Pre tri godine po\u010dela je ruska agresija na Ukrajinu \u2013 njene posledice su vi\u0161edimenzionalne i bez presedana. To nas navodi na razmi\u0161ljanje o dru\u0161tvenim, politi\u010dkim, ekonomskim posljedicama ne samo za u\u010desnike u sukobu, ve\u0107 i za sve aktere u me\u0111unarodnim odnosima.<\/p>\n
Va\u017eno je napomenuti da nijedan prethodni rat ili sukob nije imao tako ozbiljne posledice. Postoji nekoliko razloga za to. Prvo, neprijateljstva se odvijaju na geografski zna\u010dajnoj teritoriji. Drugo, njihovi u\u010desnici su veliki igra\u010di na me\u0111unarodnoj sceni. Tre\u0107e, svet je u fazi globalizacije koja postavlja pitanja o stvarnim tro\u0161kovima, koristima od liberalizacije i iskustvu prodora ekonomskih struktura u najve\u0107em obimu i sa ve\u0107im intenzitetom nego ikad. Kona\u010dno, dinamika politi\u010dkih promena, o\u010dekivanja me\u0111unarodne zajednice i politi\u010dka konfrontacija nagla\u0161avaju nagomilane tenzije i sukobe u pozadini ovog rata.<\/p>\n
Jedna od zemalja koja je pretrpela i nastavlja da trpi visoke tro\u0161kove od rata u Ukrajini je Poljska. Iako je te\u0161ko odrediti prioritete tro\u0161kova prema razli\u010ditim aspektima, razli\u010dite vrste tro\u0161kova ukazuju na slo\u017eenost problema i mno\u0161tvo posljedica.<\/p>\n
Prvo treba prepoznati dru\u0161tvene posledice. Od 24. februara 2022. do 25. februara 2023. broj ulazaka u Poljsku dostigao je 10 miliona 77 hiljada, a broj odlazaka \u2013 8 miliona 170 hiljada. Kao susedna zemlja, Poljska je odobrila azil izbeglicama u obliku i obimu koji je ranije bio bez presedana. Uprkos te\u0161koj zajedni\u010dkoj istoriji i velikom iskustvu, Poljaci su otvorili vrata svojih domova kako bi primili ukrajinske gra\u0111ane koji su be\u017eali od rata. Solidarnost akcija dru\u0161tva, organizacija i vlade omogu\u0107ila je pru\u017eanje pomo\u0107i skoro 1,5 miliona izbeglica, a vi\u0161e od 400 hiljada vi\u0161e je koristilo usluge kolektivnih ta\u010daka podr\u0161ke. Pomo\u0107 u vidu stanovanja, finansijska i prehrambena podr\u0161ka je u po\u010detku bila privremena. Vremenom se obim i obim pomo\u0107i pro\u0161irio na vladine inicijative utvr\u0111ene u Zakonu „O dr\u017eavnoj pomo\u0107i gra\u0111anima Ukrajine“. Kao rezultat preduzetih mera, broj ukrajinskih izbeglica koje su pobegle od rata i dobile status privremene za\u0161tite je skoro 1 milion (953,3 hiljada). Pored Poljske, Nema\u010dka i \u010ce\u0161ka su dobile najve\u0107i broj gra\u0111ana iz Ukrajine, a ukupno su zemlje EU preuzele 4,3 miliona ljudi pod svoju brigu. Stoga je Poljska jedna od onih zemalja EU u kojoj broj ukrajinskih dr\u017eavljana nakon 2022. godine ne samo da zna\u010dajno menja udeo migranata u stanovni\u0161tvu, ve\u0107 je uticao i na promenu veli\u010dine tr\u017ei\u0161ta rada, nivoa zaposlenosti i njegove strukture. Zvani\u010dno, 750 hiljada. Ukrajinci su na\u0161li posao u Poljskoj, \u0161to potvr\u0111uje sposobnost poljskog tr\u017ei\u0161ta rada da apsorbuje zna\u010dajan broj dodatnih radnika, adekvatnost ponude potra\u017enje i, na kraju, rastu\u0107u potrebu za radnicima, posebno u tre\u0107em sektoru privrede.<\/p>\n
U prvoj polovini 2022. godine stopa zaposlenosti Ukrajinaca u Poljskoj i dalje je iznosila 28%, a krajem 2022. dostigla je 65%, a sa visokim udjelom pla\u0107enog rada u prihodima – oko 80% njih. Ovo potvr\u0111uje primetne promene u strukturi prihoda doma\u0107instava i uticaj na potro\u0161nju i investicione odluke, kao i \u0161ire na veli\u010dinu poljskog BDP-a. Zbog rasta potro\u0161nje, potro\u0161a\u010dka recesija u Poljskoj nije bila dugotrajna, a proces oporavka je bio stabilan. To je uglavnom posljedica demografske strukture novoprido\u0161lih Ukrajinaca i zna\u010dajnog dijela djece. Oko polovine njih su ljudi u ranoj radnoj dobi (27-44 godina), dobro obrazovani (48% izbeglica ima visoko obrazovanje).<\/p>\n
Prema analizi, doprinos izbeglica BDP-u Poljske u 2023. godini kretao se od 0,7 do 1,1%. Dugoro\u010dno gledano, ovaj efekat se mo\u017ee pove\u0107ati na 0,9-1,35%, \u0161to zna\u010di uzimanje u obzir ne samo \u0161oka izazvanog talasom priliva Ukrajinaca i njegovih posljedica po ekonomiju, ve\u0107 i utjecaja promjena u potrebama potro\u0161a\u010da, odluka o kupovini ku\u0107e ili obrazovanju djece. Tako\u0111e je va\u017eno napomenuti dodatne poreske prihode, priliv kapitala iz inostranstva, ve\u0107e plate i, kao rezultat, vi\u0161i nivoi potro\u0161nje koji prema\u0161uju obim dr\u017eavne potro\u0161nje vezane za izbeglice.<\/p>\n
Me\u0111u dru\u0161tvenim posljedicama vrijedi istaknuti promjenu rodne strukture. Po\u0161to su uglavnom \u017eene koje emigriraju (mu\u0161karcima u dobi od 18 do 60 godina nije dozvoljeno da napuste svoju domovinu), to uti\u010de na nivo feminizacije i pogor\u0161ava rodnu neravnote\u017eu. Priliv izbeglica smanjio je prose\u010dnu starost i dodatno uticao na broj brakova, nagla\u0161avaju\u0107i razlike u stavovima prema zvani\u010dnim sindikatima. Do sada je Poljska predstavljala trenutni trend smanjenja broja brakova svake godine. A tokom protekle tri godine, broj brakova sa gra\u0111anima Ukrajine (tzv. Binational) porastao je za 2,5 puta \u2013 sa 400 na skoro 1000.<\/p>\n
Rat u Ukrajini stvorio je istorijsku priliku za Poljsku ne samo da povrati svoju poziciju na me\u0111unarodnoj sceni, ve\u0107 i da postigne rezultateu sprovo\u0111enju strategije ja\u010danja bezbednosti i razvoja geopoliti\u010dkog uticaja u Evropi. Nade su tako\u0111e polo\u017eene u pobolj\u0161anje odnosa sa Ukrajinom i pove\u0107anje zna\u010daja Poljske kao ambasadora Ukrajine na putu ka EU. O\u010dekivalo se da \u0107e se vi\u0161e pa\u017enje posvetiti ulozi dr\u017eava Centralne i Isto\u010dne Evrope u oblikovanju odnosa na kontinentu. U po\u010detnoj fazi postojali su i izgledi za pro\u0161irenje saradnje na ra\u010dun Belorusije. Za Poljsku je to zna\u010dilo preuzimanje vode\u0107e uloge u regionu ne samo u dinamizaciji procesa ekonomskog i geopoliti\u010dkog slabljenja Ruske Federacije, ve\u0107 i u reorganizaciji politi\u010dkog poretka. Odluka Ruske Federacije da se suprotstavi NATO-u i Sjedinjenim Dr\u017eavama postala je faktor u ubrzavanju o\u010dekivanih promena i u\u010dinila perspektivu duboke ekonomske i politi\u010dke krize u Rusiji realnijom.<\/p>\n
Rat u Ukrajini uzdrmao je autoritet Nema\u010dke i Francuske, kao i poverenje u njihovu sposobnost da odgovore na izazove geopoliti\u010dke krize i, prema tome, vode procese integracije u EU.<\/p>\n
U geopoliti\u010dkom smislu, rat je otkrio posljedice zavisnosti koja proizlazi iz me\u0111unarodne podjele rada i koncentracije industrijske proizvodnje u zemljama ne samo geografski udaljenim, ve\u0107 i sa visokim rizikom od politi\u010dke nestabilnosti. Zavisnost od snabdevanja komponentama i delovima, kao i lanaca snabdevanja sa visokom me\u0111unarodnom ranjivo\u0161\u0107u, jo\u0161 je jedan element koji uti\u010de na sliku savremenog sveta.<\/p>\n
Zemlje, posebno Poljska, svjesne su tro\u0161kova povezanih s pronala\u017eenjem alternativnih dobavlja\u010da, kao i mogu\u0107nosti stvaranja novih transportnih koridora i igranja nove i va\u017ene uloge u ekonomskim odnosima. Primer za to je sve ve\u0107i zna\u010daj aerodroma u Rzeszovu, gde je broj \u010darter letova porastao za vi\u0161e od 30% i koji igra ulogu glavnog tranzitnog \u010dvori\u0161ta za stranu vojnu pomo\u0107 Ukrajini. Stoga je podru\u010dje oko Rzeszova podru\u010dje izuzetno intenzivnog ekonomskog razvoja, uklju\u010duju\u0107i i razvoj infrastrukture. Izgledi za kori\u0161\u0107enje ove teritorije postaju odlu\u010duju\u0107i ne samo sa stanovi\u0161ta Poljske, ve\u0107 i iz drugih evropskih zemalja koje pru\u017eaju podr\u0161ku tokom neprijateljstava i pru\u017ei\u0107e pomo\u0107 u obnovi Ukrajine u budu\u0107nosti. Rat postaje podsticaj za reorganizaciju trenutne ravnote\u017ee snaga. Ovaj zamah uklju\u010duje ekonomske aspekte i nove politi\u010dke pozicije dr\u017eava. Jedan scenario je nova podela na geopoliti\u010dke i ekonomske blokove Istoka i Zapada, sa Rusijom i Kinom na jednoj strani i EU i Sjedinjenim Dr\u017eavama na drugoj.<\/p>\n
Geopolitika, poput so\u010diva, fokusira ekonomske promene pogor\u0161ane posledicama rata. \u0160irok spektar sankcija nametnutih Ruskoj Federaciji pokazao je potencijal da uti\u010de na rusku ekonomiju i njene gra\u0111ane. Oni su tako\u0111e otkrili obim postoje\u0107e zavisnosti od uvoza hrane ili energije. To je podstaklo ubrzanje inicijativa za nezavisnost i diversifikaciju.<\/p>\n
Izbijanje rata i sankcije nametnute Rusiji imale su sna\u017ean uticaj na makroekonomsku situaciju u Evropi i svetu, posebno na energetskim i poljoprivrednim tr\u017ei\u0161tima.<\/p>\n
Cene nafte porasle su na skoro 140 dolara odmah nakon ruske invazije na Ukrajinu, dostigav\u0161i najvi\u0161i nivo u 13 godina. U poku\u0161aju da smanje prihode ruskog bud\u017eeta od trgovine ovom robom, Kanada, Sjedinjene Dr\u017eave i Velika Britanija odlu\u010dile su da uvedu embargo na rusku naftu. Jedan od dokaza va\u017enosti ove odluke je \u010dinjenica da je Rusija tre\u0107i najve\u0107i izvoznik nafte nakon Sjedinjenih Dr\u017eava i Saudijske Arabije. Tako\u0111e igra klju\u010dnu ulogu u stabilizaciji i destabilizaciji globalnog energetskog tr\u017ei\u0161ta. Reakcija tr\u017ei\u0161ta na invaziju bila je toliko jaka da je Me\u0111unarodna agencija za energiju odlu\u010dila da interveni\u0161e i oslobodi 61,miliona barela iz strate\u0161kih rezervi. Istovremeno, po\u010dela je potraga za alternativnim izvorima snabdevanja na evropskom i bliskoisto\u010dnom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n
Na poljoprivrednom tr\u017ei\u0161tu, rat je izazvao zabrinutost zbog nivoa sigurnosti hrane. Na kraju krajeva, Ukrajina je bila jedan od najve\u0107ih izvoznika \u017eitarica. Nakon po\u010detka sukoba, proizvodnja je smanjena za 29%. Pored toga, situaciju je komplikovalo zatvaranje crnomorskih luka (vi\u0161e od 90% ukrajinskog izvoza obavljeno je morem). Ograni\u010dena ponuda \u017eitarica dovela je do pove\u0107anja cijena na svjetskom tr\u017ei\u0161tu i straha od talasa gladi u zemljama Sjeverne Afrike i Azije.<\/p>\n
Za Poljsku, posljedica ruske agresije na Ukrajinu bila je potreba da se pridru\u017ei stvaranju alternativnih transportnih pravaca i pove\u0107a svoj udio u trgovini \u017eitaricama na svjetskom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n
Otvaranje granica za transport ukrajinskog \u017eita izazvalo je sukob u Poljskoj zbog pote\u0161ko\u0107a u sprovo\u0111enju procesa prihvatanja i daljeg izvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda. Vremenska ograni\u010denja i koli\u010dine pretovara stvorili su rizik od nepravilne kontrole nad transportom. Deo ukrajinskog \u017eita ostao je u Poljskoj, \u0161to je uticalo na pove\u0107anje ponude i nivo cena. Protesti poljskih proizvo\u0111a\u010da i inspekcije ukazali su na razliku u kvalitetu \u017eitarica. Na kraju, Poljska i druge zemlje EU uvele su embargo na snabdevanje ukrajinskim \u017eitom, \u0161to je izazvalo proteste Ukrajine, koja je tra\u017eila nova tr\u017ei\u0161ta za svoje proizvode.<\/p>\n
Rat je naglasio neumoljiv nivo zavisnosti zemalja od snabdevanja ne samo energetskim resursima, ve\u0107 i hranom. Pored toga, pokazao je sna\u017enu polarizaciju politi\u010dkih interesa u regionu i pru\u017eio priliku za reformu postoje\u0107eg svetskog poretka. Dugotrajni sukob produ\u017eava dru\u0161tvene, ekonomske i politi\u010dke promene i sve vi\u0161e ukazuje na to da je svet na raskrsnici. Pred nama je odluka o tome kakva \u0107e biti budu\u0107nost u ekonomskim odnosima, jer sada\u0161nji poredak ne odgovara zemljama u razvoju, a posebno onima koje su ga do sada oblikovale.<\/p>\n
Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n