{"id":672,"date":"2022-08-17T09:45:03","date_gmt":"2022-08-17T07:45:03","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2022-08-mislila-sam-da-cu-se-probuditi-i-da-nece-biti-nicega-sto-bi-nahranilo-bebu-darijina-prica-o-evakuaciji-iz-regiona-karkiv\/"},"modified":"2022-08-17T09:45:03","modified_gmt":"2022-08-17T07:45:03","slug":"mislila-sam-da-cu-se-probuditi-i-da-nece-biti-nicega-sto-bi-nahranilo-bebu-darijina-prica-o-evakuaciji-iz-regiona-karkiv","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2022-08-mislila-sam-da-cu-se-probuditi-i-da-nece-biti-nicega-sto-bi-nahranilo-bebu-darijina-prica-o-evakuaciji-iz-regiona-karkiv\/","title":{"rendered":"„Mislila sam da \u0107u se probuditi \u2013 i da ne\u0107e biti ni\u010dega \u0161to bi nahranilo bebu.“ Darijina pri\u010da o evakuaciji iz regiona Karkiv"},"content":{"rendered":"

Mlada majka Darija je iz regiona Karkiva. Kada je po\u010deo rat punih razmera, njena novoro\u0111ena \u0107erka imala je samo dve nedelje. U po\u010detku porodica nije planirala da ode: nadali su se da \u0107e se sve zavr\u0161iti, ali kasnije nije bilo izbora \u2013 odlu\u010dili su da se spasu.<\/p>\n

Darija ima 23 godine. Pre porodiljskog odsustva, devoj\u010dica je radila kao poslasti\u010dar. Ona i njen suprug su kupili ku\u0107u u Zolo\u010divu, napravili popravke, a onda se pojavila beba. Ipak, rat je sve promenio. Darija je ispri\u010dala pri\u010du o spasenju Kanalu 24 u sklopu projekta „Svoi“<\/a>. uz dozvolu urednika, ponovo \u0161tampamo ovu pri\u010du.<\/p>\n

***<\/strong><\/p>\n

Uprkos \u010dinjenici da se ranije razgovaralo o pretnji regionu Karkiva, nije bilo razmi\u0161ljanja o odlasku. Darija priznaje da niko nije mogao ni da pomisli da bi moglo da do\u0111e do rata u XXI veku, tako\u0111e tako okrutnog.<\/p>\n


\n

„Panika, \u0161ok i strah“: \u0160to se ti\u010de sedam<\/strong>‘Da je rat po\u010deo<\/strong><\/span><\/p>\n

U no\u0107i 23-24. Kako je sve po\u0438elo za tebe?<\/strong><\/p>\n

U 5:00 sam se probudila da nahranim bebu. Trebalo je da je registrujemo, da napravimo kr\u0161tenicu. Bio je poziv od tate. Ka\u017ee da danas nigde ne ide\u0161. Tada nisam znao, nisam pro\u010ditao vesti. U po\u010detku nisam verovala.<\/p>\n

Kada su bili prvi dolasci, mislili smo da \u0436e pogoditi samo vojne objekte. Rekli su da ne\u0436e biti za civile.<\/p>\n

Darija se prise\u0107a svojih prvih emocija: panike, \u0161oka i straha. Priznaje da je mnogo plakala. Pre svega, bila je zabrinuta za svoje dete. \u010covek je otr\u010dao u supermarket da kupi namirnice. Niko nije znao \u0161ta \u0107e se slede\u0107e desiti.<\/em><\/p>\n

Jeste li \u0438uli eksplozije?<\/strong><\/p>\n

Eksplozije su se \u010dule u Zolo\u010divu oko 9.00 ujutru. Moj mu\u017e je oti\u0161ao u supermarket. Usledile su tri glasne eksplozije. Pozvala sam ga, vi\u010du\u0107i: „Be\u017ei ku\u0107i, pla\u0161im se.“ I sve je bacio \u2013 pobegao je. Imao sam paniku i mnogo straha. \u0418ak i tada, shvatio sam da je po\u0438elo, da se sve stvarno doga\u0440a.<\/p>\n

„Proizvodi su istr\u010dali, humanitarac satima stajao na hladno\u0107i“: Prvi dani rata<\/strong><\/span><\/p>\n

Koji su bili prvi dani rata? Zar nisi odmah iza\u0459ao?<\/strong><\/p>\n

U prodavnicama nije bilo \u017eitarica ni mleka \u2013 ni\u0161ta. Prvih dana rata, ljudi su ve\u0436 sve kupili, i nisu doneli ni\u0459ta drugo. Dve nedelje smo tako sedeli. Oti\u0161li smo po humanitarnu pomo\u0107, ali smo morali da \u010dekamo 2-3 sata, da stanemo u red na hladno\u0107i da damo malo litara bra\u0161na ili \u0161e\u0107era. Bilo je veoma te\u0161ko. Izgubila sam mleko. Bila sam veoma zabrinuta jer nije bilo ni formule za bebe. Nije bilo gde da je odvedem.<\/p>\n

Devoj\u010dica ka\u017ee da im je prvog dana invazije do\u0161la porodica iz Karkiva \u2013 Darijina majka, brat i o\u010duh. U po\u010detku smo se pitali gde \u0107e biti bezbednije. Odlu\u0438ili smo da \u0436e verovatno biti mirnije u Zolo\u0438ivu.<\/em><\/p>\n

Kada su oti\u0161li kod mene, moja majka je stajala u redu sat i po vremena da kupi bebi me\u0161avinu. Nisu znali \u0161ta \u0107e se slede\u0107e desiti. Tokom prve nedelje rata vi\u0161e nisam jeo mleko, a onda je me\u0161avina bila gotova.<\/p>\n


\n

„Pla\u0161ila sam se da \u0107u se sutra probuditi, i da ne\u0107u imati \u0161ta da hranim dete“<\/strong><\/span><\/p>\n

\u0160ta si radio kada je ponestalo me\u0161avine?<\/strong><\/p>\n

Mnogo sam plakala i brinula. Pla\u0161ila sam se da \u0107u se sutra probuditi, i da ne\u0107u imati \u0161ta da hranim dete. Onda nam je re\u010deno da mo\u017eete razbla\u017eiti kravlje mleko vodom, dodati \u0161e\u0107er. Imala sam takvu paniku \u2013 ne zbog sebe, ve\u0107 zbog svog deteta.<\/p>\n

Pored toga, Poklon<\/em>Sje\u0107a\u0161 se<\/em>Bio je u\u045basan pevu\u0459enje aviona. Bilo je toliko glasno da se cela ku\u0107a zatresla. U blizini Zolo\u010deva nalazi se selo Koza\u010da Lopan, koje je okupirano od prvih dana. Verovatno su odleteli odatle i krenuli prema Karkivu \u2013 tamo su bacili bombe.<\/em><\/p>\n

Odlu\u0438ili smo da odemo kada je ponestalo smese. Oti\u0161li smo 8. marta, a 9. marta smo stigli u Lviv. Onda je moje dete imalo ta\u010dno mesec dana.<\/p>\n

Kako ste uspeli da odete?<\/strong><\/p>\n

Imamo auto, ali tada nigde nije bilo benzina. Postoje tri benzinske pumpe u Zolo\u010divu: jedna je ve\u0107 bila razbijena, druga je odmah zatvorena, a tre\u0107a je radila. Pina kraju policijskog \u010dasa, bilo je neophodno braniti red od 6 ujutru. Red je oko 200 automobila. Svima je nedostajao benzin.<\/p>\n

U po\u010detku su punili vojnu opremu. Ispostavilo se da je benzin dobio tek tre\u0107eg dana. Odlazak se odigrao veoma brzo. Nisam uzeo ni\u0161ta za sebe, stvari, ode\u0107u. Ono u \u0438emu je bila, zato je i htela. Spakovala sam de\u010diji kofer i oti\u0161la. Sve je ostalo. Kada su napu\u0161tali Zolo\u010div, ve\u0107 su videli uni\u0161tene tenkove osvaja\u010da na putu.<\/p>\n

Porodica Dar<\/em>Ima jo\u0161 dva ku\u0107na ljubimca \u2013 po dva psa od po 35 kilograma. Zbog toga su mu\u017e, brat i o\u010duh i\u0161li kolima sa njima, a devoj\u010dica i njena majka su i\u0161le vozom za evakuaciju.<\/em><\/p>\n


\n

Na putu, voz se na\u0161ao na udaru<\/strong><\/span><\/p>\n

Kakav je bio put?<\/strong><\/p>\n

Dok smo se vozili vozom, bilo je toliko ljudi \u2013 prosto ne mogu da prenesem…. Vikali su ne\u0161to, popeli su se negde. Ljudi su tako\u0111e imali paniku jer su svi \u017eeleli da odu. Putovanje me\u0111ugradski vozom trajalo je 14 sati. Nije bilo gde da se ode do toaleta. Ljudi su le\u017eali na prolazu, deca su sedela. Mame i mala deca su spavali blizu toaleta.<\/p>\n

Na\u0161li smo se na udaru. Zaustavili smo se blizu regiona Kijeva. \u010culi su se pucnji. Stajali smo tu oko 20 minuta, a onda smo se pomerili \u2013 vozili smo veoma sporo.<\/p>\n

Darija nagla\u0161ava da nije znala \u0161ta da radi i gde da ide. Uspani\u010dila se dok je bila odgovorna za malo dete. Priznaje da joj je \u010dak te\u0161ko da opi\u0161e \u0161ta je tada ose\u0107ala.<\/em><\/p>\n

„Tata, ho\u0107emo li vi\u0161e da spavamo u podrumu?“: Pri\u010da o dvogodi\u0161njem de\u010daku iz voza<\/strong><\/span><\/p>\n

I kako je dete uop\u0161te pre\u0161lo takav put?<\/strong><\/p>\n

Hvala Bogu, dete je spavalo. Bilo je mnogo dece 2-3 godine. Ve\u0107 su razumeli da su napustili svoj dom, da odlaze…<\/p>\n

Se\u0107am se jednog trenutka. Bili su otac i de\u010dak, imao je dve godine. A on pita: „Tata, zar danas ne\u0436emo spavati u podrumu?“ Kada \u010dujete takve re\u010di od malog deteta, srce vam se stegne.<\/p>\n

Da li ste odmah znali gde idete, gde \u0107ete odsesti?<\/strong><\/p>\n

Ne, odlu\u0438ili smo da idemo u Lviv. Pro\u010ditao sam na internetu da volonteri tamo poma\u017eu, ali \u0161ta i kako \u2013 nisu znali, nisu oti\u0161li nikuda. Stigli smo, prvo su volonteri rekli da nema mesta za nas. Na stanici je tako\u0111e bilo mnogo ljudi, \u017eena sa decom koje su spavale na koferima, na ko\u010dijama.<\/p>\n

Onda nas je pozvala devojka volonterka u vezi sme\u0161taja, sredila nam je. \u017diveli smo u kompleksu sa druge tri porodice. Smestili smo se tamo, dali smo malu sobu.<\/p>\n


\n

Kako su ljudi do\u0459li tamo? Odvojeno su se vozili automobilom.<\/strong><\/p>\n

\u010covek, brat i o\u010duh su vozili auto tri dana. Rekli su da je i put bio te\u017eak. Svuda su bili znaci, „\u010cuvajte se, rudnici.“ Ne zna\u0161 ni da li \u0107e\u0161 i\u0107i tamo ili ne da do\u0111e\u0161 tamo danas… Tako\u0111e i sa psima.<\/p>\n

Preno\u0107ili su u Kropyvnytskyi. Tamo su ih ljudi hranili, davali im posteljinu, stavljali ih u krevet. Ovo su stranci, stranci. Samo su ih na\u0161li na internetu, zvali \u2013 i prihvatili su ih.<\/p>\n

Pobegli su iz rata u Lviv \u2013 a bilo je i eksplozija<\/strong><\/span><\/p>\n

Kada ste se smestili u Lviv, da li ste osetili olak\u0161anje?<\/strong><\/p>\n

Kada poklon<\/em>Do\u0459ao sam u Lviv, eksplozije su se oglasile u gradu. Ovo je prvi put od po\u010detka invazije.<\/em><\/p>\n

Kada smo se majka i ja probudili, eksplozija je grmela u Lvivu u 5 ujutru. Probudili smo se iz tog zvuka, tiho zgrabili dete, si\u0161li na prvi sprat. Seli su, priljubljeni i ne\u010dujno zure jedno u drugo. Nisu razumeli \u0161ta se de\u0161ava. Pobegli su iz rata, do\u0459li u Lviv, a bilo je i eksplozija.<\/p>\n

Onda je stigao vlasnik kompleksa, bio je u teritorijalnoj odbrani. Po\u010deo je da nas uverava da vi\u0161e ne\u0107e biti takvih eksplozija. Mo\u045bda je rekao da nam je postalo malo lak\u0459e, da se ne pla\u0459imo. Zato \u0161to smo moja majka i ja sedeli na tom kau\u010du i nismo znali \u0161ta da radimo, gde da tr\u010dimo ponovo.<\/p>\n

„Hranu su doneli stranci“: kao sedam<\/strong>Pomo\u0107 na zapadu<\/strong><\/span><\/p>\n

U kompleksu su nas dobro tretirali. Detetu je odmah doneta kupka kako bih mogla da je okupam, a nekoliko dana kasnije \u2013 cev. Pomogao. Bili smo u Lvivu Mesec. Na\u0161i momci su iznajmili stan, ali to je bilo veoma skupo. Dali smo oko 30 hiljada za stanovanje mesec dana.<\/p>\n

Nakon toga, Poklon<\/em>Moja porodica i ja smo se preselili u Ivano-Frankivsk region sa ro\u0440acima. Nisu komunicirali ranije, ali rat menja sve.<\/em><\/p>\n

Kada smo stigli u Kalu\u0459, stranci su nam donosili hranu. Za Uskrs su doneli uskr\u0161nje kola\u010de, \u017eitarice, puter. Imamo mali krevet, onda su nam ljudi dali krompir i zasadili sve to. Dete je tako\u0111e dovedeno. Na terenu su i mame, komuniciramo sa njima. Ali mnogo mi nedostaju moji porodi\u010dni prijatelji i Kharkiv region.<\/p>\n


\n

Uzgred, blizak prijatelj Dar<\/em>Sada je u privremeno okupiranom Vovchansku. Ona pri\u010da u\u017eas: osvaja\u010di sve izduavaju i kradu, mu\u010de neke ljude. Postoji mesto odakle Darijina prijateljica stalno \u010duje vriske: oni koji su ranije bili u ATO-u su odvedeni tamo.<\/em><\/p>\n

Kako se ose\u0107ate kada je \u010dujete, \u010ditate vesti, vidite fotografije razbijenog regiona Karkiva?<\/strong><\/p>\n

Ho\u0107u da vri\u0161tim i pla\u010dem. \u040belim da se zavr\u0459i. Nemogu\u0107e je gledati kako mala deca pate, stariji ljudi koji ne mogu biti odgovorni za sebe.<\/p>\n

Spisak planova posle osvajanja Poklona<\/em>‘Ti mali. Najva\u017enije je da stvarno \u017eelim da se vratim ku\u0107i. Devojka priznaje da se i sada takve misli pojavljuju. Uprkos tome, ona tako\u0111e naziva ivano-frankivsku oblast drugom ku\u0107om. Poklon<\/em>Zahvalan sam ljudima na pomo\u0436i i nezi. Me\u0111utim, dom je poseban. Tamo <\/em>\u2013 svoj, i te\u0161ko ga je zameniti.<\/em><\/p>\n

Originalne.<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mlada majka Darija je iz regiona Karkiva. Kada je po\u010deo rat punih razmera, njena novoro\u0111ena \u0107erka imala je samo dve nedelje. U po\u010detku porodica nije planirala da ode: nadali su se da \u0107e se sve zavr\u0161iti, ali kasnije nije bilo izbora \u2013 odlu\u010dili su da se spasu. Darija ima 23 godine. Pre porodiljskog odsustva, devoj\u010dica […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":678,"comment_status":"","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[97,20,96,81,7,30,12,5],"class_list":["post-672","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-izbeglice","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-region-karkiv","tag-ruska-agresija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-vesti-o-ivano-frankivsku","tag-vesti-o-ukrajini","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/672","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=672"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/672\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/678"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=672"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=672"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=672"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}