Umesto blickriga i vojne parade koju su planirali strategi Kremlja u Hitlerovom stilu Ker\u0161\u010datik u Kijevu i njegove kampanje iz septembra 1939. godine, poslednjih osam meseci videli smo spektakl koji sve vi\u0161e evocira asocijacije sa jo\u0161 jednim ratom, koji se nekada zvao „Veliki“ a kasnije i Prvi svetski rat. Kao rezultat ovog sukoba, Romanovsko carstvo je prestalo da postoji, zemlja je dovedena u ekonomsku i socijalnu propast, a tako\u0111e i u razorni gra\u0111anski rat. Posle bolj\u0161evi\u010dkog pu\u010da, Rusija se na\u0161la u me\u0111unarodnoj izolaciji, nekoliko miliona ljudi je zauvek napustilo zemlju, a neki narodi prethodno porobljeni carizmom \u2013 uklju\u010duju\u0107i Poljake, Fince i Baltike \u2013 povratili su slobodu i nezavisnost.<\/p>\n
Dana\u0161nja Putinova Rusija, koja nezgodno poku\u0161ava da ideolo\u0161ki ujedini i biv\u0161u carsku imperiju i SSSR (kojom vladaju bolj\u0161evici koji su uni\u0161tili carsku Rusiju), gde se i poslednji car Nikolaj II i Staljin uzdi\u017eu pred oltare (ponekad i bukvalno), ponavlja gre\u0161ke oba ova oblika ruskog imperijalizma. Kao rezultat toga, zemlja ide ka padu na na\u010din koji podse\u0107a i na doga\u0111aje od pre \u010detiri decenije i na ono \u0161to se dogodilo pre vi\u0161e od jednog veka.<\/p>\n
Istorija se, kao \u0161to znate, ponavlja u obliku farse. Mo\u017eda se nigde ova teza ne manifestuje tako jasno kao u Rusiji, koja ima neobi\u010dnost da se svaki istorijski zaokret ponavlja isklju\u010divo tragi\u010dno.<\/p>\n
Mobilizacija prema „Jermenskom radiju“ <\/strong><\/p>\n Sada je, prema grubim procenama o formiranju granica susednih zemalja, manje od \u010detiri nedelje od najave mobilizacije, vi\u0161e od 700 hiljada Rusa (i vi\u0161e od 1,5 miliona, ra\u010dunaju\u0107i od po\u010detka takozvane „specijalne operacije“ u Ukrajini) ve\u0107 napustilo zemlju.<\/p>\n Put ka Zapadu ostaje zatvoren za ve\u0107inu Rusa: balti\u010dke zemlje su ve\u0107 prestale da izdaju vize (Litvanija \u2013 od kraja februara, a Estonija i Letonija ne samo da su suspendovale izdavanje viza, ve\u0107 su po\u010detkom septembra \u010dak otkazale prethodno izdate vize) i zabranile Rusima ulazak na njihovu teritoriju tako\u0111e na osnovu \u0161engenskih viza izdatih od strane drugih zemalja.<\/p>\n Po\u010detkom oktobra Finska je saop\u0161tila da \u0107e dr\u017eavljanima Ruske Federacije biti dozvoljeno da prelaze finsku granicu samo na snazi u veli\u010danstvenim situacijama. Teoretski, mali deo granice sa Norve\u0161kom na krajnjem severu jo\u0161 uvek nije zvani\u010dno zatvoren, ali je veoma te\u0161ko ostati tamo zbog izolacije u komunikaciji.<\/p>\n Kina i Severna Koreja tra\u017ee vize od Rusa, a Azerbejd\u017ean jo\u0161 nije nastavio grani\u010dni saobra\u0107aj sa Rusijom, koji je obustavljen tokom pandemije COVID-19.<\/p>\n Me\u0111u zemljama sa kojima Rusija ima kopnenu granicu, tu su i Gruzija, Kazahstan i Mongolija, to jest zemlje koje ruska propaganda ve\u0107 dugi niz godina naziva „blizu“ ruske propagande, \u0161to nije u potpunosti ta\u010dno. Danas su postali „u inostranstvu“ u punom smislu te re\u010di.<\/p>\n Na internetu kru\u017ee stotine tmurnih \u0161ala i mimova o procesu mobilizacije i njegovim posledicama. Na primer: Jermenski radio je upitan da li je ta\u010dno da je mobilizacija zaista delimi\u010dna. Radio odgovara: istina, jer su neki mobilisani u Gruziji, neki u Jermeniji, neki u Kazahstanu.<\/p>\n Pored masovnog i haoti\u010dnog leta iz zemlje predstavnika male srednje klase (svet je bio okru\u017een fotografijama sa prelaska granice sa Gruzijom na takozvanom gruzijsko-vojnom putu), mobilizacija je otkrila nekoliko va\u017enih fenomena koji ispravno odre\u0111uju su\u0161tinu Rusije \u2013 i pre jednog veka i sada\u0161njosti.<\/p>\n Prvo, odmah zapazi za oko da mobilizacija u velikoj meri brine pokrajinu u \u0161irokom smislu te re\u010di, posebno takozvane. „neruski“ subjekti federacije, to jest „nacionalne“ republike: Burjatija, Udmurtia, Tuva, Jakutija, Tatarstan, \u010cuva\u0161ija, Kalmykia, Dagestan, itd. S tim u vezi, ni\u0161ta se nije promenilo od carske vremena \u2013 predstavnici „neruske“ nacije su gra\u0111ani druge kategorije, za koje je ruski jezik razvio \u010ditav niz poni\u017eavaju\u0107ih epiteta u pogrdnom terminu, od kojih je „crnonogi“ (koji se uglavnom koristi stanovnicima Kavkaa) relativno mekan. Njihova nacionalna kultura, za razliku od „veli\u010dine“ ruske kulture, nema nikakvu vrednost za Kremlj, kao ni za ve\u0107inu Rusa, osim mo\u017eda folklora, a njihovi jezici su u najboljem slu\u010daju osu\u0111eni na vegetaciju u dodeljenoj skansen ulozi. Me\u0111utim, tokom zvani\u010dno neprijavljenog rata, koji bi, prema pretpostavci, trebalo sve vi\u0161e da li\u010di na „veliki patriotski rat“, ali ne i na to \u2013 oni jednostavno postaju drugorazredno topovsko meso.<\/p>\n Ruski rad<\/strong><\/p>\n Drugo, nemogu\u0107e je ne obra\u0107ati pa\u017enju na izraziti organizacioni i administrativni haos. Prema informacijama regruta na popularnoj dru\u0161tvenoj mre\u017ei Telegram<\/em>, nisu sve baze podataka o obaveznom vojnom obvezniku u potpunosti digitalizovane, tako da su brojne paljevine vojnih registracija i kancelarija za upis u potpunosti opravdane sa stanovi\u0161ta onih koji \u017eele da izbegnu mobilizaciju. OrgAnimativna nemo\u0107 ponekad poprima oblik fenomena koji ima veoma smisleno ime na poljskom: bezho\u0142owie<\/em>, dok je relativno blizak ruski ekvivalent ove re\u010di „razbojni\u0161tvo“. Na ruskom tako\u0111e ka\u017eu za veoma glupog „bez cara u glavi“. Stanje stvari u ruskoj vojnoj administraciji sve vi\u0161e pokazuje da se u dru\u0161tvu kome je tako elokventno potreban voljeni car-otac, sve vi\u0161e institucija pridr\u017eava ove izreke.<\/p>\n Zanimljivo je da su na jezicima naroda koji imaju istorijsko iskustvo komunikacije sa Rusijom, frazeolo\u0161ke jedinice prili\u010dno \u010deste, koje se zasnivaju na su\u0161tini tradicionalnih odlika ruskog pristupa pitanju reda i organizacionih sposobnosti. Na primer, na finskom postoji glagol ryssi\u00e4<\/em>, koji poti\u010de iz kolokvijalnog razgrani\u010denja Rusa (knji\u017eevni, op\u0161te prihva\u0107eni termin koji se odnosi na ruski \u2013 Ven\u00e4l\u00e4inen<\/em>), \u0161to zna\u010di „razmaziti“, „uni\u0161titi“, „onesposobiti“. Izvedeno iz ovoga je i idiom „ruski posao“, koji se radi nemarno, lo\u0161e. U tom kontekstu, vredi pomenuti ruski rok<\/em> („Ruska godina“) na poljskom.<\/p>\n Nemar pored pomenutog razbojni\u0161tva pripada kanonu osobina koje naj\u010de\u0161\u0107e karakteri\u0161u funkcionisanje struktura ruske dr\u017eave gotovo kroz njenu istoriju, o\u010digledno, sa izuzetkom ere reformi Petra I i preokreta XVIII i XIX vekova, kada je, posle aneksije Livonije Rusiji, stvoren relativno efikasan birokratski aparat, od kojih su jezgro u administraciji i vojsci bili balti\u010dki Nemci i stranci iz zapadne Evrope u slu\u017ebi cara.<\/p>\n Sve nam je ve\u0107 ukradeno<\/strong><\/p>\n Tre\u0107e, \u010duvena obi\u010dna korupcija i takozvana. „kriminalni nemar“ (ruski jezik na ovim prostorima je tako\u0111e izuzetno ta\u010dan, negovao je izraz „ekstremni nemar“). U martu 2014. Putin je poku\u0161ao da zapanji svet slikom ultramoderne i dobro opremljene vojske tokom invazije na Krim od strane „malih zelenih ljudi“ \u2013 nepa\u017eljivo, u prolazu negiraju\u0107i da su ruski vojnici, jer se takva uniforma „mo\u017ee kupiti u svakoj vojnoj baklji“, a istovremeno se trudi da poka\u017ee svetu da je to lice nove Rusije: kompaktna, spremna, savr\u0161eno naoru\u017eana i opremljena osetio \u010dizme, unuke i stare „kalja\u010de“. Onda je svet verovao u to.<\/p>\n Danas, posle skoro osam meseci punog rata u Ukrajini, posle svega \u0161to smo videli u hiljadama video snimaka, snimaka, izve\u0161taja \u2013 sa sigurno\u0161\u0107u mo\u017eemo re\u0107i da to nije bilo ni\u0161ta drugo do dramatizacija, jo\u0161 jedno Potemkino selo tako karakteristi\u010dno za Rusiju, ne\u0161to \u0161to je opet izuzetno ta\u010dno, naziva se ruskim „\u0161ou-programom“, \u0161to je ne\u0161to \u010disto za prikazivanje, ne\u0161to napravljeno za trejler. „Sve je ve\u0107 ukradeno pred nama“, ka\u017eu junaci nekada popularne sovjetske komedije „Operacija Y“, ili „Avanture \u0160urika“. Ovaj citat je postao idiom koji pravilno defini\u0161e modernu Rusiju, a posebno situaciju u oru\u017eanim snagama, koje su uvek bile u fokusu korupcije, zloupotrebe i nepotizma.<\/p>\n Desetine, ako ne i stotine video snimaka kru\u017ei mre\u017eom, \u0161to odra\u017eava realnost Ruskih oru\u017eanih snaga \u2013 ve\u0107ina mobilisanih Rusa, bez obuke i neophodne opreme, odnete su direktno na front \u2013 u ukrajinske regione Karkiv, Donetsk, Luhansk, Zaporizhia i Kerson. Idu „bore\u0107i se“ bez takti\u010dke za\u0161titne opreme, bez droge (na jednom snimku, mobilisani dobijaju savete kvartarara: nezavisno se snabdevene sanitarnim ulo\u0161cima i tamponima kako bi prestali da krvare u slu\u010daju povreda), bez vojnih jastu\u010di\u0107a za ramena. Na kraju im se ne daje ni\u0161ta osim uniformi, rez zna\u010dajnog dela njih se znatno razlikuje od onoga \u0161to se danas smatra modernim standardom.<\/p>\n U slu\u017ebi otad\u017ebine od 1869<\/strong><\/p>\n U tom kontekstu, veoma je indikativno vra\u0107anje dva elementa opreme i uniformi ruske vojske. Prvi je takozvani. „vesch-meshok“, \u0161to bukvalno zna\u010di „torba za stvari“. Ovo je izum koji je kori\u0161\u0107en u carskoj vojsci \u2013 u gotovo nepromenjenom obliku \u2013 od 1869. godine (sic!), to jest ne mnogo kasnije od januarskog ustanka. Ovu jednostavnu torbu, vezanu u \u010dvor sa turnirom, koristila je ruska carska vojska tokom Prvog svetskog rata, Crvena armija tokom Budyonny-jeve kampanje, Drugog svetskog rata, rata u Avganistanu i do propasti SSSR-a, a potom i vojske Ruske Federacije \u2013 kako tokom svojih \u010de\u010denskih ratova, tako i u Gruziji 2008. Prema zvani\u010dnim izvorima, „vesch-meshok“ je bio u slu\u017ebi oru\u017eanih snaga Rusije do 2015. godine, ali, kako je ubrzo postalo jasno, to nije bilo ni\u0161ta drugo do o\u010dasavanje (jo\u0161 jedan ruski izraz je „spectacled“) i jo\u0161 jedno potemkinsko selo. Torbu za stvari danas u najboljem slu\u010daju primaju mobilisani. A ako ne, idu napred sa obi\u010dnom plasti\u010dnom kesom. Kao i uvek, Kremlj voli da ka\u017ee \u2013 „nema analognog na svetu“, to jest, nema sveta Ekvivalenti.<\/p>\n Drugi karakteristi\u010dan element opreme ruskog vojnika je takozvani. kirz \u010dizme.<\/p>\n Zimski rat i Staljinova nagrada<\/strong><\/p>\n Kirza je vrsta ve\u0161ta\u010dke ko\u017ee na bazi vi\u0161eslojne tekstilne tkanine modifikovane supstancama nalik membrani, od kojih povr\u0161ina imitira svinjsku ko\u017eu. Uglavnom se koristi u proizvodnji vojnih \u010dizama, gde je jeftina i efektna zamena za pravu ko\u017eu. Prema zajedni\u010dkoj legendi, ime je skra\u0107enica za „Kirovus plant“, to jest „fabri\u010dki. Kirov“. Ali zapravo, fabrika se zvala „Iskozh“ (skra\u0107eno od „ko\u017ea“ \u2013 „ve\u0161ta\u010dka ko\u017ea“), a legenda je jednostavno primer narodne etimologije.<\/p>\n Godine 1939, neposredno pre nego \u0161to je SSSR izvr\u0161io invaziju na Poljsku, Aleksandar Hometov, glavni in\u017eenjer moskovske fabrike sinteti\u010dke ko\u017ee Kozhimit, i njegov kolega, in\u017eenjer Ivan Plotnikov, razvili su novi materijal pod nazivom Kirza-sk. Masovna proizvodnja ovog novog materijala po\u010dela je upravo tokom Zimskog rata \u2013 agresijom Sovjetskog Saveza na Finsku. Ispostavilo se da materijal nije pogodan za zimske uslove, a proizvodnja je u po\u010detku zaustavljena. Me\u0111utim, u jesen i zimu 1941, masovna proizvodnja je nastavljena kako bi se zadovoljila potra\u017enja za vojnim \u010dizmama tokom nema\u010dke invazije na SSSR. Za svoj izum, Homevtov, Plotnikov i jo\u0161 sedam specijalista 10. Osnovna proizvodna tehnologija kirze se od tada nije mnogo promenila. \u010cizme sa d\u017eabe napravljene od kirze (i unuke, uklju\u010dene u komplet) ostale su u slu\u017ebi Crvene armije do kraja svog postojanja, a potom i Oru\u017eanih snaga Ruske Federacije. Zvani\u010dno, ne koriste se skoro desetak godina, ali realnost \u2013 \u0161to se mo\u017ee videti sa fotografija koje su objavili rezervisti \u2013 potpuno je druga\u010dija.<\/p>\n Zanimljivo, \u010dak i u carskim vremenima, kada je Ruska imperija poku\u0161ala da se pridru\u017ei svetskim liderima, a kasnije, u sovjetsko vreme, kada je SSSR preuzeo prioritet u \u0161tafeti svetskog komunizma, Kremlj prakti\u010dno nije mogao da opremi svoje vojnike, koji su bili glavni u re\u017eimu, dostojanstveno i moderno. U uslovima mira, jo\u0161 uvek je bilo mogu\u0107e stvoriti iluziju dobro opremljene vojske, dok je tokom mobilizacije i rata ova iluzija uvek buknula kao mehur od sapunice. Pod carem su se velike vizije oslobo\u0111enja svih Slovena i njihovo ujedinjenje pod \u017eezlomom Romanova suo\u010dile sa izuzetno lo\u0161im uniformama i zastarelim oru\u017ejem ruskih vojnika koji je trebalo da „oslobode“ ove evropske Slovene. Prema brojnim svedocima, Crvena armija, koja je nosila svetsku revoluciju u Evropu, bila je opremljena i naoru\u017eana ne mnogo bolje (a ponekad i gore) od bandi anarhista. I u hajduku SSSR-a, slogani o osvajanju prostora i pomo\u0107i bratskim narodima centralne Evrope razbijeni su o unuke vojnika i \u010dizme Kirz, kao i na rasprostranjenu kra\u0111u od strane \u010detvrtmasterskih oficira svega \u0161to je mogu\u0107e (jo\u0161 jedan ruski idiom opisuje ovo kao „sve \u0161to lo\u0161e le\u017ei“ \u2013 sve \u0161to lo\u0161e le\u017ei).<\/p>\n S tim u vezi, u Putinovoj Rusiji se ni\u0161ta nije promenilo. Glasni slogani o modernim tehnologijama ostali su ni\u0161ta vi\u0161e od jo\u0161 jedne prepreke, spretne vizuelizacije, a „nijedan analogni na svetu“ jo\u0161 jednom u istoriji sveden je na „vesch-meshko“ model iz 1869.<\/p>\n Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku<\/em><\/p>\n