{"id":6877,"date":"2022-10-07T19:03:02","date_gmt":"2022-10-07T17:03:02","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2022-10-ukrajinci-prikupljaju-dokaze-o-zlocinima\/"},"modified":"2022-10-07T19:03:02","modified_gmt":"2022-10-07T17:03:02","slug":"ukrajinci-prikupljaju-dokaze-o-zlocinima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2022-10-ukrajinci-prikupljaju-dokaze-o-zlocinima\/","title":{"rendered":"Ukrajinci prikupljaju dokaze o zlo\u010dinima"},"content":{"rendered":"

„Zlo\u010din koji je po\u010dinila ruska vojska u Bu\u010di bio je prvi i najglasniji, ali ne i najstra\u0161niji, koji se dogodio od eskalacije sukoba u Ukrajini“, rekao je za Nowa Europa Wschodnia Revaz Tateishvili, nastavnik i aktivista tre\u0107eg sektora koji dokumentuje ruske ratne zlo\u010dine posle 24. februara 2022. godine.<\/em><\/p>\n

\u2013 Do 24. februara 2022. bili ste nastavnik istorije i koordinator jednog obrazovnog projekta. \u0160ta se rat promenio u tvom \u017eivotu?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Prvo, rat u Ukrajini po\u010deo je 2014. godine. Zaista je do\u0161lo do eskalacije 24. februara ove godine, ali jedino \u0161to se zaista promenilo su prioriteti. Na primer, ako je va\u0161 grad okupiran, vi\u0161e ne radite kao u\u010ditelj, jer umesto toga poma\u017eete vojsci, bavite se humanitarnom pomo\u0107i.<\/p>\n

Posle Kijeva, \u010cernihiva i Karkova, na\u0161a organizacija [\u00ab\u0406\u043d\u0448\u0430 \u041e\u0441\u0432\u0456\u0442\u0430\u00bb, \u2013 \u0440\u0435\u0434.] usredsredio se na dokumentovanje onoga \u0161to se tamo dogodilo kako bi budu\u0107e generacije razumele obim uni\u0161tenja i zlo\u010dina koji su po\u010dinjeni. I dalje \u017eelimo da radimo projekte sa mladim ljudima i da se bavimo istorijom, ali sada su nam se prioriteti promenili, kao \u0161to je bilo 2014, 2016. i pre pandemije koronavirusa. Svaki put kad smo pomislili, „U redu, eskalacija ponovo, ljudi umiru na frontu i potrebna im je pomo\u0436.“ Onda smo uradili \u0161ta smo mogli, i ovog puta istu stvar, samo u ve\u0107em obimu. Zbog toga smo dobro znali kako da se pona\u0161amo, ovo nije bio prvi put za nas. U svakom slu\u010daju, cela Ukrajina je bila spremna.<\/p>\n

– Ono \u0161to ste radili u proteklih nekoliko meseci je jedinstveno. Kakav je bio proces prikupljanja dokaza i dokumentovanja ruskih zlo\u010dina u praksi?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Imali smo nekoliko razli\u010ditih metoda koje su se razvijale spontano, jer u prvim mesecima rata nije postojala dr\u017eavna struktura koja bi dokumentovala i \u010dinila sve gubitke. Bilo ih je previ\u0161e. Vlasti nisu i\u0161le u korak sa dinami\u010dno promenljivom situacijom, nisu uspele sve to da uzmu u obzir. Zbog toga smo mi, kao volonteri i aktivisti, po\u010deli da fotografi\u0161emo i ispitujemo \u017ertve pre nego \u0161to je pokrenuta bilo kakva formalna istraga, jer smo znali da \u0107e sa toliko materijala i toliko \u017ertava, biti te\u0161ko da vlada brzo reaguje. U me\u0111uvremenu, neki dokazi su mo\u017eda uni\u0161teni ili o\u0161te\u0107eni.<\/p>\n

Moj tim je fotografisao prvih nedelju ili dve posle odlaska ruskih trupa sa Severnog fronta. Onda su zvani\u010dni istra\u017eitelji krenuli na posao. Uveli su zabranu ili ograni\u010denje pristupa ovim oblastima, pa smo na\u0161e aktivnosti usmerili na intervjuisanje pre\u017eivelih i zabele\u017eili njihova svedo\u010denja u potpunoj anonimnosti. Trenutno nisam siguran za nivo bezbednosti podataka u Ukrajini, jer je to proces koji je u toku. Ali smo se potrudili da sakrijemo identitet svedoka, zabele\u017eimo njihova svedo\u010denja i napravimo bazu podataka \u017ertava.<\/p>\n

Krajem aprila predali smo tu\u017eila\u0161tvu svu dokumentaciju koju smo uspeli da prikupimo. Tada smo se usredsredili na pomo\u0107 starijima koji su patili zbog te\u0161kih uslova \u017eivota (nedostatak lekova, stanovanja, hrane). Sada radimo u regionu Donetsk u Dobropiliji, nalazi se na 85 km od prve linije fronta, a u Pokrovskoj je 40 km od prve linije fronta [\u0434\u0430\u043d\u0456 \u043d\u0430 \u043a\u0456\u043d\u0435\u0446\u044c \u0441\u0435\u0440\u043f\u043d\u044f, \u2013 \u0440\u0435\u0434. ]. Ova dva grada su centri za primanje ljudi koji be\u017ee sa prve linije fronta samo sa mobilnim telefonom i paso\u0161em. Sada nam je glavni cilj da im pru\u017eimo uto\u010di\u0161te, lekove i hranu kako bi pre\u017eiveli jo\u0161 jedan dan. Ali ne znamo \u0161ta \u0107e se dalje de\u0161avati sa nepredvidivim pona\u0161anjem Rusije. Mo\u017eda \u0107e biti jo\u0161 vi\u0161e zverstava? Nadam se da ne\u0436e. Ako mi, kao gra\u0111ani, vidimo ne\u0161to \u0161to na\u0161a vlada nije u stanju da uradi, stvorimo neku vrstu koordinisanog haosa i poku\u0161amo da odgovorimo na stvarne potrebe pru\u017eanjem sve mogu\u0107e pomo\u0107i sada.<\/p>\n

\u2013 Mo\u017eete li da imenujete pribli\u017ean broj volontera?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Te\u0161ko je re\u0107i, jer su neke inicijative nastale odozdo, ljudi za ljude, bez ikakvog pravnog zastupnika. Broj registrovanih organizacija se pove\u0107ava. Na primer, u prva dva meseca bilo ih je 200, a sada ih ima vi\u0161e od 600, a svake nedelje se registruje vi\u0161e, od kojih se zna\u010dajan deo stvara gotovo ni iz \u010dega. Ovo uzimam kao neku vrstu pokazatelja da mnogi aktivisti i volonteri rade na razli\u010ditim poljima.<\/p>\n

Za sada ne postoje centralizovane vladine inicijative koje mogu da koordini\u0161u taj uzlazni potencijal. Ovo ima svojih prednosti. Prema tome, nema prekretnica, to je pitanje onih nad kojima bi ruska vojska na neki na\u010din mogla da preuzme kontrolu, jer svako od nas radi nezavisno i samim tim mo\u017ee da bude fleksibilniji od vlade.<\/p>\n

\u2013 Da li organizacije sara\u0111uju jedna sa drugom, uprkos nedostatku koordinacije odozgo?<\/strong><\/p>\n

„Da, to je ta\u010dno. Uzmimo, na primer, nevladine organizacije koje te\u017ee jednakosti polova. Uo\u010di eskalacije rata, stvorili smo u Ukrajini veliku mre\u017eu feministi\u010dkih organizacija i organizacija za jednakost (uklju\u010duju\u0107i i obrazovne). Mnogi od njih rade razli\u010dite stvari, ali svi su za ratifikaciju Istanbulske konvencije. Pa mi okupio onlajn zajednicu u chat sobama, tajnim grupama u Facebook<\/em>, Viber<\/em>, Telegram<\/em> Itd. Zahvaljuju\u0107i mre\u017enom radu koji smo radili pre eskalacije, uspeli smo da koordiniramo neke akcije jer smo znali ko \u0161ta radi u razli\u010ditim regionima.<\/p>\n

U regionu Donetsk, na primer, znali smo za organizacije koje promovi\u0161u rodnu ravnopravnost, i znali smo da su njihovi postupci brzo po\u010deli da reaguju na potrebe civila i vojnog osoblja. Tako da je na\u0161a mre\u017ea bila dovoljno dobra da shvatimo \u0161ta druge organizacije rade i gde mo\u017eemo da pomognemo.<\/p>\n

\u2013 Da li postoji baza podataka u koju se skladi\u0161te sve informacije o \u017ertvama i drugim dokumentima koji su prikupljeni?<\/strong><\/p>\n

– Mislim da nije postojala centralizovana nedr\u045badi\u0438ka baza podataka kojima niko ne bi imao pristup. Mislim da ni nadle\u017eni nemaju potpunu sliku situacije. Ona manje-vi\u0161e vidi \u0161ta se de\u0161ava, ali ni\u0161ta ne deli sa nama. To \u0161teti nekim na\u0161im naporima, na primer, jedan od na\u0161ih projekata ima za cilj za\u0161titu materijalnih nosilaca istorijskog i kulturnog nasle\u0111a od okupiranih teritorija, a znamo da neke druge inicijative koje bi definitivno imale koristi od ovog projekta nisu znale za njega, tako da nisu delovale dovoljno brzo.<\/p>\n

Sada decentralizacija mo\u045be biti destruktivna. Ali suo\u010deni sa neprijateljem koji aktivno napada civilnu infrastrukturu, centre za humanitarnu pomo\u0107 i druge civilne inicijative, mi na\u017ealost ne mo\u017eemo da priu\u0161timo da na\u0161e informacije budu javne nepoznatim ljudima.<\/p>\n

\u2013 U ratno vreme, neki zlo\u010dini postaju simboli agresorove okrutnosti i nikada se ne zaboravljaju. Potom igraju va\u017enu ulogu u oblikovanju nacionalnog identiteta i politike se\u0107anja. Mislite li da \u0107e se ovo desiti ruskim zlo\u010dinima po\u010dinjenim u Buhi?<\/strong><\/p>\n

– Mislim da \u0107e Buha u\u0107i u istoriju, ali to \u0161to je bila prva i najobja\u0161njenija ne zna\u010di da je to naju\u017easnija stvar koju je ruska vojska ikada uradila. Tek po zavr\u0161etku rata vide\u0107emo punu sliku njenih zlo\u010dina. Sada imamo informacije od ljudi koji imaju kontakte u Marijupolju, prijavljuju mnoge zlo\u010dine, silovanja i druge u\u017easne stvari koje se de\u0161avaju na okupiranoj teritoriji. Poznato je o specijalno prilago\u0111enim mestima za mu\u010denje u Kersonu i Severodonecu. Me\u0111utim, ne znamo \u0161ta se ta\u010dno de\u0161ava. Trenutno ne mo\u017eemo ni\u0161ta da proverimo.<\/p>\n

Me\u0111utim, znamo da \u0107e se na\u0161 nacionalni identitet sigurno promeniti. Ne znam kako, ali ova trauma \u0436e trajati generacijama. Broj raseljenih se mo\u017ee uporediti sa sirijskom krizom, kada je polovina sirijskog stanovni\u0161tva preseljena – u na\u0161oj zemlji se suo\u010davamo sa gotovo istim problemom. Promena \u0107e biti ogromna. Te\u0161ko nam je da razumemo motive i emocije po\u010dinilaca zlo\u010dina. Te\u0161ko je sve to shvatiti logi\u010dno i emotivno. Ali ve\u0107 znamo da kada slika onoga \u0161to se desilo i de\u0161ava u Ukrajini postane punija u budu\u0107nosti, otkri\u0107e ne\u0161to stra\u0161no.<\/p>\n

Zlo\u010din je o\u010digledan, ali \u0161ta je sa kaznom? Defini\u0161u ga institucije kao \u0161to je Me\u0111unarodni krivi\u010dni sud, znamo \u010duvena su\u0111enja nacisti\u010dkim zlo\u010dincima posle Drugog svetskog rata. Vidite li izglede za takve procese po okon\u010danju rusko-ukrajinskog rata?<\/strong><\/p>\n

– Kao \u0161to \u0107e Ukrajinac odgovoriti da to mora da se desi, u suprotnom ne\u0107e biti re\u0161avanja sukoba. Nije da \u045belimo osvetu; radi se o razumevanju da ako nema posledica onoga \u0161to je toliko ljudi na kontinentu uradilo \u0161to je trebalo da bude mirno, to zna\u010di da \u0107e drugi diktatori i ludaci ponovo zloupotrebiti to slepilo me\u0111unarodnog javnog mnjenja.<\/p>\n

Ne verujem da pravdom treba da upravlja samo Ukrajina. Ovaj sukob je me\u0111unarodne prirode, jer svi ose\u0107aju posledice ovog rata. Mo\u017eda ovo \u010dak nije ni sukob izme\u0111u Evropljana koji imaju sre\u0107e da imaju novca i pristup slobodnom tr\u017ei\u0161tu za kupovinu \u017eitarica i drugih sirovina. Ali \u0459ta je sa onima koji sada ne mogu sami da dobiju hranu? Posledice ovog rata ose\u0107aju hiljade i milioni ljudi koji ne \u017eive u Ukrajini.<\/p>\n

Da bismo izbegli ponavljanje u budu\u0107nosti i da ne bismo gledali kako se druga mesta uni\u0161tavaju na \u0161tetu globalne ekonomije i na\u010dina \u017eivota, potrebna nam je odgovornost. Bi\u0107e potrebno malo procesa da bi se osiguralo da ljudi ume\u0161ani u takve zlo\u010dine plate za to.<\/p>\n

Moram da dodam da sam kategori\u010dki protiv smrtne kazne koja je bila prisutna na nirnber\u0161kim su\u0111enjima, i nadam se da je i ve\u0107ina Ukrajinaca protiv toga. Videv\u0161i \u0161ta je smrt, nikada to nikome ne bih po\u017eeleo.<\/p>\n

\u2013 Kako \u0107e aktuelni rat uticati na \u0161kolsko obrazovanje? Ili mo\u017eda ve\u0107 postoje promene u pore\u0111enju sa tim kako se istorija u\u010dila do 2014?<\/strong><\/p>\n

– Ne mogu da ka\u017eem da je to \u0161ansa, ali u nekim konkretnim slu\u010dajevima koristimo ovaj aktuelni konflikt da poka\u017eemo perspektivuOvo je prvi put u na\u0161oj istoriji, jer ovo nije prvi put da je Ukrajina u ratu sa Rusijom. Pre toga je bilo te\u0161ko govoriti o bilo kojoj stranici na\u0161e istorije, jer su u SSSR-u, na primer, ukrajinski partizani koji su se borili protiv Sovjetskog Saveza \u010detrdesetih i pedesetih godina pro\u0161log veka prikazani kao nacisti. A sada, \u010dak i na istoku Ukrajine, mo\u017eemo o tome da razgovaramo sa decom, a oni ve\u0107 imaju druga\u010diju viziju: oni to do\u017eivljavaju zapravo kao rat za oslobo\u0111enje, a ne za stvaranje „nacije samo po imenu“, kako je predstavila stara sovjetska propaganda. Zahvaljuju\u0107i dekomunikizaciji i promi\u0161ljanju Ukrajine kao zemlje bez takvih stereotipa i propagande, mnogo je lak\u0161e govoriti o kontradiktornim stvarima iz ranije istorije.<\/p>\n

U smislu kako se na\u0161a vizija podu\u010davanja temi rata promenila, sada imamo mnogo vi\u0161e li\u010dnih dokumenata i izve\u0161taja koje nismo imali 2014. godine zbog razlike u razmerama. Ali pristup je isti, razumevanje problema rata tako\u0111e. Na primer, potreba da se po\u0161tuje li\u010dnost ljudi koji pri\u010daju svoje pri\u010de, potreba da se sakriju odre\u0111ene informacije kako ne bi bilo tako stra\u0161no. Sve smo pro\u0161li jo\u0161 2014.<\/p>\n

Ali u svim drugim aspektima, bez obzira kako gledate na to, gubimo mnogo. Mnogo veoma talentovanih, veoma bistarih ljudi \u2013 posebno nastavnika \u2013 emigriralo je, i mislim da ne planiraju da se vrate u skorije vreme. Mnoga deca na okupiranim teritorijama nemaju pristup u\u010denju na daljinu, jer su u nekima \u010dak blokirana Vpn<\/em>. Kao civilno dru\u0161tvo, na\u0107i \u0107emo na\u010din da nastavimo da prenosimo znanje ovoj deci, ali je zaista veoma te\u0161ko zbog tehni\u010dkih re\u0161enja koja jo\u0161 nemamo, tako da moramo da ih smislimo kako bismo mogli da nastavimo \u0161kolovanje. \u010cak i u na\u0161oj organizaciji, od 41 nastavnika, ostalo je 25 ili 26. Gubimo mnogo talentovanih umova.<\/p>\n

“ Ne znamo koliko \u0107e rat trajati. Kako vidite svoje mesto i budu\u0107nost: da li \u0107ete nastaviti da dokumentujete i prikupljate dokaze, vra\u0107ate se obuci i obrazovanju ili balansirate obe aktivnosti?<\/strong><\/p>\n

– U ovom trenutku, vratio sam se obrazovanju. Prelazimo sa ove nesvakida\u0161nje reakcije na rat na stabilniji pristup i ve\u0107 radimo na nastavku na\u0161ih obrazovnih projekata, na tehni\u010dkim re\u0161enjima tako da ljudi iz Severodoneca ili Kersona i, naravno, Sevastopolja, Simferopolja i celog Krima imaju pristup tom obrazovanju, bez obzira na sve.<\/p>\n

Ne znamo koja re\u0161enja \u0107e funkcionisati, jer ose\u0107amo da smo i u oblasti obrazovanja jo\u0161 uvek u ratu sa ruskom propagandom. Moramo biti oprezni i pored objava o nekim obrazovnim prilikama, jer su ruski botovi veoma aktivni. Ali za nas je ovo besplatno ogla\u0161avanje, iako stalno rade na diskreditovanju svih napora ukrajinskog civilnog dru\u0161tva. Zato se vra\u0107amo na prethodni re\u017eim koji smo imali od 2014.<\/p>\n

– Pomenuli ste mogu\u0107nosti koje istorijsko obrazovanje otvara, radi se o odre\u0111enoj reformi ili redefinisanju razmi\u0161ljanja o pro\u0161losti kroz sada\u0161njost. Da li je to stvarno slu\u0438aj? Ima li pozitivnih?<\/strong><\/p>\n

“ Te\u0161ko je, ali da. Ako, na primer, uporedimo Ukrajinu sa Rusijom u trenutnoj situaciji, onda smo u mnogo goroj poziciji od njih, jer na na\u0161oj teritoriji vodi rat, a imamo ogromna razaranja i gubitke. Ali ako pogledamo dugoro\u010dno, razumem da \u0107e Ukrajina biti zemlja mogu\u0107nosti, tako\u0111e znam da \u0107e se rat zavr\u0161iti i da \u0107emo imati priliku da povratimo ono \u0161to smo izgubili.<\/p>\n

Pomisao na obnavljanje onoga u \u010demu sam strastvena, mesta koja su mi veoma draga, podsti\u010de me da idem dalje i gledam u budu\u0107nost. U ovom trenutku, ne mogu da ka\u045bem da ima pozitivnih. Ne mogu da se setim ni\u0438ega dobrog \u0459to bi moglo da proi\u0440e iz ovog rata, ali izgledi izgledaju prili\u0438no optimisti\u0438no.<\/p>\n

\u2013 Imate li neku poruku za \u010ditaoce u Poljskoj?<\/strong><\/p>\n

– Da, imam poruku: ovaj rat mo\u017ee biti prilika za sve nas da ponovo razmislimo i preispitamo \u0161ta podrazumevamo pod vredno\u0161\u0107u ljudskog \u017eivota. Na\u017ealost, u mnogim evropskim zemljama \u2013 uklju\u010duju\u0107i Ukrajinu \u2013 izbeglice se smatraju nekom vrstom \u0161teto\u010dina, ljudi koji dolaze ovde da iskoriste dru\u0161tvene sisteme. Nadam se da \u0107e ovaj rat promeniti to uverenje. Svaka osoba je vredna. I to ne samo kao ljudsko bi\u0107e, ve\u0107 i kao osoba koja vam mo\u017ee pokazati novu perspektivu ko mo\u017ee da plati porez u va\u0161oj zemlji, ko mo\u017ee da vam postane dobar prijatelj ili \u010dija deca mogu da budu dobri prijatelji za va\u0161e dete. Ako izbeglice ne smatramo vredno\u0161\u0107u, gubimo prilike, gubimo njihove talente i pri\u010de, i jo\u0161 mnogo toga.<\/p>\n

Za nezavisnost Ukrajine u Ukrajini se bore imigranti iz Sirije, Libije i Maroka. Zemlja koja ih nije prihvatila ra\u0161irenih ruku je sada bojno polje koje \u017eele da odbrane. Zaista mislim da to mo\u017ee da promeni na\u0161u perspektivu: koja bi bila poenta na\u0161eg rada da ne poma\u017eemo svima kojima je to potrebno i zaSlu\u045bi? Nadam se da \u0107e iz ove nove perspektive, kada Ukrajinci budu izbeglice u Evropi, kada ljudi sa belom ko\u017eom do\u0111u u zemlju, a ni\u0161ta \u010dudno ili stra\u0161no se ne desi, ljudi shvatiti da se mo\u017eda ne radi o boji ko\u017ee, ve\u0107 o na\u0161em odnosu prema posetiocima.<\/p>\n

Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\n

Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n

Prethodni \u010dlanakProjekcioni projekat: Ukrajina – EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku<\/em><\/p>\n

Originalni naslov \u010dlanka: Ukraicy zbieraj\u0105 dowody zbrodni<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

„Zlo\u010din koji je po\u010dinila ruska vojska u Bu\u010di bio je prvi i najglasniji, ali ne i najstra\u0161niji, koji se dogodio od eskalacije sukoba u Ukrajini“, rekao je za Nowa Europa Wschodnia Revaz Tateishvili, nastavnik i aktivista tre\u0107eg sektora koji dokumentuje ruske ratne zlo\u010dine posle 24. februara 2022. godine. \u2013 Do 24. februara 2022. bili ste […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":6878,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1231,327,20,8,7,35,5],"class_list":["post-6877","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-javne-organizacije","tag-obrazovanje","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-ukrajinsko-ruski-odnosi","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6877","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6877"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6877\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6878"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6877"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6877"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6877"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}