Rat je rat, a „sra\u0438i“ po planu. Ovo nije prvi put da su takozvani „dobri Rusi“ postali razlog. Konkretno ovog puta \u2013 odluka Jurija Andruhovi\u010da da se zabavi sa ruskim (uprkos svim uveravanjima njegove „\u0161vajcarske“) pisca Mihaila \u0160i\u0161kina u okviru knji\u017eevnog festivala u Norve\u0161koj. Mnoga koplja su ve\u0107 polomljena i o\u0161trice su okrnjene u verbalnim borbama oko ovoga.<\/p>\n
Me\u0111u kriti\u010darima Andruhovi\u010dkog \u010dina, neko smatra da je dijalog sa Rusima nemogu\u0107 i nepotreban priori, \u010dak i ako je „veoma, veoma dobar“ Rus. Drugi tvrde da takvi razgovori trenutno nisu vreme, u vreme otkrivanja novih masovnih grobnica \u017ertava ruske mr\u017enje prema Ukrajini i Ukrajincima na donedavno okupiranim teritorijama. Neki kriti\u010dari su govorili konstruktivno, neki \u2013 neprihvatljivo preterano emotivno.<\/p>\n
Branioci „patrijarha“ (koga Andrukhovi\u010d smatra delom knji\u017eevne i skoro knji\u017eevne sredine) tako\u0111e se nisu uvek izdvajali razborito\u0161\u0107u i dosledno\u0161\u0107u u potrazi za argumentima. Za neke je kritikovanje Andrukhovycha ve\u0107 krivi\u010dno delo. Drugi su po\u010deli da obja\u0161njavaju za\u0161to je \u0160i\u0161kin poseban, jedinstven i, uop\u0161te, „um, \u010dast i savest“ ruskog naroda.<\/p>\n
Posebno impresioniran pristupom Oleksandra Boj\u010denko<\/a>, koji je koristio banalni princip reductio ad Hitlerum<\/em> \u2013 da izjedna\u010di protivnika u diskusiji sa idejama ili postupcima nema\u010dkog Firera. Kao, \u0160i\u0161kin je neka vrsta ruskog Hesea, Brehta, Tomasa ili Hajnriha Mana, koji su bili primorani da napuste rodnu Nema\u010dku, be\u017ee\u0107i od nacista, a ve\u0107 su iz inostranstva o\u0161tro kritikovali Hitlerov re\u017eim i izrazili njegovu neljudsku su\u0161tinu \u2013 zbog \u010dega su po\u010dastvovani i hvaljeni. Te\u0161ko je zamisliti da Man, Hese ili Breht dobiju nema\u010dke dr\u017eavne nagrade posle 1933. Sa druge strane, \u0160i\u0161kin nije obuzdavao Putinovo predsedavanje sve do po\u010detka dveliga\u0161a.<\/p>\n Boj\u010denkova glavna teza je da osudi sve Ruse na jednu stvar, da veruje da su „svi oni tamo isti“ samo zbog etni\u010dke pripadnosti, jeste nacizam. Razumna je ideja ako postojite u vakuumu i apsolutno ne \u017eelite da razumete dana\u0161nju realnost, kada prisustvo minimalnog broja „dobrih“ (koliko?) Rusa ne\u0107e umiriti sve\u017ee fizi\u010dke i psihi\u010dke rane. Takav protest protiv „drugih“ je vredan po\u0161tovanja. Me\u0111utim, ni Boj\u010denko ni Andrukhovi\u010d nisu bili takvi moralni \u010distunci kada su godinama i decenijama govorili da bi za Ukrajinu bilo bolje da se re\u0161i brojnih „pogre\u0161nih“ regiona, jer Ukrajinci nisu tu, glasaju za pogre\u0161ne i generalno ne odgovaraju moralnom kodeksu graditelja komunizma \u2013 „Pijemontese“ ideje idealnog gra\u0111anina.<\/p>\n Mo\u017eete dugo analizirati figuru \u0160i\u0161kina, postupke Andruhovi\u0107a, re\u010di njegovih kriti\u010dara ili branitelja. Pogotovo kada „patrijarh“ ubedi da poznaje \u0160i\u0161kina 15 godina i da definitivno „nije kao svi ostali“, i uop\u0161te \u2013 vi\u0161e \u0160vajcarac nego Rus, i pronalazi banalni Gugl \u010clanak<\/a> tog „dobrog Rusa“ od marta 2014(to jest, dugo posle susreta sa Andrukhovychom) na britanskom Gardijan<\/em>, gde je prva re\u010denica: „Rusi i Ukrajinci su bratski narodi.“ U ovom tekstu ima mnogo zanimljivih stvari, posebno o \u0160i\u0161kini „\u0160vajcarcima“. On koristi primer ove zemlje da naglasi da je neophodno razumeti stanovnike Krima koji su se pla\u0161ili „Ukrajine“, jer je to isto ako je ve\u0107ina u benskom parlamentu koja govori nema\u010dki zabranila francuski jezik u delu \u0160vajcarske koji govori francuski. Nepotrebno je podse\u0107ati da \u0161vajcarsko iskustvo uop\u0161te ne odgovara ukrajinskoj realnosti i obi\u010dno se misli na dva slu\u010daja \u2013 iz neznanja ili zarad manipulacije.<\/p>\n Vredi postaviti pitanje koje zapravo nije postavljeno u svim tim diskusijama ili „diskusijama“ \u2013 i koja je svrha razgovora sa „dobrim“ Rusima sada? Nije poenta ni u tome da se ve\u0107ina njih, po bli\u017eem ispitivanju, ispostavi kao imperijalisti, \u0161ovinisti i da su uvereni u inferiornost Ukrajinca prema ruskom. A \u010dinjenica da takvi razgovori verovatno ne\u0107e bar nekako uticati na sudbinu Rusije i Ukrajine.<\/p>\n Ube\u0111enje o neophodnosti i korisnosti takvih razgovora zasniva se na veri u mogu\u0107nost pojave „druga\u010dije“ Rusije – bez Putina i imperijalnih ambicija, ali demokratskih i „kao i svi ostali“. \u010cini se da doga\u0111aji u poslednje tri decenije nisu bili dovoljni da odagnaju iluzije o „kraju istorije“. Sam Frensis Fukujama je odavno napustio ovu ideju jer je razumeo njenu zaostav\u0459tinu. Umesto toga, mnogi ljudi i dalje veruju u „gvozdeni zakon istorije“, koji bi ovog puta trebalo da odvede svet i Rusiju do neizbe\u017enog trijumfa liberalne demokratije.<\/p>\n Ovo verovanje bi trebalo da izgleda naivno svakome ko je bar povr\u0161no upoznat sa ruskom istorijom. I u istoriji je dva puta bilo ne\u0161to sli\u010dno demokratiji \u2013 8 meseci 1917. i na po\u010detku (i, u manjoj meri, pred kraj) 19Devedesete. Nepotpuna decenija za vi\u0161e od 600 godina dr\u017eavnosti je mo\u0107an argument u korist mogu\u0107nosti „druga\u010dije“ Rusije, \u0161ta ovde re\u0107i. Naravno, mo\u017ee\u0161 da veruje\u0161. Ali pre ili kasnije ispostavi se da „Krim nije sendvi\u010d“.<\/p>\n Va\u017ean deo problema le\u017ei u percepciji mnogih Evropljana da je dijalog uvek mogu\u0107 i odgovaraju\u0107i. Da treba da „prestane\u0161 da puca\u0161.“ Samo ako je aktuelni predsednik Ukrajine uspeo da shvati da je svet mnogo komplikovanija stvar od lepih fraza, onda mnogi Evropljani nisu bliski. Otuda svi ti poku\u0161aji da se Ukrajinci i „dobri“ (ili ne tako) Rusi stave za isti sto\/mikrofon u svakoj prilici. Podse\u0107a na dru\u0161tvene mre\u017ee nekih zapadnih poznatih li\u010dnosti, koje su posle 24. februara postavile fotografije \u017eene i mu\u0161karca kako se grle – on je umotan u ruski, a ona ukrajinska zastava. Ili skora\u0161nji mural<\/a> australijskog umetnika Pitera Sitona, koji grli ruske i ukrajinske vojnike. Kao, rat je nesporazum, hajde da \u045bivimo zajedno. A takve „Leopold ma\u0438ke“ su desetak.<\/p>\n