U\u010de\u0161\u0107e Ukrajine u Africi i na Bliskom istoku mo\u017ee izazvati zbunjenost, pa \u010dak i ogor\u010denje. Na primer, u poljskim diskusijama preovladava argument da Kijev „ne igra u svojoj ligi“. Iza takvih stavova stoji uverenje da na\u0161 sused nema pravo da organizuje specijalne operacije na drugim kontinentima ili da vodi ambicioznu trgovinsku i humanitarnu politiku usmerenu na izgradnju ukrajinske „meke mo\u0107i“. Ovi stavovi mogu biti rezultat prezira ili protekcionizma prema Ukrajini, ali u stvarnosti su dokaz vazalnog stava koji nas navodi da zemlje na\u0161eg regiona, posebno Poljsku, smatramo pijunima na velikoj geopoliti\u010dkoj \u0161ahovskoj tabli, koju igraju samo zemlje koje se do\u017eivljavaju kao supersile. Ukrajina, me\u0111utim, ne mari za takve probleme i koristi sva sredstva koja su joj na raspolaganju da dobije karte koje su korisne u odnosima sa partnerima i konfrontaciji sa neprijateljima.<\/p>\n
Ironi\u010dno, napad Trumpa i Vancea na Zelenskog u Ovalnoj kancelariji i politika nove ameri\u010dke administracije doprineli su pobolj\u0161anju imid\u017ea Ukrajine u o\u010dima stanovnika globalnog juga. Do sada su videli Kijev kao satelit Sjedinjenih Dr\u017eava koje mrze, a Rusiju kao zemlju koja se suprotstavlja ameri\u010dkom imperijalizmu. Danas se neki od njih ose\u0107aju neprijatno zbog ameri\u010dko-ruskog pribli\u017eavanja, \u0161to bi moglo da pomogne u ograni\u010davanju uticaja Moskve na globalnom jugu. To je Kijevu pru\u017eilo dodatne mogu\u0107nosti da ograni\u010di ruski uticaj. Malo je verovatno da \u0107e potencijalni prekid vatre ili mirovni sporazum uticati na antirusku aktivnost Ukrajine u Africi i na Bliskom istoku.<\/p>\n
Putinov poraz u Siriji i ukrajinski trag<\/strong><\/p>\n Po\u010detkom decembra 2024. godine u Siriji je izbio ustanak protiv diktatora Ba\u0161ara al-Asada, koji je dugo imao podr\u0161ku Rusije i Irana. U ustanku su u\u010destvovale razli\u010dite politi\u010dke i nacionalne grupe, od islamisti\u010dkog HTS-a do demokratskog SDF-a \u2013 hri\u0161\u0107anskih Druza i Kurda. Manje od dve nedelje kasnije, Asad je svrgnut \u2013 brzo je napustio zemlju i oti\u0161ao u Moskvu, gde su mu ruske vlasti odobrile azil.<\/p>\n Poraz sirijskog despota te\u0161ko je pogodio imid\u017e Kremlja. Rusi su ulo\u017eili mnogo napora da zadr\u017ee Asada na vlasti i poraze demokratske snage sa kojima bi se Zapad mogao slo\u017eiti. U me\u0111uvremenu, ispostavilo se da su godine neprijateljstava u kojima je u\u010destvovala ruska vojska propala za manje od dve nedelje. Blitzkrieg pobunjenika dokazao je slabost Rusije, \u0161to nije pro\u0161lo nezapa\u017eeno od strane Donalda Trumpa, tada izbornog predsednika. Na svojim stranicama na dru\u0161tvenim mre\u017eama zamjerio je Rusiji da je njen poraz u Siriji uzrokovan slabo\u0161\u0107u zbog gubitaka u ratu sa Ukrajinom. Trumpova reakcija nije pro\u0161la nezapa\u017eeno od strane ukrajinskih vlasti i medija.<\/p>\n U Rusiji, nakon \u0161oka zbog anti-Assadovog ustanka, brzo su se pojavile optu\u017ebe protiv Kijeva da je on taj koji je pomogao u pripremi ustanka. Re\u010deno je da je Glavna obave\u0161tajna direkcija (GUR) Ministarstva odbrane Ukrajine obu\u010dila odrede operatera bespilotnih letelica sa HTS-om (sa satelitskim komunikacijama, \u2013 ur.), a mo\u017eda je obezbedila i neke od svojih bespilotnih letelica, uklju\u010duju\u0107i FPV. Pobunjenici su postigli najve\u0107i uspeh zahvaljuju\u0107i upotrebi bespilotnih letelica, koje su \u010dak kori\u0161\u0107ene za direktne napade na Asadovu vojnu komandu. Okrivljuju\u0107i ukrajinske slu\u017ebe, Rusija i njeni simpatizeri poku\u0161ali su da potkopaju imid\u017e Ukrajine kao dr\u017eave koja podr\u017eava d\u017eihadiste.<\/p>\n Bez obzira na to koliko istine ima u ovim navodima, ostaje \u010dinjenica da je Kijev brzo uspostavio odnose sa novim sirijskim vlastima i ponudio saradnju i humanitarnu pomo\u0107. Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiha pojavio se u Damasku. Ubrzo nakon toga, predsednik Zelenski najavio je inicijativu Zrno iz Ukrajine, koja ima za cilj snabdevanje \u017eitarica i drugih prehrambenih proizvoda zemljama poput Sirije. Na ovaj na\u010din Ukrajina poma\u017ee Turskoj i zemljama EU da spre\u010de jo\u0161 jedan potencijalni talas izbeglica sa Bliskog istoka, \u0161to mo\u017ee dovesti do daljeg pove\u0107anja tenzija u Evropi i pove\u0107anja popularnosti desni\u010darskih radikalnih populisti\u010dkih snaga. Potonji su uglavnom proruski i antiukrajinski. Na taj na\u010din Ukrajina formira svoju „meku silu“, koja istovremeno deluje u dva pravca \u2013 na Bliskom istoku i u Evropi.<\/p>\n Me\u0111utim, Kijev ima svoje ciljeve, a njegove akcije su usmerene na postizanje odre\u0111enih interesa. Ukrajinci se nadaju da \u0107e od Sirije dobiti deo opreme koju su zarobili pobunjenici u Asadovoj vojsci, Rusi i Iranci. Jo\u0161 jedno pitanje koje zabrinjava Ukrajinu je likvidacija ruskih baza u Siriji (posebno u Tartusu i Khmeimimu). Ako ih Moskva izgubi, bi\u0107e joj te\u017ee da iskoristi svoj uticaj na Mediteranu, Bliskom istoku i Severnoj Africi. Zato Rusi pregovaraju sa Damaskom za o\u010duvanje ovih baza. Ako to ne uspe, oni su ostavljeni da pregovaraju sa libijskim generalom Kalifom Haftarom, koji je na \u010delu vlade u Tobruku. To je samo Uticaj Moskve u Africi je tako\u0111e u vidnom polju Kijeva.<\/p>\n Afri\u010dke avanture ili dobro osmi\u0161ljena strategija?<\/strong><\/p>\n Ukrajinci su uklju\u010deni u nekoliko afri\u010dkih ratova i sukoba manjeg intenziteta. Iza ovih operacija stoji Glavna obave\u0161tajna direkcija (GUR), \u010diji je cilj fizi\u010dki eliminisati ruske snage i uticaj Moskve. Predstavnici Glavne obave\u0161tajne direkcije su prisutni, posebno u Sudanu, gde je u toku krvavi gra\u0111anski rat izme\u0111u vojske, koja podr\u017eava vladu, i boraca Snaga za brzo reagovanje i drugih pobunjeni\u010dkih grupa. Veruje se da se ruski pla\u0107enici Vagnera bore na strani pobunjenika, iako Rusija to zvani\u010dno negira. To je navelo Kijev da podr\u017ei sudansku vladu. Za Ukrajince nije toliko va\u017ena pobeda jedne od strana u sukobu, ve\u0107 postepena eliminacija prisutnih Rusa (posebno pla\u0107enika Vagner PMC-a). Zato borci Glavne obave\u0161tajne direkcije mogu \u010dak i da promene front samo da bi mogli da nastave borbu sa glavnim neprijateljem svoje domovine. I rezultat sudanskog rata i njegovo trajanje potpuno su ravnodu\u0161ni prema Ukrajincima.<\/p>\n Jo\u0161 jedno va\u017eno mesto gde Glavna obave\u0161tajna direkcija lovi ruske pla\u0107enike je Mali. Ukrajinci podr\u017eavaju berberski narod Tuarega. U 2012. godini uspe\u0161no su poku\u0161ali da stvore sopstvenu dr\u017eavu Azavad na severoistoku Malija. Me\u0111utim, uspeh ustanka nije zna\u010dio mir \u2013 ubrzo je u Azavadu izbio gra\u0111anski rat izme\u0111u pristalica sekularnog karaktera dr\u017eave i islamskih radikala. Pored toga, u strahu od rasta islamisti\u010dkog terorizma u Severnoj Africi i njegovog \u0161irenja u Evropu, formirana je multinacionalna koalicija u znak podr\u0161ke vladi u Maliju. Francuska je bila na njenoj strani do 2022. godine, a Rusija sada igra centralnu ulogu u podr\u0161ci intervenciji protiv Azavada. Da bi oja\u010dali svoj uticaj na kontinentu, Rusi su, kao i uvek, koristili Vagnerites. To je navelo GUR da po\u0161alje podr\u0161ku berberskom narodu, koji se sada nalazi izme\u0111u \u010deki\u0107a (koalicija koja podr\u017eava Mali) i nakovnja (radikalni islamisti, posebno Boko Garam).<\/p>\n U Maliju su Rusi pretrpeli ozbiljne vojne poraze, u kojima su vojnici Glavne obave\u0161tajne direkcije aktivno podr\u017eavali Tuarege. Izme\u0111u 25. i 27. jula 2024. godine, izme\u0111u 25 i 82 pla\u0107enika Vagnera i 10 do 47 malijskih vojnika ubijeno je ili umrlo predaju\u0107i se u zasedi u blizini Tinzahuatena. Ruski propagandista i \u0161ovinista Nikita Fedianin, koji je vodio kanal Siva zona na Telegramu, popularan me\u0111u Rusima, tako\u0111e je ubijen u bitci. Vrlo brzo su se na internetu pojavile sugestije da su Tuaregima pomogli Ukrajinci, ili \u010dak da su ukrajinske trupe bile na licu mesta i da su u\u010destvovale u borbama 29. jula 2024. godine. Glavna obave\u0161tajna direkcija potvrdila je da je pru\u017eala obave\u0161tajnu podr\u0161ku berberskim pobunjenicima, \u0161to je primoralo malijsku vladu da prekine diplomatske odnose sa Kijevom.<\/p>\n Krajem januara i februara ove godine, pojedina\u010dni brodovi ruske flote u senci eksplodirali su na Mediteranu. 15. februara dogodile su se dve eksplozije na tankeru Seajevel. Eksplozija na brodu Grejs Ferum kod libijske obale dovela je do ozbiljne \u0161tete i, kao rezultat, do potrebe za operacijom spa\u0161avanja sa kopna. Neki analiti\u010dari veruju da iza misterioznih eksplozija stoji ukrajinska vojna obave\u0161tajna slu\u017eba, koja ima za cilj da oslabi neprijateljsku flotu u senci i logisti\u010dke sposobnosti na Mediteranu.<\/p>\n Francusko-ukrajinski savez<\/strong><\/p>\n Kada su se u medijima 4. i 5. marta pojavile vesti da Sjedinjene Dr\u017eave obustavljaju vojne isporuke Ukrajini (posebno po ugovorima zaklju\u010denim pod predsednikom Joeom Bidenom) i razmenu obave\u0161tajnih podataka sa Kijevom, mnogi evropski gra\u0111ani i politi\u010dari izrazili su svoje ogor\u010denje. U njihovim o\u010dima, poverenje u Sjedinjene Dr\u017eave je naglo palo. Trampov govor u Kongresu uklju\u010divao je pohvale trgovinskog rata sa Kanadom i Meksikom, kao i jo\u0161 jednu pretnju aneksijom Grenlanda \u2013 „na ovaj ili onaj na\u010din“. Uve\u010de 5. marta, predsednik Emanuel Makron nazvao je Rusiju glavnom pretnjom Evropi, podr\u017eao pravedan mir za Ukrajinu i naglasio nepouzdanost Sjedinjenih Dr\u017eava kao saveznika. Istog dana, njegov portparol je rekao da francuski lider ne\u0107e putovati u Va\u0161ington sa britanskim premijerom Keirom Starmerom i predsednikom Zelenskim kako bi predstavio predlog za primirje sa Rusijom, kao \u0161to je zahtevala Trumpova pratnja. Francuski ministar odbrane Sebastien Lecornu, zauzvrat, najavio je saradnju sa Ukrajinom u oblasti obave\u0161tajnih slu\u017ebi kako bi popunio ameri\u010dku prazninu. Francuzi su izrazili ogor\u010denje zbog akcija ruskog borbenog aviona Su-35 koji je poku\u0161ao da poremeti patrolu njihovog bespilotne letelice iznad Mediterana. Pored toga, odluku ameri\u010dkih vlasti osudili su premijer Francuske i lider Nacionalnog pokreta Marine Le Pen, koji je optu\u017een za saradnju sa Rusijom.<\/p>\n Francuska ima mnogo razloga da podr\u017ei Ukrajinu, i to ne samo zbog tipi\u010dne francuske nesklonosti prema Americi. \u010cini se da Pariz tako\u0111e mo\u017ee biti zainteresovan za Ukrajince koji mogu da deluju tamo gde su Francuzi izba\u010deni od strane Rusai Kinezi. Jo\u0161 u februaru, ukrajinska vojna obave\u0161tajna slu\u017eba apelovala je na Francusku sa predlogom za saradnju u Africi, pre svega u regionu Sahela. Glavna obave\u0161tajna direkcija Ministarstva odbrane Ukrajine \u017eeli da tamo sprovede niz specijalnih operacija kako bi svrgnula proruske re\u017eime, ali je za to potrebna francuska informaciona podr\u0161ka. Verovatno je da Francuska ne\u0107e odbiti da pomogne Ukrajincima, pogotovo jer to sada mo\u017ee u\u010diniti u senci preno\u0161enja dragocenih informacija o pripremi Rusa za vazdu\u0161ne napade na Ukrajinu. Va\u017eno je i vreme kada je Francuzima ponu\u0111ena saradnja \u2013 Rusi jo\u0161 uvek nisu stvorili novo \u010dvori\u0161te za sebe na Sredozemnom moru umesto baza u Siriji, \u010dija se sudbina jo\u0161 uvek \u010dini neizvesnom.<\/p>\n Ukrajina je tako\u0111e zanimljiv partner za Francusku zbog svojih sirovina. Ispostavilo se da su jo\u0161 u oktobru 2024. godine Francuzi pregovarali sa Ukrajincima o planovima za va\u0111enje vrednih minerala, posebno retkih zemnih metala, koji su potrebni, izme\u0111u ostalog, za industriju oru\u017eja. Ovo je 25. februara 2025. godine izjavio Stefan Sejorne, potpredsednik Evropske komisije za razvoj i industrijsku strategiju: „Kijev mo\u017ee da obezbedi 21 od 30 kriti\u010dnih sirovina koje su Evropi potrebne na osnovu obostrano korisnih sporazuma.“<\/p>\n Francuska mo\u017ee pru\u017eiti podr\u0161ku Ukrajini na drugi na\u010din. Njegova odbrambena industrija je u velikoj meri nezavisna od Sjedinjenih Dr\u017eava. Francusko oru\u017eje i oprema ili uop\u0161te ne sadr\u017ee ameri\u010dke komponente, ili su njihov broj i zna\u010daj bezna\u010dajni. Ovo je posebno ta\u010dno ako Trumpova administracija poku\u0161a da blokira isporuku opreme Ukrajini, tvrde\u0107i da postoje delovi ameri\u010dke proizvodnje. Francuska proizvodi gotovo sve \u0161to je potrebno Ukrajincima i drugim saveznicima NATO-a u Evropi: od vi\u0161enamenskih aviona Dassault Rafale do SAMP\/T protivavionskih i protivraketnih sistema (zajedno sa Italijom, gde je premijerka Meloni, koja je naklonjena Ukrajini), barelne artiljerije (\u010duvene haubice CAESAR), protivtenkovskih lansera i brodova do municije i malog oru\u017eja. Francuska je tako\u0111e ponudila da zameni Starlink sisteme koji se koriste u Ukrajini sopstvenim proizvodom, i to \u0161to je pre mogu\u0107e.<\/p>\n Akcije Ukrajine na Bliskom istoku i u Africi zna\u010dajno pobolj\u0161avaju poziciju Kijeva na me\u0111unarodnoj sceni. S jedne strane, oni slabe imid\u017e Moskve i nanose joj o\u010diglednu materijalnu \u0161tetu, a s druge strane zna\u010dajno ja\u010daju ukrajinsku „meku mo\u0107“. I agresivne i humanitarne akcije Kijeva tako\u0111e su u interesu nekih evropskih zemalja, posebno Francuske. Ukrajinci imaju mnogo toga da dobiju od nastavka ove politike u posleratnom periodu, jer trenutno nema garancija da \u0107e Rusija odustati od upotrebe sile protiv Ukrajine. Aktivne operacije na Bliskom istoku i u Africi mo\u0107i \u0107e dodatno oslabiti Moskvu i, mo\u017eda, \u010dak i prisiliti je da usmjeri svoje snage i resurse u druge dijelove svijeta.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n