Tvit<\/a> viceadmiral je li\u010dno izrazio \u017ealjenje zbog svojih izjava. On je pru\u017eio uveravanja da njegove izjave date na konferenciji u Indiji odra\u017eavaju samo njegovo li\u010dno mi\u0161ljenje u to vreme, a ne i stav Ministarstva odbrane Savezne Republike Nema\u010dke. „Nepa\u017eljivo, pogre\u0161no procenio situaciju, nije trebalo to da uradim. Ovde nije bilo ni\u010dega \u0161to bi se tuma\u010dilo, to je bila o\u010digledna gre\u0161ka“, rekao je \u0160oenbah.<\/p>\nMoglo bi se verovati u iskrenost ovog kajanja, kao i u \u010dinjenicu da je to mi\u0161ljenje neobi\u010dno samo njemu, a ne \u0161irokom spektru nema\u010dkih vojnih ljudi, politi\u010dara, javnih li\u010dnosti itd., ako ne i zbog op\u0161teg stava Berlina po ruskom pitanju vi\u0161e puta potvr\u0111enog akcijama. Da spre\u010di Ukrajinu da osvoji MAP NATO-a na samitu u Bukure\u0161tu 2008.<\/p>\n
Dakle, postavlja se logi\u010dno pitanje: da li bi reakcija nema\u010dkih vlasti bila jednako odlu\u010duju\u0107a da \u0160oenbahove izjave ne vidi ceo svet? Zar nisu postali „nepa\u017eljivi“ koji prskaju razgovore koji se vode na marginama vlasti? Ili, po\u0161to je izgubio mesto komandanta mornarice, nije dobio \u0160oenbahov po\u010detni kapital za dalju politi\u010dku karijeru?<\/p>\n
Oni koji prate nema\u010dku politiku i javno mnjenje nisu mogli a da ne primete da do nedavno Nemci nisu ozbiljno shvatali rusku pretnju. \u0160tavi\u0161e, ve\u0107 neko vreme (ta\u010dnije tokom predsedavanja Donalda Trampa), verovali su da Va\u0161ington krije mnogo ve\u0107u opasnost od Moskve. Na kraju svega, Rusija je nafta i gas, ve\u0107 toplota u domovima i gorivo na benzinskim pumpama. Pa \u010demu onda sva\u0111a, bolje je sara\u0111ivati, zajedni\u010dki graditi Nord strimove.<\/p>\n
Ultralelevi\u010darske i krajnje desni\u010darske nema\u010dke stranke bile su posebno proruske. Na primer, antiimigrantska „Alternativa za Nema\u010dku“ pevala je jednoglasno sa Levom partijom o potrebi prijateljstva sa Rusijom, o ukidanju sankcija, da Ukrajina duguje sebi itd.<\/p>\n
Proruske ideje nisu bile stranci odre\u0111enom delu nema\u010dke ekspertsko-nau\u010dne zajednice. U tom kontekstu, \u017eelim da vam ka\u017eem o jednom od na\u0161ih biv\u0161ih saradnika Romanu Duba\u0161evi\u010du. Rodom iz Lviva i odavno se preselio u Nema\u010dku, sada radi kao profesor na Univerzitetu u Greifsvaldu. Posle nekoliko godina saradnje, na\u0161a publikacija je morala zauvek da se oprosti od njega u leto 2014. To se dogodilo nakon \u0161to je Duba\u0161evi\u010d poslao \u010dlanak o doga\u0111ajima u Donbasu, u kojem zapravo relativizuje zlo\u010dine ruskih agresora i tako\u0111e poziva Ukrajince da se ne opiru. Sve ove stvari su, naravno, upakovane u omot maksima, eufemizama, aluzija na izjave teoreti\u010dara postmodernizma i strukturalizma. Me\u0111utim, od toga njihova su\u0161tina nije postala manje kapitulantna.<\/p>\n
Ni posle Ilovaiska, MH-17, DAB-a, Debalceva, Romana Duba\u0161evi\u010da nije promenio svoj stav. On se i danas pridr\u017eava toga, o \u0161to je dokazano njegovim nedavnim postom na Fejsbuku. Da citiram odlomak iz njega:<\/p>\n
„Dakle, da li je balansiranje na ivici ponasa, gotovo izvesna perspektiva katastrofe, te\u017ee od ustupaka koje Rusija o\u010dekuje? A za\u0161to se \u010cini da se Zapad, koji voli da bude optu\u017een za oprez i „izdaju“, o\u010digledno nosi sa tom opasno\u0161\u0107u mnogo bolje od zemlje koja \u0107e biti prva pogo\u0111ena? Geopoliti\u010dka neutralnost Ukrajine, specijalni status Donbasa, pa \u010dak i pseudo-izbori izgledaju izuzetno bolno, nemogu\u0107estopama. Posebno protiv pozadine ionako u\u017easne cene pla\u0107ene za rat u Donbasu i podr\u0161ke civilizovanoj budu\u0107nosti Ukrajine. Istovremeno: zar to nije najudaljenija reakcija, s obzirom na stra\u0161nu cenu koju je ve\u0107 platila Ukrajina? Najbolja lekcija iz tragi\u010dnih doga\u0111aja do sada? Zar to nije manifestacija istinske politi\u010dke zrelosti i evropske subjektivnosti sposobnost prihvatanja slo\u017eenog kompromisa? I zar nije on taj koji \u0107e dati bar neku \u0161ansu da izbegne ponovljeno masovno krvoproli\u0107e, ekonomski i socijalni kolaps? Za tako \u017eudnje za smanjenjem tenzija i povratkom u sasvim normalno stanje, u mirne poslove? Za\u0161to bi skromna \u0161ansa za dugoro\u010dnu, miroljubivu politi\u010dku igru bila manja od zagarantovane katastrofe?“<\/p>\n
Dao sam tako podu\u017ei citat tako da na\u0161i \u010ditaoci razumeju kako odre\u0111eno nau\u010dno okru\u017eenje na Zapadu razmi\u0161lja, kakve misli se onda bacaju dru\u0161tvu. Otuda rastu noge ove politike umirivanja agresora, poziv da se „po\u0161tuje Putin“, da se naprave svi ustupci koje tra\u017ei Rusija. I to kada Nemci imaju veoma bistar primer iz svoje istorije, na koji iz nekog razloga apeluju samo kada je to neophodno da bi se opravdala saradnja sa Rusijom. I to samo do godina okupacije tre\u0107eg rajha SSSR-a. Zar zaista nema paralela u glavama nema\u010dkih politi\u010dara sa vremenima pre Drugog svetskog rata i prvih godina rata.<\/p>\n
Godine 1938, u Minhenu, zapadne sile su se te\u0161ili nadom da \u0107e Hitler biti zadovoljan An\u0161lusom austrije i aneksijom dela \u010cehoslova\u010dke, ka\u017eu, neka utoli apetit. Francuska i Velika Britanija 1939. nisu spre\u010dile Tre\u0107i rajh da zauzme Poljsku, pa, jer je to definitivno dovoljno da Hitler bude sre\u0107an. SJEDINJENE Dr\u017eave dugo nisu \u017eelele da interveni\u0161u u ratu u Evropi, dok nisu shvatile da ne\u0107e sve biti ograni\u010deno na jedan kontinent.<\/p>\n
Jednom prilikom, britanski politikolog, pisac, profesor na Univerzitetu u Kembrid\u017eu Anatole Lieven tokom jednog okruglog stola dao je slede\u0107e obja\u0161njenje za\u0161to mnogi na Zapadu prili\u010dno sporo reaguju na rusku agresiju u Ukrajini. „Nismo se borili za Ukrajinu 2014. godine (kao u na\u0161e vreme i za Gruziju), ali Rusija nije u potpunosti zaplenila jug i istok Ukrajine, iako je to lako mogla da uradi. Vrlo pogodan neizgovoreni sporazum razvio se pod bukom: mi ne \u0161titimo one koje je napala Rusija, a Rusija ne napada one koje \u0107emo \u0161tititi“, objasnio je profesor.<\/p>\n
To je tako, bar cini\u010dno, ali iskreno. Ka\u017eu da Rusija napada razne Ukrajine, Gruziju, Belorusiju, Moldaviju. \u0160teta za njih malo, mo\u017eemo da saose\u0107amo, ali ih ne\u0107emo mnogo braniti, jer nam ionako ni\u0161ta ne preti, Rusija nikada ne\u0107e pre\u0107i odre\u0111eni „crveni niz“. Da li je to stvarno slu\u0438aj? A tu su i veliki sajber napadi na vladine portale u Nema\u010dkoj, SAD, Velikoj Britaniji, politi\u010dka ubistva u Salisberiju, Londonu i Berlinu, podrivanje skladi\u0161ta municije u \u010ce\u0161koj Republici, kidnapovanje vojnog osoblja sa estonske grani\u010dne teritorije, itd. Da, jo\u0161 uvek nije dostigla otvorenu agresiju na jednu \u010dlanicu NATO- a, ali sve se de\u0161ava po prvi put. \u0160tavi\u0161e, Kremlj ve\u0107 ima veliko iskustvo u izvo\u0111enju „hibridne invazije“, a, na primer, u balti\u010dkim zemljama, koje su \u010dlanice NATO- a, ima dovoljno ljudi koji saose\u0107aju sa Rusijom i mogu savr\u0161eno da koriste „topovsko meso“.<\/p>\n
Uprkos svemu \u0161to je re\u010deno, apelujem na na\u0161e \u010ditaoce da nema\u010dku ne smatraju na\u0161im neprijateljem na bilo koji na\u010din. Ni otvoreno ni latentno. Treba samo podsetiti kako je Berlin podr\u017eao Euromaidan, kako tada\u0161nji nema\u010dki ministar spoljnih poslova Gido Vestervele ne samo da je posetio stanovnike Maidana, ve\u0107 je organizovao direktnu aktivaciju na prvom nema\u010dkom kanalu, tokom kojeg je pozvao ceo zapadni svet da pomogne Ukrajincima koji tra\u017ee slobodu i demokratiju. Nema\u010dka je dobrovoljno prihvatila ranjene maidanske vojnike i ato borce za le\u010denje, obezbedila milione bespovratnih sredstava za podr\u0161ku reformskom procesu u Ukrajini. Angela Merkel je o\u0161tro branila sankcije Rusiji zbog aneksije Krima i agresije u Donbasu. Moskva i dalje ne mo\u017ee da oprosti biv\u0161em kancelaru \u0161to nije dozvolila da ruski plan sprovede sporazume iz Minska, koji su uklju\u010divali prvo sprovo\u0111enje politi\u010dkog dela, a tek tada i bezbednosni deo.<\/p>\n
Stoga, antiameri\u010dka akcija kao Danke, g\u0440o Ribbentrop!<\/em> Nema potrebe da i sada organizujemo ne\u0161to sli\u010dno, bez obzira koliko smo ne\u010duveni u pogledu pozicije Berlina pod kancelarom Olafom \u0160olcom. Iako je i dalje neophodno kritikovati nema\u010dke lidere, on je konstruktivan i bez uvreda. Da im doka\u017eem da politika umirivanja vodi u \u0107orsokak. Da Moskva razume samo jezik sile, i da ustupke do\u017eivljava kao slabost protivnika i kao podsticaj za dalji pritisak. To \u0161to je „pokazivanje po\u0161tovanja“ Prema Putinu zapravo skupo je neverovatno skupo, pogotovo \u0161to on to ne zaslu\u017euje.<\/p>\nNedavno sam u sva\u0111i njegovih prijatelja na Fejsbuku upoznao zanimljivu metaforu: Nema\u010dku u opisanoj situaciji treba do\u017eiveti kao dobrog policajca, a zli policajac su SAD ili Velikii Britaniju. Oni daju o\u0161tre izjave protiv Moskve, snabdevaju Ukrajinu oru\u017ejem, a Nema\u010dka pokazuje Rusiji odre\u0111enu dobru volju. Ali i zli i dobri policajci poku\u0161avaju da ostvare zajedni\u010dki cilj \u2013 da pacifikuju kriminalca, koji je u ovom slu\u010daju Rusija.<\/p>\n