{"id":5941,"date":"2022-09-15T19:03:02","date_gmt":"2022-09-15T17:03:02","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2022-09-sta-ce-naterati-nemacke-socijaldemokrate-da-predaju-tenkove-ukrajini\/"},"modified":"2022-09-15T19:03:02","modified_gmt":"2022-09-15T17:03:02","slug":"sta-ce-naterati-nemacke-socijaldemokrate-da-predaju-tenkove-ukrajini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2022-09-sta-ce-naterati-nemacke-socijaldemokrate-da-predaju-tenkove-ukrajini\/","title":{"rendered":"\u0160ta \u0107e naterati nema\u010dke socijaldemokrate da predaju tenkove Ukrajini?"},"content":{"rendered":"

Nema\u010dke novine Die Zeit<\/a><\/em> (15.09.2022) ponovo se pokrenulo pitanje nema\u010dke nabavke te\u0161kog naoru\u017eanja za Ukrajinu, posebno posle na\u0161e uspe\u0161ne ofanzive u regionu Karkiva. Povod je bio govor ministarke odbrane Kristin Lambreht Nema\u010dkom dru\u0161tvu za me\u0111unarodne odnose (Deutschen Gesellschaft f\u00fcr Ausw\u00e4rtige Politik<\/em>) 13. septembar o nema\u010dkoj bezbednosnoj politici. \u0160to se ti\u010de Ukrajine, ministrove re\u010di bi se mogle opisati takvim toksi\u010dnim izrazom \u2013 „stare pesme o glavnoj stvari“. Osim jedne ta\u010dke, o kojoj \u0107e biti re\u010di u nastavku. Prema informacijama iz raznih izvora (naravno, medija), danas situacija sa nabavkom te\u0161kog naoru\u017eanja za Ukrajinu izgleda ovako. Dve stranke (Unija 90\/Zeleni i Liberali FDP<\/em>) iz „koalicije semafora“ izvr\u0161ili su pritisak na Esdeks (SPD) sa zahtevom da snabdevaju Ukrajinu „Mardersom“ i „Leopardima“. \u0160tavi\u0161e, ako su se „Zeleni“ dugo i dosledno pridr\u017eavali ove pozicije, onda je me\u0111u „liberalima“ samo predsednik Odbora za odbranu Bundestaga Mari-Agnes Strak-Cimerman ranije bio pristalica takvog koraka. Ali nedavno je vo\u0111a „liberala“ Kristijan Lindner (pa, ovo je onaj koji je u februaru rekao na\u0161em ambasadoru Andriju Melniku da \u0107e Kijev biti zarobljen za 72 sata) promenio svoj stav i \u010dak izgovorio svetosavne re\u010di: „Ukrajina mora da pobedi!“ Zami\u0161ljam koliko mu je bilo te\u0161ko! Ali ako va\u0161a stranka ubrzano gubi glasove, a vi sami ste postali predmet „por\u0161e skandala“, onda jednostavno ne mo\u017eete da ka\u017eete \u0161ta. Jasno je da opozicija (CDU\/CSU), \u010diji lider Fridrih Merz poku\u0161ava da osvoji poene, tako\u0111e ka\u017ee „da“ snabdevanju oru\u017ejem, jer posle izbora u Severnoj Ki\u0161i-Vestfaliji, mladi \u010dlanovi stranke iz tzv. „vitke generacije“ (na primer, Hendrik W\u00fcst).<\/p>\n

Ispostavilo se da su protivnici snabdevanja Ukrajine te\u0161kim naoru\u017eanjem samo Esdeks. Pored \u010dinjenice da kancelar Olaf \u0160olc pripada ovoj stranci, njegov kolega ministar odbrane Lambreht igra va\u017enu ulogu u ovoj odluci. Generalno, njihovi argumenti izgledaju ovako:<\/p>\n

1. Nema\u010dka ve\u0107 sprovodi dovoljne zalihe oru\u017eja za Ukrajinu. Nedavno je kancelarka \u010dak izjavila da je pobeda Oru\u017eanih snaga Ukrajine u regionu Karkiva uglavnom posledica nema\u010dkog te\u0161kog naoru\u017eanja koje je ve\u0107 dostavljeno Ukrajini.<\/p>\n

2. Nema\u010dka sprovodi takozvane. „isporuke prstenova“, koje obezbe\u0111uju snabdevanje isto\u010dnoevropskih saveznika biv\u0161eg sovjetskog oru\u017eja Ukrajini, i Nema\u010dka ih snabdeva najnovijim oru\u017ejem.<\/p>\n

3. Akcije Bundeswehra su prakti\u010dno „iscrpljene“, i to ne dozvoljava pove\u0107anje zaliha Ukrajini, jer u suprotnom Nema\u010dka ne\u0107e mo\u0107i da ispuni svoje obaveze prema NATO partnerima.<\/p>\n

4. Prema navodnim sporazumima postignutim sa partnerskim zemljama, snabdeva\u010dima oru\u017eja, Nema\u010dka ne mo\u017ee nezavisno snabdevati Ukrajinu oklopnim vozilima i tenkovima.<\/p>\n

Na kraju, tu je i poslednji argument, koji se sve manje \u010duje na politi\u010dkom prostoru, ali prili\u010dno sna\u017eno u medijima: nespremnost vladinih krugova da prodube eskalaciju „sukoba“ u Ukrajini i strah od eskalacije rata u evropski, kao i neke izjave na marginama vlade da bi zbog korupcije u Ukrajini to oru\u017eje moglo da zavr\u0161i na „crnom tr\u017ei\u0161tu“.<\/p>\n

Nema\u010dki mediji su dugo dovodili u pitanje ili raskrinkali ove argumente. Pre svega, re\u010deno je da je, u smislu obima smrtonosnog i te\u0161kog naoru\u017eanja koje se isporu\u010duje Ukrajini, Nema\u010dka dugo bila u zaostatku i da su \u010dak i isto\u010dnoevropske zemlje ispred nje. Nedavno su nema\u010dki novinari ironi\u010dno predlo\u017eili skalu za merenje sa „0“ na „100“ (maksimalna cifra je imaginarno snabdevanje Ukrajine nuklearnim oru\u017ejem), prema kojem je Nema\u010dka jedva dostigla broj „25“ sa nabavkom protivvazdu\u0161nih topova „Gepard“, a do „37“ \u0107e biti povu\u010den tek kada se prevazi\u0440e „crvena linija“ sa snabdevanjem „Geparda“\u0160pigl<\/a><\/em>, 14.09.2022). O skandalu sa takozvanim. Ne\u0107emo re\u0107i mnogo sa „isporukama prstena“, samo napoma\u017eemo da su isto\u010dnoevropski partneri koji su prebacili svoje biv\u0161e sovjetsko oru\u017eje u Ukrajinu vi\u0161e puta izrazili ogor\u010denje \u0161to ih Nema\u010dka ili privodi ili izbegava. Uzgred, jo\u0161 jedan argument protiv snabdevanja Ukrajine te\u0161kim naoru\u017eanjem standarda NATO-a za zvani\u010dnike nema\u010dke vlade je da Ukrajinci moraju dugo da ih savladaju. Me\u0111utim, prema pisanju nema\u010dkih medija, \u010dak i oni tenkovi T-72 koje je Poljska predala Ukrajini su samo spolja sovjetski i ve\u0107 su pretvoreni u standarde NATO-a. Ovde bez komentara, kao \u0161to to znaju samo na\u0161i tankeri oru\u017eanih snaga.<\/p>\n

Pitanje „iscrpnosti“ rezervi Bundeswehra je retori\u010dko. Prema zvani\u010dnim podacima, 1990. godine u Bundeswehru je bilo 2125 tenkova Leopard-2, a od 2022. \u2013 350. S obzirom na situaciju sa haubicama PzH 2000<\/em>, nije poznato koliko je ovih Leoparda-2 u borbenom stanju. Pa, to je pozdrav od Gerharda Schroedera i AMerkelovi an\u0111eli, koji su zajedni\u010dkim naporima vodili „pacifisti\u010dku“ politiku i razoru\u017eali Bundeswehr. Kada je u pitanju izjava Kristine Lambreht o potrebi da se odr\u017ee odbrambene obaveze prema zemljama NATO-a, ova linija odbrane Esdeksa se uru\u0161ava. Samo poslednjih nedelja, kancelarki su ameri\u010dki saveznici ve\u0107 dva puta rekli: „Premalo, prekasno!“ Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nedavno je izjavio da bi poraz u Ukrajini bio opasniji od nedovoljno potcenjenih arsenala NATO-a. „Na kraju, sloboda se brani u Ukrajini, a ne u \u0161koli tenkova-haubica u Idar-Oberstein<\/em> ili na teritoriji biljke Rheinmetall<\/em>\u00bb.<\/p>\n

Evo vremena da pri\u010damo o onome \u0161to je zvu\u010dalo tokom diskusije o izve\u0161taju Kristine Lambreht. Jednom sam pomenuo, generalni inspektor Bundeswehr Eberhard Zorn je rekao da je klju\u010d uspeha Oru\u017eanih snaga u ofanzivi u regionu Karkiva bila takti\u010dka obuka vojnika i zato je neophodno „internacionalizovati“ vojnu obuku na\u0161ih vojnika. Drugim re\u010dima, da se pridru\u017eimo ve\u0107 dugom programu obuke hiljada na\u0161ih vojnika koji se odr\u017eavaju u Velikoj Britaniji. Hrabar korak!<\/p>\n

Drugi argument Esdeksa da je prebacivanje tenkova u Ukrajinu mogu\u0107e samo uz saglasnost partnera puca po \u0161avovima. U principu, njena pouzdanost dugo je izazivala sumnju me\u0111u nema\u010dkim posmatra\u010dima, koji su je smatrali samo elementom iskrenog odlaganja u re\u0161avanju tog pitanja. A ovde je pre neki dan nova ameri\u010dka ambasadorka u Nema\u010dkoj Ejmi Gutman (Ejmi Gutman<\/em>) prvo je diplomatski nagovestio da Nema\u010dka „treba da pru\u017ei (Ukrajini) \u0161to ve\u0107u podr\u0161ku“, a potom i na zvani\u010dnoj stranici ameri\u010dke ambasade u Berlinu u Tviteru<\/em> moglo bi se pro\u010ditati: „Odluka o vrsti pomo\u0107i na kraju zavisi od svake zemlje.“<\/p>\n

Pitanje koliko dugo \u0107e Esdeks mo\u0107i da izdr\u017ei unutra\u0161nji i spolja\u0161nji pritisak, kao i promenu raspolo\u017eenja u nema\u010dkom dru\u0161tvu posle na\u0161e ofanzive u regionu Karkiva, ostaje otvoreno. Niko ne uklanja ozbiljne ekonomske probleme sa dnevnog reda posle smanjenja isporuka gasa iz Rusije. Ova tema je aktivno torpedovana od strane „levice“ i proruske AfD<\/em>, koje imaju mnogo pristalica u „novim nema\u010dkim zemljama“ \u2013 Isto\u010dnoj Nema\u010dkoj. Pozivi na mitinge i masovne akcije predstavljaju apsolutnu opasnost za vladu, a posebno za SPD, koja gubi svoje bira\u010dko telo. Po mom mi\u0161ljenju, ekonomska pitanja su preute\u0161na, s obzirom da mo\u0107na ekonomska dr\u017eava ima dovoljan potencijal da prevazi\u0111e krizu. Na kraju svega, koja druga zemlja na svetu mo\u017ee da ja\u0161e svoje gra\u0111ane javnim prevozom i regionalnim \u017eeleznicama gotovo besplatno (9 evra mese\u010dne karte) tokom letnjih meseci?!<\/p>\n

Pozicija Esdeksa o snabdevanju Ukrajine te\u0161kim naoru\u017eanjem uglavnom je posledica ideolo\u0161kog i psiholo\u0161kog duha unutar same stranke. „Rusofilija“ njenih politi\u010dkih lidera nasle\u0111uje se od Ostpolitik<\/em> njen biv\u0161i vo\u0111a i kancelar, Vili Brant. U kontekstu op\u0161teg dezena 70-ih godina dvadesetog veka. bio je zaista uspe\u0161an jer je bio u stanju da izgradi bezbednosni sistem du\u017e zapadne i isto\u010dne ose. Gotovo bezuslovno su ga sprovodili njegovi naslednici, a za Esdeks je to postala neka vrsta „svete krave“, \u0161to je dalo uspon samouverenom uverenju da sve rade kako treba. Zahvaljuju\u0107i Brantovom spoljnopoliti\u010dkom savetniku Egon Baru, postala je konzervativna i postala Realpolitik<\/em>. Na primer, od 1982, kada je hri\u0161\u0107anski demokrata Helmut Kol postao kancelar, SPD je vodila nezavisnu spoljnu politiku („bezbednosno partnerstvo“), a vode\u0107i politi\u010dari iz Esdeka su se zapravo ograni\u010dili na pregovore sa liderima Komunisti\u010dke partije i dr\u017eave, ignorisali pokrete za gra\u0111anska prava koji su se odnosili na odredbe Helsin\u0161kog zakona o ljudskim pravima, i do\u017eivljavali masovni pokret Ti pristupi koji su praktikovani u vezi sa biv\u0161im SSSR-om preba\u010deni su u Rusku Federaciju iz devedesetih godina pro\u0161log veka. Nekriti\u010dki pristup Ostpolitik<\/em> doveo do toga da su zaboravili (ili se pretvarali da zaboravljaju) gotovo glavnu stvar \u2013 najva\u017eniji motiv za Branta bilo je re\u0161enje „nema\u010dko-nema\u010dkog pitanja“, odnosno postojanje Nema\u010dke i GDR-a i Zapadnog Berlina, a isto\u010dna Evropa i sam SSSR su delovali samo kao sredstvo bez kojeg ovo pitanje nije moglo da se re\u0161i.<\/p>\n

Posmatrali smo i posmatrali usa\u0111enu prirodu Brantovih ideja kako me\u0111u politi\u010darima starije generacije, tako i me\u0111u njihovim mla\u0111im kolegama. Nema potrebe da pri\u010damo o odvratnoj figuri \u0160redera, koji, uzgred, nikada nije izba\u010den iz stranke. Aktuelni savezni predsednik Frank-Walter Steinmeier ka\u017ee da su pogre\u0161ili Ostpolitik<\/em>, jer nisu slu\u0161ali brige partnera iz isto\u010dne Evrope. „Pogre\u0161io sam… bio naivan, biv\u0161i premijer Brandenburga, Matijas Platzek, posipa glavu pepelom (Matijas Platzek<\/em>), koji je od 2014. bio na \u010delu „Nema\u010dko-ruskog foruma“, uvek se zalagao za sna\u017eniju percepciju ruskih interesa, vi\u0161e puta optu\u017eivao Zapad za neznanje i aroganciju prema Rusiji, kritikovao \u0161irenje NATO-a na istok, kao i zapadne sankcije Rusiji posle aneksije Krima, koji se smatra teritorijom isto\u010dne Evrope sferom interesa Rusije itd. Upravo je on taj koji je 2017. indirektno uporedio raspore\u0111ivanje vojnika Bundeswehra u Litvaniji sa Hitlerovom kampanjom na Istoku i pozvao na „politiku razumevanja“ sa Rusijom (Taz.de<\/a><\/em>).<\/em> Ali koliko su ove re\u010di iskrene me\u0111u politi\u010darima?<\/p>\n

Nedavno je 33-godi\u0161nji generalni sekretar SPD Kevin Kuehnert (Kevin K\u00fchnert<\/em>), koje su nema\u010dki novinari nazvali „bludnim“ Tviteru<\/em>„dete“, rekao je da Nema\u010dka nije mogla da snabdeva Ukrajinu tenkovima, jer je to u suprotnosti sa tradicijama posleratne spoljne politike Nema\u010dke. A pre toga su se \u010duli sa njim: „… ne \u017eelimo da ohrabrujemo Rusiju da postupi potpuno iracionalno i napadne druge dr\u017eave.“ Na \u0161ta su nema\u010dki novinari postavili pitanje: „Da li je racionalno napadati Ukrajinu pod izgovorom raznih besmislica kao \u0161to je „Ukrajina ne postoji?“ Mla\u0111a generacija Esdeksa ne ose\u0107a krivicu, ali je dobro savladala ideolo\u0161ke partijske postulate. Na kraju, sami nema\u010dki posmatra\u010di tra\u017ee razloge za\u0161to Nema\u010dka ne snabdeva Ukrajinu tenkovima u istoriji. „\u0160olc se pla\u0161i imid\u017ea nema\u010dkog tenka u isto\u010dnoj Evropi. To je psiholo\u0161ka inhibicija koju ne mo\u017ee da prevazi\u0111e“, napisala je ona. Berliner Morgenpost<\/a><\/em> (13.09.2022). Naravno, ne znamo sa sigurno\u0161\u0107u \u0161ta je \u0160olc nedavno razgovarao sa predsednikom Rusije, po\u0161to imamo samo zvani\u010dne informacije. Verovatno je i kancelarka osetila psiholo\u0161ki pritisak. Podse\u0107amo da je nedavno ruski ambasador u Berlinu upozorio da Nema\u010dka nema moralno pravo da snabdeva tenkove isto\u010dnom Evropom posle nema\u010dkih zlo\u010dina iz Drugog svetskog rata. \u010culi smo ne\u0161to sli\u010dno od drugih portparola Kremlja.<\/p>\n

Vode\u0107i nema\u010dki istori\u010dar Hajnrih August Vinkler (Hajnrih August Vinkler<\/em>), uzgred, blizak socijaldemokratama, otvoreno govori o potrebi radikalnog menja Ostpolitik<\/em>. Stoga mo\u017eemo da se nadamo snabdevanju te\u0161kim naoru\u017eanjem iz Nema\u010dke samo kada Esdeks, ne re\u010dima, ve\u0107 zapravo prevazi\u0111e sopstvene strahove i sumnje. Ako se Nema\u010dka oprosti od Rusije, onda to najvi\u0161e sporo rade nema\u010dke socijaldemokrate.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nema\u010dke novine Die Zeit (15.09.2022) ponovo se pokrenulo pitanje nema\u010dke nabavke te\u0161kog naoru\u017eanja za Ukrajinu, posebno posle na\u0161e uspe\u0161ne ofanzive u regionu Karkiva. Povod je bio govor ministarke odbrane Kristin Lambreht Nema\u010dkom dru\u0161tvu za me\u0111unarodne odnose (Deutschen Gesellschaft f\u00fcr Ausw\u00e4rtige Politik) 13. septembar o nema\u010dkoj bezbednosnoj politici. \u0160to se ti\u010de Ukrajine, ministrove re\u010di bi se […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5942,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[70,93,20,8,7,159,496,35,60,5],"class_list":["post-5941","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-nemacka","tag-oruje","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-sergey-stelmakh","tag-ukrajinsko-ruski-odnosi","tag-vojna-pomoc-ukrajini","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5941","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5941"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5941\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5942"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5941"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5941"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5941"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}