Da li je ruski rat protiv Ukrajine bio neizbe\u017ean? Da i ne. Ako pogledate relativno skora\u0161nju pro\u0161lost, mo\u017ee se tvrditi da su takozvani globalni igra\u010di u jednom trenutku imali mnogo prilika da izbegnu tako fatalan razvoj doga\u0111aja. Sve je zavisilo od njihove aktivnosti usmerene u pravom smeru do konvencionalne ta\u010dke bifurkacije. \u0160to se mene ti\u010de, takva poenta je bila 2012, godina takozvanog „drugog dolaska“ Vladimira Putina. Poku\u0161a\u0107u da objasnim za\u0161to je to bilo tada.<\/p>\n
Dakle, jo\u0161 2008. godine, Rusija je napala Gruziju, zauzela deo gruzijske teritorije. Mnogi su potom upozorili da \u0107e Ukrajina biti slede\u0107a. Na kraju se to desilo, ali u tom trenutku ideja o invaziji na Ukrajinu, po mom mi\u0161ljenju, jo\u0161 se nije kristalizovala u Kremlju.<\/p>\n
„\u017delite da zapo\u010dnemo rat sa Ukrajinom oko Krima. To je potpuna besmislica“, zasukao je ruski predsednik na jednoj od tada odr\u017eanih konferencija za novinare.<\/p>\n
Zna\u010dajno je da je predsednik (ili kako su ga u \u0161ali zvali „zitz-predsednik“) u to vreme bio Dmitrij Medvedev. Putin bi formalno mogao da ga okrivi za agresiju i, ako ni\u0161ta drugo, ispostavi se da je beo i paperjast. Podsetimo se kako je, kao premijer, nastavio da flertuje sa Zapadom. Pa \u010dak i sa nekim ukrajinskim vlastima, bar sa istom Julijom Timo\u0161enko.<\/p>\n
Tako\u0111e i sa Poljskom. Podsetimo se kako je Putin do\u0161ao u Gdanjsk 2009. godine na godi\u0161njicu izbijanja Drugog svetskog rata, polo\u017eio vence na grobove poljskih i sovjetskih vojnika. \u0160tavi\u0161e, postao je prvi lider Kremlja koji je posetio Katyn u aprilu 2010. Da, tada se dogodila velika tragedija za Poljsku: predsedni\u010dki putni\u010dki avion sru\u0161io se u Smolenskom, a u napadu su bili predsednik Leh Kazinski i skoro stotinu drugih vladinih li\u010dnosti najvi\u0161eg nivoa. A \u010dak i ovaj incident, Putin je uspeo da se okrene u svoju korist, izra\u017eavaju\u0107i sau\u010de\u0161\u0107e, pu\u0161taju\u0107i suzu, obe\u0107avaju\u0107i pomo\u0107 u istrazi.<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, ameri\u010dki predsednik Barak Obama uspostavljao je dobre odnose sa Kremljom. Poslao je svoju dr\u017eavnu sekretarku Hilari Klinton u Moskvu, koja je Rusima donela simboli\u010dno dugme koje je trebalo da zna\u010di resetovanje. Ironi\u010dno, Amerikanci su napravili gre\u0161ku i umesto da „ponovo u\u010ditaju“ napisali su na dugmetu „reload“, \u0161to je, kao \u0161to ve\u0107 znamo, bilo mnogo istinitije.<\/p>\n
Nema\u010dka kancelarka Angela Merkel zagrlila je Putina i zajedno su pokrenuli Nord strim. Tada\u0161nji francuski predsednik Nikola Sarkozi i italijanski premijer Silvio Berluskoni proglasili su se vernim Putinovim prijateljima. Do\u0161li su kod njega u „Valdai klub“, dozvoljeno im je da se iskvare impresom, gozbama, lovom.<\/p>\n
Tako \u010desta ljubav svetskih lidera inspirisala je Putina da pomisli da je on, kako ka\u017eu, ve\u0107 zgrabio Boga za bradu. Tako da mo\u017ee sve da uradi.<\/p>\n
Da vas podsetim na doga\u0111aje iz druge polovine 2011. Dmitrij Medvedev (u to vreme jo\u0161 uvek predsednik) saop\u0161tio je da ne namerava da se kandiduje za drugi mandat. I da se Putin vra\u0107a na svoje „legitimno“ mesto. To je razljutilo mnoge liberalno orijentisane Ruse, koji su iz nekog razloga povezali nade u dalju demokratizaciju i modernizaciju Rusije sa Medvedevim. Ko je jo\u0161 nosio nao\u010dare u boji ru\u017ee, momentalno ih je ispustio.<\/p>\n
Gnev je prerastao u masovne proteste. Danas, ove hiljade akcija jeseni 2011 na Bolonja trgu ili na Saharovljevoj aveniji izgledaju kao ne\u0161to druga\u010dijeg \u017eivota. Poslednjih godina \u010dak se ni oko ne\u010deg ovakvog nije desilo u Rusiji.<\/p>\n
Putin je bio upla\u0161en, shvatio je da ako dru\u0161tveni razvoj ode u tom „Maidan“ pravcu, njegova mo\u0107 \u0107e biti pod ozbiljnom pretnjom. Zato je \u010dvrsto odlu\u010dio da je egzistencijalno neophodno da njegov politi\u010dki opstanak prestane da izigrava demokratiju i po\u010dne da ste\u017ee orahe. Snagama bezbednosti nare\u0111eno je da tretiraju demonstrante \u0161to je brutalnije mogu\u0107e. I sami demonstranti su po\u010deli da budu osu\u0111eni na neke do sada nezabele\u017eene zatvorske kazne zbog minimalne krivice, na primer, zbog dodirivanja \u0161tita specijalnih snaga.<\/p>\n
Po\u0161to je ograni\u010davanje demokratskih procesa u Rusiji neminovno izazvalo negativnu reakciju na Zapadu, Kremlj je odlu\u010dio da postepeno smanji flertovanje sa demokratskim svetom. Sladak osmeh je po\u010deo da se zamenjuje grimasom zastra\u0161ivanja.<\/p>\n
Tada je prvi put na zvani\u010dnom nivou doneta izjava o aneksiji Krima kao politi\u010dkog cilja. Me\u0111utim, putin to jo\u0161 nije izrazio, ve\u0107 \u0161ef Putinovog izbornog \u0161taba, reditelj Stanislav Govorukin. On „transfer Krima 1954. Zdravo Elon Mask.<\/p>\n
Putin li\u010dno u tom trenutku (kraj 2011 \u2013 po\u010detak 2012) jo\u0161 uvek ne govori direktno o nameri da se zapleni poluostrvo. Me\u0111utim, on ne razume niti opovrgava Govorukina, koji zauzvrat stavlja tezu o Krimu u zvani\u010dnu bro\u0161uru kampanje „101 pitanje \u0161efu \u0161\u0161tabu“.<\/p>\n
Tako \u0107e se jo\u0161 dve godine ruski lider pretvarati da nema nameru da uti\u010de na Krim. \u010cak i tri meseca pre aneksije, u decembru 2013. godine, tokom slede\u0107e „Direktne linije sa narodom“, on je, odgovaraju\u0107i na pitanje iz sale o potrebi da se „za\u0161titi sootetvenikov na Krimu“, tako\u0111e pru\u017eio uveravanja da „nemamo nameru da ma\u0161emo sabljom, uvode\u0107i trupe“. Obe\u0107ao je da \u0107e sve to re\u0161iti na diplomatskom nivou. Iako je u stvarnosti odluka o zanimanju i aneksiji odavno doneta.<\/p>\n
„Rusija je imala izbor: da postane saveznik Zapada ili vazal Kine. Putin je doneo odluku tako \u0161to je napravio katastrofalnu gre\u0161ku. Umesto da postane manja Kina, Rusija brzo postaje veliki Iran: teroristi\u010dka dr\u017eava sa nuklearnim bojevim glavama“, rekao je biv\u0161i poljski ministar inostranih poslova Rodos\u0142aw Sikorski u svom tekstu u publikaciji. Krytyka polityczna<\/a><\/em>.<\/p>\n S obzirom da je takav antizapadni put razvoja ve\u0107 odabran, o\u010dekivalo bi se da se napad na Ukrajinu ne mo\u017ee izbe\u0107i. \u0160tavi\u0161e, ne\u0107e biti ograni\u010dena na delimi\u010dna zanimanja Krima i Donbasa.<\/p>\n