Uo\u010di potpune ruske invazije, mnogi su dozvolili mogu\u0107nost novog napada na Ukrajinu. Neki su verovali u to i skupljali „alarmantan kofer“, dok su drugi bili skepti\u010dni. Kako je bilo sa tobom? Na kraju sve, napad na Kijev je u tom trenutku zvu\u010dao veoma nerealno.<\/strong><\/p>\n Radio sam u samom centru Kijeva, bilo je mnogo diplomatskih misija u na\u0161oj blizini. A njihovi zaposleni su \u010desto bili na\u0161e mu\u0161terije. Povremeno bi neko dolazio i delio: „Re\u010deno nam je da odemo.“ A mi smo u fazonu, „Kakav rat, \u0459ta si smislio.“<\/p>\n Pomo\u0107.<\/strong> Tokom januara – februara 2022. godine, brojne zemlje \u0161irom sveta pozvale su svoje dr\u017eavljane da ne idu u Ukrajinu. Umesto toga, onima koji su ve\u0107 bili ovde savetovano je da \u0161to pre odu.<\/em><\/p>\n Da, bilo je nekih dijaloga na delu da bi moglo da do\u0111e do rata punih razmera. Ali svi smo bili ube\u0111eni da je to nemogu\u0107e. Niko nije verovao. Nije bilo „uznemiruju\u0107ih kofera“, niko nije razmi\u0161ljao \u0161ta da radi i gde da ide.<\/p>\n Kako je po\u010deo dan 24. februara za vas? Da li ste se probudili iz eksplozija ili telefonskih poziva?<\/strong><\/p>\n U 5:00 prijatelj me je zvao da mi ka\u045be da bombarduju Boryspil. I tada smo \u017eiveli relativno blizu toga. Isu\u0161im uvo ispod \u0107ebeta i ka\u017eem joj, „Nemoj da uprska\u0161, idi u krevet.“ Onda je do\u0161lo do poziva prijatelja \u010diji je mu\u017e vojno lice. Rekla je, „Po\u0438elo je.“ A ja sam u fazonu, „U redu, idem na heljdu onda za svaki slu\u0438aj.“ Nisam ni znao \u0161ta se desilo. Pre\u0161ao sam na re\u017eim samoodr\u017eanja. U re\u017eimu „Idi tamo, jedi ovde, gledaj ovde“. Pre\u017eivljavanje tokom ovih 5 minuta je ve\u0107 kul. Hajde da uradimo isto jer radi.<\/p>\n Onda je zvao drugi prijatelj, sa kojim smo mi, u stvari, oti\u0459li „na heljdu“. Prvo smo odlu\u0438ili da podignemo novac. Ve\u0107 je bilo 6 ujutru, a u redovima do bankomata – ljudi do 100. Tako da smo bili podeljeni: jedan je i\u0161ao na heljdu, a drugi je stajao u redu. Nije bilo novca, ali smo bar odlu\u010dili da ne\u0161to podignemo. Mo\u017eda kreditne kartice jo\u0161 uvek nisu blokirane. Posle toga su se vratili ku\u0436i. Desilo se da je taj prijatelj bukvalno uo\u010di rata iznajmio stan u visokoj zgradi pored moje. Samo ja sam imao 5. Prelepi panoramski prozori, ali ne tokom rata. A mi \u0107emo: „Pa, o\u010digledno, pokupi\u0107emo tvoje stvari, ti \u0107e\u0161 se preseliti.“<\/p>\n I to je sve, „sedeli“ smo na ovom heljdi i na tim mislima jo\u0161 5 dana. Bio sam u stanju maksimalne omamljenosti. Ve\u0107 je bilo jasno da ne\u0107e biti posla i novca, odmah nam je re\u010deno o tome. Petog dana smo shvatili da imamo 2.000 hrivnija \u2013 za mene, moju \u0107erku, drugaricu, pag i dva hr\u010dka. Pa, kompanija je, naravno, dobra, ali postojala je sumnja da ne\u0107emo pre\u017eiveti sa ovim novcem (sme\u0161i se \u2013 Kanal 24).<\/p>\n Ne\u0161to je moralo da se uradi. Prijateljica je imala poznanika u Ivano-Frankivsku, ponudila se da ode tamo. Dr\u017eala sam se za kuhinjski name\u0161taj i rekla, „Celim telom, ose\u0107am se kao da ne moram da idem.“ Sva\u0111ali smo se jo\u0161 jedan dan. Dok je neka svest o situaciji do\u0161la do mene, ve\u0107 smo po\u010deli da skupljamo stvari. Onda \u0436emo da razmislimo \u0459ta da radimo. I samo sam zami\u0161ljala: imam malo dete, pag, dva kofera. Gde bih i ja i\u0161ao? Ali nigde. I zajedno sa prijateljem bilo je mogu\u0436e nekako upravljati.<\/p>\n A koliko je staro dete? Kako je reagovala na ono \u0161to se de\u0161avalo?<\/strong><\/p>\n Ako sam smiren, i ona je. Zato sam se trudio da ne pani\u010dim i obja\u0161njavam \u0161ta se de\u0161ava. S obzirom na to kako druga deca reaguju, moja je generalno sve do\u017eivljavala veoma smireno. U Kijevu smo \u017eiveli u oblasti gde sirena nije bila ba\u0161 glasna. U 20:00 smo ugasili svetla i legli u krevet – u ovom, kao \u0161to rekoh, re\u017eimu samoodr\u017eanja. Bili su malo upla\u0161eni, ali bez preterane panike. Kada smo morali da napustimo prestonicu, tako\u0111e smo se dr\u017eali pod kontrolom. Zato \u0161to su znali da smo dete, da ona upija sve kao sun\u0111er.<\/p>\n „Mu\u0161karci su se oprostili sa porodicama, i cela ko\u010dija je plakala“<\/strong><\/p>\n Reci nam kako i kada napu\u0161ta\u0161 Kijev? Prvih dana rata bilo je ogromnih redova i nisu svi uspeli da napuste prestonicu prvi put.<\/p>\n Bilo je mnogo „zabavno“. Stigli smo na Glavnu \u017eelezni\u010dku stanicu u Kijevu. Vazdu\u0161ni alarm je po\u010deo. Onda sam prvi put \u0438uo sirenu tako blizu. I zato ka\u017eem prijatelju: „To je znak da ne mora\u0161 da ide\u0161.“ Onda smo videli da postoji voz za Ivano-Frankivsk, iako oni navodno nisu morali ni da idu odatle. To je bilo \u0438udo. Do\u0161li smo na stazu, ve\u0107 su svi automobili bili zatvoreni, osim poslednja dva. Da nismo imali dete sa nama, definitivno ne bismo oti\u0161li tamo.<\/p>\n Ono \u0161to smo videli u stanici ne mo\u017ee se re\u010dima re\u0107i. Majke i bebe su i\u0161le vozovima, a mu\u0161karci su se pozdravili sa njima. A kada \u0107e se ponovo videti \u2013 niko ne zna. I cela ko\u010dija pla\u010de sa njima.<\/p>\n Bilo je mnogo dece, pre nego \u0161to su nam se porodice raspale. Bilo je veoma zastra\u0161uju\u0107e. Onda smo u\u0459li u voz, u vestibule. I to je to, razumete da je ovo ve\u0107 va\u0161e mesto, nema gde drugde da odete. Dok smo stajali i \u010dekali na odlazak, jedan vagon je bio otka\u010den od nas, jer je tamo ne\u0161to bilo zbrkano. I bilo je neophodno izvu\u0436i ljude odatle. Kakav vrisak se uzdigao.<\/p>\n
\n![\"Bulo](\"https:\/\/razvedka.info\/rs\/media\/2022\/09\/\u0411\u0443\u043b\u043e-\u0441\u0442\u0440\u0430\u0448\u043d\u043e-\u0437\u0443\u043f\u0438\u043d\u0438\u0442\u0438\u0441\u044f-\u0434\u0435\u0441\u044c-\u0443-\u043f\u043e\u043b\u0456.jpg\" "\\"\\"Bilo")