Nije bilo potrebno biti izvanredan politi\u010dki analiti\u010dar da bi uo\u010di izbora za Bundestag predvidio da \u0107e slede\u0107u vladu u Nema\u010dkoj zajedni\u010dki formirati konzervativni blok Hri\u0161\u0107ansko-demokratske unije (CDU) i Hri\u0161\u0107ansko-socijalne unije (CSU) zajedno sa Socijaldemokratskom partijom Nema\u010dke (SPD). Ovo nije prvi put da je nastao takav naizgled neprirodan savez levice i desnice, „crvene“ i „crne“ (prema boji strana\u010dkih zastava). Premijera je odr\u017eana davne 1966. godine. Koalicija hri\u0161\u0107anskih demokrata i socijaldemokrata tada je nazvana „velikom“, jer su je formirale dve takozvane narodne stranke, jer su bile najmasovnije. Tada\u0161nji savezni kancelar Kurt Georg Kiesinger imao je te\u017eak zadatak upravljanja takvim „neprirodnim entitetom“. Zato je njegova kancelarka bila rekordno kratka – samo tri godine.<\/p>\n
Nakon ovog neuspelog politi\u010dkog eksperimenta, Nemci su izbegli ponovno stvaranje „crveno-crne“ koalicije skoro \u010detiri decenije. I upravo 2005. godine, Angela Merkel je morala da preduzme ovaj prisilni korak u svom prvom kancelaranskom polo\u017eaju. Tada je postalo lak\u0161e kombinovati dve politi\u010dke \u017eivotinje razli\u010ditih vrsta u jednom pojasu, jer je to skoro postalo navika. „Velika koalicija“ formirana je 2013. godine, a zatim 2018. godine. Na \u010delu sa istom Merkel. \u0160tavi\u0161e, svaki put su se i jedna i druga koalicija zaklele da nikada vi\u0161e. Ali sudbina je imala svoje planove za to, a ona zna kako da izabere alate da se natera da poslu\u0161a.<\/p>\n
Ovaj put, nakon prevremenih parlamentarnih izbora odr\u017eanih 23. februara, stari „vatreni prijatelji“ nisu imali drugog izbora nego da formiraju „veliku koaliciju“. Iako se sada mo\u017ee nazvati „velikim“ vrlo uslovno, a vi\u0161e kao po\u010dast politi\u010dkim tradicijama. Zato \u0161to SPD o\u010digledno vi\u0161e ne vu\u010de za „narodnu stranku“, s obzirom na izbornu podr\u0161ku. A sada CDU\/CSU tako\u0111e gubi takav po\u010dasni status. Zato \u0161to sve karte za dobre stare stranke prekidaju prido\u0161lice, a pre svega desni\u010darska populisti\u010dka, prokremaljska Alternativa za Nema\u010dku (AfD), koja dobija sve ve\u0107u popularnost u zemlji, \u0161to nas ne mo\u017ee a da ne uznemiri.<\/p>\n
Sre\u0107om, u vreme narodnog glasanja, AfD jo\u0161 nije dostigao vrhunac svoje izborne popularnosti. Glasovi su raspore\u0111eni na slede\u0107i na\u010din: CDU\/CSU \u2013 28,6% (blok je dobio 208 od 630 mesta u Bundestagu), AfD \u2013 20,8% (152 mesta, respektivno). SPD \u2013 16,4% (120 mesta), Alijansa 90 \/ Zeleni \u2013 11,6% (85 mesta), Levica stranka \u2013 8,8% (64 mesta). Druge politi\u010dke snage, uklju\u010duju\u0107i liberalnu Slobodnu demokratsku partiju (FDP), kao i levi\u010darsku populisti\u010dku Uniju Sarah Vagenknecht (SSU), nisu prevazi\u0161le prag od 5%, tako da ne\u0107e biti zastupljene u novom Bundestagu.<\/p>\n
Tako su Hadeki, zajedno sa socijaldemokratima, dobili 328 parlamentarnih mesta, \u0161to je bilo dovoljno da osvoje parlamentarnu ve\u0107inu (316 mesta). Pregovori o formiranju koalicije zvani\u010dno su po\u010deli 13. marta 2025. godine, nezvani\u010dno odmah nakon izbora. Intriga pre objavljivanja kona\u010dnih rezultata bila je koliko \u0107e stranaka sti\u0107i u Bundestag. Po\u0161to liberalima i levi\u010darskim populistima Sarah Vagenknecht nedostajalo manje od jednog procenta da prevazi\u0111u izbornu barijeru, njihova eventualna mesta su raspore\u0111ena me\u0111u pobedni\u010dkim strankama. Stoga su dve stranke bile dovoljne da formiraju vladinu koaliciju. A „zeleni“, kao potencijalni u\u010desnici, izostavljeni su iz koalicije.<\/p>\n
Koalicione konsultacije ovog puta su bile prili\u010dno brze, trajale su manje od mesec dana, mada se ponekad proces formiranja nema\u010dke vlade za izbore odla\u017ee mesecima \u2013 za \u0161est meseci, pa \u010dak i vi\u0161e. Me\u0111utim, to ne zna\u010di da su ovaj put pregovori bili laki. Insajderi tvrde da su nekoliko puta bili na ivici sloma. I samo su okolnosti u Nema\u010dkoj, u Evropskoj uniji i u svetu prisilile potencijalne koalicije da budu odgovorne, da ubla\u017ee preterane ambicije i da tra\u017ee na\u010dine za kompromis.<\/p>\n
O kojim okolnostima govorimo? Na me\u0111unarodnom nivou, ovo je, pre svega, ruski agresivni rat u Ukrajini. Nakon gubitka tako mo\u0107nog vojnog saveznika kao \u0161to su Sjedinjene Dr\u017eave, podr\u0161ka Nema\u010dke, prvenstveno naoru\u017eana, postala je od vitalnog zna\u010daja za Ukrajinu. Fridrih Merz, dok je jo\u0161 bio u opoziciji, uvek se zalagao za ja\u010danje vojne podr\u0161ke Ukrajini, tako da sada ima karte u rukama, samo treba da svoju hipoteti\u010dku kancelarsku funkciju pretvori u stvarnu. A za to je bilo neophodno \u0161to pre zavr\u0161iti koalicione pregovore, stvoriti kabinet i biti odobren od strane Bundestaga. Svaki dan odlaganja ovde \u0107e se odraziti na Ukrajince krvlju i suzama.<\/p>\n
Drugi spoljnopoliti\u010dki problem je nepredvidivi Donald Tramp. Carinski ratovi koje je najavio, uvo\u0111enje i odlaganje visokih carinskih tarifa imaju izuzetno negativan uticaj na svetsku ekonomiju u celini i na nema\u010dke, izvozno orijentisane,Mama.<\/p>\n
Na nivou Evropske unije, Berlin \u0107e tako\u0111e morati da re\u0161i mnoge probleme, uklju\u010duju\u0107i i oblast vojne pomo\u0107i Ukrajini i produ\u017eenje antiruskih sankcija. To je, pre svega, prokremaljska pozicija Srbije i Ma\u0111arske. Ali nije sve tako glatko ni sa drugim zemljama. Lepe parole o „koaliciji voljnih“ sada su samo parole. Nema\u010dka mora da poka\u017ee svoje vo\u0111stvo kako bi ih ispunila pravim zna\u010denjem. I ne radi se samo o brizi za Ukrajinu, ve\u0107 i o panevropskoj bezbednosti, u kojoj \u0107e Ukrajinci sada igrati klju\u010dnu ulogu. Ako ih, naravno, naoru\u017eaju Evropljani na vreme i pouzdano.<\/p>\n
Me\u0111utim, najte\u017ea borba \u010deka novu nema\u010dku vladu na nacionalnom nivou. Hri\u0161\u0107anski demokrati (i na kraju, mi, Ukrajinci) imali smo izuzetno sre\u0107e \u0161to su izbori odr\u017eani na vreme. Jer kasnije, nakon nacionalnog izra\u017eavanja volje, rejting pobednika je po\u010deo da brzo pada, a „Alternativa za Nema\u010dku“ je po\u010dela da raste ne manje brzo.<\/p>\n
9. aprila, kada su CDU\/CSU i SPD kona\u010dno najavili formiranje vladine koalicije, postali su poznati \u0161okantni rezultati novog istra\u017eivanja javnog mnjenja koje je sproveo Institut Ipsos. Prema njima, 25% nema\u010dkih gra\u0111ana spremno je da glasa za AfD, dok je samo 24% spremno da glasa za konzervativni blok CDU \/ CSU. A to je najni\u017ei pokazatelj popularnosti ove politi\u010dke sile u \u010ditavoj istoriji njenog postojanja. SPD je na tre\u0107em mestu sa rezultatom od 15%.<\/p>\n
Da li \u0107e Fridrih Merz i njegova stranka biti u stanju da razbiju ovaj nesre\u0107ni sociolo\u0161ki trend? Nadajmo se da je tako. Hajde da se ute\u0161imo idejom da su takva ose\u0107anja samo rezultat privremenih pote\u0161ko\u0107a u Nema\u010dkoj, rezultat rada skrivene propagande Kremlja. I tako\u0111e – teroristi\u010dki akti koje je izazvao Kremlj u Nema\u010dkoj.<\/p>\n