Jana Roman\u010denko, selo Kanala 24, provela je prve dane punog rata u rodnom Severodonecu. Rusi su granatirala grad svaki dan. \u010cak je i bolnica u kojoj je Jana le\u017eala stigla usred no\u0107i.<\/p>\n
Odluku o odsustvu donela je na\u0161a koleginica Jana u martu, kada je stigla u sve susedne ku\u0107e. Poznati osvaja\u010di izbrisali su udoban i udoban ukrajinski grad sa lica zemlje.<\/p>\n
Jana nam je pri\u010dala o \u017eivotu Severodoneca izme\u0111u dve okupacije, ljubavi grada prema Ukrajini, evakuaciji pod granatiranjem, putu ka nigde i novom po\u010detku u Lvivu u okviru projekta SVOYI na Kanalu 24. Ponovo smo od\u0161tampani intervjuom.<\/p>\n
***<\/p>\n
„Rat od 2014. bio je nekoliko kilometara daleko, ali se ose\u0107a kao da je negde daleko“<\/strong><\/p>\n Prvi put je Severodonetsk bio okupiran u maju 2014. Grad je oslobo\u0111en u julu te godine. Kakva se\u0107anja ima\u0161 ovog puta?<\/strong><\/p>\n Tada sam imao 14 godina. Se\u0107am se „Lnrivtsi“ ili nekih izdajnika koji su stajali na kontrolnim punktovima. Re\u0438eno nam je da je grad zauzet. A onda smo saznali da je Severodonetsk otpu\u0161ten.<\/p>\n U to vreme \u017eiveo sam u selu Nova Astrakhan (25 kilometara od Severodoneca). Nisam \u0438uo nikakve eksplozije. Nije bilo takvog krvoproli\u0436a kao sada. Obi\u010dni ljudi nisu primetili zanimanje.<\/p>\n Stoga smo mislili da ovog puta ne\u0107e biti ni\u0161ta sli\u010dno. Da Rusi malo grme na granici \u2013 i to je sve. Ali, na\u017ealost, to se nije desilo.<\/p>\n Hvala Bogu da smo bar do 24. februara \u017eiveli normalnim \u017eivotom.<\/p>\n Sve ove godine sam se ose\u0107ao kao da je linija fronta blizu? Kako je Severodonetsk \u017eiveo?<\/strong><\/p>\n Nikako. Ljudi su \u017eiveli svoje \u017eivote. Uradili su popravke. Otvorili smo posao. U\u0438ili smo. Nisu se \u010dule nikakve eksplozije ili pucnji. Rat je izgleda bio tako daleko. Ali zapravo \u2013 nekoliko kilometara od vas.<\/p>\n Pripremaju\u0107i se za na\u0161 razgovor, gledao sam govor Serhija Zadana u Severodonecu u decembru 2014. Onda je pro\u0438itao odlomke iz svoje „Mesopotamije“. Kako procenjujete: ovih 8 godina bilo je dovoljno kulturnih de\u0161avanja u gradu? Koncerti, prezentacije. Da bi grad u\u017eivao i bio zasi\u0107en ukrajinskom kulturom?<\/strong><\/p>\n Mislim da jeste. Naravno, moglo je da se uradi vi\u0161e. Uvek mo\u017ee\u0161 jo\u0161 vi\u0161e da ukrasi\u0161. Ali uvek je bilo kulturnih doga\u0111aja. I u Kijevu i u Severodonecu. Oni koji su \u017eeleli da uvek znaju gde da idu.<\/p>\n Mladi ljudi su hodali. I hodao sam. Kada se preselila u Severodonetsk, promenila je svoj dru\u0161tveni krug. Bio sam u Zadanu. On je, uzgred, \u0438esto dolazio kod nas.<\/p>\n Mladi ljudi su se okupili. Igrali smo igre na tabli, \u010ditali poeziju. Nismo odbijeni. Severodonetsk je oduvek bio Ukrajina.<\/p>\n „Severodonetsk je ukrajinski grad koji nije imao sre\u0107e sa svojom lokacijom“<\/strong><\/p>\n Kakva su raspolo\u017eenja bila u gradu sve ove godine?<\/strong><\/p>\n Severodonetsk je ukrajinski grad koji jednostavno nema sre\u0107e sa svojom bliskom lokacijom u Rusiji.<\/p>\n 2021. smo imali vojnu paradu. Postojalo je more ljudi. Uvek smo slavili Dan Vyshyvanke. Svake godine odr\u017eavao se Festival misli. O ukrajinskom se te\u0161ko govorilo (uglavnom surzhik ili ruski), ali jesu Ukrajina ga obo\u017eavala.<\/p>\n Nije bilo proruski poziva. Mo\u017eda je bilo separa. Me\u0111utim, oni se nisu otvoreno izja\u0161njavali. A onom koji ka\u017ee da je Severodonetsk separski grad u kome Ukrajina nikada nije bila podr\u017eana, do\u0107i \u0107u i da\u0107u \u0161amar.<\/p>\n Od jeseni 2021. godine, broj vesti o mogu\u0107em napadu punih razmera se svakodnevno pove\u0107avao. Da li ste imali alarmantan kofer? Da li se na kraju sve izgledalo \u2013 bilo nemogu\u0107e?<\/strong><\/p>\n Svi su mislili da ne\u0436e biti rata punih razmera. Ovo nije prvi put da stoje blizu granica. Svi su mislili: pa, oni bi se zalo\u045bili za sebe i odmakli se.<\/p>\n Nisam pokupio kofer. U to vreme, uhvatio sam Covid-19 i nisam imao snage ni da pro\u010ditam vesti. Bio sam u takvom vakuumu. A tu je i rat.<\/p>\n Svi su bili zabrinuti dan ranije, a ja sam se zabrinula. Ali ona 100% nije verovala da \u0107e se to desiti. Ne zato \u0161to sam verovao u Rusiju, kao da je tako „dobra zemlja“, samo sam mislio da im ne treba.<\/p>\n Ona i njena majka su 21. Bila je podvrgnuta operaciji, a ja sam otrovan. Legne\u0161, ose\u0107a\u0161 se lo\u0161e, a onda se 24 probudi\u0161 i re\u010deno ti je: „Rat je po\u010deo.“ \u010cuje\u0161 eksplozije i uop\u0161te ne zna\u0161 \u0161ta da radi\u0161.<\/p>\n Jutro vam je 24. februar \u2013 kako je bilo?<\/strong><\/p>\n Nisam pro\u010ditao vesti. Ali \u0438uo sam eksplozije. Imamo stari aerodrom iza Severodoneca. Rusi su tamo ispalili nekoliko granata. Onda sam odlu\u0438io da pro\u0438itam vesti.<\/p>\n Saznao sam da su Karkiv i Kijev bombardovani. Ali sam se ipak nadao da \u0436e nekako ko\u0459tati. Pa, zato \u0459to XXI vek, kako ovo mo\u045be da bude.<\/p>\n Ovi prvi dani su veoma razmazani. Zabrinula sam se. Pla\u0161ila sam se. I dalje je bilo fizi\u0438ki lo\u0459e. Poku\u0459ao sam da \u0438itam manje vesti. Jer \u0161ta sam mogao da uradim?<\/p>\n „Leteo sam 10 metara od bolnice gde sam le\u017eao. A onda u sve okolne ku\u0107e.“<\/strong><\/p>\n Kako su pro\u0161li prvi dani punog rata u SeveuRodonetsk?<\/strong><\/p>\n Grad je svakodnevno napadnut. Ujutru nekoliko puta i uve\u010de. Tokom dana, mogli su jo\u0161 nekoliko puta. Onda je izgledalo kao mnogo. Ali sada razumem da nam ovo jo\u0161 uvek ne smeta.<\/p>\n Severodonetsk je veoma mali. Za 2 sata mo\u017eete pe\u0161a\u010diti od jednog do drugog kraja grada.<\/p>\n Kada su granatirala jedan kraj grada, a ja sam bio u drugom, naravno da sam sve \u0438uo. Ali ona je razumela: glasno, ali ne i leteti ovde.<\/p>\n U no\u0107i 4. Bio je dolazak 10 metara od zgrade gde sam le\u017eao. Rusi su posebno \u0438ekali vreme kada \u0436e svi zaspati.<\/p>\n Osvaja\u0438i su pogodili infrastrukturu. Nije bilo svetla ni vode. Ljudi su bili veoma upla\u0161eni.<\/p>\n Onda su Rusi po\u010deli da pucaju u obdani\u0161tima, u \u0161kolama. Tamo gde su bila skloni\u0161ta od bombi, pucali su tamo.<\/p>\n Apoteke nisu radila. Nije bilo komunikacije.<\/p>\n U bolnici nas je \u0438ula \u0438injenica da je moja majka bila posle operacije. Nije bilo vi\u0161e lekova. Bio sam u bolnici jer nisam imao gde da odem.<\/p>\n 7. marta smo oti\u0161li u stan sa tetkom i ro\u0111akom. Tamo su proveli no\u0107. Slede\u0107eg dana, Rusi su toliko granatirala na\u0161u oblast da smo po\u010deli da skupljamo stvari.<\/p>\n Nije uleteo u na\u0459u ku\u0436u. Ali odletela je u sve obli\u017enje ku\u0107e. Na\u0161i su nekako pro\u0161li. Bilo je tako stra\u0459no. Glupi \u045bivotinjski strah. Razumete da odatle ne\u0107ete nigde oti\u0107i. Samo \u017eelim da se popnem na plafon, bilo gde, samo da pobegnem. Zastra\u0161uju\u0107e je pre\u017eiveti ovaj trenutak, a onda je jo\u0161 stra\u0161nije shvatiti da \u0107e sada ponovo poleteti. I ovog puta \u2013 definitivno sa tobom. Ne u ku\u0436i u blizini, ve\u0436 u tebi.<\/p>\n „Platio duplo ve\u0107u cenu za evakuaciju iz grada“<\/strong><\/p>\n Onda je odlu\u0438ila da jo\u0459 uvek treba da ide\u0459?<\/strong><\/p>\n Po\u0438eo sam da zovem sve nosa\u0438e. Svaki je imao planirani raspored za 2-3 nedelje. Razumeo sam da situacija eskalira. Posle tri nedelje, mo\u017eda vi\u0161e ne\u0107u biti.<\/p>\n Do\u0459ao sam do jednog nosa\u0438a. 9. marta smo oti\u0161li jer sam platio duplo ve\u0107u cenu jer sam bio van reda. Upravo sam kupio ne\u010dije mesto.<\/p>\n Iz Lisihanska je u to vreme, \u010dini se, jo\u0161 uvek bilo evakuacionih vozova. Ali iz Severodoneca je ipak bilo neophodno da nekako stignemo tamo. A kakvi su vozovi kada je mama posle operacije. Bila je veoma slaba.<\/p>\n 9. marta smo oti\u0161li. Me\u0111utim, voza\u010d je odlu\u010dio da promeni gume u letnje. Kako ostaviti Severodonetsk za Lisihansk, postoji veliko brdo. Bilo je klizavo, pao je sneg, a voza\u010d nije mogao da iza\u0111e na njega. Okre\u0107emo se i vozimo putem kroz Rubizhne, koji je ve\u0107 upucan.<\/p>\n Oti\u0459li smo. I hvala Bogu.<\/p>\n Koje je najja\u010de se\u0107anje koje vam je ostalo u vezi evakuacije?<\/strong><\/p>\n Kada smo napu\u0161tali Luhansk region, voza\u010d je uklju\u010dio muziku. To je bio \u0459ok za mene. Tokom dana punog rata, muzika, TV emisije i\u0161le su na plan vredan dva miliona dolara. I onda shvati\u0161 da \u017eivot ide dalje.<\/p>\n „\u010cak i ako Belorusija u\u0111e u rat, ne \u017eelim da napustim Ukrajinu“<\/strong><\/p>\n Da li ste odmah znali da \u0436ete i\u0436i u Lviv?<\/strong><\/p>\n Oti\u0459li smo prvi u Dnipro. Ceo luhanski region je sada Dnjeper. Trebalo je da ostanemo tamo. Ali nekoliko dana kasnije, nakon \u0161to smo stigli u Dnipro, do\u0161lo je do dolaska. U panici smo sakupili sve svoje stvari i oti\u0161li u Lviv \u2013 nigde. Glavna stvar je bila samo da stignemo na sigurno, a onda \u0436e nekako biti.<\/p>\n Sklonio nas je moj prijatelj. Ostali smo tamo dve nedelje dok nismo na\u0161li sme\u0161taj du\u017ei period. Sada \u017eivimo sa sve\u0161tenikom. Sve je u redu.<\/p>\n Mislili smo: ako do\u0440emo u Lviv, i\u0436i \u0436emo u Poljsku. Bilo je toliko stra\u0161no da nam je napla\u0107eno da nastavimo tamo gde \u0107e biti bezbedno.<\/p>\n Ali sada razumem da \u010dak i ako Belorusija u\u0111e u rat, ne \u017eelim da napustim Ukrajinu. Nisam hteo, ali sam bio veoma upla\u0161en. Ukrajina je moj dom.<\/p>\n „Ose\u0107am se bezbedno u Lvivu, \u010dak i uprkos raketnim udarima koji su se dogodili“<\/strong><\/p>\n Da li se ose\u0107a\u0161 bezbedno ovde? Koliko god je to mogu\u0107e u vreme punog rata.<\/strong><\/p>\n Kada je prvi put izvr\u0161en ovaj veliki raketni napad na region Lviva, \u010duli smo kako funkcioni\u0161e protivdu\u0161na odbrana. Ali mi smo u fazonu, „Pa, ok, idemo u hodnik.“ Nakon \u0161to smo otpu\u0161teni tako da su se zidovi tresli, nije bilo stra\u0161no. Ose\u0107am se bezbedno u Lvivu.<\/p>\n „Imamo veoma kul tim na Kanalu 24“<\/strong><\/p>\n Da li mislite da je va\u0161 „drugi“ dom sada postao istinski dom za vas? A ljudi u blizini, koji su do nedavno izgledali potpuno vanzemaljski, postali su ro\u0111aci?<\/strong><\/p>\n Imam veliku biblioteku kod ku\u0436e. Kada sam oti\u0161ao, uzeo sam jedinu knjigu \u2013 „Drugi \u017eivot Uvea“. To je simboli\u0438no. Jer ovde sam tako\u0111e zapo\u010deo, na\u017ealost ili na sre\u0107u, drugi \u017eivot.<\/p>\n Na\u0161ao sam posao ovde. Imam prijatelje. Imamo veoma kul SMM tim. Sve su to ma\u0438ke. U\u017eivam da radim na Kanalu 24.<\/p>\n I\u0459ao sam na ekskurzije. Posetio sam Synevyr. Da nije bilo rata, moglo bi se re\u0436i da \u045bivim dobar \u045bivot.<\/p>\n Da nije bilo rata, mo\u017eda bih se ipak preselio u Lviv. Po\u0438eo sam da radim na Kanalu 24. Ali to se nije desilo po ceni koju sam \u017eeleo.<\/p>\n Nedavno sam bio na baletu. I nekako te odvrate pa\u017enju od toga, i onda to pokrije, jer misli\u0161: kako ima ljudi u okupiranim gradovima, kako je na\u0161a vojska tamo. Ne znam \u0161ta da radim: da \u017eivim ovaj \u017eivot ili nekako samo postojim? Moralno te\u0459ko.<\/p>\n Da li je va\u0161 dom pre\u017eiveo?<\/strong><\/p>\n Za sada, da. \u0160ta \u0107e se slede\u0107e desiti, ne znam. Pripremam se za najgore, ali se nadam najboljem.<\/p>\n „\u017delim da Severodonetsk ne postane grad duhova“<\/strong><\/p>\n Kada biste sreli stranca koji vrlo malo zna o Severodonecu, \u0161ta biste mu rekli o svom gradu?<\/strong><\/p>\n Imamo kompaktnu. Veoma udobno. Udobno. Imamo dva jezera. Ima mesta za odlazak. Zvezde su nam stalno dolazile: Hardkis, MONATIK, Antytila, Boombox, Potap i Nastya. A u susednom Li\u0161\u010dansku \u2013 „Okean Elzi“.<\/p>\n Imali smo toliko kafea. \u010cini mi se da je Severodonetsk grad kafe-kolica. Bili su na svakom koraku.<\/p>\n Severodonetsk je dom. Voleo bih da bude obnovljen posle de-okupacije. Da bi ljudi do\u0459li tamo. Da Severodonetsk ne bi postao grad duhova.<\/p>\n \u0160ta re\u0107i ljudima koji se pla\u0161e da napuste svoje domove i presele se na bezbednija mesta? \u0160ta biste im savetovali?<\/strong><\/p>\n Sada je veoma te\u0161ko napustiti Severodonetsk. \u010cini mi se da su oni koji su \u017eeleli da odu, odavno oti\u0161li. Ima i onih koji zaista podr\u017eavaju „ruski svet“, ili onih koji ne mogu da odu zbog odre\u0111enih okolnosti.<\/p>\n Jo\u0161 uvek postoji mali procenat ljudi koji dr\u017ee svoj stan. Misle: ako ostanem ovde, ne\u0107u leteti.<\/p>\n U nekim publikacijama pi\u0161e da su tu ostale samo separe. Ali nije. Tamo ima i proukrajinaca.<\/p>\n A savet? Pre\u045biveti. Sa\u010dekaj Ukrajinu.<\/p>\n \u0160ta je prva stvar koju \u0107e\u0161 uraditi posle pobede?<\/strong><\/p>\n \u010cini mi se da \u0107u samo biti u smeni na dru\u0161tvenim mre\u017eama Kanala 24. Sve \u0436e biti tako zaneseno!<\/p>\n A onda bih voleo da idem ku\u0436i. Vidi \u0161ta je napolju sa tvojim domom. Biti u Severodonecu. A onda idite na odmor, idite kod Karpata, isklju\u010dite sve i moralno se odmorite. Znaju\u0107i da niko ne umire, i da je kod ku\u0107e sve u redu.<\/p>\n Ho\u0107e\u0161 li nas nekako obi\u0107i Severodonetsk, posle pobede?<\/strong><\/p>\n Obi\u0438no. Mogu da organizujem ceo tim Kanala 24.<\/p>\n Branioci \u0107e se definitivno vratiti na severodonetsk ukrajinsku zastavu i bezbednost lokalnog stanovni\u0161tva. Kafi\u0107i \u0107e ponovo raditi u gradu, festivali \u0107e se odr\u017eavati, ukrajinski pesnici \u0107e \u010ditati njihove pesme.<\/em><\/p>\n