24. februara 2022. godine, linija fronta se protezala od Belorusije (odakle je oko 60 bataljonskih takti\u010dkih grupa ruske vojske napredovalo do Kijeva) preko \u010cernobilja i \u010cernihiva do crnomoske obale, koju su blokirali ruski brodovi. Istovremeno, izvr\u0161eni su raketni napadi na gotovo sve regionalne centre i velike infrastrukturne objekte – od Lviva do Marijupolja, \u010cernihiva i Odese.<\/p>\n
Zbog izdaje u snagama bezbednosti regiona Kerson, \u010detvrtog dana ruske ofanzive, Ukrajina je izgubila kontrolu nad ustima Dnjepera i trgovinskih luka u Marijupolju i Berdjansku u Azovskom moru. Mikolaiv, koji ima pristup Crnom moru pored reke Bube, na\u0161ao se u zoni intenzivnog artiljerijskog granatiranja. Luke Odesa i njeni satelitski gradovi Yuzhnoye i Chornomorsk ostali su pod kontrolom Kijeva, ali su \u010dvrsto minirani kako bi se spre\u010dile ruske trupe.<\/p>\n
To je zna\u010dilo da je Ukrajina izgubila kapije kroz koje se tradicionalno izvozi oko 85 odsto \u017eitarica, \u0111ubriva, poljoprivrednih proizvoda i rolovanog \u010delika. Bud\u017eetski prihodi od aktivnosti morskih luka do sada su \u010dinili najmanje 8 odsto nacionalnog BDP-a.<\/p>\n
Nakon \u0161to su Rusi zarobili ostrvo zmija, upotreba logisti\u010dke zone Dunava postala je komplikovanija. Kremlj je planirao da ostrvo pretvori u amfibijski most za Besarabiju, ju\u017eni deo regiona Odesa izme\u0111u Dunava i Dnjestera. Ruska ofanzivna strategija predvi\u0111ala je zatvaranje celog crnomorskih koridora sa moldavskom Pridnjestroskom vlasni\u0161tem, koji kontroli\u0161e Rusija od 1993.<\/p>\n
Sve to je zna\u010dilo da je Ukrajina izgubila ne samo petinu teritorije zemlje, ve\u0107 i zna\u010dajan ekonomski potencijal i mogu\u0107nost izvoza \u017eitarica, za koje, osim mora, prakti\u010dno nema ni transportnih puteva. Kopneni put je bio izuzetno zagu\u0161en, posebno preko granice sa Poljskom – glavni na\u010din snabdevanja Ukrajine gorivom i materijalnom i tehni\u010dkom podr\u0161kom neophodnom za vo\u0111enje rata.<\/p>\n
\u017dito vredno svoje te\u017eine u zlatu<\/strong><\/p>\n Ukrajina je 2021. zauzela peto mesto me\u0111u najve\u0107im svetskim izvoznicima p\u0161enice (10 odsto svetskog izvoza), tre\u0107a po izvozu kukuruza (12 odsto) i druga po izvozu je\u010dma (15 odsto). Poslednjih godina izvozio je sa 40 na 62 miliona tona \u017eitarica i leguminoznih useva godi\u0161nje. Zbog nedostatka izvoznog kanala, doma\u0107e cene poljoprivrednih proizvoda u Ukrajini pale su za 40-50 odsto, u pore\u0111enju sa predratnim periodom, a svetske cene su se gotovo udvostru\u010dile. Prema re\u010dima potpredsednika Ekonomske \u0161kole u Kijevu, profesora Olega Nivijevskog, dr\u017eavni gubici iznose oko 24 milijarde dolara.<\/p>\n Uprkos kra\u0111i \u017eitarica iz liftova u regionima Kerson i Zaporizhia i hiljadama hektara napu\u0161tenog ili uni\u0161tenog \u017eita na prvoj liniji fronta, otklju\u010davanje luka omogu\u0107i\u0107e Ukrajini da proda vi\u0161e od 20 miliona tona proizvoda od \u017eitarica u vrednosti od oko 10 milijardi dolara. To je saop\u0161tio Serhij Danilov iz ukrajinskog Centra za bliskoisto\u010dne studije.<\/p>\n Uzimaju\u0107i u obzir privremeno okupirane teritorije i uni\u0161tene useve, poljoprivrednici \u0107e 2021. godine prikupiti oko 70 miliona tona \u017eitarica u odnosu na 106 miliona tona, saop\u0161tilo je Ukrajinsko udru\u017eenje \u017eitarica.<\/p>\n Kako spre\u010diti izbijanje gladi<\/strong><\/p>\n Jedini na\u010din da se izbegne kriza sa hranom u zemljama kriti\u010dno zavisnim od ukrajinskog \u017eita je, s jedne strane, dobijanje operativne i takti\u010dke prednosti oru\u017eanih snaga Ukrajine u severnom crnomorskom regionu, a sa druge strane, naporima partnerskih zemalja da pobolj\u0161aju izvoz poljoprivrednih proizvoda.<\/p>\n Prvi korak bio je zbacivanje ruskih brodova sa ukrajinskog Crnog mora. Ova operacija trajala je od aprila do po\u010detka jula. U po\u010detku je potonuo brod ruske Crnomoske flote, krstarica Moskva. On je obezbedio kontrolu nad ostrvom zmija i ustima Dunava, tako da je njegova neutralizacija omogu\u0107ila da se ostrvo ponovo uhvati krajem juna.<\/p>\n To je smanjilo rizik od napada na Odesu sa mora. Upotreba oru\u017eanih snaga Ukrajine najnovijih zapadnih sredstava za borbu protiv brodova, kao \u0161to su rakete Harpun<\/em> i lake raketne baca\u010de HIMARS<\/em> (Artiljerijski raketni sistem visoke mobilnosti<\/em>), dozvoljeno je diktiranje uslova u crnomost teatru operacija. U ovom trenutku, normalizacija logistike izvoza \u017eitarica preneta je na partnere Ukrajine u UN, \u010dija nadle\u017enost uklju\u010duje spre\u010davanje krize sa hranom u Aziji i Africi.<\/p>\n U takvim okolnostima, sredinom jula predlo\u017een je kvadrilateralni format sporazuma, koji je trebalo da osigura izvoz \u017eitarica kroz ukrajinske crnomonske luke. Sporazum su sa jedne strane potpisale Ukrajina, Turska i UN, a sa druge \u2013 Turska, UN i Ruska Federacija.<\/p>\n \u0160ta je zvani\u010dno dogovoreno<\/strong><\/p>\n Dogovoreno je da brodove koji idu u ukrajinske luke za \u017eito i \u0111ubrivo u Turskoj kontroli\u0161u zaposleni u Zdru\u017eenoj koordinacioni centar (JCCC). Sporazum uklju\u010duje predstavnike svih zemalja potpisnica.<\/p>\n Na moru, brodovi mogu biti u pratnji bespilotnih vazdu\u0161nih vozila, vojnih aviona ili brodova mornarice, ako se takva odluka dogovori u Centru. Turska strana insistirala je na tome, s obzirom da je deo svoje flote u konvojima. Prema novinskoj agenciji Anadolu<\/em>, u tu svrhu, brodovi turske mornarice, posebno podmornice tipa 214, ve\u0107 su povu\u010deni iz Crnog i Sredozemnog mora.<\/p>\n Ukrajinska strana obe\u0107ala je da \u0107e deminiranje luka Odesa, Juznji i \u010cornomorsk. Prema izvorima iz Ministarstva odbrane Ukrajine, ove akcije ne\u0107e dovesti do vojne pretnje, s obzirom da Oru\u017eane snage Ukrajine imaju dovoljno artiljerijskih resursa da kontroli\u0161u tu teritoriju, o \u0161ta je dokazano istorijom de-okupacije ostrva Zmiyiny.<\/p>\n Sporazum \u0107e va\u017eiti 120 dana od dana potpisivanja i mo\u017ee biti produ\u017een ako se bar jedna strana ne izjasni o jednostranom povla\u010denju. Stranke garantuju bezbednost brodova.<\/p>\n Na\u017ealost, u na\u010delu nije dogovorena bezbednost infrastrukture, \u0161to su Ujedinjene nacije ve\u0107 priznale. Zna\u010dajno je da ne postoji mehanizam za privo\u0111enje stranaka pravdi zbog kr\u0161enja bezbednosnih garancija.<\/p>\n Ta \u010dinjenica je omogu\u0107ila Rusiji da neka\u017enjeno udari na infrastrukturu luke Odesa ve\u0107 slede\u0107eg dana posle potpisivanja sporazuma. UN jo\u0161 uvek nisu izrazile „duboko ogor\u010denje“ zbog toga, kao \u0161to je to bio bio ranije.<\/p>\n To zna\u010di da infrastruktura i lu\u010dki radnici ne\u0107e biti bezbedni \u010dak ni prilikom utovara plovila. Koli\u010dina osiguranja brodova i tereta pod takvim uslovima mo\u017ee biti ve\u0107a od cene samog \u017eita.<\/p>\n Izdaja ili pobeda?<\/strong><\/p>\n I ukrajinski i strani eksperti sa kojima sam razgovarao spremni su da veruju da \u0107e prakti\u010dno svi dobiti materijalnu korist od implementacije sporazuma od strane strana, ali \u0161to se ti\u010de reputacije, Rusija \u0107e pobediti najmanje. Putin \u0107e izgubiti strate\u0161ki va\u017ean uticaj na lidere Afrike, centralne Azije i Bliskog istoka.<\/p>\n Turska preuzima status spasioca hrane. I za nju je ovo izuzetno va\u017eno sredstvo uo\u010di planirane vojne operacije u Siriji i ja\u010danja polo\u017eaja u Libiji, gde su turski specijalci ve\u0107 uni\u0161tili jedinicu ruskih sau\u010de\u0161\u0107a iz pmc „Vagner“.<\/p>\n Otklju\u010davanje izvoza omogu\u0107i\u0107e ukrajinskim poljoprivrednim kompanijama da zavr\u0161e finansijsku godinu sa mnogo manjim gubicima nego \u0161to su strahovale. Mnoga poljoprivredna preduze\u0107a bi\u0107e spasena od bankrotstva. Zahvaljuju\u0107i tome, ukrajinski poljoprivrednici mo\u0107i \u0107e da beru useve, za koje je oslobo\u0111en prostor u liftovima, dobijaju valutu i pla\u0107aju porez u dr\u017eavni bud\u017eet, rekao je Hlib Vyshlinsky, izvr\u0161ni direktor ukrajinskog Centra za ekonomsku strategiju. „To ne re\u0161ava problem stabilnog bud\u017eetskog deficita od oko 5 milijardi dolara mese\u010dno, ali se izbegava nepotreban rizik od nesolventnosti“, uverava Vyshlinsky.<\/p>\n Izvoz poljoprivrednih proizvoda sada obezbe\u0111uje oko pet odsto BDP-a Ukrajine i zna\u010dajno kompenzuje devalvaciju nacionalne valute. Od kraja februara hrivnija je ve\u0107 izgubila vi\u0161e od tre\u0107ine nominalne vrednosti. Ujedinjene nacije obnavljaju svoju reputaciju jer su njeni postupci poslednjih godina izazvali mnogo kritika u smislu efektivnosti i odgovornosti. Ta institucija ispunjava svoju neposrednu obavezu da spasi milione ljudi u zemljama tre\u0107eg sveta kojima preti slamanje cena hrane i verovatno migracija.<\/p>\n Me\u0111utim, Turska je osvojila najvi\u0161e: popust od 25 odsto na kupovinu ukrajinskog \u017eita i presti\u017eni status garanta ekonomske stabilnosti u zemljama kriti\u010dno zavisnim od ukrajinskog uvoza \u017eitarica, posebno na Bliskom istoku.<\/p>\n Rusija tra\u017ei vi\u0161e<\/strong><\/p>\n U okviru sporazuma, Rusija je ukinula anti-deponijske da\u017ebine na izvoz poljoprivrednih proizvoda, semena, hrane i \u0111ubriva, kao i sankcije za uvoz lekova i medicinske opreme. Zbog ovih ograni\u010denja, 14 od 20 me\u0111unarodnih \u0161pediterskih kompanija, koje su \u010dinile oko 70 odsto trgovine robom, napustilo je rusko tr\u017ei\u0161te, pi\u0161e ruska publikacija Komersant. Zbog toga se logisti\u010dki potencijal Ruske Federacije zna\u010dajno smanjio.<\/p>\n Najva\u017enija stvar oko koje je Rusija uspela da se dogovori kao rezultat sporazuma o \u017eitaricama je snabdevanje komponenti za avione Boing<\/em> I Airbus<\/em>, od kojih je vi\u0161e od 500 „nacionalizovala“ na po\u010detku rata od flote koju su iznajmile ruske aviokompanije. Takva velikodu\u0161nost ukazuje na to da vlasnici ovih letelica ne gube nadu da \u0107e ih vratiti kroz sud ili pregovore. „Deblokiranjem snabdevanja komponentama poku\u0161avaju da spre\u010de njihovu „kanibalizaciju“, to jest rastavivanje rezervnih delova radi odr\u017eavanja vazdu\u0161ne sposobnosti jedinica ruske flote“, prokomentarisao je ekspert Ministarstva infrastrukture Ukrajine uslov anonimnosti.<\/p>\n Sporazum tako\u0111e daje Rusijialat za zaobila\u017eenje sankcija za gas, s obzirom da se jeftin ruski gas koristi za proizvodnju \u0111ubriva. Pre rata, udeo Rusije u njihovim zalihama u EU i SAD bio je oko 12 odsto. Rojters<\/em> napominje da je EU spremna da odmrzne imovinu nekoliko sankcionisanih banaka kako bi mogle da sprovode sporazume o trgovini hranom i \u0111ubrivom.<\/p>\n Ratni zlo\u010dini<\/strong><\/p>\n Me\u0111utim, za\u010dkoljica le\u017ei u drugom: da li je Rusija uop\u0161te spremna da ispuni svoj deo sporazuma? Te sumnje su opravdane, naro\u010dito posle granatiranja luke Odesa, koju su ruski mediji prvobitno nazvali „ukrajinskom provokacijom“. U\u010de\u0161\u0107e Ruske Federacije u sporazumu moglo bi da postane za\u0161titna mera protiv priznavanja kao sponzora terorizma, o \u010demu se ozbiljno govori ne samo u Ministarstvu spoljnih poslova Ukrajine, ve\u0107 i u ameri\u010dkom Kongresu.<\/p>\n „To mo\u017ee da objasni drzak \u010din ubijanja ukrajinskih ratnih zarobljenika u Olenivskoj koloniji u regionu Donetsk 29. Poslovna \u0161kola u Rigi<\/em> Glen Grant, biv\u0161i analiti\u010dar u General\u0161tabu Britanskih oru\u017eanih snaga. U Olenivki je zadr\u017ean deo vojnika garnizona Marijupolj, \u010dija je isporuka u elektrani Azovstal odr\u017eana krajem maja pod strogim garancijama UN i Me\u0111unarodnog crvenog krsta. „Sada Putin mo\u017ee bukvalno sve da ih pljuje, razumevaju\u0107i interes i Ukrajine i Turske u implementaciji koridora \u017eita“, zaklju\u010duje Grant.<\/p>\n Kao \u0161to znate, Moskva je zahtevala mnogo vi\u0161e, posebno potpuno „primirje oko hleba“. To zna\u010di prekid vatre na prvoj liniji fronta i deblokiranje ukrajinskih luka. „To je Putinov glavni interes, jer su njegove trupe na Isto\u010dnom frontu iscrpele svoj ofanzivni potencijal, potrebno ih je dopuniti i pregrupisati, a na Ju\u017enom frontu su u izuzetno nepovoljnoj takti\u010dkoj poziciji“, ka\u017ee vojni ekspert Oleg \u017ddanov, biv\u0161i slu\u017ebenik General\u0161taba Oru\u017eanih snaga Ukrajine.<\/p>\n Na brifingu posle potpisivanja sporazuma, generalni sekretar UN Antonio Gutere\u0161 rekao je da bi svet kona\u010dno mogao da odahne. Tog dana na \u010cika\u0161koj berzi cena p\u0161enice je pala za tri procenta. „Istovremeno, nema smisla da Rusija odustane od ucene gla\u0111u kako bi izvr\u0161ila pritisak na Ukrajinu, posebno naredne zime, kada \u0107e EU biti primorana da se suo\u010di sa do sada nezabele\u017eenom nesta\u0161icom gasa“, zaklju\u010duje \u017ddanov.<\/p>\n Da li je postojao tajni protokol?<\/strong><\/p>\n Verovatno je iza kulisa bilo re\u010di i o zanimljivijim uslovima za Rusiju, kao \u0161to je dalje ubla\u017eavanje zapadnih sankcija. Nasuprot propagandi Kremlja o takozvanoj „zameni uvoza“, one naru\u0161e zna\u010dajnu \u0161tetu ruskoj ekonomiji. Na primer, Rosnjeft i Gazprom uskoro bi mogli da nastave snabdevanje tre\u0107ih zemalja naftom, koje su zabranjene \u010detvrtim paketom sankcija. Odluku su doneli predstavnici zemalja EU kako bi se „izbegle negativne posledice po bezbednost hrane i energije u svetu“, saop\u0161tili su Rojters<\/em>.<\/p>\n U Jemenu se nalazi 3,5 miliona ljudi koji pate od gladi. Svake godine zemlja uveze oko 3 miliona tona p\u0161enice, od \u010dega 26 odsto dolazi iz Ukrajine. Druga zemlja, \u0160ri Lanka, bankrotirala je zbog porasta cena hrane. To je 75 odsto zavisno od uvoza \u017eitarica iz Ukrajine.<\/p>\n \u017dito koje na Bliski istok isporu\u010duju posrednici sa neizvesnom reputacijom, navodno da bi se izbegla „humanitarna kriza“, mo\u017ee da se konfiskuje u lukama EU i Turske, s obzirom da je zna\u010dajan deo ukraden sa okupiranih teritorija Ukrajine. Nedavno su libanske vlasti uhapsile brod sa ukradenim ukrajinskim \u017eitom, izve\u0161taji Blumberg<\/em>.<\/p>\n Zrno pome\u0161ano sa krvlju<\/strong><\/p>\n Mada se ulaskom na snagu sporazuma o \u017eitaricama stabilizuju regionalna i globalna tr\u017ei\u0161ta, kremlj tako\u0111e daje zeleno svetlo za ratne zlo\u010dine.<\/p>\n U no\u0107i 31. jula, balisti\u010dka raketa lansirana sa Krima u Mikolaivu ubila je predsednika najmo\u0107nije ukrajinske poljoprivredne investicione kompanije Nibulon, Alekseja Vadaturskog, poznatog kao arhitekta ugovora o \u017eitu na ukrajinskoj strani.<\/p>\n Njen stan u predgra\u0111u Mikolaiv nije lociran u blizini vojnih objekata, a rakete S-300 prilago\u0111ene kopnenim ciljevima pripadaju modernom naoru\u017eanju visoke preciznosti. Mnogi stru\u010dnjaci ovu smrt povezuju sa ruskom osvetom za dogovor, od kojih kona\u010dna verzija nije bila sli\u010dna „Minsk-3“ na koju je Putin ra\u010dunao. Ovu verziju doga\u0111aja agenciji Interfaks-Ukrajina prijavio je glavni tu\u017eilac Ukrajine Andrij Kostin.<\/p>\n Me\u0111utim, najnevidljivija posledica zvani\u010dnog prisustva Rusije u zaklju\u010divanje me\u0111unarodnog naselja \u2013 prvi put od invazije \u2013 jeste streljanje ratnih zarobljenika marijupoljskog garnizona u zatvoru Olenivska 29. Vra\u0107aju\u0107i se upozorenjima Glena Granta, ruska strana \u0107e mo\u0107i da po\u010dini tako razmetljive zlo\u010dine pod maskom u\u010de\u0161\u0107a u \u017eitaricamaSporazum.<\/p>\n Postavlja se pitanje koliko \u0107e jo\u0161 takvih ukrajinskih Katyna izdr\u017eati cinizam me\u0111unarodne zajednice i samih UN? Ovaj drugi se i dalje nada sporazumima sa Rusima, ali, kao \u0161to istorija pokazuje, ra\u010duni za takve transakcije sa Rusijom pre ili kasnije \u0107e morati da se plate krvlju. Za sada , krvlju Ukrajinaca.<\/p>\n Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjekcioni projekat: Ukrajina – EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku<\/em><\/p>\n