Putin ple\u0161e dok ga Navaljni igra<\/a>„, komentari\u0161u\u0107i Pomerantsevu pomenutu knjigu: „Cilj je da se ostavi utisak da se nikome ne mo\u017ee verovati, da je politika prljava, bez obzira ko to radi, tako da je bolje fokusirati se na svakodnevni \u017eivot i sopstvene poslove, i tretirati televizijske informacije na isti na\u010din kao komercijalnu zabavu, kao \u0161to su brojni ruski razgovori i rijaliti programi… Pomerantsev zapravo ide korak dalje, jer svetska politika nije stajala mirno poslednjih nekoliko godina. Danas skoro niko ne govori o tome da bira\u010di nagnaju svoju verziju doga\u0111aja, na svoj koncept. Svet je toliko fragmentiran da su ljudi toliko zaklju\u010dani u svojim mehuri\u0107ima da je te\u0161ko smisliti program koji bi najvi\u0161e zadovoljio. Svaka pojedina\u010dna grupa dobija ne\u0161to druga\u010dije. Ili je stvorena da veruje da je to ne\u0161to njihovo.“<\/p>\nStoga, prema Pomerantsevim re\u010dima, politi\u010dar treba da bude \u0161to neslojekniji kako bi svako mogao da stavi pod njegove re\u010di ono \u0161to on smatra va\u017enim. „Takvo ‘mikro targetiranje’, kada jedna grupa bira\u010da ne mora nu\u017eno da zna za drugu, zahteva neku vrstu velikog praznog identiteta da bi ih sve spojila. Ne\u0161to toliko \u0161iroko da bira\u010di mogu da se identifikuju sa njom \u2013 kategorija kao \u0161to je ‘ljudi’ ili ‘ve\u0107ina'“, pro\u010ditali smo u knjizi „Ovo nije propaganda: Putovanje u rat protiv stvarnosti“. Zato sada politi\u010dar mora da ubedi \u0161to vi\u0161e bira\u010da da su „ljudi“ i da ih ima mnogo, a protivi im se nekolicina „neljudi“ sa kojima se on ili njegova grupa uspe\u0161no bore.<\/p>\n
Pomerantsev ovako opisuje ovaj novi populizam, nazivaju\u0107i ga „instant populizmom“: „U toj logici \u010dinjenice blede u pozadini. Na kraju svega, ovde se ne radi o pobedi u javnoj raspravi zasnovanoj na \u010dinjenicama, o komponentama ideologije; Svrha govornika je da \u010dvrsto okru\u017ei publiku zidom re\u010di. To je suprotno od „centrisma“, \u010diji je cilj da se svi pozovu u istu zajednicu i da se razlika svede na najmanju mogu\u0107u mogu\u0107u mogu\u0107u stvar. Ovde pojedina\u010dne grupe ne moraju ni da se sastaju. U stvari, mo\u017eda bi bilo bolje da ne znaju jedni za druge: \u0161ta ako neko vidi protivnika u drugom?“<\/p>\n
Glavna formula za uspeh je primena principa koji je odavno poznat u politici: da se nametne svima, uklju\u010duju\u0107i politi\u010dke protivnike i potencijalne bira\u010de, sopstveni na\u010din odre\u0111ivanja stvarnosti. To jest, u diskusiji nikada ne mo\u017eete da koristite govor protivnika, naprotiv, potrebno je da mu nametnete svoj jezik, a samim tim i sopstvenu konstrukciju stvarnosti.<\/p>\n
Pomeranian daje \u017eivopisan primer sa Filipina. On opisuje mu\u010dnu predsedni\u010dku kampanju Rodriga Dutertea. Ona se sastojala u \u010dinjenici da su njegovi politi\u010dki tehnolozi stvorili stotine grupa na dru\u0161tvenim mre\u017eama u kojima su \u0161irenje informacija o zlo\u010dinima koje su po\u010dinili dileri droge. Zahvaljuju\u0107i tome, bilo je mogu\u0107e stvoriti utisak da je kriminal povezan sa drogom najva\u017eniji problem zemlje, kao i da je Duterte, koji se „zakleo da \u0107e uni\u0161titi dilere“, postao jedini relevantan predsedni\u010dki kandidat. Pomerantsev je opisao kako su liberalni novinari usvojili Duterteovu radikalnu retoriku. Svi su koristili njegovu frazu „rat protiv droge“, pa \u010dak i ako su se protivili previ\u0161e brutalnoj ideji da je izno\u0161enja izdomigla. Svi oni se uklapaju u atmosferu koja je doprinela njegovoj pobedi. To je ono \u0161to zna\u010di nametnuti svoj govor i, shodno tome, svoju konstrukciju stvarnosti.<\/p>\n
Ne\u0161to sli\u010dno se desilo i ranije u Rusiji, ali nije govorio o ratu drogom, i sa terorizmom. Ona je bila taj koji je doveo Putina na vlast na po\u010detku 1999\u20132000. Napravila ga je „jakim \u010dovekom za te\u0161ka vremena“ i dala mu harizmu tako neophodnu posle mnogo godina vladavine bolesnog i nemo\u0107nog Borisa Jeljcina.<\/p>\n
„Retorika rata protiv terorizma i ja\u010danje Rusije, vra\u0107anje njenog dostojanstva i uspon sa kolena delo je Gleba Pavlovskog. Politi\u010dki tehnolog koji je zna\u010dajno doprineo pobedi Borisa Jeljcina 1996. \u010cetiri godine kasnije, isti Pavlovski je pohvalio Jeljcinovog pomazanog Putina, oslanjaju\u0107i se na kontrast izme\u0111u njega i njegovog prethodnika, koji vi\u0161e nije prikazan kao spasilac Rusije i branilac demokratije, ve\u0107 njegova kuga i simbol u\u017easnih vremena propadanja, „\u017eustrih devedesetih“. \u0160to je pre mogu\u0107e, pratio ga je \u017eivahni Kagebist Putin“, pi\u0161e Ludvika Vlodek.<\/p>\n
Sada se Pavlovski kaje i pretvara se da je strastveni Putinov protivnik. Odbio je da sara\u0111uje sa Kremljom i prestao je da pru\u017ea usluge timu Kremlja 2012. godine, kada je Putin, posle kra\u0107eg „izgnanstva“ na mesto premijera, odlu\u010dio da se vrati u igru kao predsednik. Sada je Pavlovski ve\u0107 \u010dest gost zapadnih medija. On svojevoljno svima govori kako je nekada doprineo ja\u010danju Putina, jer je verovao da je Rusiji potreban da bi se re\u0161ila perturbacija devedesetih.<\/p>\n
Ipak, politi\u010dari Kremlja su, \u010dak i bez pomo\u0107i Pavlovskog, uspeli da kontroli\u0161u diskurs dugi niz godina. Oni su vladali zemljom na takav na\u010din da je mala i slaba opozicija bila ta koja je morala da reaguje na njihove te tvrdnje.<\/p>\n
Me\u0111utim, tada je popularnost Navaljnog po\u010dela da raste. Malo poznati bloger je 2011. godine osnovao Fondaciju za borbu protiv korupcije. Tada je pro-Putinovu stranku „Jedinstvena Rusija“ nazvao partijom „prevaranata i lopova“ („zhulikov i vorov“). Od tada se ime zalepilo za „Jedinstvenu Rusiju“. Navaljni je to ponavljao u svakom javnom govoru i popularizovao ga u istragama koje je kasnije sprovela njegova Fondacija.<\/p>\n
Kremlj je godinama poku\u0161avao da ignori\u0161e Navaljnog. Mo\u017eda nikada ne bi uspeo da stekne nacionalnu popularnost da Kremlj nije odlu\u010dio da ga otruje pa \u010dak ni zloglasni „Novi\u010dok“. Tako je „bezna\u010dajni bloger“, kako je za Navaljnog rekao sekretar za \u0161tampu Kremlja Dmitrij Peskov, dospeo na naslovne strane svih svetskih medija, i to riko\u0161etom \u2013 u glavi prose\u010dnog Rusa kao „Putinov neprijatelj br. 1“.<\/p>\n
Hap\u0161enje i osuda Navaljnog samo su poja\u010dali efekat gubitka Putina, koji je upao u zugzvang. Svemo\u0107ni lider Kremlja se pla\u0161i svog protivnika, poku\u0161ava da ga uni\u0161ti, a istovremeno reaguje samo na sve poteze Navaljnog. Uzalud je da se ovo drugo vozi daleko u logore. Navaljni je Putinu nametnuo jezik i, shodno tome, konstrukciju stvarnosti. Tako se u ovoj lo\u0161oj situaciji Putin na kraju odlu\u010dio za potpuni rat sa Ukrajinom. Verzija je interesantna i zaslu\u045buje ceo \u045bivot.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U razgovoru sa kolegama poljskim novinarima \u010duo je zanimljivu verziju za\u0161to \u0161ef Kremlja Vladimir Putin jeste pribegao ratu kao poslednjem politi\u010dkom argumentu. Razlog je bio Aleksej Navaljni. Ili bolje re\u010deno, \u010dinjenica da je godinu dana pre po\u010detka rata ruski lider „osu\u0161io“ izgubio je od svog „neprijatelja br. 1“ na politi\u010dkom i propagandnom polju. Tako je […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":7998,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1405,86,20,8,7,179,5],"class_list":["post-7997","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-aleksej-navaljni","tag-propaganda","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-vladimir-putin","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7997","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7997"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7997\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7998"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7997"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7997"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7997"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}