Nekoliko dana nakon Minhenske konferencije, kada je ve\u0107ina evropskih politi\u010dara i medija analizirala jo\u0161 jednu \u0161okantnu (sa evropske ta\u010dke gledi\u0161ta) odluku ameri\u010dke administracije, letonski predsednik Edgars Rinkevi\u010ds napisao je na dru\u0161tvenim mre\u017eama: „Nikada ne prestanite da pani\u010darite!“.<\/p>\n
Komentar letonskog predsednika preuzeo je Politico, \u010diji urednici veruju da je to sumoran signal Evropljanima. Dok je \u0161ef zemlje na granici sa Rusijom u panici, vreme za mir u Evropi je pro\u0161lo. U stvari, Rinkevi\u010dsova objava bila je \u0161ala usmerena na medije i komentatore koji \u0161ire paniku, koji su spekulacije i propuste pretvorili u stvarnost za nekoliko sati.<\/p>\n
\u010cini se krajnje neodgovornim ismevati predsednika na Internetu u tako ozbiljnoj situaciji. Me\u0111utim, te\u0161ko je poverovati da bi se Rinkevi\u010ds, koji je bio na zvani\u010dnim pozicijama u oblasti spoljne i bezbednosne politike od sredine 1990-ih (na \u010delu letonske diplomatije vi\u0161e od decenije), pona\u0161ao kao obi\u010dan internet trol. Estonski predsednik se tako\u0111e distancirao od panike, rekav\u0161i u intervjuu nakon konferencije u Minhenu da je ponekad bolje oti\u0107i u saunu i uzeti hladnu kupku, a tek onda razmisliti o politi\u010dkim posledicama nedavnih doga\u0111aja.<\/p>\n
Balansiranje na tankoj ivici<\/strong><\/p>\n Takav prili\u010dno miran pristup nema nikakve veze sa ignorisanjem promena u ameri\u010dkoj politici prema Evropi i Rusiji. Umesto toga, ovo je poku\u0161aj da se ne izazove nepotrebna dru\u0161tvena i medijska panika u balti\u010dkim dru\u0161tvima. Tako\u0111e je vredno napomenuti da se Vilnius, Riga i Talin ve\u0107 neko vreme pripremaju za „Trumpovu revoluciju“. Ono \u0161to ih je sigurno iznenadilo bio je obim promena.<\/p>\n Razo\u010daranje i iznena\u0111enje politikom novog ameri\u010dkog predsednika, usmerenom na brzo okon\u010danje rata \u010dak i na ra\u010dun Ukrajine, o\u010digledno je u balti\u010dkim zemljama. Litvanija, Letonija i Estonija, sa veoma ograni\u010denim resursima, poku\u0161avaju da balansiraju izme\u0111u svoje principijelne pozicije podr\u0161ke Kijevu, namera evropskih partnera, straha od isklju\u010denja iz evropske debate i brzo menjaju\u0107eg polo\u017eaja Sjedinjenih Dr\u017eava. Raskol izme\u0111u velikih sila EU i Sjedinjenih Dr\u017eava jo\u0161 je problemati\u010dniji za balti\u010dke dr\u017eave, jer upravo na ova dva stuba Talin, Riga i Viljnus godinama grade svoju sigurnost. Pored Amerikanaca, Estonci tako\u0111e gledaju prema Londonu i Parizu, Letonci se klade na Kana\u0111ane, a Litvanci su tokom godina oja\u010dali saradnju sa Nema\u010dkom. Ve\u0107 nekoliko nedelja balti\u010dke zemlje se suo\u010davaju sa dilemom: kome da vi\u0161e veruju \u2013 majci Evropljanki ili ameri\u010dkom ocu?<\/p>\n \u010cini se da bi Estonija \u017eelela da \u010dvr\u0161\u0107e stoji na evropskoj nozi. Premijerka Kristen Michal i ministar spoljnih poslova Margus Tsahkna sna\u017eno su odbacili Trumpove insinuacije koje optu\u017euju Ukrajinu za pokretanje rata. Istovremeno, postoje znakovi u estonskoj vladi da, pored Sjedinjenih Dr\u017eava, Estonija ima i druge tradicionalne saveznike \u010dije su oru\u017eane snage stacionirane u zemlji \u2013 Francusku i Veliku Britaniju. Na drugom kraju spektra je litvanska vlada. Beskorisno je tra\u017eiti \u010dak i tako blagu i umerenu kritiku trumpizma kao u Estoniji od litvanskog predsednika, \u0161efa Ministarstva odbrane ili \u0161efa diplomatije. U javnim izjavama potonjeg mogu se na\u0107i \u010dak i poku\u0161aji racionalizacije teza ameri\u010dkog lidera. Sva tri glavna grada nagla\u0161avaju jedinstvenost transatlantskih odnosa, bez obzira na potencijalne posledice trenutne ameri\u010dke politike. Sli\u010dno tome, Letonija nagla\u0161ava va\u017enost svojih odnosa sa Sjedinjenim Dr\u017eavama, uzdr\u017eavaju\u0107i se od komentarisanja konfliktnih signala iz inostranstva.<\/p>\n Dani puni briga<\/strong><\/p>\n Vi\u0161e od Minhenske konferencije, nemire na Baltiku izazvala su dva doga\u0111aja koja su se dogodila krajem februara i po\u010detkom marta: spor izme\u0111u Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa, koji su emitovali va\u0161ingtonski mediji, i samit evropskih dr\u017eava koji je sazvao britanski premijer Keir Starmer. Ako je prvi doga\u0111aj \u0161okirao javno mnjenje ne samo u Litvaniji, Letoniji i Estoniji, onda se \u010dini da je pozicija britanskog premijera sada ve\u0107i politi\u010dki problem za balti\u010dke zemlje.<\/p>\n Odbijanje da se pozove Riga, Talin i Viljnus u London izazvalo je bes u svakoj od tri balti\u010dke dr\u017eave. Uprkos zvani\u010dnom izvinjenju i telekonferenciji izme\u0111u lidera ovih zemalja i britanskog premijera u nedelju, 2. marta, \u010dini se da gor\u010dina i dalje postoji u balti\u010dkim dr\u017eavama.<\/p>\n Me\u0111utim, mediji najvi\u0161e pani\u010dare. Letonska dr\u017eavna televizija pitala je u jednom od svojih tekstova: „Da li je vreme da se napusti transatlantska saradnja?“, Predvi\u0111aju\u0107i kraj sveta kao \u0161to znamo. U Estoniji, u me\u0111uvremenu, najo\u0161trija o\u0161trica medijske kritike usmerene protiv ameri\u010dke politike pojavila se sa neo\u010dekivane strane. Dnevni list Postimees, koji je naklonjen estonskoj desnici, objavio je \u010dlanak pod naslovom „Maske su pale“, u kojem je negativno komentarisao ameri\u010dku politiku.<\/p>\n Lokalne stru\u010dnjaci za me\u0111unarodnu politiku u svojim komentarima ne predvi\u0111aju kolaps dosada\u0161nje politi\u010dke zajednice Zapada. Umesto toga, ve\u0107ina njih nagla\u0161ava da je vreme da se Evropa ujedini, poka\u017ee ve\u0107u koheziju i preuzme odgovornost za sopstvenu bezbednost.<\/p>\n Do nedavno, kriti\u010dki glasovi o novoj politi\u010dkoj liniji ameri\u010dkog rukovodstva ostali su ne\u0161to rijetko ili marginalno u glavnoj raspravi o me\u0111unarodnoj politici. Najglasnija kritika mo\u017ee se \u010duti u Estoniji. Glasovi razo\u010daranih i kriti\u010dkih komentatora prema Sjedinjenim Dr\u017eavama naj\u010de\u0161\u0107e se mogu na\u0107i na stranicama pomenutih Postimeesa. Najdirljivije teze u estonskoj diskusiji iznio je Meelis Oidsalu, stru\u010dnjak za bezbednost i biv\u0161i dugogodi\u0161nji zvani\u010dnik estonskog Ministarstva odbrane, koji je u svom eseju za dr\u017eavne medije pisao o pretnji „bromance“ izme\u0111u Putina i Trumpa. Glasovi kritike trumpizma \u010duju se i u litvanskom mejnstrima. Direktor Centra za geopolitiku i bezbednosne studije u Vilniusu, Linas Kojala, u eseju objavljenom u lokalnim medijima, govori o vandalizaciji ameri\u010dke spoljne politike. Radionica letonskih stru\u010dnih komentatora izgleda da je najuzdr\u017eanija u svojim sudovima. Beskorisno je tra\u017eiti kritiku trenutnog ameri\u010dkog establi\u0161menta ovde.<\/p>\n A \u0161ta ako ameri\u010dki ki\u0161obran nestane?<\/strong><\/p>\n Dva pitanja ostaju najva\u017enija za celu Balti\u010dku trojku. Prvo, ishod pregovora o Ukrajini treba da se zavr\u0161i trajnim mirom uz o\u010duvanje ukrajinske nezavisnosti. U tom smislu, polo\u017eaj balti\u010dkih zemalja ostaje nepromijenjen. Ishod rata u Ukrajini \u010dak se u balti\u010dkim zemljama do\u017eivljava kao pitanje njihove sopstvene bezbednosti. Sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta, nepovoljna odluka za Kijev automatski zna\u010di pove\u0107ane tenzije na isto\u010dnom krilu. Stoga ne \u010dudi \u0161to Litvanci, Letonci i Estonci nastoje oja\u010dati evropski potencijal odvra\u0107anja, zadr\u017eavaju\u0107i ameri\u010dki ki\u0161obran nad regionom.<\/p>\n Drugo, pitanje odr\u017eavanja ameri\u010dkog prisustva postalo je predmet me\u0111uregionalnih debata. Spekulacije i zabrinutost rastu \u010dak i zbog delimi\u010dnog povla\u010denja ameri\u010dkih trupa iz Evrope. Za sada su to samo glasine koje brzo opovrgavaju Riga, Talin i Vilnius, oni \u010dvrsto stoje na poziciji da ameri\u010dko prisustvo ostaje nepromenjeno. Takav preokret doga\u0111aja \u2013 povla\u010denje Sjedinjenih Dr\u017eava iz regiona \u2013 izgleda malo verovatno, posebno imaju\u0107i u vidu da balti\u010dke dr\u017eave ispunjavaju svoje savezni\u010dke obaveze i uklju\u010dene su u kohortu zemalja sa visokim nivoom ulaganja u odbranu. Balti\u010dke dr\u017eave se nadaju da su ameri\u010dki predsednik i njegova pratnja shvatili da su se \u010duli osnovni principi trumpizma. Oni koji pla\u0107aju mogu ra\u010dunati na pomo\u0107, zbog \u010dega su balti\u010dke dr\u017eave ubrzo nakon Trampove inauguracije najavile da \u0107e izdvojiti do 5% BDP-a za odbranu.<\/p>\n Haos i nestabilnost u komunikacijama Va\u0161ingtona ra\u0111aju neizvesnost i strah. U stvari, nijedan scenario, \u010dak ni najmra\u010dniji, ne mo\u017ee se odbaciti. Konkretno, onaj pod kojim \u0107e sada\u0161nji ameri\u010dki ki\u0161obran nestati iznad Rige, Talina i Vilniusa. Verovatno je da \u0107e, pod odgovaraju\u0107om podudarno\u0161\u0107u doga\u0111aja, letonski predsednik postati propagandista probu\u0111ene ideologije za ameri\u010dkog predsednika, litvanski premijer \u0107e postati diktator, a estonski ministar spoljnih poslova \u0107e postati ratni hu\u0161ka\u010d. Redosled i mogu\u0107e slike mogu biti slu\u010dajne i ne moraju nu\u017eno biti povezane sa stvarno\u0161\u0107u. Balti\u010dke dr\u017eave, koje se nalaze na periferiji onoga \u0161to se konvencionalno naziva Zapadom, nemaju drugog izbora nego da se prilagode promjenjivoj stvarnosti. Oni se mogu samo nadati da \u0107e ameri\u010dko prisustvo i garancije ostati iste. Da li je vredno rizikovati i oslanjati se samo na evropsko odvra\u0107anje?<\/p>\n Kona\u010dni i stvarni kolaps trenutne arhitekture me\u0111unarodnog poretka, \u010diji su korisnici balti\u010dke dr\u017eave, bio bi mo\u017eda najve\u0107a kriza u regionu od nezavisnosti.<\/p>\n Pragmati\u010dan pristup trumpizmu, koji \u0107e verovatno biti kritikovan iza kulisa ili, jo\u0161 gore, alarmantan, je ne\u0161to poput strategije. Ako crni oblaci zaista po\u010dnu da se zgu\u0161njavaju nad regionom, bilo bi pogre\u0161no pani\u010dariti. Ono \u0161to preostaje balti\u010dkim dr\u017eavama je da se bore za pa\u017enju ameri\u010dke administracije, ra\u010dunaju na njenu naklonost i odr\u017eavaju lepo lice.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n