U petak, 30. septembra, u selu Prajlbi\u010di, okrug Javoriv, demontiran je sovjetski spomenik podignut na mestu uni\u0161tenog porodi\u010dnog imanja \u0160eptitski, gde su Rusi ubili deo ove porodice 1939. Spomenik je stajao decenijama, a lokalna zajednica se usudila da ga sru\u0161i tek kada je Rusija zapo\u010dela novi rat protiv Ukrajine.<\/p>\n
govori nam istoriju ovog mesta.<\/p>\n
„Nije bilo prekretnice“<\/strong><\/span><\/p>\n Niko ne zna o kakvom se spomeniku radi na trgu u blizini ku\u0107e kulture u selu Pralbihi. Ovo je skulptura Sovjetke, prema tipu domovine, koja je ve\u0107 ofarbana plavo-\u017eutim nijansama, a pored nje je i sto sa imenima vojnika „Velikog patriotskog rata“.<\/p>\n „Me\u0111u imenima me\u0161tana koji su se borili protiv nacizma, na simboli\u010dkim tablicama su i imena \u010cehista koji su mu\u010dili na\u0161 narod. Njihova deca i unuci su 24. februara do\u0161li da to ponovo urade \u2013 u Buhu, Izjumu, Marijupolju i Borodjanki. Dok se na\u0161a vojska bori protiv osvaja\u010da, moramo o\u010distiti pozadinu neprijatelja, koji le\u017ei u simbolici, i kroz njega – u percepciji na\u0161eg prostora, u na\u0161im se\u0107anjima na sela i gradove. Mislim da niko nema \u017eelju da nastavi da nosi cve\u0107e ruskim „aljo\u0161ama i vankasima“, sa kojima su sovjetski osvaja\u010di u na\u0161im gradovima i selima obele\u017eili svoj prostor“, objasnio je Nazar Medinski, predstavnik inicijative.Lokalna dekomunikalizacija<\/a>„, \u0161to je iniciralo ru\u0161enje spomenika.<\/p>\n <\/em><\/p>\n Spomenik u Pralbihiju nema za\u0161titni status, odnosno pitanje njegovog demonta\u017ee pripada ovla\u0161\u0107enjima lokalne samouprave. Za\u0161to je ovaj spomenik decenijama stajao na mestu brutalnog ubistva, od kojih je 31 ve\u0107 pod nezavisnom Ukrajinom, niko ne mo\u017ee da odgovori. Volodymyr Matseliukh, \u0161ef Novojavorivske AH, pravdaju\u0107i se, obja\u0161njava da je zajednica formirana nedavno: „Ja sam na \u010delu zajednice ve\u0107 drugu godinu. Na teritoriji ATC-a postoji nekoliko takvih spomenika. Posebno, u selu Dobrostanj, ve\u0107 smo zbacili sa puta do 9. Danas ovde, i u Berdihijevu, i dalje \u0107emo biti sru\u0161eni. O tome smo prethodno razgovarali sa zajednicom, konsultovali se sa sve\u0161tenicima.“<\/p>\n Druga stanovnica Prajlbihjeva, direktorka lokalnog vrti\u0107a Nade\u017eda Guevalo, ka\u017ee da pre ovog rata nije bilo takve prekretnice da se donese odluka o demonta\u017ei. \u010cak su poku\u0161ali da ga dekomuniki\u0161u tako \u0161to su ga oslikali plavom i \u017eutom bojom. Ali ne mo\u017eete pome\u0161ati komunisti\u010dki monumentalizam ni sa \u010dim.<\/p>\n Drugi predstavnik zajednice, lokalni penzioner koji je do\u0161ao da sru\u0161i spomenik, poku\u0161ao je da bude malo ogor\u010den, rekav\u0161i da sada ne\u0107emo ni znati imena ugravirana na sovjetskom stolu, ali njegovo nezadovoljstvo nije i\u0161lo dalje pod sinhronom radom bagera.<\/p>\n