Tokom sve\u010danog govora u Kremlju, Vladimir Putin je obavestio nekoliko stotina gostiju o odluci o aneksiji \u010detiri regiona i zatra\u017eio da se minutom \u0107utanja oda po\u010dast se\u0107anju na poginule u „vojnoj specijalnoj operaciji“ i u borbi protiv „nacisti\u010dkog udara“ u Ukrajini 2014. godine. On je istakao da \u0107e stanovnici aneksiranih regiona zauvek ostati dr\u017eavljani Ruske Federacije. On je istovremeno izrazio \u017eelju da po\u010dne miroljubive pregovore, ali budu\u0107nost okupiranih oblasti ne podle\u017ee diskusiji.<\/p>\n
Ve\u0107i deo Putinovog govora bila je antizapadna tirada. Putin je optu\u017eio Zapad, uklju\u010duju\u0107i Sjedinjene Dr\u017eave, za plja\u010dkanje i ugnjetavanje sveta. Koristio je demogi\u010dne argumente koji, po njegovom mi\u0161ljenju, opravdavaju dalje postupke Moskve. On je rekao da su Amerikanci prvi upotrebili nuklearno oru\u017eje u Japanu i izvr\u0161ili nepotrebna bombardovanja Nema\u010dke tokom Drugog svetskog rata. Rezultat je bila „varvarska hegemonija“, koja mora da se stavi na kraj.<\/p>\n
Antiimperijalna aneksija<\/strong><\/p>\n Postupci Rusije su opaka karikatura vladavine prava. Rusi su okupirali ukrajinske teritorije, vode\u0107i carski rat u stilu koji je \u010dove\u010danstvo trebalo davno da zaboravi, ponavljaju\u0107i „nikad vi\u0161e“. Osvaja\u010di ubijaju, mu\u010de, teraju ih iz svojih domova, kradu i uni\u0161tavaju sve \u0161to padne u njihove ruke. Pseudo-referendumi odr\u017eani na okupiranim teritorijama predstavljali su degeneraciju demokratskog procesa. Od samog po\u010detka zami\u0161ljeni su kao performans koji je trebalo da stvori iluziju legalizma.<\/p>\n Oni su organizovani glasanjem, tokom kojeg su \u010dlanovi izborne komisije, u pratnji naoru\u017eanih vojnika, kucali od vrata do vrata. Zvani\u010dno, oni su samo vodili kampanju za „referendum“, a zapravo su gurali glasa\u010dke listi\u0107e da glasaju. Takvo „ku\u0107no glasanje“ trajalo je \u010detiri od pet dana „referenduma“ i bilo je primorano zbog nedostatka tehni\u010dkih mogu\u0107nosti okupatorskih vlasti da ga odr\u017ee onlajn, \u0161to je za Kremlj najjednostavniji vid sumiranja izbornih rezultata. Problem je bio u tome \u0161to nije vi\u0161e od 20 odsto stanovnika zaista moglo da glasa, a potrebna je „masovna podr\u0161ka“.<\/p>\n \u010cinjenica da \u0107e rezultati biti sli\u010dni „\u010de\u010denskim standardima“, to jest blizu 100 odsto podr\u0161ke, bila je unapred poznata. Posle njihove objave, Kremlj je morao da izvede nekoliko fiktivnih formalnosti. Toliko se \u017eurilo da je i pre nego \u0161to su marionetski regionalni lideri uspeli da osude suverenitet Ukrajine na okupiranim teritorijama, Putin potpisao akte kojima se priznaje nezavisnost Zaporo\u017eja i Kersona.<\/p>\n \u0160ta Putin svira<\/strong><\/p>\n Aneksija okupiranih teritorija daje Putinu \u0161ansu da ponovi „Krim efekat“ iz 2014. godine. On o\u010dajni\u010dki treba da smiri raspolo\u017eenje javnosti, posebno jer je zbog poraza na frontu njegova podr\u0161ka pala sa vi\u0161e od 80 na 77 odsto. Ruska vojska trpi sve vi\u0161e poraza od bolje obu\u010denih, opremljenih i samouverenih Ukrajinaca. Posle izgubljene bitke za Kijev, a kasnije i posle poraza u regionu Karkiva, Ukrajincima se nanose osetljiviji udarci, a razmere uspeha koje se naziru u okolini U\u0161\u0107a jo\u0161 uvek je te\u0161ko proceniti. Verovatno je nekoliko hiljada Rusa bilo opkoljeno tamo.<\/p>\n Zbog toga je Putin doneo veoma nepopularnu odluku i 21. septembra najavio „delimi\u010dnu“ mobilizaciju. Tako je prekr\u0161io dru\u0161tveni ugovor: rat za Ruse je trebalo da bude apstrakcija, morao je da se gleda sa TV ekrana, a ne da ide na front kao topovsko meso.<\/p>\n Putin danas mora uspe\u0161no da smiri paniku izazvanu mobilizacijom. Apsorpcija vi\u0161e od 110 hiljada rubalja. Km2<\/sup> \u2013 to je ve\u0107a teritorijalna dobit od aneksije Krima od pre osam godina i pribavljanja 5-6 miliona novih gra\u0111ana. Zahvaljuju\u0107i tome, Putin, kao \u0161to je i obe\u0107ao, ostaje „kolekcionar ruskih zemlju“, obnavlja veliku Rusiju i poku\u0161ava da doka\u017ee da \u010dak i ako ne mo\u017ee da se saose\u0107a sa njom, onda je se treba pla\u0161iti.<\/p>\n Beneficije, me\u0111utim, mogu da budu ilusne za njega koliko i pseudo-referendum. Oni ne\u0107e utopiti kritike izazvane uzastopnim porazima na frontovima i katastrofalnom mobilizacijom, a kamoli ekonomskom krizom koja vra\u0107a Rusiju jednu ili dve generacije unazad.<\/p>\n Rusi gube bitke, ali jo\u0161 nisu rat<\/strong><\/p>\n Videv\u0161i nespretnost svoje vojske i u\u017easno stanje u vojsci, Putin je krenuo svespremno, poku\u0161avaju\u0107i da postigne „ledeni efekat“, to jest da sada zaustavi neprijateljstva, \u0161to bi mu dalo vremena da li\u0161i Ukrajinu zapadne podr\u0161ke i kona\u010dno, dodu\u0161e odlo\u017eeno, uni\u0161ti svog poni\u017eenog kom\u0161iju. Iako ne postoji na\u010din da se Ukrajinci zastra\u0161e i nateraju da se podvrgnu, Kremlj mo\u017ee da ra\u010duna na saveznike Ukrajine da strahuju od posledica daljeg rata koji vi\u0161e ne\u0107e biti uklju\u010den u njihove prora\u010dune. Drugim re\u010dima, Kremlj o\u010dekuje da \u0107e Evropljani i Amerikanci vo\u0111eni pohlepom i kratkovido\u0161\u0107u \u017ertvovati Ukrajince za mir i budu\u0107i profit. \u0160tavi\u0161e, naredna jesen, sa ki\u0161ama i blatom, u kojoj su ruski tenkovi zaglibljeni u prole\u0107e 2022.zaustavlja ofanzivu ukrajinskih trupa.<\/p>\n Jedna od posledica mobilizacije bilo je zastra\u0161ivanje Zapada, stvaraju\u0107i utisak da su \u0161ale zavr\u0161ene i da velika Rusija tek sada ulazi u rat. Perspektiva milion dobro opremljenih, odlu\u010dnih vojnika koji idu na zapad prise\u0107a se ofanzive Crvene armije tokom Drugog svetskog rata. U degenerativnim ruskim strukturama, me\u0111utim, nema dileme da \u0107e do\u0107i do takvog efekta, jer ne\u0107e biti regruta, oprema koja im je na raspolaganju \u010desto nije pogodna, a tu nema dileme i o dobroj obuci i visokom moralu.<\/p>\n Masa vojnika koji zauzimaju rovove i opremljeni \u010dak i zar\u0111alim juri\u0161nim pu\u0161kama Kala\u0161njikov posta\u0107e problem za Ukrajince koji \u0107e morati da prevazi\u0111u nove granice, da se bave masom zatvorenika ili sahranama onih koji su verovali u re\u010di primata pravoslavne crkve Kiril, da smrt u ovom ratu zna\u010di remisiju grehova i otvara put raju. Muskoviti su odbili re\u010di pro-kremljski sve\u0161tenik, \u0161ale\u0107i se da je, kada su \u010duli za pribli\u017eavanje Rusa, Rai podneo zahtev za ulazak u NATO.<\/p>\n Pretnje upotrebom takti\u010dkog nuklearnog oru\u017eja u Ukrajini tako\u0111e su usmerene na Zapad. Dok se sami Ukrajinci, posle iskustva Buke, Izjuma i Marijupolja, vi\u0161e ni\u010dega ne pla\u0161e, jer postupci Rusa \u2013 uslovno ili ne \u2013 i dalje zna\u010de njihovo fizi\u010dko i kulturno uni\u0161tenje. Kremlj mo\u017ee da ra\u010duna na mogu\u0107nost ograni\u010denog, a potom i eskalacije nuklearnog sukoba kako bi paralizovao Kijevove saveznike.<\/p>\n Poku\u0161aj da se postigne sli\u010dan efekat, iako zasnovan na strahu od gubitka profita, a ne \u017eivota, mogao je da stoji iza napada na oba gasovoda Nord Strim, iako je tokom govora u Kremlju Putin optu\u017eio anglosaksonce za sabota\u017eu. Sa stanovi\u0161ta Rusije, njihovo uni\u0161tenje nije dovelo do zna\u010dajnih tro\u0161kova, s obzirom da nisu ispumpali gas zbog sankcija i ekonomskog rata sa Zapadom. Napad je tako\u0111e bio poruka odlu\u010dnosti i sposobnosti napada na zapadnu kriti\u010dnu infrastrukturu, odnosno druge gasovode ili kablove odgovorne za rad interneta. Kremlj poku\u0161ava da inspiri\u0161e Zapad idejom da su njegovi prethodni gubici od rata jo\u0161 uvek sitnica, u pore\u0111enju sa onim \u0161to mo\u017ee da se desi.<\/p>\n Putin tako\u0111e mo\u017ee da ra\u010duna na pojavu vladavine prava za lidere Kine, Indije i Ju\u017ene Amerike, koji se pretvaraju da veruju u demokratski izbor naroda ju\u017ene i isto\u010dne Ukrajine da aneksiju svoje zemlje aneksiju svoje zemlje Rusiji. Zbog toga \u0107e se tr\u017ei\u0161ta za robu pro\u0161iriti i pritisak na Moskvu \u0107e oslabiti.<\/p>\n Ne mo\u017ee\u0161 podle\u0107i uceni<\/strong><\/p>\n Nesumnjivo, bez podr\u0161ke Zapada, Ukrajina ne mo\u017ee da pobedi Rusiju. Kijev uspe\u0161no nadokna\u0111uje nedostatke u broju vojnika ili topovskih buradi po nivou obuke, opreme i naprednih tehnologija. \u010cak ni ruska kupovina cirkuli\u0161u\u0107e municije i bespilotnih letelica u Iranu, koja nanosi nepotrebne gubitke Ukrajincima, ne\u0107e prevrnuti razmere pobede u korist Moskve. Zato je, sa stanovi\u0161ta Kremlja, toliko va\u017eno zastra\u0161iti Evropljane i Amerikance, naterati ih ne samo da prestanu da naoru\u017eavaju Ukrajinu, ve\u0107 i da ubede predsednika Zelenskog da zaustavi neprijateljstva \u0161to je pre mogu\u0107e.<\/p>\n O\u010duvanje teritorijalne dobiti Rusije i zamrzavanje sukoba zna\u010di\u0107e pobedu Moskve u ratu, uprkos tome \u0161to je zgazila vojne poraze. Prvo, optere\u0107ena Ukrajina sa veoma ograni\u010denim pristupom moru ne\u0107e mo\u0107i ekonomski da funkcioni\u0161e, a investitorima se ne\u0107e \u017euriti da obnove skra\u0107enu nestabilnu zemlju.<\/p>\n U ovoj situaciji, sami Ukrajinci \u0107e po\u010deti da pitaju svoje lidere za \u0161ta su se borili i za \u0161ta su umrli, jer, uprkos pobedama na bojnom polju i ogromnim \u017ertvama, nisu za\u0161titili zemlju. Rusi bi odmah iskoristili politi\u010dke preokrete, podstakli sukobe i pove\u0107ali svoj uticaj u Kijevu. \u0160tavi\u0161e, zamrznuti konflikt zna\u010dio bi da bi u svakom trenutku, posle oporavljanja, Rusija mogla ponovo da napadne, ali ovog puta Ukrajina bi bila bespomo\u0107na, bez podr\u0161ke NATO ili saveznika evrounije.<\/p>\n Takav scenario bi se \u010dinio verovatnim da poslednjih nekoliko meseci nije pokazao koliko su Putin i Rusi pogre\u0161ni ne samo u proceni odlu\u010dnosti Ukrajinaca, ve\u0107 i u motivaciji Zapada. Osuda slabosti i pohlepe Amerikanaca, Britanaca i Nemaca naterala je Ruse da zaborave koliko Zapad mo\u017ee da bude mo\u0107an i dosledan.<\/p>\n Nema naznaka da \u0107e podr\u0161ka Ukrajini sa obe strane Atlantika oslabiti. \u0160tavi\u0161e, ve\u0107 se \u010duju glasovi da je jedini razuman odgovor na Putinovu ucenu da pove\u0107a pomo\u0107 Ukrajini i kazni Rusiju ako ode da koristi nuklearno oru\u017eje.<\/p>\n Ako Zapad zaista opstane i sa nizom koji podse\u0107a na Drugi svetski rat, dozvoli Ukrajini pobedu, trenutne akcije Kremlja okrenu\u0107e se protiv Rusije. Vra\u0107anjem okupiranih i nezakonito aneksiranih teritorija, zajedno sa Krimom, Ukrajina \u0107e naru\u0161iti „teritorijalni integritet Rusije“, ali ne onu koja sledi od odredbi me\u0111unarodnog prava, ve\u0107 onu koju su do\u017eiveli sami Rusi. Izgubio sam rat, \u017eive\u0107i u regionuni sa poljuljanom ekonomijom, niti ose\u0107anjem posledica smrti mnogih mladih ljudi i patologijama izazvanim povratkom slomljenog vojnog doma, gra\u0111ani daleke Rusije mo\u017eda po\u010dinju da sumnjaju u svoje veze sa Moskvom. Pitajte zbog \u010dega su umrli i da li bi bili spremni da rizikuju ponavljanje u budu\u0107nosti. Ako se to dogodi, Ruska Federacija bi mogla da deli sudbinu Sovjetskog Saveza i kolaps, \u0161to bi dovelo do novih sporova i ratova oko budu\u0107ih granica.<\/p>\n Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjekcioni projekat: Ukrajina – EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku<\/em><\/p>\n