{"id":34599,"date":"2025-02-24T18:15:00","date_gmt":"2025-02-24T17:15:00","guid":{"rendered":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2025-02-oh-na-livadi-crvene-viburnum-kako-je-pesma-simbol-ukrajinske-borbe-koji-se-peva-ceo-svet-pojavio\/"},"modified":"2025-02-24T18:15:00","modified_gmt":"2025-02-24T17:15:00","slug":"oh-na-livadi-crvene-viburnum-kako-je-pesma-simbol-ukrajinske-borbe-koji-se-peva-ceo-svet-pojavio","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2025-02-oh-na-livadi-crvene-viburnum-kako-je-pesma-simbol-ukrajinske-borbe-koji-se-peva-ceo-svet-pojavio\/","title":{"rendered":""Oh na livadi crvene viburnum": kako je pesma-simbol ukrajinske borbe, koji se peva ceo svet, pojavio"},"content":{"rendered":"

Pre ta\u010dno tri godine, Rusija se odlu\u010dila na invaziju na Ukrajinu i granatiranje civila u svim regionima. Bio je to \u0161ok za ceo svet. Ali Ukrajinci nisu bili zbunjeni, okupili su se, mu\u0161karci su masovno pobegli u vojne kancelarije za registraciju i regrutovanje. Jedinstvo, kohezija, zdrav smisao za humor, bogata kultura i nasle\u0111e koje smo branili, i primer pobede na\u0161ih predaka pomogli su nam da pre\u017eivimo i da ne poludimo.<\/p>\n

Tada je Andrij Hlivnjuk otpevao pu\u0161ku „Oh na livadi crvene viburnuma“ na praznom trgu u Kijevu, koji je vrlo brzo postao popularan \u0161irom sveta. Bila je to nezvani\u010dna himna Ukrajinaca i simbol na\u0161e borbe za nezavisnost, koja traje vekovima. Himnu Sich Riflemen pokupili su svi bez izuzetka \u2013 od ukrajinske dece i vojske do \u010dlanova Evropskog parlamenta i rok ikona, muzi\u010dara benda Pink Flojd. Ka\u017eemo vam kada se pojavila pesma „Oh na livadi crvena viburnum“, ko su njeni autori i \u010diji je duh podr\u017eao u pro\u0161lom veku.<\/p>\n

Narodna pesma u pozori\u0161noj predstavi<\/strong><\/h3>\n

Prva verzija pesme pojavila se u Galiciji 1914. godine, tekst i muziku iz naroda preradio je Stepan \u010carnetski. Pesnik i direktor lavovskog pozori\u0161ta „Ruska Besida“ razradio je re\u010di narodne pesme „Strmi Berezhechki Spilled“, dopunio ih autorskim muzi\u010dkim aran\u017emanom i koristio ih u predstavi „Sunce propasti“.<\/p>\n

Bila je to inscenacija tragedije Vasila Pachovskog o hetmanu Petru Doro\u0161enku. Me\u0111utim, reditelj je tu\u017enu zavr\u0161nu pesmu „Zar nisam bio viburnum na livadi“ zamenio optimisti\u010dnijom, koza\u010dkom pesmom iz KSVII veka. „Strme obale su se prosule.“ On je malo preradio re\u010di u njemu tako da su pogodnije za temu predstave. Stepan \u0160arnetski je tako\u0111e promenio narodnu melodiju.<\/p>\n


\n

Prva koja je \u010dula pesmu bila je publika predstave, sa kojom je pozori\u0161te gostovalo u Sambiru, Drohobi\u010du, Striju, Stanislavivu (Ivano-Frankivsk), \u010cernivcima i \u010cortkivu.<\/p>\n

\u00abNastup umetnika na kraju drugog \u010dina, kada su vi\u0161i narednik i koza\u010dka vojska, zaneseni govorom episkopa Tukalskog i Doro\u0161enka, krenuli u pohod uz zvuke muzike i pesme, ostavio je tako sna\u017ean utisak, toliko pocepao i uzdigao narodni duh, da je u sali, ispunjenoj publikom na obalama, vladala neka ugledna, sve\u010dana ti\u0161ina, a okupljeni narod je drhtao od emocija i suze su im blistale u o\u010dima<\/em>„, Ostap Vesolovskii napisao je svoje utiske o predstavi u novinama „Dilo“.<\/p>\n

Streltsy himna<\/strong><\/h3>\n

U avgustu 1914. godine, u Striju, \u010dotar ukrajinskih Sich strijelaca Hryhorii Trukh prvi put je \u010duo ovu pesmu od svog brata Ivanickog, koji je, pak, nau\u010dio od umetnika lavovskog pozori\u0161ta „Ruska Besida“.<\/p>\n

\u00abOve re\u010di su tako blisko odgovarale na\u0161em polo\u017eaju u to vreme, i tako su \u017eivo izra\u017eavale celu na\u0161u ideju o strelja\u0161tvu, da sam tu \u0161armantnu strofu ponavljao sebi s vremena na vreme, a kada smo sutradan ponovo iza\u0161li na ve\u017ebe, seo sam ispred burze pored stola i sastavio jo\u0161 tri dodatne strofe, koje su zajedno stvorile onu veli\u010danstvenu „Crvenu Viburnum“<\/em>„, napisao je Hryhoriy Trukh u \u010dasopisu dijaspore „Svitlo“ (Toronto) 1954. godine.<\/p>\n


\n

On je nau\u010dio svoje drugove re\u010di pesme, „Chervona Kalina“ je postala prva pu\u0161ka pesma. Novi tekst pesme „Oh na livadi crvena viburnum“ koji je napisao Hryhoriy Trukh (sa izuzetkom prve strofe) na melodiju Stefana \u010carnetskog, ukrajinski Sich Riflemen smatrali su svojom himnom. Trukh je naglasio da je podigao moral, a re\u010di „Na\u0161i volonteri mar\u0161iraju u krvavi ten kako bi oslobodili ukrajinsku bra\u0107u iz moskovskih okova<\/em>“ podsetio je na svrhu pokreta pu\u0161ke.<\/p>\n

Pesma borbe<\/strong><\/h3>\n

Kasnije je pesma ubla\u017eila duh vojnika ukrajinske galicijske vojske, Upivtsi. I tokom sovjetske okupacije, to je pomoglo da ostane u kontaktu sa korenima. Krajem 1980-ih, ukrajinski disidenti Nadija Svitlychna i Leopold Ja\u0161\u010denko dodali su jo\u0161 jedan stih pesmi: „Ne kolebaj, crvena viburnum, ima\u0161 beli cvet, ne tuguj, slavna Ukrajina, ima\u0161 dobru porodicu<\/em>\u00bb. Snimljen je na ukrajinskom radiju od strane hora „Homin“.<\/p>\n

Nakon po\u010detka pune ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, vo\u0111a benda Boombok, Andrij Hlivnjuk, koji se prijavio za Teritorijalnu odbranu Kijeva, otpevao je ovu pesmu sa malo izmenjenom melodijom u praznom centru Kijeva, kada je glavni grad bio pod neprijateljskom vatrom. Video se pro\u0161irio na dru\u0161tvenim mre\u017eama, po\u010deo je masovno da se ponovo peva, tako je po\u010deo novi talas popularnosti pesme u Ukrajini i svetu. Jedan od najpopularnijih uIdeja je bila Izvr\u0161avanja<\/a> mali de\u010dak Leo Bushi iz Irpina.<\/p>\n

\n
\n
\"IouTube<\/p>\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n