Kako je jutro 24. februara po\u010delo za vas?<\/strong>\n<\/p>\nU po\u0438etku smo bili sigurni da ovo ne\u0436e i\u0436i tako daleko. Mislili smo da \u0436e biti pre osam godina, to jest, da \u0436e biti manje-vi\u0459e tiho za nas u Marijupolju. Hteo sam da verujem da je ovo neka \u0161ala. Nemiri su po\u010deli bli\u017ee 12 \u010dasova. Znali smo da ne\u0161to leti prema nama, da se eksplozije \u010duju negde.\n<\/p>\n
Tog jutra mnogi ljudi su odmah pohrlili da napuste svoje gradove i sela. Jesi li razmi\u0459ljao o odlasku?\n<\/p>\n
Mislili su, ali okolnosti su bile takve da nisu mogle. Moj mu\u017e je oti\u0161ao na posao u 7 ujutru, a sa 12 je pu\u0161ten i oti\u0161ao je u stanicu po karte. Video je duga\u010dak red, do\u0161ao ku\u0107i i rekao da je pogledao u aplikaciji Privat24 i da nema karata. U roku od nekoliko dana, re\u010deno nam je da postoje vozovi za evakuaciju, ali onda nismo znali za to, i nismo imali sopstveni prevoz.\n<\/p>\n
Od 1. marta, Mariupol je zapravo pod blokadom. Kako su se uop\u0161te odigrali prvi dani rata punih razmera? Kako je ova blokada po\u0438ela za tebe?<\/strong>\n<\/p>\nBilo je druga\u010dije u razli\u010ditim delovima grada. Izgleda da su 2. marta nestali internet i komunikacija, vi\u0161e nismo znali \u0161ta se de\u0161ava. \u017diveli smo u Primorskom okrugu, ali smo se prvog dana rata preselili u 23. okrug, jer je u prizemlju devetosmr\u0111e \u017eiveo u petosmi\u0161nom stanu \u2013 na petom spratu u stanu na uglu. Pomerili smo se tako da je bilo manje \u0161ansi za udaranje.\n<\/p>\n
Negde 12. marta ruske trupe su u\u0161le u 23. okrug. Znam da je do 15-og jo\u0161 uvek bila evakuacija iz Primorskog okruga, ali nismo mogli da stignemo tamo. Samo nismo proma\u0459ili.\n<\/p>\n
„Niko nije hteo da iza\u0111e napolje posle granatiranja“<\/span><\/strong>\n<\/p>\nI kako su deca reagovala na sve \u0161to se desilo? Kako si im objasnio \u0459ta se desilo? Kako je to razuveren?<\/strong>\n<\/p>\nOni sami su sve razumeli. Prvih dana rata, iza\u0161li smo napolje, na igrali\u0161te. Bili smo pod minobaca\u010dkom vatrom.\n<\/p>\n
Bili smo u Marijupolju jo\u0161 mesec dana i vi\u0161e dece nije iza\u0161lo napolje. Niko drugi nije rekao da \u017eeli da iza\u0111e napolje. To je bilo, svi su sve razumeli, avioni su stalno leteli.\n<\/p>\n
Najstariji sin je normalno reagovao, a onaj manji, imala je 4 godine. \u010cim je \u010dula avion, odmah je utr\u010dala u hodnik, jer se vi\u0161e pla\u0161ila.\n<\/p>\n
„Pokrio sam u\u0161i rukama i poku\u0161ao da zaspim“<\/span><\/strong>\n<\/p>\nKada je blokada po\u0438ela i kada su nestali struja, voda i gas. Kako ste uspeli da \u017eivite u takvim uslovima? Da li ste imali zalihe hrane?<\/strong>\n<\/p>\nImali smo benzin malo du\u017ee, negde pre 4. Nismo bili sami u stanu u 23. okrugu \u2013 bile su tri porodice. Roditelji mog mu\u017ea i moji roditelji i ja odmah smo sakupili sve \u017eitarice koje su svi imali kod ku\u0107e. Onda smo jednog dana videli kroz prozor da ljudi iz prodavnice vuku hranu. Majka mog mu\u017ea je rekla da ne\u0107emo nigde i\u0107i, nismo varvari i ne\u0107emo i\u0107i da krademo iz prodavnice.\n<\/p>\n
Onda je do\u0161ao kom\u0161ija i rekao da oni nisu ukrali hranu iz prodavnice, ve\u0107 je vojska do\u0161la i otvorila je. A onda su prodavnice bile prazne. U 23. okrugu jo\u0161 uvek su postojala skladi\u0161ta i vojska ih je otvorila. Moj mu\u045b je oti\u0459ao. Uzeo je ugljenisanu vodu, jo\u0161 uvek su bili ostaci hrane. Mo\u017eemo re\u0107i da ovo nije hrana, ve\u0107 ipak hrana: kondenzovano mleko, suvo vo\u0107e, suve kajsije. To je bilo to. Tada nikome nije trebalo.\n<\/p>\n
U martu je bilo prili\u010dno hladno i bilo je jakih mrazeva. Kako je onda bilo mogu\u0107e \u017eiveti bez grejanja? Da li ste bili u podrumima ili u stanu tokom bombardovanja?<\/strong>\n<\/p>\nImali smo mnogo ljudi koji su \u045biveli u podrumima. \u017diveli smo u prizemlju i nismo nigde oti\u0161li jer sam jednom rekla mu\u017eu da avion leti i da moram u podrum, a on me je pitao da li sam videla \u0161ta je ostalo posle aviona. Uveravao me je jednom da \u0107e se ili u podrumu ili u prizemlju, ako avion udari u ku\u0107u, jednostavno „slo\u017eiti“.\n<\/p>\n
Spavao sam, ste\u017eu\u0107i u\u0161i rukama dok su avioni leteli. \u010cak i tada, nau\u010dio sam da avion leti jednom – baci bombu, napravi drugi krug – padne i onda odleti, a onda se ponovo vrati. Znao sam put ovog aviona. Pa, zatvori\u0107u u\u0161i tako i poku\u0161a\u0107u da zaspim.\n<\/p>\n
Bilo je hladno, ali nismo se ba\u0161karili na vatri, ve\u0107 smo kuvali tamo. U to vreme, ve\u0107 nas je bilo oko 13 u istom stanu. \u010covek je stalno hodao negde, tra\u017eio ne\u0161to, vodu, pro\u0161lostklajd. Onda je oti\u0161ao kod prijatelja, predao mu klju\u010deve, rekao da postoji bojler i da mo\u017ee\u0161 da ulovi\u0161 vodu.\n<\/p>\n
Iza\u0161ao sam napolje prvi put ujutru \u2013 oko 8 smo se probudili, iza\u0161ao sam i stavio vodu na \u010daj. Na pari smo ka\u0161u za no\u0107as, a ujutru je samo trebalo da se zagreje. Ponekad su mogli da skuvaju supu. Dva puta dnevno sam kuvala i to je to. Trebalo je 3-4 sata da se zagreje voda, podgreje i tako dalje.\n<\/p>\n
Deca su sve vreme sedela u istoj sobi i nigde nisu mogla da odu. Imali su dve zagonetke i Lego. Sedeli su skupljaju\u0107i ga.\n<\/p>\n
Nisu verovali da \u0107emo oti\u0107i.<\/strong><\/span>\n<\/p>\nKako si uspeo da napusti\u0161 Mariupol?<\/strong>\n<\/p>\nNapustili smo Marijupolj 26. I\u0161li smo pe\u0161ke jer nije bilo transporta. Bilo je mnogo poku\u0161aja da se ode, ali u po\u010detku nije bilo nikakve veze. Onda smo prona\u0161li vezu na krovovima devetospratnih zgrada, po\u010deli da zovemo, ali smo nai\u0161li samo na prevarante koji su \u017eeleli da im po\u0161aljemo novac. Razumeli smo da ta osoba ne mo\u045be da u\u0440e u Marijupolj, jer nije imala dozvolu za boravak u Marijupolju.\n<\/p>\n
Zbog toga sam 26. marta odlu\u010dio da napu\u0161tamo grad. Svi su i\u0161li sa mnom, osim baka koje nisu i\u0161le, pa smo se razi\u0161li. Bake su izva\u0111ene, ali malo kasnije. Ovo smo ve\u0107 isplanirali od Lviva, odlu\u010dili kako to da uradimo.\n<\/p>\n
Oti\u0161li smo sa decom, pe\u0161ke. Pokupio nas je prijatelj \u2013 Volodymyr. Nisam ga znao, samo je oti\u0161ao i rekao, „Dozvoli mi da te odvedem negde, gde postoji veza.“ Nije nam uzeo novac. Volodymyr nas je odveo na obalu mora i tamo smo prona\u0161li nosa\u010d aviona koji nas je odveo u Berdjansk, me\u0111utim, naduvao nas je na kursu, izra\u010dunao da se ispostavilo da je to oko 3.000 hryvnias vi\u0161e \u2013 nismo znali kurs, ve\u0107 smo imali samo dolare.\n<\/p>\n
Ve\u0436 u Berdjansku, saznali smo za autobuse za evakuaciju. I\u0161li smo u gradsko ve\u0107e na nekoliko dana, nisu verovali da mo\u017eemo da odemo, jer je bilo mnogo ljudi voljnih.\n<\/p>\n
I\u0161li smo na mesto gde su autobusi za evakuaciju i\u0161li svakog dana i generalno smo proveli ta\u010dno nedelju dana putuju\u0107i. Svratili smo u Zaporizhiu 1.\n<\/p>\n
„Deca su bolesna, nema leka“<\/strong><\/span>\n<\/p>\nPosle toga ste odlu\u010dili da napustite grad pe\u0161ke? \u0160ta je bio razlog za ovu odluku?<\/strong>\n<\/p>\nZna\u0459, vratio bih se tre\u0436eg dana. Mu\u017e me je uvek zaustavljao. Rekao je da imamo decu, da moramo da tra\u017eimo auto. Rekao je da sa\u010dekamo jo\u0161 jedan dan i jo\u0161 jedan dan.\n<\/p>\n
Ta\u010dka klju\u010danja bila je visoka temperatura dvoje dece, a nije bilo ni lekova. A ja sam rekao, „Zbogom, oti\u0459ao sam. \u0160ta da radim ovde? Imam temperaturu od 40 stepeni kod svoje dece.“\n<\/p>\n
I kako su deca izdr\u017eala ovo putovanje? Posebno sa temperaturom.<\/strong>\n<\/p>\nPe\u0161a\u010dili smo, od Marijupolja, od terena do terena. Tamo smo na\u0161li voza\u010da. Sve vreme smo nailazili na dobre ljude koji su pomagali. To jest, tamo, u Berdjansku, svi voza\u010di su odneli 1.000-1.200 hryvniasa do Luna\u010darskog, i na\u0161li smo voza\u010da koji nas je odvezao 250 tamo i 250 nazad. Nisam ga mnogo uzeo. Deco, ponekad se de\u0161avalo da su hodali.\n<\/p>\n
Da li su roditelji i roditelji va\u0161eg mu\u017ea odseli u Marijupolju?<\/strong>\n<\/p>\nMajka mog mu\u045ba je oti\u0459la sa nama. Mama mi se razbolela i tata je do\u0459ao par dana pre nego \u0459to smo oti\u0459li. Pre toga nismo imali nikakve veze. Uspeo je da pro\u0111e, jer su Rusi ve\u0107 stajali \u2013 nije bilo granatiranja sa te strane. Avioni tako\u0111e nisu ni\u0161ta ispustili, jer je tamo bilo Rusa. Staza je bila relativno bezbedna. Tata je do\u0161ao i odveo moju majku, jer je u selu bilo svetla i toplote, a moja majka je tako\u0111e imala temperaturu. Jo\u0161 uvek su tamo. Ne mogu da odu, predlo\u017eio sam, ali tu je baka, majka moje majke, paralizovana la\u017ee, tako da su blizu nje.\n<\/p>\n
Selo nije o\u0161te\u0107eno. To je to, imaju \u0438ak i benzin. Bilo je iz sata u sat, ali je bilo.\n<\/p>\n
„Lviv nas je primio veoma dobro“<\/span><\/strong>\n<\/p>\nKako si do\u0459ao do Lviva? Da li je to bila promi\u0161ljena odluka ili samo nesre\u0107an slu\u010daj?<\/strong>\n<\/p>\nBili smo prvi u Zaporo\u045bju. Naselili su nas volonteri u obdani\u0161tu. Ujutru nam je do\u0161ao prijatelj \u010doveka iz Kamenskoja. Odveo nas je tamo. \u040biveli smo tamo 3-4 dana. \u010cak su i pomislili da ostanu. Tamo je fabrikama i mom mu\u017eu ve\u0107 ponu\u0111en posao.\n<\/p>\n
Po\u010deli su da razmi\u0161ljaju \u0161ta da rade, ali nekako mi je tamo bilo te\u0161ko moralno. Kada do\u0111ete u posetu na 2-3 dana, to je jedna stvar, a kada \u017eivite sa osobom, to je drugo. Onda sam se ponudio da odem u Poljsku \u2013 moj brat tamo \u017eivi vi\u0161e od 10 godina. Pozvala je svog kuma, koji je u tom trenutku bio ba\u0161 u Lvivu \u2013 prijatelji su joj dozvolili da \u017eivi u njihovom stanu. Tako\u0111e mi je bilo dozvoljeno da \u017eivim tamo nekoliko dana.\n<\/p>\n
Po\u010deo sam da tra\u017eim jeftin sme\u0161taj negde da iznajmim sobu u domu, ali nije i\u0161lo. Na internetu sam prona\u0161la mnogo hostela, po\u010dela da zovem, i niko se nije javio na telefon. Oti\u0459ao sam u ASC, pitao da li ima slobodnih mesta u hostelu, ali su rekli da nisam. Jedan tip je \u010duo na\u0161 razgovor i predlo\u017eio spavaonicu gde bi mogao da ode\u0161 i tra\u017ei\u0161 kiriju.\n<\/p>\n
Rekli su mi da nema mesta. Ka\u017eem da imam bar neku vrstu skladi\u0161nog prostora, mogubez prozora, bez name\u0161taja. Samo da imam mesto za pad i mesto gde mogu da se na\u0440em. Po\u0438eli su da se ma\u0459u i pitao sam koliko to ko\u0459ta, i rekli su mi da je besplatno. Nisam o\u010dekivao da \u0107e biti besplatno.\n<\/p>\n
Jo\u0161 uvek \u017eivimo ovde i nismo nam uzeli ni peni. Sami smo ponudili novac, ali ga niko ne uzima. Ve\u0107 radimo ovde, stao smo na noge, do\u0161li sebi. Odbiti. Ne \u045bele da uzmu novac. Zahvaljujemo im \u0161to su im pomogli kada je bilo te\u0161ko.\n<\/p>\n
Da li je bilo te\u0161ko na\u0107i posao, prilagoditi se novom gradu posle svega \u0161to je moralo da pro\u0111e u Marijupolju?<\/strong>\n<\/p>\nBilo mi je te\u0459ko. Jo\u0161 uvek je te\u0161ko sa vremenom. Bilo nam je sun\u010dano, i ovde je uvek hladno. U principu, Lviv me je primio veoma dobro. Svi ljudi su prihvatili. Moj mu\u017e je radio u Marijupolju, imao je jednu platu, vi\u0161e \u2013 manje normalnu, a ovde malo manju. Pa, za sada mora\u0161 ovako da \u017eivi\u0161.\n<\/p>\n
Bio si u Lvivu \u0161est meseci. Mo\u017eete li re\u0107i da je ovaj grad postao va\u0161a druga ku\u0107a?<\/strong>\n<\/p>\nDa. Bio sam u nekoliko gradova Ukrajine pre rata i tokom rata. Ovde u Kamenskojeju, u Rivneu, ali nigde nisam osetio da mogu da \u017eivim ovde. To je, konstantno nisam bio zadovoljan ritmom \u017eivota. Ili je veoma brz, onda spor.\n<\/p>\n
U Lvivu je sve veoma sporo za mene, ali mora da sam se ve\u0107 navikao da nigde ne \u017eurim. Volim sve \u2013 ljude, kulturu, vaspitanje, komunikaciju, volim da posmatram ljude.\n<\/p>\n
Sada je malo te\u0459ko. Po\u0438eo sam da studiram na Univerzitetu Mariupol. Ponu\u0111eno mi je da u\u0111em bez EIT-a, prema rezultatima ispita. Sada u\u010dim i \u017eelim da po\u010dnem da radim. I \u017eelite, oboje, i za dan ne 36 sati, ve\u0107 samo 24.\n<\/p>\n
Za\u0161to ste odlu\u010dili da idete na fakultet?<\/strong>\n<\/p>\nDo\u0161ao sam u centar „Ja sam Mariupol“ kod predstavnika poreske slu\u017ebe. Onda sam re\u0161io pitanje poreza, jer sam bio preduzetnik. U filmu „Ja sam Mariupol“, otr\u010dao sam da ponovo ne\u0161to pitam, jer sam pozvao advokate i svi su rekli druga\u010dije.\n<\/p>\n
Stigao sam i pitali su me da li radim. Odgovorio sam da nisam. Posebno sam otvorila jedini vlasnik da odvedem dete u vrti\u0107, jer je neophodno da oba roditelja rade. Ja \u0107u to prvo organizovati, jer je ovo ista provizija, period dok se dete ne navikne na vrti\u0107. I pitaju me da li ne \u045belim da u\u0438im, samo im je ponestalo regrutacije. I oti\u0459ao sam kod socijalnog radnika.\n<\/p>\n
Svi\u0111a mi se. Uvek su mi govorili da moram da zavr\u0161im volontiranje i uzmem novac za to. Mnogo studiram: psihologiju, ukrajinski poslovni jezik.\n<\/p>\n
„Ne mo\u017ee\u0161 hodati u Marijupolju bez suza“<\/strong><\/span>\n<\/p>\nMnogi ljudi, kada ih pitaju da li da odu ili ostanu, pla\u0161e se da odu. Sada, naravno, Putinovo progla\u0161enje vanrednog stanja na privremeno okupiranim teritorijama mo\u017ee donekle da zakomplikuje odlazak, ali ako postoji prilika, ali postoji i strah, \u0161ta biste onda savetovali ljudima?<\/strong>\n<\/p>\nMo\u017eda se ovde ni\u0161ta ne mo\u017ee savetovati. Pa, pretpostavimo da je za mnoge ljude glavno da sednu u stolicu. Ne da taj rad donosi zadovoljstvo, ve\u0107 da bude \u0161ef. Mnogi razumeju da ako ostane tamo, na\u0107i \u0107e se. Ovde je radio kao bravar ili radnik obezbe\u0111enja, a sada mo\u017ee, na primer, da bude prete\u010d.\n<\/p>\n
Tamo tra\u017ee nove mogu\u0107nosti za sebe. Znaju da ako do\u0440u ovde, ima mnogo specijalista koji su ve\u0436 oti\u0459li. \u0160ta savetovati ovde? Ne znam ni. Ovde je neophodno da postoji \u017eelja. Kada \u017eelite da budete Ukrajinac, a ne Rus. Kada \u017eelite da budete blizu svojih momaka, \u017eelite da \u017eivite po tim navikama i zakonodavstvu. Ovde smo navikli da \u017eivimo ovako.<\/p>\n
Na svojim dru\u0161tvenim mre\u017eama objavili ste post podr\u0161ke onima koji su ostali u Marijupolju. Koliko va\u0161ih poznanika je sada tamo negde?<\/strong>\n<\/p>\nImam mnogo ljudi kao \u0459to je to. Komuniciramo preko dru\u0161tvenih mre\u017ea. Mogu da ih pozovem, ali u Marijupolju „Feniks“ je ruski operater, to jest, tamo se ne mo\u017ee ni\u0161ta re\u0107i. On slu\u0459a. Ne\u0161to mo\u017eete re\u0107i i preko dru\u0161tvenih mre\u017ea, ali ne preko Feniksa.\n<\/p>\n
Kako sada \u017eive tamo u Marijupolju?<\/strong>\n<\/p>\nSamo razgovaram sa ljudima koji su Ukrajinci. Prekinuo sam vezu sa svim ljudima tamo koji veruju da je Putin branio svoj narod. Sve sam im otvoreno rekao. Komuniciram samo sa ljudima koji su izvan Ukrajine.\n<\/p>\n
Imamo prijatelja. Ne \u045belim da mu dam ime. Zove nas svaki dan i pla\u0438e. Samo pla\u0438em kao beba. \u040beli da ode, ali ne mo\u045be, jer tamo ima stare bolesne roditelje. Oni ne \u045bele da odu, a on ne \u045beli da ih napusti. Pi\u0436e. Pla\u0438e.\n<\/p>\n
Postoji jo\u0161 jedan prijatelj. Zaposlio se kao komunalni radnik da radi. Svakog dana ima platu od 2.000 a radi „dve za dvoje“ 8 sati. Za mesec dana dobija 30.000 \u010cini se da je suma prili\u010dno dobra, jer je sada u Marijupolju kurs rublja sa hrivnije 1 prema 1. To jest, 30.000 je 30.000 hryvnia. On ne umire od gladi.\n<\/p>\n
Njegov stan je netaknut, ali svi mi govore ko je odseo tamo, da ne mo\u017ee\u0161 da \u0161eta\u0161 po Marijupolju bez suza. Za sada, oni koji ostanu nisu u obavezi da se menjajudati paso\u0161e ili druga dokumenta.\n<\/p>\n
„Nisam ni pomislio da svi negde govore ukrajinski“<\/strong><\/span>\n<\/p>\nTe\u0161ko je zamisliti kako ljudi mogu da \u017eive u okupaciji kada je ne podr\u017eavaju.<\/strong>\n<\/p>\n\u0160teta za njih. Znam, \u0438ujem, shvatam. Ali u Marijupolju je bilo, mo\u017eda, gre\u0161im, ali \u010dini mi se da je tamo bilo najvi\u0161e proruski ljudi. \u0160teta \u0161to je to dozvoljeno. Slobodno su hodali i pri\u0438ali o tome. Niko nije ka\u017enjen zbog toga. Rekli su da je na\u0161a zemlja u pravu i da ne mo\u017eemo da je kaznimo, ali morali smo.\n<\/p>\n
Sada retko gledam snimke iz Mariupola. Ne \u045belim da \u045bivim tako. Te\u0161ko mi je. Kada po\u010dnem da ronim tamo, sve se pominje. I kada sam gledao ove snimke, video sam nekoliko mojih prijatelja koji su rekli da je dobro \u0161to su Rusi do\u0161li jer su tamo „pritisnuti“ i nije im bilo dozvoljeno da govore ruski.\n<\/p>\n
\u017diveo sam u Marijupolju i nikada me nisu pitali: „Za\u0161to ne na ukrajinskom“. Nikada nisam \u0438uo ovo pitanje ni od koga. \u010cak i ako uzmemo vrti\u0107e, u \u0161kolama je jo\u0161 manje-vi\u0161e vaspita\u010dica govorila ukrajinski, u vrti\u0107ima su vaspita\u010dice potpuno polomile jezik, jer nisu mogle normalno da govore ukrajinski. I niko im ni\u0459ta nije rekao.\n<\/p>\n
Kada sam pre\u0161ao na ukrajinski jezik, imao sam takav \u0107orsokak, jer nisam mogao pravilno da prenesem svoje misli. Pre\u0161ao sam sa ukrajinskog na ruski, ali kada sam pri\u010dao dva meseca, sve je postalo manje-vi\u0161e normalno.\n<\/p>\n
Mnogi imaju samo unutra\u0161nje strahove. Ljudi misle da zvu\u0438e nekako pogre\u0459no, da \u0436e izgledati sme\u0459no, ali ovo je daleko od slu\u0438aja. I kako ste pre\u0161li na odluku da pre\u0111ete na ukrajinski?<\/strong>\n<\/p>\nPre nego \u0161to sam do\u0161ao u Lviv, uvek sam \u010duo ruski. Bili smo u Kijevu u decembru pro\u0161le godine, a tamo tako\u0111e na ruskom. Nisam ni znao da imamo region u Ukrajini koji govori potpuno ukrajinski. Samo nisam mislio na to.\n<\/p>\n
Stigla sam. Do\u010dekao me je kum i stojimo na stanici, slikamo se i \u010dovek prolazi. Promrmlja ne\u0161to ispred nosa da je „dijalekat odmah vidljiv“. Nisam odmah razumeo za\u0161to. Onda sam oti\u0161ao do prodavnice i pogledao, i pisalo je: „Ukrajinci koji govore ruski, kada govorite ukrajinski, niste sme\u0161ni, ali ste veoma fini.“ Tako ne\u0161to.\n<\/p>\n
Shvatio sam da svi ovde ne pri\u010daju kao na\u0161i. Ne samo u supermarketu, blagajnik govori ukrajinski sa vama, ve\u0107 i sa svima.\n<\/p>\n
Ustanovili smo takvo pravilo za decu da kod ku\u0107e mo\u017eete da govorite jezikom koji \u017eelite, ali kada iza\u0111ete napolje, mo\u017eete da govorite ukrajinski. I nekako je nestalo. Moj mu\u017e i ja sada razgovaramo, \u010desto se prebacimo na ukrajinski, pa ruski, pa opet.\n<\/p>\n
„Posle pobede, oti\u0107i \u0107u ku\u0107i i staviti veliku zastavu“<\/strong><\/span>\n<\/p>\n\u0160ta \u0107e\u0161 prvo uraditi posle pobede?<\/strong>\n<\/p>\nZna\u0459, bilo je veoma, veoma mnogo opcija. Prvo sam mislio da odmah odem ku\u0436i. Onda sam pomislila da moram da idem sama. Ho\u0107u da odem ku\u0107i i stavim veliku, veliku zastavu tamo. Suprug i ja se \u0161alimo da \u0107emo se svakog jutra buditi uz himnu Ukrajine sa govornika.\n<\/p>\n
Zapravo, razumem da nije poenta ni da li \u0107u imati posao ili ne, ve\u0107 da ne razumem kako mogu da \u017eivim sa ljudima koji su za „ruski svet“, ali mnogi od njih \u0107e se vratiti.\n<\/p>\n
Ako ranije nisam obra\u0107ao pa\u017enju kada su mi rekli ne\u0161to za Rusiju, onda posle rata… To je, 2-3 dana pre rata, po\u0438eo sam da mislim da ne \u045belim da komuniciram sa takvim ljudima, ali bilo je prekasno.\n<\/p>\n
Nemam pojma kako da do\u0440em tamo i \u045bivim sa njima. Mnogi ka\u017eu da je navodno na\u0161a vojska kriva \u0161to nas je granatirala. Ne znam kako da \u045bivim sa takvim ljudima. Ne\u0436e svi da idu. Nau\u010di\u0107e na\u0161u decu, prodava\u0107e nam proizvode. Ne \u017eelim da delim grad sa njima, tako da jo\u0161 uvek ne znam.\n<\/p>\n
I \u045belim da idem na more. Nismo navikli na more, ali smo \u017eiveli blizu njega. Posebno smo kupili stan, iz kojeg se ide na more na 5 minuta. Kada moja \u0107erka jo\u0161 nije e\u0161ao u vrti\u0107, svaki dan smo bili na moru. Od jutra do 11 sati, a onda opet uve\u010de. Imali smo more dva puta dnevno. A zimi su oti\u0459li tamo. A na prole\u0107e…<\/p>\n
\n
\nOriginalne<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Jutro 24. februara promenilo je \u017eivote svih Ukrajinaca. Posebno Olena Kovalenkova, koja je \u017eivela u Marijupolju pre ruske invazije punih razmera. Ona je, zajedno sa roditeljima, mu\u017eem i dvoje male dece, morala da provede mesec dana pod ruskim bombardovanjem i svedo\u010di uni\u0161tenju svog rodnog grada od strane osvaja\u010da. Olena Kovalenkova ispri\u010dala o izlasku iz uni\u0161tenog […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":7996,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[97,43,7,5],"class_list":["post-7995","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-izbeglice","tag-mariupol","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7995","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7995"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7995\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7996"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7995"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7995"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7995"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}