{"id":6910,"date":"2022-10-08T16:21:04","date_gmt":"2022-10-08T14:21:04","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2022-10-samo-13-odsto-izbeglica-planira-da-se-vrati-u-ukrajinu\/"},"modified":"2022-10-08T16:21:04","modified_gmt":"2022-10-08T14:21:04","slug":"samo-13-odsto-izbeglica-planira-da-se-vrati-u-ukrajinu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2022-10-samo-13-odsto-izbeglica-planira-da-se-vrati-u-ukrajinu\/","title":{"rendered":"„Samo 13 odsto izbeglica planira da se vrati u Ukrajinu“"},"content":{"rendered":"

Sa po\u010detkom ruske potpune invazije na Ukrajinu, tr\u017ei\u0161te rada se zna\u010dajno promenilo. To je posledica brojnih faktora, uklju\u010duju\u0107i, posebno, uni\u0161tavanje infrastrukture u zoni aktivnih neprijateljstava i odliv ukrajinskih izbeglica u inostranstvo.<\/p>\n

Advokatska kancelarija H.D. Partners i Lviv Consulting Group u petak, 7. septembra, odr\u017eali su prakti\u010dan seminar HR Forum West, tokom kojeg su predstavili rezultate istra\u017eivanja o ukrajinskim izbeglicama u inostranstvu i tr\u017ei\u0161tu rada u Ukrajini tokom rata. zapisali smo najva\u017eniju stvar sa hr foruma Zapad seminar, koji je emitovao sajt \u00bbVa\u0161 grad<\/a>\u00bb.<\/p>\n

Gde su Ukrajinci pobegli od rata?<\/span><\/strong><\/p>\n

Prema re\u010dima Oksane Abramenko, regruterke u konsultantskoj grupi Lviv, od po\u010detka potpune invazije, ve\u0107ina Ukrajinaca je oti\u0161la u Poljsku (1,4 miliona ljudi), Nema\u010dku (1,2 miliona ljudi) i \u010ce\u0161ku Republiku (431 hiljada ljudi). Ovi podaci su pribli\u017eni, jer govorimo samo o zvani\u010dno registrovanim Juizhensima u evropskim zemljama, ne uzimaju\u0107i u obzir Rusiju, gde kona\u010dni podaci ne mogu da se izra\u010dunaju.<\/p>\n

„Iskusili smo najmanje tri migracione krize. Poslednji je bio 2014-2015, ali onda smo imali vi\u0161e takvih <\/span>IDP, koji su putovali od istoka do zapada, i manji procenat onih koji su putovali u inostranstvo. Od 2015. do rata imali smo vi\u0161e manifestacija radnih migracija: <\/span>pre rata oko 3,5 miliona Ukrajinaca radilo je u inostranstvu„, obja\u0161njava Oksana Abramenko.<\/span><\/p>\n

Prema podacima Slu\u017ebe dr\u017eavne grani\u010dne garde, od 24. februara 8,2 miliona Ukrajinaca pre\u0161lo je granicu ukrajinske, a vi\u0161e od sedam miliona ljudi se vratilo. Regruter ka\u017ee da sada postoji trend gde sve manje ljudi odlazi, a vi\u0161e se vra\u0107a, ali u razli\u010ditim mesecima rata ta dinamika je bila druga\u010dija.<\/p>\n

Pored toga, zvani\u010dni podaci UN razlikuju se od podataka ukrajinskih grani\u010dara. Konkretno, prema statistici UN, 2,5 puta vi\u0161e ljudi i dalje napu\u0161ta Ukrajinu nego \u0161to se vra\u0107a.<\/p>\n

Posle potpune invazije, promenio se i portret prose\u010dnog ukrajinskog radnika migranata. Ako je ranije to bio mu\u0161karac od 30-40 godina, a sama seoba je bila klatno, sada 87 odsto onih koji su oti\u0161li u inostranstvo su \u017eene i deca, a me\u0111u njima su i radnici migranti sposobni \u017eene starosti od 35 do 59 godina.<\/p>\n

Najve\u0107i broj ukrajinskih migranata u inostranstvu su izbeglice iz Kijeva i Karkiva, kao i iz Dniproa, Odese i Donjecka. 16 odsto njih je uni\u0161tilo sme\u0161taj i nemaju gde da se vrate u Ukrajinu, samo 28 odsto je uspelo da na\u0111e posao u stranoj zemlji, a 47 odsto \u017eivi od socijalnih beneficija.<\/p>\n


\n

Me\u0111u izazovima su i ukrajinske IDP-ove pre svega finansijske, jer tamo ne mogu svi da \u017eive samo zbog socijalnih beneficija, \u0161tednje ili dobijanja posla u inostranstvu. Drugi izazovi uklju\u010duju nizak nivo stru\u010dnosti stranih jezika, kombinaciju rada i brige o deci, nedovoljno poznavanje lokalnog tr\u017ei\u0161ta rada i zakona i nemogu\u0107nost dugoro\u010dnog planiranje.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de zapo\u0161ljavanja, 23 odsto izbeglica uspelo je da nastavi da radi u Ukrajini i radi na daljinu. Oni koji su bili u prilici da se nastane u inostranstvu naj\u010de\u0161\u0107e rade u oblasti ugostiteljinga, usluga, IT-ja i proizvodnje.<\/p>\n


\n

\u00ab Za <\/span>20% <\/span>raseljeni pre rata <\/span>ang u vlasni\u0161tvu<\/span>na lijan jeziku na takvom nivou da mogu da se sla\u045bu. 35% je posedovalo Poljake na dovoljnom nivou za \u017eivot, ali to jo\u0161 uvek nije dovoljno da bi se tamo dobio pristojan posao<\/span>„, dodaje Oksana Abramenko.<\/span><\/p>\n

\u0160to se ti\u010de plata ukrajinskih izbeglica u inostranstvu, u Poljskoj se prose\u010dna plata Ukrajinca kre\u0107e od 500 do 900 evra mese\u010dno. Najve\u0107e plate su u medicinskoj industriji i u kozmeti\u010dkoj industriji. U Ma\u0111arskoj se Ukrajinci pla\u0107aju od 600 do 1400 evra, u zavisnosti od industrije, u Nema\u010dkoj <\/span>\u2013 od 850 do 2100 evra, u Litvaniji \u2013 od 730 do 1200 evra, a u \u010ce\u0161koj \u2013 od 480 do 1000 evra mese\u010dno.<\/p>\n


\n

Studije pokazuju da samo 13% Ukrajinaca trenutno planira da se vrati u Uzemlja, 44 odsto – ne planira, a 43 odsto jo\u0161 uvek nije odlu\u010dilo. Me\u0111u razlozima, me\u0111u onima koji ne planiraju da se vrate su pitanja bezbednosti, nedostatka posla, sme\u0161taja i po\u017eeljnih uslova. Oni koji jo\u0161 nisu odlu\u010dili rekli su da su spremni da se vrate u Ukrajinu kada postane bezbednije i da \u0107e ovde biti samopouzdanja da se na\u0111e pristojan posao.<\/p>\n


\n


\n

Kakva je trenutna situacija sa tr\u017ei\u0161tem rada u Ukrajini?<\/strong><\/span><\/p>\n

Studije Robota.ua pokazuju da se tokom rata u punom obimu broj slobodnih mesta smanjio, a broj kandidata se zna\u010dajno pove\u0107ao. Me\u0111utim, generalno gledano, tr\u017ei\u0161te rada se postepeno oporavlja i od septembra 2022. broj slobodnih mesta, u pore\u0111enju sa predratnom periodom, oporavio se za 45 odsto.<\/p>\n

Generalno gledano, broj slobodnih mesta na tr\u017ei\u0161tu se smanjio zbog vi\u0161e o\u010diglednih razloga, na primer, zbog uni\u0161tavanja infrastrukture preduze\u0107a. Ako je u drugom kvartalu ove godine bilo do 25 kandidata po upra\u017enjenom mestu, u zavisnosti od industrije, sada je to 6 kandidata za jedno radno mesto.<\/p>\n

Me\u0111u gradovima, najve\u0107i broj slobodnih mesta je u Kijevu, Lvivu, Dniprou i Ivano-Frankivsku, najmanje, o\u010digledno, u regionima aktivnih neprijateljstava i na privremeno okupiranim teritorijama.<\/p>\n


\n

U pogledu broja slobodnih mesta, vode\u0107i su prodajni asistenti, konobari, hosteste, proizvodni specijaliteti i voza\u010di. Po broju biografija, najpopularniji su trgovina, administrativno osoblje, studenti, menad\u017eeri, radnici u uslu\u017enoj i uslu\u017enoj industriji.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de minimalca i prose\u010dnih zarada, poslednjih godina raste, ali sporije, od stope inflacije. To, ka\u017eu Robota.ua, dovodi do odliva ljudi za rad u Evropi i smanjenja ukupnog \u017eivotnog standarda.<\/p>\n


\n

Sa po\u010detkom ruske potpune invazije na Ukrajinu, tr\u017ei\u0161te rada se zna\u010dajno promenilo. To je posledica brojnih faktora, uklju\u010duju\u0107i, posebno, uni\u0161tavanje infrastrukture u zoni aktivnih neprijateljstava i odliv ukrajinskih izbeglica u inostranstvo. Advokatska kancelarija H.D. Partners i Lviv Consulting Group u petak, 7. septembra, odr\u017eali su prakti\u010dan seminar HR Forum West, tokom kojeg su predstavili rezultate […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":6918,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[97,165,1234,1017,7],"class_list":["post-6910","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-izbeglice","tag-migracije","tag-poslove","tag-radi","tag-rusko-ukrajinski-rat"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6910","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6910"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6910\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6918"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6910"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6910"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6910"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}