Nedavno sam na jednom ruskom relativno nezavisnom i relativno liberalnom Jutjub kanalu slu\u0161ao diskusiju dva publicisti\u010dka politikologa, naravno, o situaciji oko Ukrajine. Iako su panelisti kritikovali ruske vlasti, obojica su izrazili uverenje da na po\u010detku nije bilo vojne pretnje. To je, ka\u017eu, Va\u0161ington odigrao svoju igru, pokrenuo „patku“ krajem oktobra pro\u0161le godine u vezi sa koncentracijom ruskih trupa u blizini ukrajinske granice. Nije uzalud da je \u010dak i ukrajinsko rukovodstvo do poslednjeg trenutka uveravalo da nema opasnosti.<\/p>\n
Dakle, prema gore pomenutim debatama (pretpostavljam da takvo mi\u0161ljenje prevladava uop\u0161te u ruskom liberalnom okru\u017eenju), problem je \u0161to je sam Kremlj naseo na „ameri\u010dku provokaciju“. On je naseo i zauzvrat po\u010deo da eskalira situaciju, preuveli\u010dava zapadnu pretnju, izdaje ultimatume i zao\u0161trava antizapadnu retoriku. I na kraju je oterao trupe na granice sa Ukrajinom, \u0161to je virtuelnu pretnju od invazije u Ukrajinu pretvorilo u pravu. <\/p>\n
Mislim da na\u0161i misle\u0107i \u010ditaoci ne moraju da obja\u0161njavaju zaostaci takve pozicije. Bez obzira koliko su ruski liberali liberalni i demokratski (izvinjavam se zbog tautologije), njihova sposobnost da adekvatno procene situaciju uvek se u nekom trenutku nasloni na virtuelni zid, koji uslovno mo\u017eemo nazvati „ukrajinskim pitanjem“.<\/p>\n
U stvari, i obave\u0161tajni podaci zapadnih zemalja i istraga grupe Bellingcat<\/em>, koji nikako ne radi na plesnom podijumu u Va\u0161ingtonu, nedvosmisleno je svedo\u010dio da je Rusija naju\u017eusno koncentrisala svoje trupe du\u017e perimetra na\u0161e granice, i u Belorusiji, i na Krimu, i u okupiranim oblastima donjecke i luhanske oblasti, pa \u010dak i u Pridnjestrovlju.<\/p>\n Tek sada je situacija po\u010dela malo da se napeta, pa mo\u017eemo da odahnemo od zaprepa\u0161\u0107enja. Me\u0111utim, za sada nije prime\u0107ena samo polovina, jer uprkos uveravanjima ruskog Ministarstva odbrane, jo\u0161 uvek nije prime\u0107eno veliko povla\u010denje vojne opreme i vojnog osoblja, kako je saop\u0161teno iz Va\u0161ingtona i Brisela.<\/p>\n Da, Kremlj je promenio svoju retoriku. U njemu se vi\u0161e ne \u010duju ultimatumske bele\u0161ke, prioritet se daje pritu\u017ebama. Pa, to je dobro.<\/p>\n Naravno, svima je zanimljivo da znaju: od koje radosti se desila ova promena? Kako se pretnja od Drugog svetskog rata pretvorila u „stajanje na Ugri“ ili „Mo\u010dvarnu kampanju“ Luja X, ho\u0107emo li ovde tkati bilo koju drugu istorijsku analogiju gde agresor nije uspeo, jer nikada nije do\u0161ao do bitke?<\/p>\n Za\u0161to je Kremlj odlu\u010dio da da zadnje sedi\u0161te? Ve\u0107ina zapadnih publicista sada hvali mo\u0107 me\u0111unarodnih pregovora. Ka\u017eu da je „\u0161atl diplomatija“ urodila plodom, Putin je uspeo da ubedi da ne postoji pretnja od Ukrajine, Sjedinjenih Dr\u017eava ili NATO-a. Moglo bi se poverovati u ovo ako bismo uzeli tezu da ruski lider uop\u0161te veruje u ovu pretnju za \u010dist nov\u010di\u0107.<\/p>\n Naime, zahtevi \u0161efa Kremlja za ne\u0161irenjem NATO-a, pritu\u017ebe na prijem u Alijansu zemalja biv\u0161eg var\u0161avskog bloka i biv\u0161ih republika SSSR ni na koji na\u010din nisu povezane sa zadu\u0161ivanjem u bezbednost Rusije. I on to savr\u0161eno dobro razume. Kao i \u010dinjenica da ulazak u NATO insuresuje nove \u010dlanice protiv budu\u0107e ruske agresije. <\/p>\n Nedavno je prili\u010dno poznata ameri\u010dka istori\u010darka, profesorka Univerziteta D\u017eons Hopkins Meri Elis Sarot objavila svoju slede\u0107u knjigu pod nazivom „Ni jedan jedini centimetar: Amerika, Rusija i upadanje u posthladnoratovsku mrtvu ta\u010dku“ (Not One Inch: America, Russia, and the Making of Post-Cold War Stalemate).<\/em> Gospo\u0111a Sarot se smatra jednim od najtemnijih svetskih istra\u017eiva\u010da procesa koji su se odigrali u Nema\u010dkoj i isto\u010dnoj Evropi tokom Gorba\u010do\u010deve Perestrojke. Pre svega, naravno, govorimo o padu Berlinskog zida i ponovnom ujedinjenju Nema\u010dke. „Ni centimetar“ u naslovu je apel na izjavu tada\u0161njeg ameri\u010dkog dr\u017eavnog sekretara D\u017eejmsa Bejkera, koji je navodno tvrdio da NATO ne namerava da se \u0161iri ka istoku. Me\u0111utim, te re\u010di nisu zvani\u010dno obe\u0107anje ni Sjedinjenih Dr\u017eava ni NATO-a. Zvonili su u diskusiji. Prema re\u010dima tada\u0161njeg dr\u017eavnog sekretara: „Razumemo da je ne samo za Sovjetski Savez, nego i za druge evropske zemlje, va\u017eno imati garancije da \u0107e se Sjedinjene Dr\u017eave, ako zadr\u017ee svoje prisustvo u Nema\u010dkoj unutar NATO-a, ni pedalj trenutne vojne jurisdikcije NATO-a ne\u0107e pro\u0161iriti na isto\u010dni pravac.“<\/p>\n Ove re\u010di se mogu tuma\u010diti na razli\u010dite na\u010dine. U svakom slu\u010daju, oni ne dokazuju da je postojao bilo kakav verbalni dogovor, da Alijansa ne bi prihvatila dr\u017eave iz isto\u010dne Evrope u svoje redove. A \u010dinjenica da nisu potpisani pravno obavezuju\u0107i dokumenti ve\u0107 je istorijska \u010dinjenica koju priznaje \u010dak ni Kremlj.<\/p>\n Za\u0161to Meri Elis Sarot i dalje koristi ove Bejkerove re\u010di i \u010dak ih dovodi do naslova knjige? \u0160tavi\u0161e, vredi napomenuti da ona ne pori\u010de ili \u010dak poku\u0161ava da potkopa tezu da ne postoje takvih aran\u017emana nije bilo. Istori\u010dar vi\u0161e apeluje na moralnu odgovornost Zapada prema Rusiji. Prema njenim re\u010dima, Zapad je trebalo da poslu\u0161a \u010cer\u010dilovu \u010duvenu izreku da je velikodu\u0161nost va\u017ena u svakoj pobedi. Kao, da, pobedili smo u Hladnom ratu, otarasili smo se takvog militaristi\u010dkog \u010dudovi\u0161ta kao \u0161to je Sovjetski Savez, ali nismo smeli da pokazujemo nadmo\u0107 prema pora\u017eenima, to jest Rusiji, da ne uzimamo u obzir njene interese, uklju\u010duju\u0107i i geopoliti\u010dke.<\/p>\n Pre svega, postavlja se slede\u0107e pitanje: i istori\u010dar je siguran da je Rusija pora\u017eena. Mo\u017eda je ona pobednik, kao i Ukrajina, Gruzija, Moldavija, itd.<\/p>\n Slede\u0107e, \u0161ta bi to zahtevalo od kolektivnog Zapada? Morao je da stane na vrat sopstvene pesme, da napusti demokratske principe u me\u0111unarodnim odnosima. U konkretnom slu\u010daju , da se odustane od principa „otvorenih vrata“ u vezi sa NATO- om i prava suverenih dr\u017eava da se pridru\u017ee alijansama, uklju\u010duju\u0107i vojsku, po sopstvenom slobodnom izboru.<\/p>\n Niko nije primorao Poljsku, Ma\u0111arsku, \u010ce\u0161ku Republiku, balti\u010dke dr\u017eave da se pridru\u017ee Evrouniji i NATO-u. Podsetimo se bar primera Slova\u010dke, gde je autoritarni re\u017eim Vladimira Meciarda vladao do 1998. Bratislava je u po\u010detku oti\u0161la na drugu stranu, ali je kasnije, posle promene vlasti, odlu\u010dila da su Savez i Unija kul. Tako da sam u\u0459ao i tamo i tamo.<\/p>\n Profesor Sarot \u017eali zbog izmi\u0161ljenih iskustava Rusije da \u0107e Estonija, Letonija, Litvanija ili Ukrajina iznenada stvoriti opasnu situaciju za Rusiju. A ova njena iskustva podr\u017eava prili\u010dno veliki ekspertski krug na Zapadu. Svi oni nekako potpuno ignori\u0161u \u010dinjenicu da prava, a ne izmi\u0161ljena, opasnost dolazi od same Rusije. I da su ovu pretnju u proteklih 30 godina potvrdile mnoge stvarne \u010dinjenice, od rata u Moldaviji do invazije u Donbasu.<\/p>\n Balti\u010dke dr\u017eave, koje su nekada uspele uspe\u0161no da usko\u010de u voz NATO-a, sada se ose\u0107aju manje-vi\u0161e bezbedno. Da to nisu uradili na vreme, postali bi \u017ertve ruske ekspanzionisti\u010dke politike sa skoro 100 posto verovatno\u0107e.<\/p>\n Zato \u0161to to nije bila \u0161atl diplomatija, a ne uveravanja zapadnih lidera da Rusija nije u opasnosti sa njihove strane, primorala je rusko rukovodstvo da trubi doskok. Kremlj je ve\u0107 toliko dobro razumeo da nije bilo ni najmanje opasnosti. Druga tri faktora odigrala su svoju ulogu. Prvo: bliska me\u0111unarodna konsolidacija vode\u0107ih svetskih zemalja u odbrani Ukrajine. Drugo: razvoj paketa o\u0161trih sankcija Rusiji u slu\u010daju njene invazije na Ukrajinu. Tre\u0107e: mo\u0107na vojna pomo\u0107 Ukrajini, koja nam je omogu\u0107ila da pove\u0107amo na\u0161e odbrambene sposobnosti i zna\u010dajno pove\u0107amo verovatnu cenu Rusije za agresiju.<\/p>\n Zato Ukrajinci mogu, ako, naravno, \u017eele, da proslave Dan jedinstva 16. februara. Ali ni ti ne bi trebalo previ\u0161e da se stresira\u0161. Jer opasnost jo\u0161 uvek nije pro\u0161la, vojnici su ili povu\u010deni ili ne. I umesto frontalne invazije, agresor ima u svom arsenalu mnoge druge alate „hibridnog rata“.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nedavno sam na jednom ruskom relativno nezavisnom i relativno liberalnom Jutjub kanalu slu\u0161ao diskusiju dva publicisti\u010dka politikologa, naravno, o situaciji oko Ukrajine. Iako su panelisti kritikovali ruske vlasti, obojica su izrazili uverenje da na po\u010detku nije bilo vojne pretnje. To je, ka\u017eu, Va\u0161ington odigrao svoju igru, pokrenuo „patku“ krajem oktobra pro\u0161le godine u vezi sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4647,"comment_status":"","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[132,396,81,179,60,5],"class_list":["post-4646","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-lyubko-petrenko","tag-nato","tag-ruska-agresija","tag-vladimir-putin","tag-vojna-pomoc-ukrajini","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4646","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4646"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4646\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4647"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4646"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4646"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4646"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}