{"id":6284,"date":"2022-09-23T14:15:02","date_gmt":"2022-09-23T12:15:02","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2022-09-kod-kuce-je-teritorija-ukrajine\/"},"modified":"2022-09-23T14:15:02","modified_gmt":"2022-09-23T12:15:02","slug":"kod-kuce-je-teritorija-ukrajine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2022-09-kod-kuce-je-teritorija-ukrajine\/","title":{"rendered":"Kod ku\u0107e je teritorija Ukrajine"},"content":{"rendered":"

Pre rata punih razmera, Marina Maguza je \u017eivela u Kijevu sa mu\u017eem i psom. Radila je i pravila planove za budu\u0107nost. Ali 24. februara, sve se promenilo. Evakuacija, drugi grad, drugi ljudi, gubitak bake, odvajanje od voljenog mu\u017ea. Ali istovremeno, do\u0161lo je do spoznaje da sre\u0107a zahteva ne toliko stvari, a ose\u0107aj doma mo\u017ee se povezati ne sa odre\u0111enim gradom, ve\u0107 sa celom Ukrajinom.<\/p>\n

U sklopu SVOI projekta, Kanal 24 je razgovarao sa Marynom Maguza. U prvim danima rata, \u017eena i njen mu\u017e bili su primorani da napuste Kijev. Par je prona\u0161ao novi dom u Ivano-Frankivsku. uz dozvolu urednika Kanala 24, ponovo \u0161tampamo Marinina pri\u010da.<\/p>\n

Pozovite prijatelja i uspani\u010dite se, mozak ne reaguje: Rat je po\u010deo<\/strong><\/p>\n

Marino, reci nam kakav ti je bio \u045bivot pre rata? Gde su \u017eiveli i \u0161ta su uradili?<\/strong><\/p>\n

\u017divela sam u Kijevu sa mu\u017eem i 1,5-godi\u0161njim psom D\u017eekom Raselom. U blizini metro stanice „Politehni\u010dki institut“ iznajmili smo stan. \u010covek ima svoju berbernicu. A ja sam \u017eenski frizer. Poslednje 3 godine radila je u Lybidskoj u SAYPLE salonu. Prethodno \u2013 u oblasti farmaceuta, u apoteci. \u010cak i pre toga, studirala je na Univerzitetu Zaporizhia. Onda sam video primer \u010doveka koji je promenio profesiju, i sledio isti put.<\/p>\n

Pre rata nam je sve bilo kul \u2013 imali smo ciljeve, planirali smo budu\u0107nost. Bukvalno ispred nje oti\u0161li na odmor, tamo su potro\u0161ili sav novac. \u017diveli su jedan dan.<\/p>\n


\n

Dugo su i ukrajinski i strani mediji pisali o mogu\u0107oj potpunoj ruskoj invaziji. Da li ste verovali da je to mogu\u0107e? Jesi li se pripremao za ovo?<\/strong><\/p>\n

Nikako. Mom mu\u017eu je ro\u0111endan po\u010detkom februara. Dao sam mu put u Meksiko. Apsolutno nismo verovali u pretnju ratom. Na odmoru smo primetili da se mnogi Ukrajinci vi\u0161e ne vra\u0107aju ku\u0107i. Videli smo da nam je avion bio poluprazan u smeru nazad. Videli smo kako su nam kom\u0161ije u hotelu nestale u jednom trenutku \u2013 evo nas, a onda ih negde nije bilo. Pitali smo se za\u0161to ljudi to rade, gde i od \u010dega be\u017ee. Ali ni\u0459ta se ne\u0436e desiti, sve je kul. Vratili smo se ku\u0436i. I posle dve nedelje sve je po\u010delo.<\/p>\n

Kako ste saznali za rat? Koje su bile prve akcije i ose\u0107anja?<\/strong><\/p>\n

U 5 ujutru, zvao je na\u0161 prijatelj Kostja. \u040bivi na „Galebu“, ovo je autoput Gostomel. \u0418uo je ne\u0459to, desile su se prve eksplozije. Tada smo jo\u0161 uvek spavali. Probudio sam se i shvatio da se ne\u0459to desilo. \u010covek je u panici po\u010deo da \u0161eta po stanu. Rekao mi je da je rat po\u0438eo. Nisam razumeo o \u010demu pri\u010da. Mislio sam da su to nekakve izmi\u0161ljotine, nepotvr\u0111ene informacije. Ali onda je shvatila da je to istina. \u010cak i tada, po\u010deo sam da \u0161etam po stanu. I nismo imali ni\u0161ta sakupljeno. Iako me je majka upozorila pre toga, pri\u010dala je o alarmantnom rancu. I zamolio sam je da ne pani\u010di.<\/p>\n

Prvih nekoliko sati smo gledali vesti, \u010ditali telegram kanale.<\/p>\n

Onda su eksplozije po\u010dele da se \u010duju izdaleka. Nakon \u0161to ste shvatili da je rat po\u010deo, pomislite: morate ne\u0161to da uradite. Ali mozak ne reaguje u tom trenutku.<\/p>\n


\n

Podrum, nepodno\u0161ljiva hladno\u0107a i odluka da se ide: Evakuacija iz Kijeva<\/strong><\/p>\n

Kakvi su bili prvi dani rata za tebe? Gde si se sakrio tokom alarma?<\/strong><\/p>\n

\u017diveli smo u stanu na 14. Imali smo ogromne prozore, i od njih \u2013 predivan pogled na grad. Ali razumeli smo da u novim realnostima nije ba\u0161 bezbedno. Bilo je stra\u0459no. Naro\u010dito kada je odleteo u visoko uzdignute zgrade u Kijevu.<\/p>\n

Moj mu\u017e je mislio gde da idemo \u2013 u metro ili skloni\u0161te u ku\u0107i. Kao rezultat toga, oti\u0459li smo do parkinga. Tamo je bilo veoma hladno. Ali cela ku\u0436a je do\u0459la tamo. Lift nije radio, pa smo si\u0161li sa psom, stvarima, \u0107ebadima. Interneta nije bilo.<\/p>\n

Sedeli smo u nepoznatom, ne znaju\u0107i \u0161ta se de\u0161ava napolju. Smrzli smo se. \u010covek se povremeno penjao, \u010ditao vesti. Si\u0161ao je do nas i rekao da je nervoza gotova. Onda smo oti\u0459li da pijemo \u0438aj.<\/p>\n

Pa su tr\u010dali napred-nazad. Jedne no\u0107i smo proveli no\u0107 na parkingu. Bojao sam se da \u0436emo se razboleti.<\/p>\n

Kada si odlu\u0438io da napusti\u0459 Kijev? Koji je bio tvoj put?<\/strong><\/p>\n

Posle vi\u0161e od jednog dana na hladnom parkingu, rekla sam mu\u017eu: „Hajdemo negde“. Ceo Kijev je tada stajao, sve je bilo u saobra\u0107ajnim gu\u017evama. Kostja nas je pozvao i rekao da planira da ode. Napravio je rutu, ponudio se da ide autoputem Zhytomyr. Rekao je da ima prijatelja u Ivano-Frankivsku koji je spreman da nam da stan od 2 sobe za \u045bivot. Ponudio sam se da idem sa njima.<\/p>\n

Dugo smo oklevali, ali smo na kraju u\u0161li u auto. Bilo je to popodne 25. Prijatelji su oti\u0459li malo ranije. Stalno su nas zvali i govorili nam \u0161ta da radimo: gu\u017eve su u saobra\u0107aju, ali mo\u017eete da idete kroz sela, ovde \u0107ete i\u0107i unaokolo nadolaze\u0107i saobra\u0107aj u Urgentnom.<\/p>\n

Krenuli smo na put sa pola rezervoara benzina. U\u0459li smo u kola i uradili kako nam je prijatelj rekao. Bilo je stra\u0161no, nismo znali gde idemo i da li \u0107emo uop\u0161te stignemo tamo.<\/p>\n

Kako su Marina i njen suprug napustili Kijev: Pogledajte video<\/strong><\/p>\n

\n