Pro\u0161le nedelje, 26. marta, generalni sekretar NATO-a Mark Rutte, u radnoj poseti Var\u0161avi, dao je izjavu koja je bila va\u017ean politi\u010dki signal. On je otvoreno izjavio: „Svaka pretnja bezbednosti bilo koje zemlje NATO-a \u0107e izazvati odlu\u010dan odgovor cele Alijanse.“ Takve izjave zahtevaju pa\u017eljivo razmatranje.<\/p>\n
Zaista, da su ove re\u010di izgovorene tokom formativne faze NATO-a ili u prvim decenijama njegovog postojanja, one su mogle biti klju\u010d apsolutnog poverenja i ose\u0107aja pouzdanosti. Ali ovih dana, situacija je mnogo komplikovanija. Svet se promenio. Danas ove re\u010di zvu\u010de sa jasnim ukusom neizvesnosti, u najmanju ruku, politi\u010dke i strate\u0161ke opasnosti, kao i svaka druga neopravdana o\u010dekivanja.<\/p>\n
Ovo je posebno jasno iz signala koji dolaze iz Bele ku\u0107e. Njegov sada\u0161nji vlasnik, Donald Tramp, po\u010deo je da koristi „anti-NATO“ retoriku tokom svog prvog predsedni\u010dkog mandata. Ali tada niko nije ozbiljno shvatio pretnju povla\u010denja Sjedinjenih Dr\u017eava iz Alijanse. Sa po\u010detkom drugog mandata, Tramp ne samo da se vratio ovoj temi, ve\u0107 je napravio i o\u0161tre korake ka pribli\u017eavanju sa jednim od glavnih strate\u0161kih protivnika NATO-a \u2013 Putinovom Rusijom, koja grubo kr\u0161i me\u0111unarodno pravo i vodi krvavi rat protiv suverene Ukrajine.<\/p>\n
Trumpov zaokret prema agresorskoj zemlji dolazi usred njegovih teritorijalnih pretnji \u010dlanicama NATO-a kao \u0161to su Kanada i Danska, kao i izve\u0161taja da razmatra mogu\u0107nost preraspore\u0111ivanja ameri\u010dkih trupa iz Nema\u010dke u Ma\u0111arsku koja je prijateljska prema Rusiji. Sve ovo zna\u010dajno menja vojno-politi\u010dki pejza\u017e Evrope. Sude\u0107i po izjavama evropskih lidera, oni nisu toliko sigurni u ameri\u010dku posve\u0107enost Alijansi.<\/p>\n
„\u017delim da verujem da \u0107e Sjedinjene Dr\u017eave biti na na\u0161oj strani, ali moramo biti spremni da se to ne dogodi“, upozorio je francuski predsednik Emmanuel Macron, doti\u010du\u0107i se teme potencijalnih pretnji u nedavnom televizijskom obra\u0107anju naciji. A ovo „\u017eelim da verujem“ samo nagla\u0161ava koliko je Amerika postala nepouzdana za NATO.<\/p>\n
Ali hajde da poku\u0161amo, procenjuju\u0107i Rutteovu izjavu, da apstrahujemo od promenljivih raspolo\u017eenja u Sjedinjenim Dr\u017eavama i onih koji su se uvek skrivali iza le\u0111a ameri\u010dkih vojnika. Budimo nepristrasni: \u0161ta se zaista krije iza Macronovih re\u010di? Poverenje? Garantovati? Direktna pretnja otvorenim i prikrivenim agresorima? Hajde da odbacimo ove propagandne kli\u0161ee i pogledamo stvari uzimaju\u0107i u obzir nove realnosti.<\/p>\n
Svi znaju da je \u010dlan 5 Povelje NATO-a svojevrsni kamen spoticanja, na primer, za Putinovu Rusiju, do sada je suzdr\u017eavao Kremlj od otvorenog sukoba sa Zapadom. Ali \u0161ta je zapravo iza toga? Pitanje nije prazno. Na kraju krajeva, \u010dlan 5 Povelje NATO-a, sa pravne ta\u010dke gledi\u0161ta, ne predvi\u0111a automatsku reakciju celog bloka na spoljnu pretnju. Ovo je deklaracija, svojevrsni poziv na zajedni\u010dku akciju, koja zahteva saglasnost svih \u010dlanica saveznika.<\/p>\n
\u0160tavi\u0161e, implementacija ovog \u010dlanka mo\u017ee potrajati nekoliko nedelja, ako ne i meseci, u zavisnosti od politi\u010dkih kalkulacija. To jest, odgovor, bez obzira koliko okrutan, ne\u0107e nu\u017eno biti trenuta\u010dan. A u uslovima modernih ratova, vreme mo\u017ee postati odlu\u010duju\u0107i faktor za ishod sukoba. I ko zna, i agresori to razumeju.<\/p>\n
Za\u0161to moramo da pri\u010damo o tome? Istorija NATO-a jasno pokazuje da se ozbiljne kontradikcije mogu pojaviti i unutar Alijanse. Na primer, 2017. godine Turska je, podse\u0107amo, potpisala ugovor sa Rusijom o kupovini sistema protivvazdu\u0161ne odbrane S-400, \u0161to je izazvalo ozbiljne kritike Alijanse. Bojali su se da bi se ovi sistemi mogli koristiti za prikupljanje obave\u0161tajnih podataka o avionima NATO-a i kr\u0161enje op\u0161tih standarda odbrane. Sjedinjene Dr\u017eave su \u010dak obustavile isporuku borbenih aviona F-35 Turskoj.<\/p>\n
Spoljna politika Istanbula, desilo se, tako\u0111e je bila u suprotnosti sa planovima Alijanse. Dakle, turska invazija na Siriju, posebno u oblasti gde su bile prisutne ameri\u010dke i druge snage NATO-a, dovela je do trvenja karakteristi\u010dnih za protivnike, a ne za saveznike.<\/p>\n
Pravac spoljne politike druge \u010dlanice NATO-a \u2013 Ma\u0111arske \u2013 tako\u0111e ne uliva mnogo nade da se blok ne\u0107e utopiti u razgovorima kada je potrebno odmah odbiti agresora.<\/p>\n
U slu\u010daju Trumpa i NATO-a, u ovu garanciju postaje sve te\u017ee poverovati. „Da li bi Donald Tramp pristao da ode i bori se za Estoniju?“ pitao je Dalibor Rohaks, vi\u0161i saradnik i stru\u010dnjak za evropsku politiku na Ameri\u010dkom institutu za preduzetni\u0161tvo. I sam je to doveo u pitanje: „Verujem da je na nekom nivou neophodno suspendovati nepoverenje da bi se mislilo da \u0107e on to u\u010diniti.“<\/p>\n
Danas je, me\u0111utim, situacija takva da uzajamno nepovjerenje u blok ne samo da ne slabi, ve\u0107 se i poja\u010dava. I tu se postavlja jo\u0161 jedno pitanje: mo\u017ee li banda Kremlja sve to iskoristiti? Bilo bi kratkovidno, pa \u010dak i naivno misliti da on ne\u0107e poku\u0161ati da to iskoristi.<\/p>\n
U svakom slu\u010daju, balti\u010dke dr\u017eave Estonija, Letonija, Litvanija, kao i Poljska i Finska ve\u0107 su toliko ozbiljno zabrinute zbog priprema za mogu\u0107i ruski napad da su odlu\u010dile da se povuku iz Otavske konvencije iz 1997. godine, \u010diji je cilj zabrana upotrebe, proizvodnje, skladi\u0161tenja i \u0161irenja protivpe\u0161adijskih mina.<\/p>\n
Ova nova geopoliti\u010dka stvarnost podsti\u010de druga\u010diji pogled na \u017eelju Ukrajine da se pridru\u017ei NATO-u. Ponekad se \u010dini da je predsednik Volodimir Zelenski to postavio kao glavni cilj svog mandata. \u010cak je izrazio \u017eelju da „razmeni“ svoju ostavku za trenutni prijem zemlje u Alijansu. Nije zvu\u010dalo previ\u0161e ozbiljno, dobro, u redu.<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, mnogi zapadni lideri su u vi\u0161e navrata prili\u010dno ozbiljno izjavili da pitanje njegovog prijema u NATO ne\u0107e biti re\u0161eno do kraja rata na teritoriji Ukrajine.<\/p>\n
I isti Tramp, na primer, govore\u0107i pre neki dan o sporazumu o retkim zemaljskim metalima, iskoristio je ovu temu da izvr\u0161i pritisak na Zelenskog: ka\u017eu, ako odbije ovaj sporazum (zapadni stru\u010dnjaci ga nazivaju predatorskim), on \u0107e pretrpeti ozbiljne posledice. „On \u017eeli da bude \u010dlan NATO-a“, rekao je Tramp, „ali nikada ne\u0107e postati \u010dlan NATO-a. On to razume. “ To je zvu\u010dalo u smislu da je Zelenski svestan postoje\u0107e prepreke.<\/p>\n
Za\u0161to onda zveckati kroz zatvorena (za danas) vrata? Zar ne bi bilo bolje da se fokusiramo na realnije politi\u010dke ciljeve, \u010dije \u0107e postizanje doneti mnogo vi\u0161e koristi za pove\u0107anje odbrambenih sposobnosti Ukrajine? Na primer, danas, kada se pitanje pristupanja Ukrajine NATO-u \u010dini ne samo problemati\u010dnim, ve\u0107 i potencijalno nepotrebnim u okviru trenutne geopoliti\u010dke situacije, Ukrajina bi trebalo da razmisli o novom pristupu svojoj odbrani i spoljnoj politici. Jedan od najlogi\u010dnijih i najefikasnijih na\u010dina koji bi mogao da garantuje Ukrajini ne manje bezbednosti od \u010dlanstva u NATO-u je stvaranje novog vojno-politi\u010dkog bloka koji bi ujedinio evropske zemlje koje tra\u017ee nezavisnije i strate\u0161ki korisno partnerstvo, uz aktivno u\u010de\u0161\u0107e Ukrajine.<\/p>\n
Tokom protekle tri godine, ovaj predlog se vi\u0161e puta \u010duo sa usana ukrajinskih opozicionih politi\u010dara, novinara i aktivista. Ali nije na\u0161la veliku podr\u0161ku od Kancelarije predsednika Ukrajine.<\/p>\n
Ali takav blok bi mogao postati alternativa tradicionalnim strukturama, posebno NATO-u, gde je, kao \u0161to vidimo, sve vi\u0161e zemalja po\u010delo da gubi poverenje u odlu\u010dnost i jedinstvo ameri\u010dkog pristupa. To potvr\u0111uju izjave politi\u010dara poput Macrona, koji su otvoreno izjavili spremnost Francuske za samoodbranu ako SAD odbiju da ispune svoje obaveze unutar Alijanse.<\/p>\n
Trenutna neizvesnost, koja zahva\u0107a \u010dak i najja\u010de dr\u017eave na\u0161eg kontinenta, kao \u0161to su Francuska, Velika Britanija i Nema\u010dka, otvara jedinstvenu priliku za Ukrajinu da odigra klju\u010dnu ulogu u formiranju nove politi\u010dke unije.<\/p>\n
Se\u0107am se da je nedavno nekoliko prekomorskih likova podrugljivo reklo da Ukrajina nema „dobitne karte“. Istina! Ukrajina ima jednu od najja\u010dih vojski u Evropi. Tokom godina konfrontacije sa Putinovom Rusijom, ona je zna\u010dajno oja\u010dala svoje oru\u017eane snage i usavr\u0161ila svoje jedinstvene ve\u0161tine u modernom ratovanju. Ne mogu se sve evropske zemlje pohvaliti takvim iskustvom. Ali ako Ukrajina iskoristi svoj vojni potencijal ne da „u\u0111e“ u postoje\u0107e me\u0111unarodne blokove, ve\u0107 da stvori novi, inovativni vojni blok, to ne samo da bi joj moglo pru\u017eiti bezbednosne garancije, ve\u0107 i omogu\u0107iti joj da postane jedan od strate\u0161kih centara na evropskoj sceni.<\/p>\n
\u0160ta vam je potrebno za ovo? Pre svega, podr\u0161ka zemljama nezadovoljnim trenutnim stanjem stvari u NATO-u. To bi mogle biti Francuska, Nema\u010dka, Poljska i balti\u010dke dr\u017eave, koje sve vi\u0161e sumnjaju u odr\u017eivost transatlantskog saveza. Posebno je va\u017eno da bi u takvoj asocijaciji Ukrajina mogla postati posrednik izme\u0111u velikih evropskih zemalja sa nuklearnim potencijalom, na primer, Velike Britanije, i manje mo\u0107nih, ali strate\u0161ki va\u017enih evropskih zemalja. Kao da sama istorija nare\u0111uje Ukrajini da postane most koji povezuje razli\u010dite interese, stvaraju\u0107i novi vektor bezbednosti.<\/p>\n
Stvaranje vojno-politi\u010dkog bloka, koji \u0107e kombinovati iskustvo i resurse zemalja sa nuklearnim potencijalom i modernim vojskama, kao i sa visoko razvijenim sistemima civilne i vojne industrije, ne samo da mo\u017ee nadoknaditi nedostatak zvani\u010dnog \u010dlanstva u NATO-u, ve\u0107 i dati Ukrajini dodatnu slobodu djelovanja u geopoliti\u010dkim manevrima. Ukrajina treba da iskoristi svoje iskustvo i geografski polo\u017eaj da stvori blok koji bi mogao da obezbedi interese ne samo Ukrajine, ve\u0107 i cele centralne i isto\u010dne Evrope. Strate\u0161ki, ovo \u0107e otvoriti nove horizonte u oblasti bezbednosti. Konkretno, to \u0107e \u0161irom otvoriti vrata NATO-u.<\/p>\n
Ukrajina ima mnogo toga da ponudi evropskim zemljama. PlaninePo visokoj cijeni, stekao je jedinstveno iskustvo u vo\u0111enju hibridnih ratova, koriste\u0107i moderne vojne tehnologije, kao i upravljanje slo\u017eenim operacijama suo\u010den sa stvarnim vojnim sukobom. Sve je to strate\u0161ka vrednost koju, uz pravu i upornu promociju, nijedan razuman evropski lider ne mo\u017ee odbaciti.<\/p>\n
Do sada je postojao utisak da je Ukrajina na na\u0161em kontinentu delovala kao molitelj, a ponekad, blago re\u010deno, ne ba\u0161 ubedljivo. Volodimir Zelenski, ako zaista \u017eeli da spasi Ukrajinu, trebalo bi da „okrene sto sa kartama“ i po\u010dne ne samo da tra\u017ei ne\u0161to, ve\u0107 i da predla\u017ee. Da li je sposoban za to je otvoreno pitanje.<\/p>\n
Donald Tramp<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pro\u0161le nedelje, 26. marta, generalni sekretar NATO-a Mark Rutte, u radnoj poseti Var\u0161avi, dao je izjavu koja je bila va\u017ean politi\u010dki signal. On je otvoreno izjavio: „Svaka pretnja bezbednosti bilo koje zemlje NATO-a \u0107e izazvati odlu\u010dan odgovor cele Alijanse.“ Takve izjave zahtevaju pa\u017eljivo razmatranje. Zaista, da su ove re\u010di izgovorene tokom formativne faze NATO-a ili […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":35402,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[4485,1670,396,8,7],"class_list":["post-35401","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-aleksandar-kosvincev","tag-mark-rutte","tag-nato","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/35401","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=35401"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/35401\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/35402"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=35401"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=35401"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=35401"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}