Postoje ozbiljni razlozi da se veruje da \u0107e se ruska agresija na Ukrajinu razviti u globalni sukob u budu\u0107nosti. Autoritarni re\u017eimi i zemlje uslovne „zapadne civilizacije“ mogu postati njene stranke. Rezultat konfrontacije dva sistema odredi\u0107e kakav \u0107e biti svet XXI veka \u2013 svet u kome dominiraju surove autoritarne diktature, ili svet u kome \u0107e demokratske vrednosti, inkluzivne institucije i norme prava odrediti pravac civilizacije.<\/p>\n
Masovno pojavljivanje iranskih bespilotnih letelica u vazdu\u0161nom prostoru Ukrajine signal je brzog zbli\u017eavanja autoritarnih re\u017eima Moskve i Teherana. U Iranu, formalno, izgleda da nema razloga da podr\u017eava Rusiju u njenoj agresiji na Ukrajinu. Na\u0161e zemlje nemaju zajedni\u010dke granice i istorijske pretenzije jedna prema drugoj. Naprotiv, Ukrajinci su 2003. pomogli da se prevazi\u0111u posledice katastrofalnog zemljotresa u ovoj dr\u017eavi. Ali zahvalnost i pridr\u017eavanje osnovnih normi svetskog prava nije u despotskim totalitarnim sistemima.<\/p>\n
Zapravo, mnogo toga zajedni\u010dkog je izme\u0111u despotizama kremljskog diktatora i ajatolaha Kameneija. Stoga nema potrebe tra\u017eiti racionalne motive za akciju Teherana. Tamo \u017eive po potpuno razli\u010ditim principima i vrednostima. Rusija i Iran su ujedinjeni mr\u017enjom prema Zapadu. Oni nemaju ose\u0107anja prema normama me\u0111unarodnog prava. I, kada bi imali takvu priliku, bili bi sre\u0107ni da uni\u0161te \u010ditave nacije i promene granice.<\/p>\n
Iranski „\u0160ahidi“ su doprinos Irana borbi protiv kolektivnog Zapada. Sa civilizacijom \u010diji principi su omra\u017eeni od strane vladaju\u0107ih re\u017eima Rusije i Irana. Za verske fanatike Kameneija, Ukrajina je popri\u0161te bitke sa Amerikom i slobodnim svetom. I u ovom ratu, Iran je sasvim logi\u0438no na strani zla na strani agresora. Tamna strana sile je grupisana zajedno sa tamnom stranom.<\/p>\n
Na drugoj strani Evroazije, despotizam kineskog stila raste i ja\u010da. Ekonomska modernizacija nije dovela do promene politi\u010dkog sistema KRP- a. Kina, naprotiv, ubrzano prelazi u pro\u0161lost \u2013 u vreme Maoa. Izbor Sji \u0110inpinga za tre\u0107i mandat sa posebnim statusom lidera stranke je jo\u0161 jedno va\u017eno zvono za uspon svetskog autoritarizma. Njegova \u017eelja da izazove tromog i ne sasvim samouverenog Zapada. Njegova neskrivena \u017eelja da resetuje svetski poredak, da norme zakona zameni pravom jakih. I po sopstvenom naho\u0111enju da prekroje granice i sfere uticaja.<\/p>\n
Kineski zmaj, stvoren, posebno velikodu\u0161nim investicijama kratkovidog Zapada, nije formalno stao na stranu Rusije. Ali nemojte se upu\u0161tati u iluzije. Peking, gde je nedavno ukorenjena diktatura jedne osobe, definitivno je na mra\u010dnoj strani vlasti. Autoritarizam, diktatura, vladavina jedne stranke, potpuna cenzura nisu u skladu sa po\u0161tovanjem suvereniteta, teritorijalnog integriteta i prava svake zemlje da nezavisno bira koji \u0107e kurs slediti i kojim blokovima da se pridru\u017ei. Nije iznena\u0111uju\u0107e \u0161to je kinesko ministarstvo spoljnih poslova saop\u0161tilo da ne znaju ni\u0161ta o napadu na Kijev iranskim bespilotnim letelicama. U Pekingu su mnogi zlo\u010dini agresora odavno previ\u0111eni. Kao i sama \u010dinjenica agresije, radije je nazivamo modernizovanom formulacom.<\/p>\n
Me\u0111utim, svet autoritarizma i despotizma nije ograni\u010den na tako velike sile kao \u0161to su Rusija, Iran i Kina. To je mnogo vi\u0161estrano. Mnoge dr\u017eave u Africi, Aziji i Latinskoj Americi balansiraju izme\u0111u demokratskih institucija sa otvorenim dru\u0161tvom i autoritarizmom. Nekima od njih dominiraju tipi\u010dni autoritarni re\u017eimi, u kombinaciji sa visokom korupcijom i niskim \u017eivotnim standardom. Te zemlje nemaju uspostavljeno civilno dru\u0161tvo, nezavisne medije i posve\u0107enost principima me\u0111unarodnog prava. Odnos prema ruskoj agresiji na Ukrajinu je u najboljem slu\u010daju neutralan u toj zemlji. A Moskva ra\u010duna na ovaj svet.<\/p>\n
Generalna skup\u0161tina UN je 12. oktobra usvojila rezoluciju „Teritorijalni integritet Ukrajine: Za\u0161tita principa Povelje Ujedinjenih nacija“, kojom se osu\u0111uju ruski pseudo-referendumi na okupiranim teritorijama Ukrajine. 143 zemlje su govorile za, 5 protiv, 35 uzdr\u017eane. Me\u0111u zemljama koje se nisu usudile da osude postupke Rusije ili su se usprotivile dokumentu, postoje samo predstavnici Azije, Afrike i Latinske Amerike. Rusija, Belorusija, Severna Koreja, Nikaragva i Sirija glasale su protiv sasvim predvidljivo.<\/p>\n
Spisak onih koji su bili uzdr\u017eani je malo \u017eivopisniji. Njime su obuhva\u0107ene, na prvi pogled, razli\u010dite zemlje, udaljene geografski, razli\u010dite po rasnom i etni\u010dkom sastavu, mentalitetu i religiji. To uklju\u010duje, na primer, Kinu, Indiju, Al\u017eir, Kubu, Kongo, Honduras, Boliviju, Lesoto, Mali, Ugandu, Zimbabve, Mozambik, Uzbekistan, Kazahstan, Kirgistan, Mongoliju, Namibiju, Eritreju i druge. Razlozi za neodla\u017eenje u rezoluciju kojom se osu\u0111uje agresor su razli\u010diti za ove dr\u017eave. Me\u0111utim, skoro sve su to zemlje kojima vladaju autoritarni, korumpirani kleptokratski re\u017eimi.<\/p>\n
\n
S druge strane, mnoge dr\u017eave u Africi, Aziji, Latinskoj Americi, koje su se usudile da osude agresora, zapravo zauzmu neutralnu poziciju u rusko-ukrajinskomRat. Oni nemaju jasnu percepciju o agresiji Rusije na Ukrajinu kao o krivi\u010dnom delu. Nema razumevanja da su postupci Kremlja grubo kr\u0161enje me\u0111unarodnog prava. Da agresor mora da snosi odgovornost i bude ka\u017enjen. \u0160tavi\u0161e, u mnogim zemljama biv\u0161eg „Tre\u0107eg sveta“ \u010dak zbunjuju koncepte agresora i \u017ertve. Ruski propagandni narativi o ratu su rasprostranjeni na ova tri kontinenta. I nalaze znatno razumevanje me\u0111u dru\u0161tvima u tavani.<\/p>\n
Jo\u0161 u septembru, Putin je rekao da je „Zapad obmanuo afri\u010dke zemlje izvozom \u017eita iz Ukrajine“. I na samitu u Astani u oktobru, lider agresorske dr\u017eave ponovo je po\u010deo da se pretvara da je branilac siroma\u0161nih zemalja od „omra\u017eene zlatne milijarde“. \u010cudno je gledati kako poglav najve\u0107e kolonijalne imperije na svetu, koji vodi agresivni imperijalisti\u010dki rat, kritikuje Zapad zbog svoje kolonijalne politike iz pro\u0161losti. Ali slanje kolonijalnih odraza je omiljeni trik Moskve. Rusija je oduvek bila veoma „zabrinuta“ za sudbinu naroda Afrike, Azije i Latinske Amerike. Ali nikada nisam video kolonijalizam i mnogo stra\u0161nije zlo\u010dine kod ku\u0107e.<\/p>\n
Kremlj aktivno promovi\u0161e svoju antiklonijalnu, antizapadnu i antikalitalisti\u010dku retoriku me\u0111u zemljama tre\u0107eg sveta, jer pada na plodno tlo i pronalazi odre\u0111enu reakciju. U mnogim zemljama afri\u010dkog kontinenta postoji verovanje da je razlog njihovog niskog \u017eivotnog standarda te\u0161ko kolonijalno nasle\u0111e. Zapravo, te zemlje su sada siroma\u0161ne jer njima dominiraju korupcija, kleptokratija i neefikasne socijalne institucije. Ali uvek je najlak\u0161e otpisati sve probleme prokletom Zapadu, bur\u017eoaskim kapitalistima, teoriji zavere i te\u0161koj kolonijalnoj istoriji nego priznati sopstvene probleme i pogre\u0161ne procene. Zato svi autoritarni vladari i re\u017eimi \u2013 od Latinske Amerike do Azije \u2013 svojevoljno slu\u0161aju propagandu Moskve.<\/p>\n
\u0160ta je jo\u0161 privla\u010dno korumpiranim vladaju\u0107im re\u017eimima na svim kontinentima kao \u0161to su autoritarna \u010dudovi\u0161ta kao \u0161to su Rusija ili Kina? \u010cinjenica da Moskvi i Pekingu u Africi, Aziji ili Latinskoj Americi nije potrebna nikakva demokratija, ljudska prava, reforme, borba protiv korupcije. Oni ne\u0107e postavljati neugodna pitanja o ubistvima politi\u010dkih protivnika, novinara, cenzuri u medijima, nedostatku konkurencije. Naprotiv, i Kina i Rusija su zainteresovane za o\u010duvanje aktuelnih re\u017eima. Autoritarnim \u010dudovi\u0161tima je uvek lak\u0161e da se nose sa korumpiranim sitnim dr\u017eavama. Mo\u017eete profitabilno prodati oru\u017eje vojsci, koja je preuzela vlast u jednoj od afri\u010dkih zemalja. Mo\u017eete dobiti vredne prirodne resurse ni za \u0161ta ili podmititi vladine zvani\u010dnike. I da javno izjavimo: „zlatna milijarda“ je kriva za sve nevolje i nesre\u0107e dr\u017eava tre\u0107eg sveta.<\/p>\n
Sada se konture mogu\u0107e globalne konfrontacije pojavljuju sve jasnije. Najverovatnije \u0107e pro\u0107i linijama slobodnog sveta i sveta autoritarizma i diktature. Oba logora ne\u0436e biti potpuno homogena. Mnoge zemlje \u0107e izabrati neutralnost. A me\u0111u konvencionalnim „zapadnim blokom“ postoje dr\u017eave koje ba\u0161 i ne zadovoljavaju kriterijume demokratije u svojoj klasi\u010dnoj definiciji. A opet, trend je o\u010digledan: autoritarni re\u017eimi poku\u0161avaju da se osvete za poraz u pro\u0161lom veku. Uni\u0161tite svetski poredak i prepravite pravila igre. Da gurne zapadnu civilizaciju i njen odlu\u010duju\u0107i uticaj na svetski razvoj na margine.<\/p>\n
Ruska potpuna invazija na Ukrajinu je izazov za ceo slobodni svet. Zbli\u017eavanje autoritarnih re\u017eima i produbljivanje njihove saradnje je obrazac, a ne nasumi\u010dan \u010din prijateljstva. U XXI veku nije potrebno potpisiti paktove o prijateljstvu i me\u0111usobnoj pomo\u0107i i podeli sfera uticaja. Ovo mo\u017eete da uradite tajno i prili\u010dno efikasno.<\/p>\n
Ekonomska, nau\u010dna i tehnolo\u0161ka superiornost demokratija zapadnog tipa nad autokratijama postoji. Ali samo po sebi, to ne garantuje pobedni\u010dko finale. Pobeda zahteva odlu\u010dnost, jedinstvo, sposobnost da delujete proaktivno. Liderski kvaliteti i autoritet. Zapadni svet na\u0161eg vremena ima mnogo problema i pretnji i iz krajnjeg levog i iz krajnjeg desnog spektra. Unutra\u0161nji, \u010desto ve\u0161ta\u010dki nametnuti kompleksi. Neverica u osnovne principe koji su ga nekada u\u010dinili planetarnim vo\u0111om. To je ono \u0161to \u0107e autokratije sveta poku\u0161ati da iskoriste.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Postoje ozbiljni razlozi da se veruje da \u0107e se ruska agresija na Ukrajinu razviti u globalni sukob u budu\u0107nosti. Autoritarni re\u017eimi i zemlje uslovne „zapadne civilizacije“ mogu postati njene stranke. Rezultat konfrontacije dva sistema odredi\u0107e kakav \u0107e biti svet XXI veka \u2013 svet u kome dominiraju surove autoritarne diktature, ili svet u kome \u0107e demokratske […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":7703,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[967,270,536,1098,20,8,7,159,35,5],"class_list":["post-7702","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-geopolitika","tag-iran","tag-kina","tag-petro-gerasymenko","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-ukrajinsko-ruski-odnosi","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7702","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7702"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7702\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7703"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7702"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7702"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7702"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}