Oksanin \u017eivot u Marijupolju do 24. februara 2022. (foto: Oksana Tishchenko)<\/span><\/em><\/p>\nKakav je bio tvoj \u045bivot i \u045bivot u Marijupolju od po\u0438etka rata punih razmera?<\/strong><\/p>\nSvakim danom situacija je postajala sve gora. Izgleda da 2. marta vi\u0161e nismo imali svetlost, vodu, gas i komunikaciju. 9. mart je leteo oko na\u0161e ku\u0107e. Sre\u0107om, onda smo si\u0161li na prvi sprat, bili smo blizu lifta. Na\u0161 stan je sru\u0161en.<\/p>\n
Svi stanari ku\u0107e po\u010deli su da \u017eive u podrumu. Doneli smo neke stvari iz stana da bismo mogli da spavamo. Tako\u0111e smo imali dosta hrane. Uvek sam pravio velike deonice, jer sam predavao Donetsk iskustvu. Nacionalna garda nam je donela hranu. Ljudi su zapalili vatru, ali je bilo veoma opasno jer su pucali u blizini. Poku\u0161ali smo da pobegnemo u podrum u slu\u010daju ne\u010dega.<\/p>\n
„Ljudi su skakali sa balkona, ku\u0107e gorele“: \u017divot posle 24. februara<\/strong><\/p>\nKako je va\u0161a \u0107erka do\u017eivela takvu novu stvarnost \u2013 \u017eivot u podrumu, stalno granatiranje, strah?<\/strong><\/p>\nKristina je pomogla porodici na\u0161ih kom\u0161ija. Imaju troje male dece, pa je njihova \u0107erka, da tako ka\u017eem, preuzela odgovornost za njih. Trudila sam se da ne \u0161epam, ohrabrivala decu, ali no\u0107u smo svi plakali. Situacija je bila u\u017easna, kao da \u017eivimo u horor filmu.<\/p>\n
Majka i \u0107erka u Marijupolju pre rata (foto Oksana Ti\u0161\u010denko)<\/span><\/p>\nKako se Mariupol promenio od po\u010detka rata? Kakva je bila situacija u gradu?<\/strong><\/p>\nUop\u0161te nismo iza\u0161li iz podruma, samo smo videli na\u0161e dvori\u0161te. Bilo je stra\u0459no. Kada su malo prestali da bombarduju, onda smo iza\u0161li napolje. Tada su se ose\u0107ala prestravljeno, deca su po\u010dela da pla\u010du \u2013 nije bilo grada. I bilo je tako lepo. Rusi su sve sravnili sa zemljom, bilo je stra\u0161no gledati i shvatati te ru\u0161evine. Ni\u0161ta nisu ostavili u \u017eivotu.<\/p>\n
Imali smo sre\u0107e \u0161to nam ku\u0107a nije gorela. Susedne zgrade izgoreli u pozadini, ljudi su skakali sa balkona i podova da bi pobegli. Bilo je u\u045basno. Kada smo oti\u0161li da napunimo telefone, videli smo mnoge le\u0161eve kako le\u017ee na ulici usput. Veoma zastra\u0161uju\u0107e…<\/p>\n
U blizini ku\u0107e molitve, gde smo napla\u0107ivali telefone, Azovstal je vi\u0111en kako bombarduje \u2013 ogroman po\u017ear se di\u017eeo, sve je bilo crno. Bilo je veoma jezivo. Nisam znala kako je na\u0161a vojska tamo, kako je moj mu\u017e bio tamo. Bilo je daleko \u2013 na levoj obali, a mi smo \u017eiveli na desnoj strani.<\/p>\n
\u010covek je bio na „Azovstalu“, a sada u zato\u010deni\u0161tvu<\/strong><\/p>\nKada ste poslednji put videli mu\u017ea?<\/strong><\/p>\nStigao je 10. marta, tada smo \u017eiveli u podrumu. Oti\u0459li smo kod njega, on je uzeo neke stvari. Sve je brzo i brzo. Pozdravili smo se i tada sam ga poslednji put videla.<\/p>\n
\u017dena je kroz suze govorila o svojoj voljenoj.<\/em><\/p>\n\u0160ta je \u010dovek rekao? Govorio je o tome kakva je uop\u0161te situacija?<\/strong><\/p>\nNije rekao ni\u0459ta. Rekao je da su u skloni\u0459tu, da je sa njima sve u redu. U to vreme, nisam znao ni\u0459ta o \u0438injenici da se pakao doga\u0440a na Azovstalu. Nije bilo interneta, nismo imali informacije. Moj mu\u017e je rekao \u0107erki i ja da hitno odemo. Da ne ostanem ovde jer je veoma opasno. Rekao je da su dobro. A kako \u0107e re\u0107i da je tamo sve zlo…<\/p>\n
Zna\u0161 li gde je sada? Da li je \u045biv?<\/strong><\/p>\nOtpisali smo ga kad sam ve\u0436 napustio Mariupol i imao sam internet. Jednom mi je poslata slika njegove poruke. Kada smo bili u kontaktu, znao sam da je \u045biv.<\/p>\n
Kada je na\u0459a vojska napustila Azovstal, pozvao sam Crveni krst. Rekli su mi da je \u010dovek u zato\u010deni\u0161tvu. Obe\u0107ali su da \u0107e predati neke stvari i fotografije, ali nisu dali ni\u0161ta. Zvao sam i neke od njih. Rekli su da kada je \u010dovek iza\u0161ao, nisu imali vremena da se fotografi\u0161u, tako da nije bilo pravnih dokaza da je on bio tamo. Rekli su da znaju da je bio sa Rusima, ali pravno nisu mogli to da potvrde. Imao je status nestale osobe. Onda sam pozvao Crveni krst, poslao saop\u0161tenje u \u017denevu da potvrdim da je \u010dovek u zato\u010deni\u0161tvu. Ali odgovora nije bilo.<\/p>\n
Pre samo mesec dana pozvali su me iz informativnog centra i rekli da je Rusija potvrdila da je moj mu\u017e zvani\u010dno u zato\u010deni\u0161tvu. Te podatke je ve\u0107 primila Ukrajina i on je preba\u010den na status ratnog zarobljenika. Trenutno ni\u0161ta vi\u0161e ne govore. Posle teroristi\u010dkog napada u Olenivki, pozvala je i Crveni krst, rekli su da \u0107e se javiti. Ali nije bio na spiskovima mrtvih. \u010cekam… I to je to. Ne mogu ni\u0161ta drugo da uradim \u2013 samo sa\u010dekaj.<\/p>\n
„Ne znam kako nisam ubijena“: Oksana o sporovima sa „Kadyrivtsi“<\/strong><\/p>\nDa li ste se ukr\u0161tali sa osvaja\u010dima? Da li ste morali da komunicirate sa njima? Kakvi su ovo ljudi?<\/strong><\/p>\nKrajem marta na na\u0161 ulaz do\u0161li su „asvabaditeli“. To su bili „Kadyroviti“, svi su bili tako bradati, stra\u0459ni. Hteli su da provere ko \u017eivi u ku\u0107i. Posva\u0440ao sam se sa njima. Pitao sam za\u0161to su do\u0161li ovde. Ne znam kako me nisu ubili zbog toga. Samo su vikali: „Odnesi ovaj bes.“ Po\u010deli su da se raspravljaju sa mnom da je, ka\u017eu, Donetsk bombardovan ve\u0107 8 godina, i da \u0107ete biti „otpu\u0161teni“ jo\u0161 malo. I ja ka\u017eem da sam ja li\u010dno iz Donetska i znam \u0161ta se tamo de\u0161ava, i \u0161ta ste vi uradili, stvorenja. Tako smo razgovarali sa njima.<\/p>\n
Jedan je jednom rekao da \u017eeli da \u010duje „mi\u0161ljenje naroda“. Onda sam izlila svo zlo koje se nakupljalo u meni na njemu. Sve sa prostirkama. Onda su me kom\u0161ije sakrile u podrum da se ne bi pomerale.<\/p>\n
Oksanina \u0107erka u mirnom Marijupolju (foto Oksana Ti\u0161\u010denko)<\/span><\/p>\nNisu znali da je va\u0161 mu\u017e vojno bi\u0107e?<\/strong><\/p>\nNe, uklonio sam sve preporuke o njemu. Nisu znali. To su u\u045basni ljudi, ne bih mogao da \u045bivim sa njima u istom gradu.<\/p>\n
Kada ste odlu\u010dili da se evakui\u0161ete iz Mariupola?<\/strong><\/p>\nMalo po malo postalo je nemogu\u0107e \u017eiveti, voda je ponestalo. Na\u0459a ku\u0436a je bila blizu bolnice broj 2, i odatle su po\u0438eli da se evakui\u0459u u Volodarsk. Kada se malo sti\u0161alo, odmah smo oti\u0161li.<\/p>\n
Plakali smo dok smo i\u0459li. U Marijupolju je bio u\u017eas \u2013 crna spaljena zemlja. Se\u0107a\u0161 se kako je sve bilo lepo, a onda je bila pusto\u0161. Pro\u0438itao sam da rusi \u045bele da se \u0459kole otvore. Koje \u0459kole? Tamo nema ni\u0438ega. Sve \u0459kole su prvo bombardovane. Avioni su leteli, bombe su bacane na sve. Svi smo sko\u0438ili u podrum.<\/p>\n
Htela je da ide u Zaporo\u017eje, a osvaja\u010dima je to dozvoljeno samo u Rusiju: Kako je Oksana zavr\u0161ila u Donecu<\/strong><\/p>\n23. marta smo stigli na mesto prikupljanja, a na \u010detvrtoj manifestaciji su nas odveli u Volodarsk. Rekli su da su poslati samo u Rusiju. Hteo sam da odem u Berdjansk, jer sam odatle mogao da stignem u Zaporizhiu. Tra\u017eili smo mekes taksi, obra\u0107ao se ljudima u o\u010daju, ali niko nije imao benzin. Niko nije mogao da ode tamo. Bila sam o\u010dajna jer nisam htela da idem u Rusiju. Odlu\u0438io sam da odem u okupirani Donetsk, imam rodbinu tamo. Ali ni tamo niko nije oti\u0459ao.<\/p>\n
U Volodarsku smo se smestili u \u0459koli. Stajali smo tamo kao tule. Nije bilo \u010dak ni mesta za sedenje. Na\u0161e kom\u0161ije su bile sa malom decom, a onda su deca spavala na koferima. Rusi nisu otvarali \u010dasove, ali su sve dr\u017eali u hodnicima.<\/p>\n
\u017dena je rekla da je \u0161kola prelepa. Modernizovale su ga ukrajinske vlasti. U u\u010dionicama su vrata bila providna, pa su stanovnici Mariupola videli da neko tamo \u0161eta. Me\u0111utim, nije im bilo dozvoljeno da u\u0111u unutra \u2013 ljudi su spavali na podu u hodniku. Oksana se sa u\u017easom prise\u0107a \u0161ta je do\u017eivela. On ka\u017ee da su takozvani „dobrovoljci“ vikali svima da \u0161alju samo u Rusiju.<\/em><\/p>\nKako si iza\u0459ao odatle? Gde si oti\u0161ao?<\/strong><\/p>\nIznenada, usred no\u0107i, \u010dovek je po\u010deo da vi\u010de da postoji autobus za Donetsk. U po\u010detku su govorili da prihvataju samo porodice sa decom i osobe sa invaliditetom. Mojoj \u0107erki i ja je dozvoljeno. Donetsk je bolji od njihove Rusije…<\/p>\n
Oko 23:00 smo oti\u0161li i tek u 4 ujutru smo stigli. Mada nije tako daleko da se ode tamo. Ne znam putevima kojima smo i\u0459li. Bilo je mra\u010dno, bez osvetljenja. Ni\u0161ta nisam razumeo. Onda su se pridru\u017eili i drugi autobusi, generalno ih je bilo mnogo.<\/p>\n
U Donjecku, ljudi su po\u0438eli da se prevoze u \u0459kole. Tada je najavljen policijski \u010das, pa je Oksana mislila da \u0107e po njegovom zavr\u0161etku ro\u0111aci do\u0107i i odvesti ih njenoj \u0107erki i odvesti je kod nje. Me\u0111utim, ispostavilo se da je dalje \u017eena sa detetom \u010dekala na „filtriranje“.<\/em><\/p>\n„Tretirali su nas kao kriminalce“: Kako je pro\u0161la „filtracing“<\/strong><\/p>\n\u0160ta se desilo na „filtriranju“? \u0160ta su Rusi mislili o tebi?<\/strong><\/p>\nNa\u0161a majka i snaja su do\u0161le kod nas pre toga. Dao sam im telefon i neke druge stvari. I doneli su mi stari, prazan telefon. Rusi su se veoma zabrinuli da niko ne\u0107e imati fotografije i video snimke iz Marijupolja. Dovedeni smo u okru\u017eno odeljenje. Naravno, ni\u0459ta nije na\u0440en u mom telefonu.<\/p>\n
Sre\u0107ni smo \u0161to je registracija Donetska. Tretirali su je smirenije od Mariupola. Ali generalno, stav je bio kao kriminalci. Uzeli su otiske prstiju, dlanove. Slikali smo se u profilu, postrance. Gde god da su pogledali… Nije bilo prijatno. Ali to jo\u0161 uvek nije stra\u0161no, mnogo su ih maltretirali drugi ljudi. Tukli su, bacali, hteli su da obore neke informacije.<\/p>\n
„Kom\u0161ije su poslate u Rusiju: \u017dive u izbegli\u010dkom kampu i ne mogu da se vrate“<\/strong><\/p>\n\u0160ta se desilo sa sedmoricom<\/strong>‘va\u0161e kom\u0161ije? Gde su i\u0161li?<\/strong><\/p>\nJedna porodica je uspela da ode u Zaporo\u017eje, a potom – u Nema\u010dku. Ta porodica sa troje dece je, na\u017ealost, poslata u Rusiju. Sada \u017eive u Kazanju u izbegli\u010dkom kampu. Kada su stigli, do\u010dekali su ih normalno, a onda im je re\u010deno \u2013 ili da odu na posao i plate sme\u0161taj i hranu, ili da po\u010diste. Na\u0459li su posao i \u045bive u ovom kampu za svoj novac. Ne mogu da odu, jer su oti\u0459li iz Mariupola bez novca.<\/p>\n
U Ukrajini kroz 4 zemlje sveta: kao sedam<\/strong>Do\u0161ao sam u Lviv<\/strong><\/p>\nKoliko ste vremena proveli u Donjecku i gde ste dalje i\u0161li?<\/strong><\/p>\nMajka mi je bila bolesna. Bila je veoma zabrinuta za nas, jer nije bilo nikakve veze. Nije znala da li smo jo\u0161 uvek \u017eivi. Imala je mo\u017edani udar i sr\u010dani udar za to vreme. Morao sam prvo da je odvedem kod lekara i stavim je na noge.<\/p>\n
Me\u0111utim, porodica dugo nije mogla da ostane u Donjecku. Pre ili kasnije, neko bi saznao da je Oksanin mu\u017e ukrajinski vojni \u010dovek. Zna\u010di \u017eena sa svojom majkom<\/em>Odlu\u010dili su da se vrate na teritoriju koju kontroli\u0161e Ukrajina kao njihova \u0107erka, ali se ispostavilo da je put bio te\u017eak.<\/em><\/p>\nProna\u0161li smo nosa\u010de aviona i oti\u0161li u Var\u0161avu preko cele Rusije, Estonije, Litvanije i Letonije. Ve\u0436 smo iz Poljske stigli do Lviva. Ovde su nas do\u010dekali ro\u0111aci, i \u017eiveli smo sa njima nekoliko meseci. Ukupno, put je trajalo tri dana.<\/p>\n
Oksanina \u0107erka u Lvivu (foto Oksana Ti\u0161\u010denko)<\/span><\/p>\nZar ti nije bilo pomi\u0161ljalo da ostane\u0161 u Var\u0161avi?<\/strong><\/p>\n\u017delela sam da budem bli\u017ee svom mu\u017eu, u Ukrajini. Ali nismo mogli nigde da ostanemo. Oti\u0161li smo kroz Estoniju sa na\u0161im unutra\u0161njim paso\u0161em. U Rusiji nisam dao stranu, jer nisam \u017eeleo da njihov pe\u010dat stoji u njemu. Stoga, kada su stigli u Poljsku, nisu imali nikakvu oznaku. Nismo podneli zahtev za izbegli\u010dki status. Uzeli su karte za Lviv za svoj novac.<\/p>\n
Kako ti se svi\u0440a \u045bivot u Lvivu? Ve\u0107 si se navikao ovde?<\/strong><\/p>\n\u017diveli smo sa ro\u0111acima, ali bez obzira koliko su bili dobri, nismo mogli zauvek da ostanemo sa njima. Bilo je neophodno potra\u017eiti odvojeno stanovanje. Preselili smo seLy u stanu. Ro\u0440aci su mnogo pomogli. Davali su posu\u0111e, posteljinu \u2013 sve \u0161to vam je potrebno. Volonteri nam mnogo poma\u045bu. Centar „Ja sam Mariupol“ i korejska nevladina organizacija „Asadal“ obezbe\u0111uju proizvode i proizvode za li\u010dnu higijenu. Imam samo korejsku mamu, a tata mi je Ukrajinac.<\/p>\n
\u0106erka i ja smo i\u0161le kod lekara jer je to bilo neophodno za \u0161kolu, ispostavilo se da su mnogi lekari do\u0161li iz Marijupolja. Kada smo stigli u Donetsk, odmah smo upisali Khrystyna u Zaporizhia u gimnaziju preko drugarice da bi mogla da u\u010di na daljinu. Nije bilo dokumenata, jer je sve u Mariupol \u0459koli izgorelo. Kada smo stigli u Lviv, prebacio sam \u0107erku u lyceum ovde. Dobila je sertifikat od \u0160kole Zaporo\u017eje, i poslata je ovde. Sada je Kristina u kampu za raseljenu decu u planinama u regionu Ivano-Frankivsk. Ve\u0107ina dece tamo je iz Marijupolja i njenih godina. Stoga, moja \u0107erka \u0107e malo odvu\u0107i pa\u017enju.<\/p>\n
A u Lvivu je veoma lepa. Stvarno nam se svi\u0440a. Jedini negativan je da ne mogu da na\u0440em posao.<\/p>\n
A kakav posao tra\u045bite? Mo\u017eda vam neko od na\u0161ih \u010ditalaca mo\u017ee pomo\u0107i.<\/strong><\/p>\nMogu da radim i kao kuvar i kao prodavac. U Donecu, moj mu\u017e je imao prodavnicu, i ja sam je tamo prodala. Tako da imam iskustva. Pored toga, imao sam svoj kafi\u0107 u okru\u017enom odeljenju, hranio sam policajce. Ali su tako\u0111e do\u0161li \u010disto lokalni, jer su rekli da je veoma ukusno. Onda su Rusi do\u0161li i odneli sve… Uzgred, ponudili su se da rade za njih, ali ja sam odbio. Nisam mogao da radim za ove olo\u0459e.<\/p>\n
Koji savet biste dali ljudima koji ne \u017eele da napuste zanimanje?<\/strong><\/p>\nMora\u0161 da ide\u0161 jer je nemogu\u0107e biti tamo. Generalno, \u045bivot u okupaciji je nemogu\u0436. \u0160ta su uradili sa Donjeckom? Osam godina je ubijen. Uni\u0459ti samo sa njihovim „Gradovima“. Tamo nema ni\u0438ega. Ljudima nije dozvoljeno da \u017eive. \u017dive samo penzioneri. Nemogu\u0436e je komunicirati sa Rusima. Oni su pravi fa\u0459isti, rugaju se ljudima.<\/p>\n
Svi verujemo u pobedu i znamo da \u0107e biti na\u0161a. \u0160ta \u0107e\u0161 uraditi kada se rat zavr\u0161i?<\/strong><\/p>\nOh, ja \u010dak i ne znam. Mo\u017eda odem ku\u0107i. Ali glavna stvar za mene je da se \u010dovek vrati, a sve ostalo ne zanima. Smisli\u0107emo ne\u0161to.<\/p>\n
Originalne.<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Rusija ju je dva puta odvela ku\u0107i od Oksane Ti\u0161\u010denko. \u017dena je 2014. napustila Donjeck, a 2022. \u2013 Marijupolj. Tri dana je putovala na kontrolisanu teritoriju Ukrajine \u2013 preko Rusije, Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske. Sada Oksana \u017eivi u Lvivu sa \u0107erkom i sanja o danu kada \u0107e se njen vojni mu\u017e vratiti iz zarobljeni\u0161tva. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5565,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[97,43,273,27,20,8,81,7,12,5],"class_list":["post-5560","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-izbeglice","tag-mariupol","tag-nacionalna-garda","tag-oruzane-snage-ukrajine","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-ruska-agresija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-vesti-o-ukrajini","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5560","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5560"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5560\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5565"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5560"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5560"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5560"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
![\"Ne](\"https:\/\/razvedka.info\/rs\/media\/2022\/09\/Ne-znam-kako-nisam-ubijen-Migrant-o-svadji-sa-Kadirovitima.jpg\" "\\"\\"Ne")
![\"1662375782](\"https:\/\/razvedka.info\/rs\/media\/2022\/09\/1662376085_420_Ne-znam-kako-nisam-ubijen-Migrant-o-svadji-sa-Kadirovitima.jpg\" "\\"\\"Ne")
![\"1662375783](\"https:\/\/razvedka.info\/rs\/media\/2022\/09\/1662376085_316_Ne-znam-kako-nisam-ubijen-Migrant-o-svadji-sa-Kadirovitima.jpg\" "\\"\\"Ne")
![\"1662375783](\"https:\/\/razvedka.info\/rs\/media\/2022\/09\/1662376085_401_Ne-znam-kako-nisam-ubijen-Migrant-o-svadji-sa-Kadirovitima.jpg\" "\\"\\"Ne")