{"id":6494,"date":"2022-09-28T14:15:04","date_gmt":"2022-09-28T12:15:04","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2022-09-civot-se-uklapa-u-obaga-prica-o-migrantu-nastiji-iz-regiona-donetsk-koji-se-vencao-u-karpatskoj-oblasti\/"},"modified":"2022-09-28T14:15:04","modified_gmt":"2022-09-28T12:15:04","slug":"civot-se-uklapa-u-obaga-prica-o-migrantu-nastiji-iz-regiona-donetsk-koji-se-vencao-u-karpatskoj-oblasti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2022-09-civot-se-uklapa-u-obaga-prica-o-migrantu-nastiji-iz-regiona-donetsk-koji-se-vencao-u-karpatskoj-oblasti\/","title":{"rendered":"\u040bivot se uklapa u Obaga. Pri\u010da o migrantu Nastiji iz regiona Donetsk, koji se ven\u010dao u karpatskoj oblasti"},"content":{"rendered":"

Nastja Shlyomey iz regiona Donetsk, iz naselja Velyka Novoselka u okrugu Volnovakha. Oduvek je sanjala da studira u Donjecku, ali je zbog zanimanja upisala medicinsku \u0161kolu u Zaporo\u017eju. Kada je Rusija pokrenula invaziju punih razmera, devoj\u010dica se preselila kod o\u010devog prijatelja u regionu Ivano-Frankivsk. I tamo je na\u0161la ne samo novi dom, ve\u0107 i novu porodicu, novu „svoju“: udala se.<\/p>\n

Povezao sam se sa Nastjom li\u010dnom pri\u010dom, i odlu\u010dio sam da je ispri\u010dam kao deo SVOYI projekta. Na\u010din na koji smo se upoznali je klasi\u010dna pri\u010da koja dokazuje da nesre\u0107e ponekad uop\u0161te nisu slu\u010dajne.<\/p>\n

Zamislite: mali grad Nadvirna u karpatskim krajima, gde svi znaju svakoga. Imam ven\u010danje. De\u0161ava se da se u dana\u0161nje vreme drugi par snima u kancelariji registratora. Priznanica nam je preme\u0161tena, jer su nam neke dame sve upropastile i snimile za neki drugi dan. Nervozna sam i ve\u0107 mi se mentalno ne svi\u0111a devojka koja mi je ukrala vreme. Pitam porodicu da li je neko uop\u0161te poznaje. Iznena\u0111uju\u0107e, niko. Zati\u0438em je na dru\u0459kim mre\u045bama, migranta. Tako se rodila ideja da saznamo ko je ona i kako se desilo da se udala u regionu Ivano-Frankivsk.<\/p>\n

Anastasijina pri\u010da je objavila Kanal 24. uz dozvolu kolega, ponovo \u0161tampamo tekst.<\/p>\n

***<\/p>\n

„ATO i JFO nisu uticali na nas. Me\u0111utim, to se sve promenilo 24.<\/strong><\/p>\n

Pri\u010daj nam o tome kako si \u017eiveo. Da li je bilo blizu fronta, ili je bilo neophodno da se pomerimo?<\/strong><\/p>\n

Ja sam li\u010dno iz regiona Donetsk, iz Velyka Novoselka, ovo je volnovakha distrikt. Ovo je naselje urbanog tipa, za oko 15 hiljada ljudi. Blizu smo Volnovakhe, blizu Marijupolja.<\/p>\n

Kada je ATO po\u010deo 2014, to se tada nije odrazilo na nas. Pored nas su bili gradovi koji su bombardovani, a mi nismo. Velyka Novoselka se nalazi bli\u017ee granici sa regionom Zaporizhia, tako da to nije uticalo na nas i tada se nismo nigde pomerali.<\/p>\n


\n

U principu, ovako smo \u017eiveli do 24. Celog \u017eivota sam mislio da \u0107u u\u010diti u Donjecku, jer ima pola sata do auta. Onda je po\u010deo ATO, i iz o\u010diglednih razloga nisam i\u0161ao u Donetsk, ve\u0107 sam u\u0161ao u Zaporizhiu. Od 2017. \u017eivim tamo: studirao sam i tamo radim. Radio sam na klinici kao asistent lekara.<\/p>\n

Jesi li bio u Donjecku mnogo puta?<\/strong><\/p>\n

Naravno, celo moje detinjstvo je pro\u0161lo tamo. Tamo imamo ro\u0111ake \u2013 sestru moje bake, bra\u0107u i sestre moje majke. Svakog meseca kad smo bili tamo, pe\u0161a\u010dili smo. Ovo su veoma lepe uspomene. Imam dosta fotografija odatle, ali sve su na mom kompjuteru kod ku\u0436e. I sada stalno granatiraju.<\/p>\n

Koliko je tvojih ro\u0111aka ostalo u Donjecku pod okupacijom?<\/strong><\/p>\n

Da, skoro svi, samo jedan ro\u0111ak je ostao za Uzhorod. Tamo svi imaju stanove, rade i nisu mogli da ga napuste.<\/p>\n

Na\u017ealost, neki na\u0161i ro\u0111aci su podr\u017eali Rusiju. Od tada nismo razgovarali sa njima jer smo oduvek bili Ukrajina. Prestali smo da ih kontaktiramo.<\/p>\n

Me\u0111utim, sestra njene bake ostala je tamo, i nije \u017eelela nigde da ide, jer ima veliki stan i rodbinu.<\/p>\n

Bio sam u 9 razredu u to vreme i se\u0107am se da smo imali mnogo imigranata. Bilo je ne\u0161to 10 novih, bilo je mnogo ljudi koji su do\u0161li kod nas. U 11. razredu bilo je onih koji nisu \u017eeleli da zavr\u0161e \u0161kolu u „DPR-u“, pa, jer gde \u0107e onda da idu? Samo u Rusiju. I nisu hteli da idu u Rusiju. I do\u0459li su kod nas.<\/p>\n

„\u010cak sam dobio vodu u pljosku od huka“: o prvim danima invazije<\/strong><\/p>\n

Kako je za vas po\u010deo dan 24. februara?<\/strong><\/p>\n

Bio sam u Zaporizhiji u to vreme. Jutro mi je 24. februar \u2013 Budim se jer sam imala smenu. Odem u na\u0161u radnu grupu, i tamo svi pi\u0161u: „Karkiv je bombardovan, boga mi, rat je po\u010deo.“ Mislim, „Pa, u smislu, rat je po\u0438eo? Neka vrsta vaspita, ja \u0107u da radim.“ Onda do\u0111em na posao, majka me pozove na Viber, pla\u010de, ka\u017ee: „Bo\u017ee, Nastja, rat je po\u010deo. A ti si jo\u0161 uvek tako daleko, sama si tamo.“<\/p>\n

Onda se setim hipe da treba da podigne\u0161 ke\u0161, kupi\u0161 hranu, i pomislim: „Bo\u017ee, imam podatke o pacijentima do ve\u010deri, mislim kako \u0107u da idem da kupim.“<\/p>\n

Od 15 pacijenata, troje je do\u0459lo, izgleda. Zavr\u0161ili smo ranije jer mnogi lekari nisu i\u0161li na posao. I oti\u0161la sam ku\u0107i sa neobja\u0161njivim ose\u0107ajem.<\/p>\n

Prvog dana jo\u0161 uvek nije bilo nervoze. Odlazim, i tako sam upla\u0161ena, sa suzama u o\u010dima. Po\u0438inje da dopire do mene da je rat po\u0438eo, a ja sam sama. Moja devojka je \u017eivela sa mnom, ali je oti\u0161la prvog dana dom kirovohradskom kraja.<\/p>\n

Rekli su da mogu da ugase svetla i vodu. Uzeo sam \u0161to vi\u0161e vode. \u0418ak i u pljosku od huka.<\/p>\n

Ova prva no\u0107 mi je bila veoma te\u0161ka jer sam se pla\u0161ila da se probudim iz eksplozija i da ne znam \u0161ta da radim. Pla\u0161ila sam se da zaspim. Dugo sam sedeo na internetu da ne bih zaspao.<\/p>\n

Odlo\u017eio sam taj trenutak da spakujem alarmantan kofer. To je tako stra\u0459no, mora da se zavr\u0459i. Drugog dana sam se probudio i odlu\u0438io da moram da ga pokupim tako da sva dokumenta budu tamo. Imam O torbu, stavila sam sve u njega i ceo \u017eivot mi je stajeo u ta\u0161nu: sva dokumenta, ure\u0111aji i tako dalje.<\/p>\n


\n

Nisam radila slede\u0107eg dana jer je klinika bila zatvorena. Napisala sam u radnom razgovoru da sam se jako pla\u0161ila da budem sama. Kolege su po\u0438ele da zovu same sebe i ja sam oti\u0459ao kod njih.<\/p>\n

Otpisao sam sa roditeljima: „Do\u0111ite kod nas u region Donetsk.“ Rekao sam da ne\u0436u i\u0436i jer ne znam gde je bolje. \u010cekao sam trenutak da se sna\u0111em gde \u0107e biti bezbednije. Od drugog dana rata spavala sam samo u kupatilu, gde su mi dali du\u0161ek i jastuk. Imali smo radio i vazdu\u0161ne alarme koji su se \u010desto nastavljali. Na\u0161 radio se nije isklju\u010dio, zaspao sam i probudio se uz ove zvuke.<\/p>\n


\n

„Idete sa majkom i idete u ivano-frankivsku regiju“: o evakuaciji iz Zaporo\u017eja<\/strong><\/p>\n

Pro\u0161la je nedelja rata, mo\u017eda jedna i po, otac me je pozvao i rekao: „Ti i moja majka idete i idete na zapad Ukrajine.“ A ja ka\u017eem, „U nekoj pameti? Ne idem ja nigde.“ Mama zove, pla\u010de, ka\u017ee da sam daleko, ne sa njima, oni su upla\u0161eni. Slede\u0107eg dana, otac mi je doveo majku u Zaporizhia.<\/p>\n

U to vreme jo\u0161 uvek su postojali besplatni vozovi za evakuaciju. Bio je u\u017easan red: ako ne u\u0111e\u0161 u ovaj voz, ne\u0107e\u0161 i\u0107i. Tada je jo\u0161 uvek bilo veoma hladno. Mama i ja stojimo, a tata je rekao „pa-pa“, i oti\u0459ao. Tata nije poku\u0459ao da ode, nije hteo. Po\u0161to imamo jo\u0161 dva babe i dede u regionu Donetsk, nismo mogli da ih ostavimo.<\/p>\n

Bilo je mnogo ljudi, \u010dini mi se, celog Zaporo\u017eja. Se\u0107am se da se voz zaustavio, a \u010dovek koji je stajao bli\u017ee peronu dr\u017eao je malo dete iznad sebe da bi mu bilo prvo dozvoljeno da u\u0111e u voz. Zato \u0161to su dali prioritet ljudima sa decom. Gledam na sve to i ovako: „Ovo je rat.“ (Nastja ovde ima suze u o\u010dima).<\/p>\n

Jedva smo u\u0459li u voz, vrata su se zatvorila iza nas. Umesto 54 mesta, u automobilu je bilo 300 mesta. Spavao sam na tre\u0107oj polici \u2013 gde su kese postavljene. Moja majka i ja smo bili u vestibulu i mislili smo da \u0436emo morati da spavamo tamo. Upoznao sam devojku iz Zaporo\u017eja, koja je tako\u0111e putovala sa svojom majkom. Tra\u017eili smo slobodna mesta jer smo mislili da neko definitivno le\u017ei sam na mestu. Na\u0161li smo mesta. Moja majka je spavala sa nekom \u045benom na polici, a ja sa tre\u0436om. Imao sam modrice na \u0438lancima od te te\u0459ke daske.<\/p>\n


\n

„Granata je odletela 50 metara od tate“<\/strong><\/p>\n

Tata je u me\u0111uvremenu oti\u0161ao ku\u0107i kod Velyke Novoselke. Pored nas \u017eivi tatina mama, moja baka. A u susednom selu Staromlynivka, koje je sada pod okupacijom, \u017eiveli su baba i deda \u2013 to su roditelji moje majke. Nismo imali kontakt sa njima oko 5 dana. Ve\u0436 su bili pod okupacijom. Sedeli su u podrumu 5 dana. Bilo je hrane, jer ih imam, hvala Bogu, \u0161tedljive. Posle 5 dana, u\u0161li su u kontakt, a tata ih je odveo u na\u0161u ku\u0107u. U to vreme nismo pucali, a baba i deda su ve\u0107 bili upucani.<\/p>\n

Ne propustite „Bezbedan sam, a rodbina se tresla u podrumu“: Ivan iz Borodjanke o ratu i sopstvenom biznisu u Lvivu<\/p>\n

Onda su svi \u017eiveli u na\u0161oj ku\u0107i, postavili podrum. Ali su po\u0438eli da pucaju i na nas. Rekao sam im da napuste Velyku Novoselku zbog mog stana u Zaporizhia. Nisu hteli. Do poslednjeg. „Pa, kuda idemo, ovde su nam ceo \u017eivoti, ne\u0107emo i\u0107i.“ Ali na kraju su oti\u0161li posle jedne situacije.<\/p>\n

Tata je iza\u0161ao napolje da nahrani pse. Samo 50 metara od tate, granata je uletela u ambar. To je samo rulet, i ako, ne daj Bo\u017ee… Tata je bio veoma upla\u0161en. I oti\u0459li su.<\/p>\n

Moja majka i ja smo dugo bili zajedno u karpatskim krajevima, a onda moja majka nije mogla bez mog oca i rekla je da ide u Zaporo\u017eje. Sada su u Zaporo\u045biju. Mama, tata, dva babe i dede. Pet u jednoj sobi.<\/p>\n


\n

„Udala se za sina o\u010devog prijatelja“<\/strong><\/p>\n

Kakav je to voz bio? Da li ste znali gde da idete i da li ste uop\u0161te imali kome da idete?<\/strong><\/p>\n

Da, znali smo. Prijatelj mog oca \u017eivi u Ivano-Frankivsk regionu i moj otac nas je namerno poslao ovde. Voz je bio za Lviv, pa smo morali da stignemo do Frankivska, a od njega i dalje ide u region, do sela Pniv (ovo je prvo selo u blizini grada Nadvirna \u2013 Kanal 24). Stigli smo do Frankivska do blablakara. Veoma dobar \u010dovek nas je odveo u Frankivsk, i tamo su nas ve\u0107 upoznali i doveli u region.<\/p>\n

Zahvaljuju\u0436i Bogu, bili smo primljeni, oni su nam pomogli. Ovaj tata je prijatelj, poznaju se veoma dugo, 10 \u2013 12 godina. Upoznali smo se kada smo i\u0161li na naprednu obuku. Prihvatili su nas. Sve je veoma dobro.<\/p>\n

„Ostala sam ovde u ovoj porodici jer sam se udala za sina tatinog prijatelja, sa kojim smo do\u0161li da sednemo u rat. Poznavali smo se mesec i po dana, on je dao ponudu i ja sam se udala“, ka\u017ee Nastja uz osmeh.<\/p>\n

I ranije ti uop\u0161te nisi bio poznat?<\/strong><\/p>\n

Ne, uop\u0161te. Zvali su nas u posetu, ali mojim roditeljima je te\u0161ko da se popnu i te\u0161ko ih je izvu\u0107i negde. I nikada nismo oti\u0459li, uprkos \u0438injenici da se poznaju toliko dugo.<\/p>\n

Do\u0459ao sam da presedim rat i o\u045benio sam se, ja sam sa Istoka, on je sa Zapada.<\/p>\n


\n

Sada ne planirate da se preselite ni u Zaporizhia ni na Istok?<\/strong><\/p>\n

Ne, naravno, ne\u0107u nigde i\u0107i, iako studiram u poslednjoj godini medicinskog fakulteta u Zaporo\u017eju, studiram onlajn. Zbog toga \u0107u morati da idem u Zaporizhiju, ali malo kasnije \u2013 na ispite.<\/p>\n

Sta\u017eiranje ne\u0107e biti u Zaporizhiji, jer \u0107u biti ovde sa svojim mu\u017eem. Da li je to za posetu.<\/p>\n

Prelazak na ukrajinski jezik i adaptacija u karpatski regionu<\/strong><\/p>\n

Recite nam ne\u0161to o adaptaciji, da li ste ikada bili u zapadnoj Ukrajini? Da li ste imali problema sa razumevanjem dijalekta?<\/strong><\/p>\n

Pro\u0161le jeseni sam bio u Lvivu, moj prijatelj i ja smo mnogo putovali. Ovo mi je bio prvi put kada sam do\u0459ao na zapad Ukrajine.<\/p>\n

Nikad nisam video ljude kr\u0161tene kada vide crkvu, mi to nemamo tamo. Po prvi put u \u045bivotu, video sam kapelu ovde. Ovde u selu je krst u svakom dvori\u0161tu, pa sam pitao: „\u0160ta, neko je sahranjen?“<\/p>\n

Moja adaptacija je pro\u0161la prili\u010dno brzo, jer se generalno veoma brzo prilago\u0111avam svemu.<\/p>\n

Govorio sam ruski ceo \u045bivot. Roditelji i bake i deke jo\u0161 uvek govore ruski. \u010cim smo stigli u zapadnu Ukrajinu, po\u010deo sam da govorim ukrajinski. Prve nedelje u Zaporo\u017eju, jo\u0161 uvek sam govorio ruski. Kada sam shvatio \u0161ta se uop\u0161te de\u0161ava, naravno, pre\u0161ao sam na ukrajinski.<\/p>\n

Bilo mi je veoma \u010dudno kada roditelji ka\u017eu „ti“ svojoj deci. To nije slu\u0438aj kod nas, \u0438ak ka\u045bem „ti“ mojim babama i dedama.<\/p>\n

Da li vam je neko od me\u0161tana pomogao? Da li je tra\u045bila pomo\u0436?<\/strong><\/p>\n

Bila sam u kontaktu samo sa mu\u017eem i njegovom porodicom. Napisali smo izjavu seoskom ve\u0107u da dobijemo pomo\u0107. I to je to. Nisam bio u kontaktu ni sa kim drugim. Ali stvarno sam to \u017eeleo. Jednog dana se naglo probudim, krenem u potragu, Tra\u045bim „Nadvirnu“. U Zaporo\u017eju smo imali veliku grupu gde su devojke pri\u010dale. Nisam na\u0161ao ni\u0161ta ovde.<\/p>\n

Blogovanje kao novi hobi<\/strong><\/p>\n

Kako ste po\u010deli sa blogovanjem i za\u0161to ste to radili anonimno?<\/strong><\/p>\n

Hteo sam da stvorim ne\u0161to svoje za komunikaciju. Ja kreirao blog<\/a>, koja je dobila ime Dame Nadvirna. \u017delela sam da bude \u010disto za devojke. Pretplatio sam se na lokalno stanovni\u0161tvo, uzeo reklame. Tako sam stekao publiku od 800 ljudi i shvatio da je ovo cela moja nadvirna publika.<\/p>\n

Blogovala sam anonimno i nisam mi rekla ko sam. Prvi razlog je interesovanje publike, devojke su se pitale ko sam ja. Kao, da devojke ne pomisle da „dolazi neko i stvara lokalni blog“. Pla\u0161ila sam se kako \u0107e reagovati. Mislio sam da otka\u017eem pretplatu.<\/p>\n


\n

Vremenom je sve vi\u0161e devojaka po\u010delo da mi pi\u0161e direktno i zahvaljuje mi se na komunikaciji i blogu. Po\u010deo sam da shvatam da nema\u0161 \u010dega da se pla\u0161i\u0161. Nakon toga sam promenio ime u profi dame i koncept. Ovo je blog za devojke iz cele Ukrajine. Sada imam 4.000 sledbenika, ali ne\u0107u stati tu.<\/p>\n

Kasnije sam pri\u010dao o sebi video prezentacijom i otvorio lice.<\/p>\n

Ne pri\u010dam mnogo o tome gde sam \u017eiveo. Zato \u0161to blog nije o tome i kucam ne \u017eelim da me ljudi \u010ditaju iz kajanja.<\/p>\n

Nastja je nekoliko meseci dr\u017eala blog i nije priznala ko je: Pogledajte njenu video prezentaciju<\/p>\n

\n