U februaru 1994. imao sam sre\u0107nu priliku kao deo delegacije „Studentskog bratstva“ da posetim belgijski Leuven. Ovo je fenomenalan univerzitetski kampus u blizini Brisela. Tamo su nas pozvali aktivisti studentske organizacije Katoli\u010dkog univerziteta u Leuvenu. Me\u0111u doga\u0111ajima koji su za nas organizovani bio je i panel za diskusiju, na kojem smo bili glavni diskutatoni, a pitanja su nam postavljali i studenti i nastavnici univerziteta, kao i gosti koji su prisustvovali ovom doga\u0111aju.<\/p>\n
Vredi napomenuti da se tada interesovanje sveta za Ukrajinu jo\u0161 jednom pove\u0107alo. To je posledica na\u0161eg nuklearnog oru\u017eja, koje smo se dogovorili da damo dobrovoljno i zapravo glupo. Tada zloglasni Memorandum iz Budimpe\u0161te jo\u0161 uvek nije potpisan. Me\u0111utim, jo\u0161 sramniji Masandra sporazumi su ve\u0107 postali \u010dinjenica, a pored potpuno nepravedne podele Crnomoske flote, postojala je i klauzula o „uklanjanju nuklearnih bojevih glava strate\u0161kih nuklearnih snaga stacioniranih u Ukrajini“. I u to vreme odr\u017eano je nekoliko rundi ukrajinsko-ameri\u010dkih razgovora, na kojima je Leonid Krav\u010duk ve\u0107 fundamentalno obe\u0107ao Belom Klintonu da se Ukrajina odri\u010de i nuklearnog oru\u017eja i nuklearnog statusa.<\/p>\n
Ove poruke u zapadnom svetu su primljene sa velikim divljenjem. I to je razumljivo: neka blatnjava nova dr\u017eava, sklona nacionalizmu (jer \u017eelja za nacionalnim suverenitetom nije ni\u0161ta drugo do jedan od oblika nacionalizma), odbija takav faktor globalne opasnosti kao \u0161to je atomsko oru\u017eje. \u0160tavi\u0161e, i od strate\u0161kog i iz takti\u010dkog, a tako\u0111e i od \u2013 od bombardera sposobnih da nose takvo oru\u017eje.<\/p>\n
Dakle, na pomenutoj panel diskusiji, postavljeno nam je „retori\u010dko“ pitanje: da li nas te\u0161i odluka na\u0161e vlade da se odrekne atomskog oru\u017eja? Kako je bilo sjajno iznena\u0111enje dvorane kada smo odgovorili negativno. Kao najstariji predstavnik delegacije, poku\u0161ao sam da objasnim glupim Belgijancima da smo, ka\u017eu, generalno, jo\u0161 uvek protiv nuklearnog oru\u017eja, uklju\u010duju\u0107i i u na\u0161im nevinim rukama, ali… Ali gubimo prili\u010dno sna\u017eno odvra\u0107anje od pozadine agresivnih namera Rusije, koja nam je upravo oduzela ve\u0107inu Crnomorodne flote, baze u Sevastopolju. Jedan od najpopularnijih ruskih politi\u010dara Vladimir \u017dirinovski preti Ukrajini ratom, \u017eeli da Rusija okupira ve\u0107i deo na\u0161e zemlje, a ne\u0161to prepusti svojim zapadnim susedima. Se\u0107ate li se njegovog \u010duvenog: „A lviv mi smo atdadim palyakam!“?<\/p>\n
„\u040birinovski? Haha, ali ko je on? Kakav je njegov uticaj na politiku Kremlja? To je prazno mesto, niko ga uop\u0161te ne slu\u0161a“, zamerili su mi belgijski debateri. Situaciju u Rusiji je, po njihovom mi\u0161ljenju, u potpunosti kontrolisao predsednik Boris Jeljcin \u2013 demokrata, iako nesavr\u0161en, ne bez \u010dudnih i lo\u0161ih navika. Ali ipak \u2013 njegova li\u010dnost.<\/p>\n
U tom kontekstu, kako se ne se\u0107ati re\u010di Gerharda \u0160redera. Kada se, kao kancelar Nema\u010dke, prvi put sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, nazvao ga je „kristalno jasnim demokratom“. To sam ja na \u010dinjenicu da kada zapadni politi\u010dari nekoga u Rusiji nazivaju demokratom, to treba tretirati sa odre\u0111enom dozom skepse. \u0418ak i prili\u0438no veliki deo.<\/p>\n
Tako onda, u februaru 1994, gotovo niko na Zapadu nije do\u017eivljavao Rusiju kao pretnju. Euforija miroljubivosti, koja je po\u010dela padom Berlinskog zida, jo\u0161 nije pro\u0161la. Naravno, postojale su neke sumnje da se ratovi u Pridnjestrovljiji, Abhaziji, Ju\u017enoj Oseciji itd. vode po nare\u0111enju iz Kremlja preko raznih „proksija“. Ali zarad univerzalno dobre ideje mira na celom svetu, takve drangulije se mogu gledati kroz prste. \u010cak i da se ruski parlament upuca tenkovima u jesen 1993. i da se promeni ustav Ruske Federacije sa zna\u010dajnim pove\u0107anjem ovla\u0161\u0107enja predsednika.<\/p>\n
Jeljcin nije uspeo ili nije imao vremena da iskoristi tu spoznaju Zapada. Zar nije hteo? Nesumnjivo je, jer je u jesen 1994.<\/p>\n
Me\u0111utim, Putin je uspeo da u potpunosti iskoristi sve te bonuse. \u0160tavi\u0161e, dodat im je jo\u0161 jedan, pa \u010dak i koji je nagli porast cena nafte i gasa.<\/p>\n
I nije samo \u0160reder, koji je sada postao lojalan sledbenik Kremlja, koji je Putina smatrao „kristalno jasnim demokratom“. Ovo mi\u0161ljenje imala je ve\u0107ina lidera vode\u0107ih zemalja sveta. Ili iskreno verovati, ili samo-hipnoza takvog mi\u0161ljenja. Zaista, sa takvim vi\u0111enjom ruskih vlasti, zapadni politi\u010dari su \u017eiveli udobnije.<\/p>\n
Tokom predsedni\u010dkih izbora 2000. godine, od kojih je Putin postao punopravni majstor Rusije (a tako je ostao i 22 godine), \u010dak je smatran izvesnom „prozapadnom alternativom“ retrogradnom biv\u0161em premijeru Jevgeniju Primakovu. Zbog toga je Zapad zapravo dao Putinu neku vrstu karte blan\u0161a da sprovede svoju viziju ponovnog ure\u0111enja Rusije.<\/p>\n
Brisel i Va\u0161ington su bili ube\u0111eni da rusija mo\u017ee biti kontrolisana, veziva\u0161 to za sebe ekonomski. U tu svrhu, do sada su razme\u0161teni nevi\u0111eni megaprojekti saradnje. To uklju\u010duje Nord Stream, pokretanje fabrika za proizvodnju zapadnih automobila u Rusiji, pa \u010dak i saradnju u oblasti odbrambene industrije. Rusija je pozvana u klub najrazvijenijih i najuticajnijih dr\u017eava, pa G7<\/em> Pretvorio G8<\/em>.<\/p>\n I dugo se \u010dinilo svetu da ova \u0161ema funkcioni\u0161e. Zapadni politi\u010dari tvrdoglavo su ignorisali takve napade iz Kremlja kao Putinov govor u Minhenu 2007. Oni su to do\u017eivljavali samo kao nesta\u0161luke ruskog lidera, iza kojih ne postoje ozbiljne namere.<\/p>\n Dalje, da ne bi napustili zonu komfora, zapadni politi\u010dari su izuzetno bezubi reagovali na bombardovanje tepiha u \u010ce\u010deniji, invaziju Rusije u Gruziji i ograni\u010davanje demokratskih sloboda u samoj Rusiji. Zapadni „pipl“ je lako „zgrabio“ Putinovu tezu o „kontrolisanoj demokratiji“. Kremlj je, s druge strane, preuzeo pod strogu kontrolu prakti\u010dno sve manje ili vi\u0161e uticajne medije u zemlji, zaustavio aktivnosti uticajnih javnih organizacija i neutralisao opozicione stranke. Istovremeno, ekonomska saradnja Rusije sa Zapadom samo je rasla. Pragmati\u010dni politi\u010dari zapadnog sveta \u010dak su se radovali ja\u010danju autoritarizma u Rusiji, s obzirom da je ova situacija samo doprinela ekonomskim vezama, koje su obezbe\u0111uju sve vi\u0161e profita i Rusiji i kolegama.<\/p>\n Zapad je glupo propustio trenutak kada je, tokom nagomilavanja ekonomskih veza, njena zavisnost od Rusije postala pretnja bezbednosti. \u010cak i sada, u kontekstu rata u Ukrajini punih razmera, uvo\u0111enja sedam paketa antiruskih sankcija, Kremlj se ne samo ne ose\u0107a ugro\u017eenim, ve\u0107 ismeva Rusiju. Kao \u0161to se posebno mo\u017ee videti, na primeru turbine za Nord strim, koju je Moskva primorala Berlin da odnese u Kanadu. I \u0161to Moskva ne \u017eeli da prihvati, iako Berlin to tra\u017ei, ve\u0107 „tra\u017ei bez po\u0161tovanja“.<\/p>\n Tako su sankcije uvedene posle 24. februara svakako bolne za Rusiju, iako ne toliko te\u0161ke da je nateraju da odmah padne na kolena. Vremenom \u0107e raditi svoj posao tako \u0161to \u0107e zavr\u0161iti rusku ekonomiju, ako, naravno, na Zapadu i dalje postoji konsenzus da se te kazne o\u010duvaju i oja\u010daju, a ne da ih oslabe.<\/p>\n Rizik od gubitka konsenzusa postoji i prili\u010dno je veliki. Pre svega zato \u0161to nisu svi zapadni politi\u010dari bili re\u0161eni da se bore kao, na primer, Boris D\u017eonson. Ili Mario Draghi. Ali ta, ta druga \u2013 ve\u0107 „iskrivljene patke“. Zar Putin nije poku\u0161ao da ih izbaci iz kaveza ovde? \u0160to se ti\u010de Draghija, ovo \u010dak nije ni verzija, to je dokazana \u010dinjenica. Kremlj je pritisnuo „prijateljske“ italijanske stranke, poput Pokreta 5 zvezdica i Lige, da uni\u0161te vladinu koaliciju. Gotovo sam ube\u0111en da slu\u010daj D\u017eonsonove ostavke nije bio bez „ruke Kremlja“. Na primer, ruski agenti bi mogli da bace kompromituju\u0107i materijal koji su iskopali kako bi kompromituju britanskog premijera. Nadam se da \u0107emo vremenom saznati za ovo, kao \u0161to smo saznali o uticaju Kremlja na referendum o Brexit<\/em>.<\/p>\n Zato Kijev mora da bude veoma oprezan i da spre\u010di negativan razvoj doga\u0111aja u zapadnom svetu, od vojne i finansijske podr\u0161ke od kojih ne zavisi ni mnogo ni manje \u2013 postojanje ukrajinske dr\u017eave. Na\u0161e diplomate moraju intenzivno da rade sa evropskim i ameri\u010dkim partnerima kako bi spre\u010dile agente Kremlja da daju bilo kakvu \u0161ansu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U februaru 1994. imao sam sre\u0107nu priliku kao deo delegacije „Studentskog bratstva“ da posetim belgijski Leuven. Ovo je fenomenalan univerzitetski kampus u blizini Brisela. Tamo su nas pozvali aktivisti studentske organizacije Katoli\u010dkog univerziteta u Leuvenu. Me\u0111u doga\u0111ajima koji su za nas organizovani bio je i panel za diskusiju, na kojem smo bili glavni diskutatoni, a […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":519,"comment_status":"","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[178,163,152,287,132,20,8,81,7,159,35,179,5],"class_list":["post-518","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-bezbednost-ukrajine","tag-eu","tag-informaciona-bezbednost","tag-leonid-kravcuk","tag-lyubko-petrenko","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-ruska-agresija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-ukrajinsko-ruski-odnosi","tag-vladimir-putin","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/518","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=518"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/518\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/519"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=518"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=518"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=518"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}