihovim porodicama.“ <\/strong><\/p>\n – Ve\u0107 sam nau\u010dio kako da se prebacim izme\u0111u dve dr\u017eave, izme\u0111u posla i ku\u0107e. U slu\u017ebi \u2013 kao i u borbi \u2013 nema emocija, ni\u010dega, samo obavljate svoju funkciju. Kada donesem vesti o smrti mog mu\u017ea, ne mogu da gledam udovicu u o\u010di. Samo sam pro\u010ditao tekst, predao dokumenta, slu\u0161ao vriske, plakao, video kako padaju na moja kolena, okrenuo se i odlazio. Sve \u0161to ka\u017eem je, „Molim vas, primite moje iskreno sau\u010de\u0161\u0107e.“ A kada sam kod ku\u0107e \u2013 imam porodicu, svoju decu \u2013 druga\u010dija sam. Moram da se ophodim prema deci na odre\u0111eni na\u010din, pa se presvla\u010dim. Ve\u0107 sam se navikao. Ovo je \u045bivot u dva sveta.<\/p>\n „Jesi li bio na frontu?“<\/strong><\/p>\n „Ne, ne jo\u0161 uvek.<\/p>\n „I postoji \u0161ansa da \u0107e\u0161 \u0107i tamo?“<\/p>\n – E. Sada se raspuste bataljoni koje sam stvorio u februaru. Svi oficiri imaju mogu\u0107nost da idu na front. Sada nema regrutnih sredstava, a svi oni pozadi bi\u0107e poslati na front, jer je neophodno rotirati oficire koji su tamo skoro osam meseci. Imam druga tamo, on je na frontu \u0161est meseci i smrtno je iscrpljen. Ne fizi\u010dki, ali mentalno, vi\u0161e ne mo\u017ee da uradi sve \u0161to treba.<\/p>\n \u2013 A kako iza\u0107i iz ove dr\u017eave za one koji sada prolaze napred?<\/strong><\/p>\n „Bi\u0107e te\u0161ko, bi\u0107e veoma te\u0161ko.“ Sada vidim da oni koji dobiju 10-dnevni odmor samo piju tih 10 dana. Neophodno je sistematski ih prisiljavati na psiholo\u0161ku rehabilitaciju – na dr\u017eavnom nivou. Nije poenta u tome da li oni to \u017eele ili ne, treba ih naterati da se podvrgnu rehabilitaciji, mo\u017eete da upla\u0161ite da u suprotnom ne\u0107e biti penzije dr\u017eave.<\/p>\n Ne\u0107ete se poslu\u017eiti u takvoj situaciji, ali ako dobrovoljno odete kod psihologa, onda je ovo pola bitke. Ali ve\u0107ina ljudi misli da to nije ono \u0161to im treba, da im dobro ide. Najgori ose\u0107aj koji ih ubija je ose\u0107aj krivice pred onima koji se nisu vratili.<\/p>\n „Ima\u0161 li i ti?“<\/strong><\/p>\n “ Da, i ovo, Verovatno \u0107e ostati sa mnom do\u017eivotno.<\/p>\n „Da li ste pro\u0161li kroz rehabilitaciju, nije pomoglo?“<\/strong><\/p>\n “ Tokom rehabilitacije nau\u010dila sam da prihvatim da \u0107u \u017eiveti sa tim. Da ne moram da se fokusiram na to, to je jednostavno.<\/p>\n \u2013 Da li ste razmi\u0161ljali kakav bi vam bio \u017eivot da se niste dobrovoljno javili da branite aerodrom u januaru 2015. godine? Da li ste ikada za\u017ealili zbog svoje odluke?<\/strong><\/p>\n “ Nisam mogao sedeti skr\u0161tene pare dok je bio rat u mojoj zemlji. Kao i sada. Ne mo\u017ee\u0161 samo sedeti i skr\u0161teno gledati sa strane. Ne radim dovoljno sada. Mogao sam da uradim vi\u0161e. Stvarno se pla\u0161im za moje trogodi\u0161nje i jednogodi\u0161nje \u0107erke. Ovo je najve\u0436i bol. Odla\u017eem put napred, jer se pla\u0161im da me se ne\u0107e se\u0107ati ako umrem.<\/p>\n Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku<\/em><\/p>\n