{"id":5908,"date":"2022-09-14T19:03:02","date_gmt":"2022-09-14T17:03:02","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2022-09-kancelarka-izdala-ultimatum-sefu-kremlja\/"},"modified":"2022-09-14T19:03:02","modified_gmt":"2022-09-14T17:03:02","slug":"kancelarka-izdala-ultimatum-sefu-kremlja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2022-09-kancelarka-izdala-ultimatum-sefu-kremlja\/","title":{"rendered":"Kancelarka izdala ultimatum \u0161efu Kremlja"},"content":{"rendered":"

„90-minutni telefonski razgovor sa #\u041f\u0443\u0442\u0456\u043d\u0438\u043c: Rusija mora da povu\u010de svoje trupe iz #\u0423\u043a\u0440\u0430\u0457\u043d\u0438 i prizna svoj suverenitet i teritorijalni integritet. U suprotnom, diplomatsko re\u0161enje se ne mo\u017ee zamisliti“, pojavila se takva poruka u utorak uve\u010de, 13. septembra, na zvani\u010dnoj stranici u Tviteru<\/a><\/em> Nema\u010dki savezni kancelar Olaf \u0160olc. Pojavio se nekoliko minuta nakon samog razgovora koji je pomenut u tvitu. Razgovori su prili\u010dno zna\u010dajni, od kojih sadr\u017eaj i ton jasno karakteri\u0161u novu geopoliti\u010dku situaciju. Situacija je nastala pre svega briljantnom ofanzivom Oru\u017eanih snaga Ukrajine u regionu Karkiva.<\/p>\n

U prethodnom \u010dlanku, na\u0161a publikacija je ve\u0107 pri\u010dala o tome kako je Karkiv Ofenzyva radikalno uticao na politi\u010dku situaciju u samoj Ukrajini, u Rusiji, i u zapadnom svetu. Manifestacija ovih promena mo\u017ee se smatrati ovim telefonskim razgovorom, u kojem je nema\u010dka kancelarka zapravo izdala ultimatum \u0161efu Kremlja. Mo\u017ee se pretpostaviti sa velikom verovatno\u0107om da je \u0160olc razgovarao sa Putinom ne samo u svoje ime, ve\u0107 i u ime svih zapadnih saveznika, \u0161to je obezbedilo preliminarnu koordinaciju stavova. To je, naime, u telefonu, ruski predsednik \u010duo ultimatum Zapada.<\/p>\n

Olaf \u0160olc nije razgovarao sa Vladimirom Putinom od maja. O\u010digledno je da jo\u0161 uvek nema o \u010demu da se pri\u010da. Sada, posle uspeha ukrajinske vojske, o\u010digledno se pojavila tema za razgovor. I ne samo brbljanje, ve\u0107 i potra\u017enja pa \u010dak i u ultimatum formi. \u0160ta je ta\u010dno Olaf \u0160olc zahtevao?<\/p>\n

Kako Prijavio<\/a> Portparol nema\u010dke vlade \u0160tefen Hebestreit, nema\u010dka kancelarka pozvala je ruskog lidera da \u0161to pre postigne diplomatsko re\u0161enje u ratu protiv Ukrajine, ukazuju\u0107i na ozbiljnost situacije na frontu i posledice ruske invazije. Na tome je nema\u010dki premijer izneo potrebu za prekidom vatre, potpunim (!) povla\u010denjem ruskih trupa sa teritorije Ukrajine, kao i po\u0161tovanjem njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.<\/p>\n

„Savezna kancelarka je naglasila da su dalji koraci Rusije ka aneksiji (Ukrajine \u2013 ed.) ne\u0107e pro\u0107i bez odgovora i ne\u0107e biti priznat ni pod kojim uslovima“, naveo je Hebe\u0161reit u saop\u0161tenju.<\/p>\n

Pored toga, \u0160olc je skrenuo Putinovu pa\u017enju na potrebu da se osigura bezbednost u NPP Zaporizhia. On je tako\u0111e nalo\u017eio ruskoj strani da tretira zarobljene borce „u skladu sa zahtevima me\u0111unarodnog humanitarnog prava, posebno \u017denevske konvencije, i da obezbedi nesmetan pristup Me\u0111unarodnom komitetu Crvenog krsta“.<\/p>\n

\u0160ta je Putin odgovorio na ovo? Pribegao je svojoj uobi\u010dajenoj taktici: da oka\u010di sopstvenu krivicu na ukrajinsku stranu. O\u010digledno je ruski lider bio veoma zabrinut, pa samim tim nije previ\u0161e razmi\u0161ljao o verodostojnosti svojih optu\u017ebi. Apsolutno se nije suzdr\u017eao u svojim la\u017eima.<\/p>\n

To je i Putin rekao, navodi se u zvani\u010dnom izve\u0161taju Kremlja o telefonskom razgovoru. „Vladimir Putin je, naro\u010dito, usmerio kancelarku na otvoreno kr\u0161enje me\u0111unarodnog humanitarnog prava od strane ukrajinske strane, neprekidno granatiranje gradova Donbasa, kao rezultat toga \u0161to civili ubijaju i namerno o\u0161te\u0107uju civilnu infrastrukturu. Predsednik Rusije je detaljno govorio o merama za obezbe\u0111ivanje fizi\u010dke za\u0161tite ZNPP, koje se uzimaju u koordinaciji sa IAEA, koja prolazi kroz stalne raketne udare iz Ukrajine, \u0161to stvara realne rizike od katastrofe velikih razmera“, navodi se u saop\u0161tenju sajta Kremlja. A ovo je, kao \u0161to svi znaju, potpuno neistinito. Ne samo da ne odgovara: u stvarnosti, sve je upravo suprotno.<\/p>\n

Pretpostavljam da sam se najvi\u0161e smejao (a mo\u017eda i negodovao) izjavom nema\u010dke kancelarke o snabdevanju energetskim resursima. „Opisuju\u0107i situaciju u evropskom energetskom sektoru, Putin je naglasio da Rusija bila i ostaje pouzdan snabdeva\u010d energetskim resursima, ispunjavaju\u0107i sve svoje ugovorne obaveze“, navodi se u saop\u0161tenju Kremlja.<\/p>\n

Jasno je da ve\u0107 kandidovanje Putina ne bi pristalo na uslove ultimatuma. Ali on nema mnogo izlaza. Politi\u010dar \u0160olc nikako nije sklon avanturisti\u010dkim izjavama, nikada ne bi izneo izjave, a kamoli ultimatume, da nije bio potpuno uveren u njihovu relevantnost.<\/p>\n

U tom kontekstu, vredi pomenuti nove informacije koje se ti\u010du doga\u0111aja uo\u010di ruske potpune invazije na Ukrajinu u februaru ove godine. Objavljena je u sredu, 14. februara, od strane informativne agencije Rojters<\/a><\/em> pozivom na tri njihova izvora bliska vladinim krugovima Rusije. Govorimo o dogovorima koje su predstavnici ukrajinskog rukovodstva uspeli da postignu u pregovorima sa zamenikom \u0161efa administracije predsednika Rusije Dmitrijem Kozakom. Podsetite se da je njegov Putin bio taj koji je ovlastio da nadgleda, da tako ka\u017eem, ukrajinski pravac.<\/p>\n

Prema izve\u0161taju Rojters<\/em>, Kozakov je zapravo uspeo da zaklju\u010di privremeni sporazum sa Kijevom, koji bi u potpunosti zadovoljio ranije zahteve Kremlja. Pre svega, radi se o odbijanju Ukrajine da se pridru\u017ei NATO-u. Prema re\u010dima izvora, Kozak je pru\u017eio uveravanja Putinu da je, prema njegovom mi\u0161ljenju, sporazum koji je postigao trebalo da li\u0161i Rusiju potrebe za izvr\u0161enjem invazije velikih razmera na Ukrajinu. Tako je Kozak preporu\u010dio svom \u0161efu da prihvati dogovor.<\/p>\n

Ranije tokom invazije, Putin je vi\u0161e puta izjavio da se NATO i njena vojna infrastruktura pribli\u017eavaju granicama Rusije, prihvataju\u0107i nove \u010dlanice iz isto\u010dne Evrope, kao i da se Alijansa sada priprema da anga\u017euje Ukrajinu u svojoj orbiti. Prema re\u010dima \u0161efa Kremlja, to predstavlja „egzistencijalnu pretnju“ Rusiji.<\/p>\n

Zbog toga je, prema Kozakovim re\u010dima, takva pretnja uklonjena diplomatski. Me\u0111utim, Putin je, kada mu je predstavljen Sporazum sa Kozakom, jasno stavio do znanja da mu ustupci koji su dogovoreni vi\u0161e ne odgovaraju. On je ve\u0107 tra\u017eio mnogo vi\u0161e, uklju\u010duju\u0107i aneksiju ukrajinskih teritorija. Dakle, dogovor je raskinut.<\/p>\n

Ova situacija veoma podse\u0107a na pregovore pred \u010duvenu Bitku za Poitiers \u2013 jednu od vode\u0107ih epizoda 100-godi\u0161njeg rata izme\u0111u Engleske i Francuske. Onda su Francuska i njeni saveznici okupili vi\u0161e hiljada vojnika predvo\u0111enih \u017danom II Dobrim. Bio je vi\u0161e od tri puta ve\u0107i od engleskog interventnog korpusa na \u010delu sa princom Edvardom (koji je dobio nadimak Crni princ po boji svog oklopa). Francuzi su nekoliko puta slali parlamentarce Britancima tra\u017ee\u0107i predaju. Britanci su se, shvataju\u0107i njihovu naizgled beznade\u017enu situaciju, u na\u010delu slo\u017eili. Onda je bezose\u0107ajni Francuz s vremena na vreme izneo stro\u017ee zahteve. Na kraju, Crni princ to nije mogao da podnese i izjavio je da \u0107e se boriti, \u010dak i ako umre, ali vi\u0161e ne\u0107e praviti ustupke. Kako se bitka zavr\u0161ila zna se: potpuni poraz Francuza i zarobljavanje \u017dana II Dobra.<\/p>\n