{"id":5397,"date":"2022-08-30T19:01:02","date_gmt":"2022-08-30T17:01:02","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2022-08-sest-meseci-rata-u-ukrajini\/"},"modified":"2022-08-30T19:01:02","modified_gmt":"2022-08-30T17:01:02","slug":"sest-meseci-rata-u-ukrajini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2022-08-sest-meseci-rata-u-ukrajini\/","title":{"rendered":"\u0160est meseci rata u Ukrajini"},"content":{"rendered":"

„Legao sam nekoliko sati no\u0107u, zatvorio o\u010di i pomislio da ako me pogodi ruska raketa, to bi bilo dobro. Jer \u0107u umreti u snu. Onda sam se probudio i shvatio da me ni\u0161ta nije ubilo, pa bih uradio svoje \u2013 spasavao bih ljude“, rekao je anesteziolog Elizar Grankov Zorjani Vareni o radu u bolnici u Marijupolju u prvim nedeljama posle ruske invazije.<\/em><\/p>\n

\u2013 Vi ste iz Donjecka, a 2014. ste se preselili u Marijupolj. Tokom ruske invazije, da li ste se ose\u0107ali isto kao pre osam godina?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Ne, to su veoma razli\u010dite stvari, jer tada, 2014. godine, nije bilo jasno \u0161ta se de\u0161ava, \u0161ta je Rusija. Bilo je nereda, bilo je Krima, tu\u010da u nekoliko gradova, ali ne u takvim razmerama. I ova godina je bila potpuno druga\u010dija. \u010cak i pre 24. Osam godina sam imao ose\u0107aj da \u0107e rat po\u010deti jednog dana, ali ja li\u010dno nisam \u017eeleo da verujem u to. Nadao sam se da \u0107e Putin umreti. Nisam verovao da \u0107e se ljudi u Rusiji jednostavno pretvoriti u naciste i \u010dudovi\u0161ta.<\/p>\n

\u2013 Se\u0107ate se okupacije Marijupolja 2014? Kako se to promenilo od tada?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Marijupolj tada nije bio okupiran, kao \u0161to je sada. Razne separatisti\u010dke grupe, zajedno sa ruskom vojskom, dugo su poku\u0161avale da zagrade grad, ali je tada formiran Azovski puk, koji ga je, zajedno sa drugim jedinicama ukrajinske vojske, jednostavno oslobodio mesec dana kasnije. Te\u0161ko da je grad o\u0161te\u0107en, samo nekoliko zgrada je uni\u0161teno.<\/p>\n

Kada sam po\u010deo da \u017eivim u Marijupolju pre osam godina, izgledalo je kao bilo koji postsovjetski grad. Tokom ovih osam godina sve je obnovljeno, izgra\u0111eni su parkovi, putevi, popravljene su sve bolnice. Bilo je mnogo igrali\u0161ta za decu. Tokom godina, Mariupol je postao jedno od najboljih mesta za \u017eivot.<\/p>\n

Ako je 2014. postojao veliki procenat ljudi koji su podr\u017eavali Ruse, onda je osam godina kasnije bilo izolovanih slu\u010dajeva. Ukrajina je pokazala kako Marijupolj mo\u017ee da izgleda, a 100 km do Donjecka, koji se izgleda zaledio 2014. godine. Razvili smo se, a Donetsk, naprotiv, \u010dak i sada kada pogledam \u0161ta se tamo de\u0161ava, vidim da se grad uru\u0161ava \u010dak i bez vojne intervencije. Samo se sru\u0459i.<\/p>\n

\u2013 Kako se ose\u0107ate sada kada je Mariupol uni\u0161ten? Tuga, mr\u017enja, agresija, nostalgija?<\/strong><\/p>\n

– Imam me\u0161avinu ose\u0107anja. Sve one koje si pomenuo, i nostalgiju, i \u017ealjenje, ali naj\u017eivlji ose\u0107aj je mr\u017enja prema svemu \u0161to su Rusi uradili na\u0161im \u017eivotima. Napredovali smo, \u017eiveli, putovali, zadavali novac, samo smo \u017eiveli. Bilo je sve bolje i bolje. I sada je sve ovo nestalo, sve nam je oduzeto.<\/p>\n

Putin i njegova pratnja ne do\u017eivljavaju Marijupolj niti bilo koji drugi grad kao mesto za \u017eivot, \u017eele teritoriju, \u017eele vi\u0161e teritorija na mapi i to je to. I obi\u010dni Rusi za mene… Oni su glupi zli\u0438aci. Pametni ljudi su napustili Rusiju, a postojala je biomasa koja slu\u0161a televiziju i sanja o veli\u010dini svog naroda. Iste metode kao u Nema\u010dkoj tridesetih godina pro\u0161log veka sada uti\u010du na mozak obi\u010dnih Rusa.<\/p>\n

\u2013 Gde vas je na\u0161ao po\u010detak ruske invazije?<\/strong><\/p>\n

\u2013 De\u017eurstvo sam bio u bolnici i oko pet ili pet ujutru sam \u010duo neke epidemije. Po\u010deo sam da \u010ditam vest koju je rekao predsednik Ruske Federacije, i posle pola sata hitna pomo\u0107 je po\u010dela da nam dolazi, a mi smo po\u010deli da radimo \u2013 da spa\u0161avamo ljude.<\/p>\n

\u2013 To jest, hitna pomo\u0107 je po\u010dela da sti\u017ee u bolnicu bukvalno u prvih sat vremena rata?<\/strong><\/p>\n

– Rusi su 24. februara pogodili sve vrste vojnih ciljeva, ali ne uvek. Obi\u010dni ljudi su postali \u017ertve u svojim domovima.<\/p>\n

Po obuci sam anesteziolog i i\u0459ao sam na mnogo razli\u0438itih kurseva, uklju\u0438uju\u0436i i vojsku. Imam mnogo prijatelja u vojsci. Bio sam spreman, ali nije bio dan, ne dva, ali sve vreme dok smo bili tamo, imali smo desetine, desetine operacija svaki dan, ne znam ta\u010dno koliko, niko nije brojao. Stoga niko na svetu ne mo\u017ee biti spreman za toliku masu ranjenika.<\/p>\n

– A „sve vreme“ je koliko?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Bio sam u bolnici od 24. februara do 12. marta. I slede\u0107a tri dana u ruskom zarobljeni\u0161tvu. 15. marta smo uspeli da pobegnemo sa nekoliko prijatelja.<\/p>\n

„Kako su te uhvatili?“<\/strong><\/p>\n

“ Rusi su napredovali sa svih strana, na\u0161a bolnica je bila na obodu grada. Pre nego \u0161to su nas napali, uni\u0161tili su sve zgrade oko bolnice, sve ku\u0107e. Nastavili su da pucaju na minobaca\u010de, kamenje, rakete, avione, sve. I sa prozora moje bolnice, video sam devetosmi\u0438ke zgrade kako gore. Posebno su napustili na\u0161u bolnicu relativno nepovre\u0111eni, jer ih tako\u0111e treba le\u010diti. Kada je sve uni\u0161teno i na\u0161a oblast vi\u0161e nije mogla da se brani, ukrajinska vojska se povukla u grad. Rusi su se upravo dovezli sa tenkovima, poku\u0459ali su da nastave dalje, na\u0459a vojska je uni\u0459tila njihove tenkove, ali su okupirali spaljena podru\u010dja oko nas.<\/p>\n

Jeste li le\u010dili Ruse?<\/strong><\/p>\n

„Imali smo ruske vojnike sa slomljenim ekstremitetima i svakakvim povredama. Lekari moraju da le\u010de sve ljude bez obzira na rasu, nacionalnost ili Jo\u0161 ne\u0161to. Ali nisam ni pipnuo. Mada, ako je mitraljez uperen u mene, onda bih uradio svoj posao, \u0161ta da ka\u017eem.<\/p>\n

Mo\u017eemo re\u0107i da kombinujem dve li\u010dnosti. Jedan je da sam ja doktor. Kada sam na du\u017enosti u bolnici, moram da radim svoj posao, da spa\u0161avam ljude. Ali kao druga osoba, kao Ukrajinac, ne\u0107u spasiti nijednog ruskog vojnika. Naprotiv, spreman sam na sve, spreman sam da ubijem.<\/p>\n

„Da li si se upla\u0459io?“<\/strong><\/p>\n

\u2013 Sada se pla\u0161im smrti, po\u0161to ve\u0107 nekoliko meseci \u017eivim u prili\u010dno mirnim uslovima. Da, postoje rakete, sirene, ali ne i to je tada. Tada, u bolnici, nismo ose\u0107ali strah. Kada sve konstantno eksplodira, ne znate gde \u0107e biti slede\u0107a eksplozija i da li \u0107e vas raketa pogoditi. Ovo je koincidencija. Neko se sakrio u stanu ili podrumu i umro tamo, a neko je lako mogao da hoda ulicom. No\u0107u sam le\u017eao nekoliko sati, zatvarao o\u010di i mislio da \u0107e, ako me pogodi ruska raketa, biti dobro. Jer \u0107u umreti u snu. Onda sam se probudio i shvatio da me ni\u0161ta nije ubilo, pa bih uradio svoje \u2013 spasavao ljude.<\/p>\n

\u2013 A kakvi su to bili ruski vojnici? Izvo\u0111a\u010di radova ili regruti?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Nas, lekare, zarobili su profesionalni vojnici. To je bilo primetno po njihovom akcentu i po na\u010dinu na koji su bili obu\u010deni. Ali kada su oti\u0459li, topovsko meso je u\u0459lo. Video sam mnogo upla\u0161enih ljudi koji su jednostavno odvedeni sa ulice, iz Donjecka. Uhva\u0107eni su u drugim gradovima, dato im je oru\u017eje i re\u010deno im je da odu, „i ne idite, ubi\u0107emo vas.“ Video sam prazninu u njihovim o\u0438ima, ali bilo je i mnogo ljudi koji su oti\u0459li da ubijaju sa zadovoljstvom. Rekli su i da su Ukrajinci bombardovali Donbas osam godina, ali ovo su bajke za Ruse iz Sibira, mo\u017eda iz Moskve.<\/p>\n

Kada je na\u0161a bolnica uhva\u0107ena, jedan policajac, ne znam ta\u010dno o kome se radi, pregledao je celu zgradu, i\u0161ao okolo, pregledao sve za pam\u0107enje. Pitala sam ga da li mogu da idem ku\u0107i jer imam malo dete. Nasmejao se i rekao da, naravno, mogu, ali onda bi Azov mogao da me ubije. Na taj na\u010din, indirektno nam je rekao, doktorima, da \u010dim odemo, ubi\u0107e nas. Jer „Azova“ vi\u0161e nije bilo, ve\u0107 samo Rusa.<\/p>\n

\u2013 Jeste li poku\u0459ali da razgovarate sa vojnicima koji su vas zarobili?<\/strong><\/p>\n

„Da, poku\u0459ao sam, za\u0459to da ne poku\u0459am?“ Ve\u0107ina nije rekla ni\u0161ta, drugi su rekli da su Ukrajinci ubijeni osam godina, da Ukrajina ne postoji kao dr\u017eava, da je Ukrajina Rusija. Oni su stvarno kao zombiji, bez obzira koliko zabavno izgledalo, oni su samo zombiji.<\/p>\n

„Da li ste imali priliku da pobegnete?“<\/strong><\/p>\n

– Verovatno je bilo mogu\u0107e oti\u0107i nekoliko dana nakon po\u010detka invazije. Ali nismo od\u0459li jer sam bio potreban kao doktor. I iskreno, niko nije mogao ni da zamisli da Rusi mogu da uni\u0161te pola miliona grada. Mislili smo da rat ne zna\u0438i uni\u0459tenje svega. I uzeli su i uni\u0459tili. \u010cak i pre rata, rekao sam da Mariupol mo\u017ee biti osvojen samo ako bude uni\u0161ten, ali nisam mogao ni da verujem da oni to stvarno mogu da urade.<\/p>\n

\u2013 Kakav je bio po\u010detak ruske okupacije? Jeste li bili svedoci ratnih zlo\u010dina? Da li ste videli automobile snimljene na ulicama na kojima je pisalo „Deca“?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Da, video sam, pri\u010dao o svemu \u0161to sam video, tu\u017eila\u0161tvu, UN, Hjuman rajts vo\u010d<\/em> i druge organizacije. Svedo\u010dio sam nadle\u017enim organima o tome \u0161ta su Rusi uradili.<\/p>\n

Mogu da vam dam primere. 12. marta, u 10 sati u Matro\u0161evoj ulici, video sam sa prozora \u0161estog sprata kako su Rusi pucali u tri automobila, ubili najmanje nekoliko ljudi i ranili jo\u0161 nekoliko, onda smo spasili ove ljude na operacionom stolu.<\/p>\n

Ako ste \u010duli da su Rusi uni\u0161tili porodili\u0161te u Marijupolju, onda znajte da su \u017eene koje su se porodile transportovane kod nas odatle. Znali su da imamo \u017eene, da imamo decu, da imamo mnogo pacijenata, ali to ih nije spre\u010dilo da na\u0161u bolnicu pretvorimo u vojni objekat. Sa njene teritorije, ispalili su tenkove i kamenje prema gradu, sakrili se iza na\u0459e bolnice, pucali i vratili se u dvori\u0459te. Uvek je bilo oklopnih transportera i tenkova. Ukrajinska vojska nikada nije granatirala na\u0161u bolnicu kao odgovor.<\/p>\n

Ovo obja\u0161njava ko je ko.<\/p>\n

\u2013 Da li ste pri\u010dali o trudnicama koje su vam donete iz porodili\u0161ta, koliko ih je bilo?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Oko 10, u roku od tri dana uzeli smo oko 10 poro\u0111aja.<\/p>\n

\u2013 Bio je mart, bio je -10 stepeni, kako je izgledao \u017eivot u bolnici?<\/strong><\/p>\n

“ Imali smo dizel generator, pa kada nije bilo svetla u gradu, imali smo ga i radili. Morao sam da operi\u0161em ljude, postojali su ure\u0111aji za ve\u0161ta\u010dko disanje. Ali nismo imali prozore, svi su bili nokautirani po\u010detkom marta, morali smo da ih prekrijemo kartonskim kutijama, du\u0161ecima, svime \u0161to je bilo. Bilo je veoma hladno. Bilo je toliko hladno da je norma bila 3-4 para pantalona, nekoliko majica, d\u017eempera, jakni. I povrh kovid kombinezona.<\/p>\n

Nismo imali dovoljno mesta u operacionoj sali. Operisali smo jednog, odmah smo morali da uradimo slede\u0107i, ali jednostavno nismo imali gde da odemo. Morali smo prebaciti ljude uz stepenice na razli\u010dite spratove. Nosili smo ih gde god je bilo mesto, bolnica je bila puna.<\/p>\n

\u2013 Kako ste dobili hranu i lekove?<\/strong><\/p>\n

Prvih dana rata uspeli smo da kupimo dosta proizvoda u prodavnicama, oni su i tada radili, bilo je \u010dak mogu\u0107e platiti karticom. Mnogi su doneli lekove. Neki lekari, apotekari su ih upravo doneli iz apoteka, sami smo i\u0161li u lokalne apoteke i uzimali odatle sve \u0161to smo mogli, sve \u0161to nam je trebalo. Ali kada sam pobegla iz grada, iz bolnice, skoro da nije ostalo lekova.<\/p>\n

\u2013 Koji su bili poslednji dani u bolnici pre nego \u0161to su Rusi u\u0161li?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Do 10. marta ukrajinski vojnici i dobrovoljci svakodnevno su donosili hranu, vodu i lekove. Kasnije, kada je na\u0161a oblast bila jako granatirana, tamo niko ni\u0161ta nije doneo. Veliki problem sa vodom je po\u0438eo. Ispraznili smo ga iz grejanja, iz cevi. Sa\u010duvali smo svaku kap najbolje \u0161to smo mogli jer je to najva\u017enija stvar koja mo\u017ee da bude.<\/p>\n

\u010cak sam na\u0161ao \u010detiri fla\u0161e sa vodom od pet litara u jednoj od soba za zalivanje cve\u0107a. Nije bilo sve\u017ee, ali ni\u0161ta \u0161to si mogao da popije\u0161. \u0160to se ti\u010de hrane, nismo prezirali meso koje je bilo preterano. Kuvali su i jeli, jer su morali da jedu bar jednom dnevno. Potro\u0161ili smo mnogo energije. Kada sam iza\u0161ao iz zato\u010deni\u0161tva, izgubio sam vi\u0161e od 10 kg te\u017eine, to jest oko 10%.<\/p>\n

„\u0160ta je bilo najgore za tebe?“<\/strong><\/p>\n

\u2013 Jedan od najte\u017eih dana bio je 28. februar, kada nam je donet prvenac. Poku\u0161ali smo da ga spasemo, da ga o\u017eivimo, ali to nije pomoglo, kako mi to ka\u017eemo: rane nisu bile u skladu sa \u017eivotom. A onda, do 15. marta, bilo je mnogo dece, ja sam li\u010dno radio desetak operacija. Desilo se da su doveli ve\u0107 mrtvu decu. Majke su dovele. Istog dana, skoro istovremeno dva. Jedna je imala 2 godine, druga 8 meseci. Prva je bila nakon \u0161to je pored nas ba\u010dena vazdu\u0161na bomba, mnogo stakla je puklo, a dete je skoro prese\u010deno na pola ovom \u010da\u0161om.<\/p>\n

To je bilo veoma malo dete.<\/p>\n

\u010cak je i lekarima veoma te\u0161ko da izdr\u017ee takvu situaciju: dete je ubijeno i majka koja moli za pomo\u0107. Ali niko nije mogao da joj pomogne. I gotovo istovremeno, druga majka utr\u010duje sa njom, ima ne\u0161to umotano u tkaninu, ruke su joj u krvi, vidim da dete ima odvojeno pocepanu ruku, vidim rebra, i ona moli: doktore, uradite ne\u0161to. I ni\u0161ta nisam mogao da uradim.<\/p>\n

U tom trenutku, kao osoba, kao lekar, kao otac mog deteta, ni\u010dega se nisam pla\u0161io, bacio sam cigaretu koju sam popu\u0161io u lice ruskom okupatoru. Nije me bilo briga da li puca na mene. Onda pucaju, ako ne, ne pucaju. Neka bude tako.<\/p>\n

\u2013 Kako ste uspeli da pobegnete iz zato\u010deni\u0161tva?<\/strong><\/p>\n

“ Bio sam u bolnici, nedelju dana nisam vi\u0111ao ro\u0111ake, nije bilo nikakve veze, nisam znao \u0161ta da radim. Hteo sam da idem ku\u0107i, moj brat je do\u0161ao po mene, i kada smo hteli da se preselimo, stigli su ruski tenkovi, i nismo mogli nigde da stignemo. Ostali smo u bolnici. Moj brat je tako\u0111e pomagao ljudima. A onda je do\u0161la moja majka, jer su njena dva sina oti\u0161la negde i nestala, tako da vi\u0161e nije bila briga za sebe, samo je \u017eelela da nas na\u0111e. I prona\u0459la nas je. A mi smo zapravo bili u zarobljeni\u0161tvu, moj brat je slu\u017eio vojsku. Pogledali smo kroz prozor \u0161ta se de\u0161ava i videli da negde ima ljudi koji ne\u0161to pripremaju, da je pored nas nekakav \u017eivot. I bili smo kao zaseban svet, nismo mogli da iza\u0111emo iz bolnice jer bi nas samo upucali. I u to vreme bilo je na stotine ili hiljade ljudi u bolnici, ne znam ta\u010dno koliko. I svi su otr\u010dali do tog auta jer su bili gladni, bila je velika gu\u017eva i bilo im je te\u0161ko da ga kontroli\u0161u. I u tom trenutku, shvatila sam da sada samo treba da ustanem i iza\u0111em. Uzela sam fla\u0161u vode od pet litara, uzela drugaricu, brata, mamu i samo smo tiho iza\u0161li iz bolnice. Usput smo pro\u0161li pored desetina ruskih vojnika sa mitraljezima. I samo smo i\u0161li korak po korak. Ispustili smo medicinske haljine jer ne bismo nedostajali. Kru\u017eili smo gradom, videli da je sve uni\u0161teno, videli mrtve ljude, videli spaljenu rusku opremu, i oti\u0161li smo ku\u0107i na neko vreme. Onda smo krenuli prema Berdjansku, bilo je mnogo automobila, ljudi su napustili grad jer su Rusi pristali na humanitarni koridor. Stigli smo do Zaporizhije.<\/p>\n

\u2013 Da li mislite da \u0107e ikada biti mogu\u0107e \u017eiveti u Marijupolju, da li je mogu\u0107e obnoviti ga, ili je ve\u0107 mrtav?<\/strong><\/p>\n

– Ovo je filozofsko pitanje. Za mene, u Marijupolju, u gradu gde sam \u017eiveo, nikada vi\u0161e ne\u0107e biti kao \u0161to je bilo. Ne mo\u017ee se o\u017eiveti. Ali ako bude obnovljen, to \u0436e biti drugi grad. Ne mora da se obnavlja, mora da se gradi iznova. Ali prvo mora\u0161 da ga otpusti\u0161. Onda mora\u0161 da razmisli\u0161 \u0161ta dalje. Kao lekar, tako\u0111e mogu mnogo da verujem, ali kada imam pacijenta, moram da ga le\u010dim. Verujem da \u0107e pre\u017eiveti, ali verovanje je jedno, a u\u010diniti ne\u0161to da pre\u017eivi je drugo.<\/p>\n

Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\n

Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u NAS i Poljskedo sada Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n

Prethodni \u010dlanakProjekcioni projekat: Ukrajina – EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku<\/em><\/p>\n

Originalni naslov \u010dlanka: P\u00f3\u0142 roku wojny w Ukrainie. Rosjanie mo Mariupol zdoby\u0107, tylko go niszcz\u0105c<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

„Legao sam nekoliko sati no\u0107u, zatvorio o\u010di i pomislio da ako me pogodi ruska raketa, to bi bilo dobro. Jer \u0107u umreti u snu. Onda sam se probudio i shvatio da me ni\u0161ta nije ubilo, pa bih uradio svoje \u2013 spasavao bih ljude“, rekao je anesteziolog Elizar Grankov Zorjani Vareni o radu u bolnici u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5398,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[43,20,8,7,5],"class_list":["post-5397","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-mariupol","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5397","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5397"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5397\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5398"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5397"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5397"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5397"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}