Diktator Vladimir Putin nastoji da obnovi SSSR, ve\u0107ina ruskog stanovni\u0161tva tako\u0111e te\u017ei tome, navodi se u sociologiji u tom gradu. U ruskoj javnosti \u010desto mo\u017eete na\u0107i statuse o tome kako su divno \u017eiveli pod Unijom, koja je tada bila ljubazna, kako su se svi narodi koji su naseljavali jednu \u0161estinu zemlje voleli. I najva\u017enije: kako nas se onda ceo svet pla\u0161io. A \u0161ta bi mogao da bude jo\u0161 ve\u0107i izvor ponosa?<\/p>\n
Rusi su prijateljski pokupili Putinovu tezu o kolapsu SSSR-a kao „najve\u0107oj geopoliti\u010dkoj katastrofi dvadesetog veka“. Zbog toga je \u017eelja da se Sovjetski Savez obnovi unutar svojih granica od 1990. postala opsesija ruske turbo-patriotske javnosti. Bilo je potrebno samo sa\u010dekati „vreme ideje koje \u0107e do\u0107i“ i to \u0107e se pretvoriti u pokreta\u010de ekspanzionisti\u010dkih ratova.<\/p>\n
I ovaj put je do\u0459lo. Kremlj je, pod entuzijasti\u010dnim vapajima Rusa, pokrenuo rat za obnovu SSSR-a. „Na\u0161a zemlja \u0107e ponovo biti velika i jaka. Ponovo \u0107e biti Sovjetskog Saveza i niko ne\u0107e nigde oti\u0107i“, rekao je ruski ministar odbrane Sergej \u0160ojgu kako niko ne bi sumnjao u namere Rusije.<\/p>\n
Ostalgie<\/strong><\/p>\n Krajem 90-ih i po\u010detkom 2000-ih, postojao je takav program na nema\u010dkoj televiziji Ostalgie<\/em>. Ne mo\u017eete odmah da prevedete njegovo ime, po\u0161to je to ve\u0161ta\u010dki formirana re\u010d iz dva korena Ost<\/em> (Istok) i Nostalgija<\/em> (nostalgija). To je nostalgija za Istokom. U konkretnom slu\u010daju \u2013 za Isto\u010dnu Nema\u010dku, to jest za Nema\u010dku Demokratsku Republiku. Program se prisetio svog tog slatkog, duhovitog, neobi\u010dnog \u0161to je postojalo u GDR-u. Na primer, mali ljudi na semaforima, pioniri-telmantsi, legendarni automobili „Trabant“, pijani ruski vojnici na ulicama, itd.<\/p>\n Da li su gra\u0111ani GDR-a lepo \u017eiveli? Da i ne \u2013 sve je to veoma relativno. Ako je neka obi\u010dna osoba iz Sovjetskog Saveza imala sre\u0107e da poseti GDR, naro\u010dito tokom „zlatnih vremena“ vladavine Erika Gonekera, onda bi joj se \u010dinilo da je pala u raj na Zemlji. \u010cisti, be\u017eivotni vozovi, o\u010di\u0161\u0107ene ulice, slatke ga\u0107ije. Pa, i, naravno, san sovjetskog \u010doveka je prodavnica… O\u010di rasute posle sovjetske oskudne trgovine. I ovde imate cipele i odevne kombinacije koje \u017eelite, rovere u boji koje mo\u017eete da izaberete, a \u0161ta je sa tim igra\u010dkama, i slatki\u0161ima. A obi\u010dne prodavnice vam nisu dovoljne, to je tako, sistem prodavnica Delikat<\/em>, gde je skuplje, ali je izbor proizvoda jo\u0161 ve\u0107i, ili Konsum<\/em>, gde je situacija sa ode\u0107om ista.<\/p>\n Ti Isto\u010dni Nemci su zlostavljani. Pa, samo \u045bivite i u\u045bivajte u \u045bivotu. Ali iz nekog razloga, sami Enderijanci su bili nezadovoljni ili Goneckerom ili njihovim \u017eivotnim standardom uop\u0161te. Za\u0459to? Zato \u0161to su dobro znali \u0161ta je tamo, iza ograde, iza Berlinskog zida. Kontaktirali smo ro\u0111ake „odatle“, pregledali televiziju Nema\u010dke, stavljaju\u0107i odgovaraju\u0107u antenu na krov (kao \u0161to smo nekada radili „u Poljskoj“). \u017divot koji je tamo prikazan, sovjetski \u010dovek uop\u0161te, izgleda da je ne\u0161to iz domo kraljevstva fikcije. Ali oni, Nemci, znali su da to nije bajka, da njihova bra\u0107a, vuici ili druga porodica \u017eive tamo, iza zida, u\u017eivaju u dobro uhranjenom egzistenciji i s vremena na vreme \u0161alju parcele sa \u017evaka\u0107om gumom i farmerkama siroma\u0161nim ro\u0111acima, \u010dija je nesre\u0107a bila \u0161to su u jednom trenutku upali u pogre\u0161nu okupacionu zonu.<\/p>\n Jednom sam morao da razgovaram uz pivo sa ruskim u\u010diteljem iz isto\u010dnonema\u010dke grada Gale. I tako mi je izlio du\u0161u, pri\u010dao mi o svom \u017ealjenju za \u017eivotom u GDR-u. Ispostavilo se da su ga u to vreme lokalne vlasti veoma po\u0161tovale… To je za stru\u010dnost na ruskom. Odveden je na razne sastanke, prijeme, doga\u0111aje sa ruskim gostima sa komandom „ograni\u010denog kontingenta“. Lako bi mogao da re\u0161i svako pitanje „po blatu“.<\/p>\n Sada toga nema, \u010dast je nestala, blato je nestalo. Nije bitno \u0161to je tokom GDR-a nastavnik \u017eiveo u neudobnom stanu u panel ku\u0107i bez balkona. Jahao sam staru „\u0161kodu“. I u prvih 10 godina posle ujedinjenja uspeo je da promeni \u010detvrti \u0161ik „audi“. Prema vladinom programu obnove, njegova ku\u0107a je bila izolovana, opremljena pametnim sistemom, balkoni su zavr\u0161eni itd. Ali nema vi\u0161e po\u0161tovanja. On je sada obi\u010dan Nemac penzioner kao i njegov neukro\u0107eni kom\u0161ija.<\/p>\n Mada generalno takvi Ostalgie \u2013 <\/em>taj fenomen je sada prili\u010dno redak u Nema\u010dkoj. I sam TV program je odavno zatvoren, umoran. U me\u0111uvremenu, u biv\u0161em SSSR-u, ova nostalgija je mnogo ja\u010da.<\/p>\n \u010ceznu\u0107i za Unijom<\/strong><\/p>\n Da li je iko mogao da zamisli na po\u010detku 1980\u2013<\/em>Devedesetih godina pro\u0161log veka, kada je sovjetsko dru\u0161tvo sa odu\u0161evljenjem izgradilo kov\u010deg za SSSR, nostalgija za preminulim bi se ubrzo pro\u0161irila u nasilnoj boji. Onda bi takav prorok pljunuo u lice. Na kraju svega, za skoro 99 odsto stanovnika „zemlje Sovjeta“, teza je bila neosporna: SSSR je zao, nigde gore i ta\u010dka.<\/p>\n Me\u0111utim, posle raspada Unije, nastrBrzo sam se promenio. Gubitak naviknutog na\u010dina \u017eivota, nestabilnosti, inflacije. Milioni ljudi su bili nespremni za nezavisnu plovidbu bez „parije \u2013 na\u0161eg vo\u0111e“. Krajem devedesetih, broj Ukrajinaca koji su za\u017ealili zbog kolapsa Unije fluktuirao je izme\u0111u 40 i 50 odsto. U Rusiji je nivo pristalica obnove sovjetske imperije tada prema\u0161io 50 odsto i konstantno je rastao. U Belorusiji je jo\u0161 br\u017ee rasla.<\/p>\n Sre\u0107om, ve\u0107ina Ukrajinaca se oporavila od ove bolesti. Me\u0111u Rusima je, naprotiv, stekla kriti\u010dne oblike.<\/p>\n Za starije ljude, njihove najsre\u0107nije godine su padale u sovjetsko vreme. Bezbri\u017eno detinjstvo, veseli tinejd\u017eeri, studentske godine ispunjene energijom, ljubavlju i beskompromisno\u0161\u0107u. Radi bez straha da \u0436e\u0459 ga izgubiti.<\/p>\n To je razumljivo. Ali odakle ta \u017eelja za obnovom Unije u modernoj ruskoj omladini?<\/p>\n Mladi u SSSR-u<\/strong><\/p>\n Mladi ljudi koji za Uniju mogu da znaju samo iz pri\u010da svojih dedova, od ukra\u0161enih sovjetskih filmova ili iz modernih ruskih TV emisija, \u010diji su autori odlu\u010dili da po svaku cenu operu uprljanu slavnu pro\u0161lost, ispovede na internet forumima svoju ljubav prema „sovjetskom raju“ i \u0161mr\u010du na sve kriti\u010dare sovjetskog na\u010dina \u017eivota.<\/p>\n \u010citaju\u0107i njihove komentare, uvek \u017ealim \u0161to jo\u0161 uvek nisu izmislili vremensku ma\u0161inu, tako da te mlade ljubitelje svih sovjetskih stvari treba baciti 40 godina unazad, neka u\u017eivaju. Neka stoje u dugim redovima za sve \u0161to se moglo kupiti (a bilo je mogu\u0107e ne toliko). Neka osete deficit za bilo \u0161ta. Takva je bila ona uva\u017eena planirana ekonomija da bi najneo\u010dekivaniji proizvod iznenada mogao da nestane sa polica prodavnica: sapun, puter, \u010darape, toalet papir, doveli… U slavu njegovog veli\u010danstva oskudice stvorene su mnoge anegdote i sme\u0161ne rime, posebno da „jaja vidimo samo u kadi \u2013 Sre\u0107na Vam Nova godina, stanovnici Lviva!“.<\/p>\n Pustite mlade ljubitelje SSSR-a da se dru\u017ee u zemlji u kojoj je banana ne\u0161to fantasti\u010dno nepristupa\u010dno, gde je rok zabranjen, gde da biste oti\u0161li \u010dak i u zemlju socijalisti\u010dkog tabora, potrebno je da prikupite toliko razli\u010ditih sertifikata i karakteristika da \u0107e \u017eelja za putovanjem automatski nestati. Tamo gde se svaka kritika dr\u017eave smatra krivi\u010dnim delom, a ljudska prava smatraju apsolutnom izmi\u0161ljotinom.<\/p>\n Gde su redovi… Opet, ti zavetni redovi vam se uvla\u010de u glavu, \u0161ta mo\u017eete da uradite \u2013 ovaj simbol epohe je previ\u0161e utisnut u se\u0107anje svake osobe ro\u0111ene u SSSR-u. Evo jednog citata o sovjetskom redu:<\/p>\n „Ljudi su se zauvek sva\u0111ali u redovima. Grad vi\u010de seljacima: „Paraziti, pro\u017ederane zakletve, ne mo\u017eete da u\u0111ete u radnju zbog vas! Plja\u010dka\u0161 kesama.“<\/p>\n Seljaci se ne zadu\u045be: „Inverteri se zaklinju! Mo\u017eda si ti taj koji uzgaja ovaj hleb i meso? Hranimo te, i bar bismo namirisali mesni duh jednog dana!“<\/p>\n Obojica poku\u0161avaju da izvade provincijalce iz reda. Oni reflektuju: „Bili biste preme\u0161teni kod nas! U\u010dili bismo o \u017eivotu sre\u0107ni!“<\/p>\n Vilinski konji vi\u010du mladim ljudima koji poku\u0161avaju da se smene u isto vreme zbog kobasice, i putera, i blagajnika: „Pa, ti, inficira\u0161, svi su lukavi, svuda unapred \u017euri\u0161! I stojimo ovde bar do mraka!“<\/p>\n A oni im odgovaraju penom blizu usta: „Kargi se kune! Penzioneri, tvoja majka! \u0160ta radi\u0161 u toku dana, dok smo na poslu, ne ide\u0161 u kupovinu? \u0160ta vas ne\u010dista sila vu\u010de uve\u010de kada treba ne\u0161to da uzmemo?“<\/p>\n Starac, seokos od starosti, sapli\u0107e se u red kao izgubljeno \u0161tene, \u2013 zauzeo je svoje mesto i oti\u0161ao da sedne na kutiju, pa je zaboravio koga je zauzeo, a sada poku\u0161ava da prona\u0111e svoj d\u017eoint u klizavom od znoja, vreline zmije koja di\u0161e. A zmija \u0107uti. On je tihi kamen, nijedna pukotina se ne mo\u017ee na\u0107i u ovom zidu, i on kuka, po\u0161to je ve\u0107 izgubio nadu: „\u0106erke, draga, stajala sam ovde, ovde je \u017eena u zelenom, iza mene je jo\u0161 bila devojka sa de\u010dakom. Gde su oni?“<\/p>\n „Nisi morao da ode\u0459! Da bi svi mogli da u\u0111u u d\u017eabe \u2013 mi smo ga ovde okupirali!“<\/p>\n Ljudi su se zauvek sva\u0111ali u redovima. Ne, nisu ni\u0161ta gori od drugih \u2013 Amerikanaca, Nemaca ili Francuza. Ali oni su siroma\u0459ni. Pri\u010da o na\u0161im \u017eivotima je drama nepremostivog siroma\u0161tva…“<\/p>\n Mislite li da se ovde radi o gladnim tridesetim ili te\u0161kim posleratnim godinama? Nikako ne opisuje \u017eivot blagoslovenih Bre\u017enjevih sedamdesetih godina, o kojima najraznovrsniji sledbenici SSSR-a poku\u0161avaju da nam ka\u017eu \u0161ta \u043e\u0434 godina prosperiteta. Znate li ko je autor ovih redova? Mo\u017eda sarkasti\u010dni zvi\u017eda\u010d sovjetske stvarnosti, Vasilij Aksjonov? Mo\u017eda se ironi\u010dni antisovjetski Sergej Dovlatov ili nekada agresivni anarhista Edi\u010dka Limonov (ono u \u0161ta se pretvorio u poslednjim godinama svog \u017eivota u ovom slu\u010daju ne uzima u obzir)? Ne, ne i opet ne. Ovo je citat iz romana „Petlja i kamen na zelenoj travi“ \u010duvenih ruskih detektiva, koje po\u0161tuje sovjetsko dru\u0161tvo i ceni stranka i vlada bra\u0107e Arkadija i Georgija Vajnera. Poznajete li ove autore? Naravno, ko nije bio u njihovom „Mestu sastanka“. Niste \u0438uli za ovaj roman? I Nije ni \u0438udo. Napisana je 1977, ali ne za javno gledanje, ve\u0107, da tako ka\u017eem, „na stolu“. Jer, u blagoslovu 70-ih, takva \u017evrljotina bi mogla biti osu\u0111ena na „najvi\u0161i stepen socijalne za\u0161tite“ ili na psihu.<\/p>\n Neposredno posle propasti Unije, roman je objavljen. Savetujem vam da je pro\u010ditate svakome ko \u017eeli da stvori pravu sliku vremena za sebe. Dru\u0161tveni rez je predstavljen jednostavno fantasti\u010dan kako u umetni\u010dkim, tako i u kognitivnim dimenzijama.<\/p>\n ***<\/p>\n U decembru ove godine Moskva \u0107e proslaviti stogodi\u0161nji deo stvaranja SSSR-a. Stoga mo\u017eemo pretpostaviti da je Putin planirao da potpuno okupira i aneksira Ukrajinu do kraja godine. Da tako ka\u017eem, stavim teritorijalni dobitak na sve\u010danu trpezu. Dalje, o\u010digledno, trebalo bi nastaviti ekspanzionisti\u010dke ratove za potpunu restauraciju SSSR-a. Ali, kako ka\u017eu, ne\u0161to je po\u0161lo naopako. Oru\u017eane snage Ukrajine pokvarile su redovne stanovnike Kremlja tokom celog praznika. I umesto vra\u0107anja Unije na dnevni red, sam kolaps Rusije postaje stvarniji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Diktator Vladimir Putin nastoji da obnovi SSSR, ve\u0107ina ruskog stanovni\u0161tva tako\u0111e te\u017ei tome, navodi se u sociologiji u tom gradu. U ruskoj javnosti \u010desto mo\u017eete na\u0107i statuse o tome kako su divno \u017eiveli pod Unijom, koja je tada bila ljubazna, kako su se svi narodi koji su naseljavali jednu \u0161estinu zemlje voleli. I najva\u017enije: kako […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":7500,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[203,20,8,7,159,204,5],"class_list":["post-7499","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-propast-sssr-a","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-sssr","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7499","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7499"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7499\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7500"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7499"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7499"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7499"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}