{"id":33222,"date":"2025-02-12T19:00:00","date_gmt":"2025-02-12T18:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2025-02-da-li-ce-evropa-moci-da-garantuje-bezbednost-ukrajine\/"},"modified":"2025-02-12T19:00:00","modified_gmt":"2025-02-12T18:00:00","slug":"da-li-ce-evropa-moci-da-garantuje-bezbednost-ukrajine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2025-02-da-li-ce-evropa-moci-da-garantuje-bezbednost-ukrajine\/","title":{"rendered":"Da li \u0107e Evropa mo\u0107i da garantuje bezbednost Ukrajine"},"content":{"rendered":"

U bliskoj budu\u0107nosti verovatno \u0107emo se suo\u010diti sa ozbiljnim diplomatskim bitkama u kojima \u0107e se odlu\u010divati o sudbini Ukrajine i bezbednosnoj konfiguraciji na evropskom kontinentu. Uprkos geografskoj blizini evropskih dr\u017eava, i dalje se \u010dini da \u0107e Sjedinjene Dr\u017eave imati odlu\u010duju\u0107u re\u010d po ovom pitanju. Zvani\u010dni Brisel \u0107e igrati sporednu ulogu. Bilo kako bilo, nova administracija Donalda Trampa periodi\u010dno emituje signale da je sada vreme da Evropa snosi glavni teret suprotstavljanja ruskom imperijalizmu. Ali da li je Stari svet u stanju da se nosi sa tako odgovornom misijom?<\/p>\n

9. februara, savetnik za nacionalnu bezbednost ameri\u010dkog predsednika Donalda Trampa, Majk Volz, rekao je da Evropa treba da preuzme bezbednosne garancije za Ukrajinu nakon rata. A Sjedinjene Dr\u017eave moraju nadoknaditi tro\u0161kove vojne pomo\u0107i Ukrajini dobivanjem pristupa retkim zemaljskim metalima.<\/p>\n

„Klju\u010dni princip ovde je da Evropljani moraju da preuzmu ovaj sukob. Predsednik Tramp \u0107e tome stati na kraj, a onda, u smislu bezbednosnih garancija, on \u0107e definitivno biti do Evropljana „, rekao je Majk Volz u intervjuu za NBC Nevs. Ali postoji nekoliko dobrih razloga za\u0161to moderna Evropa mo\u017eda ne\u0107e biti u stanju da se nosi sa tako ambicioznim zadatkom.<\/p>\n

Nakon zavr\u0161etka Hladnog rata, evropske zemlje su donekle ponovile put Ukrajine i masovno smanjile svoje vojske i tro\u0161kove odbrane. Kao deo ovog kursa, ve\u0107ina zemalja kontinenta tako\u0111e je pre\u0161la na profesionalnu vojsku i napustila praksu regrutacije \u0161irom zemlje. Profesionalna vojska svakako ima svoje prednosti. Ali obele\u017een je znatno manjim brojem vojnog osoblja. Pored toga, kao \u0161to evropsko iskustvo pokazuje, lako je ukinuti univerzalnu vojnu slu\u017ebu. Ali veoma je te\u0161ko vratiti ga u slu\u010daju ekstremnih situacija.<\/p>\n

Sve evropske vojske nakon raspada SSSR-a pretrpele su ozbiljno smanjenje. Prema Me\u0111unarodnom institutu za strate\u0161ke studije, broj oru\u017eanih snaga Ruske Federacije sada iznosi oko 1,1 miliona vojnika. Francuska ima najve\u0107u vojsku me\u0111u zemljama EU – oko 270 hiljada. Slede Nema\u010dka – 183 hiljade, Italija – 165 hiljada, Velika Britanija – 144 hiljade, Gr\u010dka – 142 hiljade, \u0160panija – 120 hiljada i Poljska – 114 hiljada vojnika. Takve snage nisu dovoljne da govore o efikasnom odvra\u0107anju od potencijalne agresije ili pouzdano garantuju bezbednost. Pore\u0111enja radi, devedesetih godina pro\u0161log veka, nema\u010dki Bundesver je imao 534 hiljade vojnika, francuske oru\u017eane snage \u2013 499 hiljada ljudi, britanska vojska \u2013 vi\u0161e od 300 hiljada vojnika.<\/p>\n

Pored smanjenja broja vojnog osoblja, od po\u010detka devedesetih godina do\u0161lo je do stalnog smanjenja koli\u010dine vojne opreme u vlasni\u0161tvu evropskih zemalja. Prema Centru za strate\u0161ke i me\u0111unarodne studije (CSIS), pomorska mo\u0107 kontinenta prepolovljena je od 1990. godine. Godine 1990. evropske zemlje imale su 200 velikih povr\u0161inskih ratnih brodova i 129 podmornica, a 2021. godine \u2013 116 i 66, respektivno. Ako se vazdu\u0161na mo\u0107 vode\u0107ih vojnih dr\u017eava Evrope i dalje odr\u017eava na relativno visokom nivou, onda je broj jedinica kopnene vojne opreme suvi\u0161e skroman da bi predstavljao ozbiljnu silu. Na primer, Velika Britanija Je<\/a> 213 tenkova, 71 samohodni top, Italija \u2013 200 tenkova i 64 samohodna topa, Francuska \u2013 222 tenka i 96 samohodnih topova, i Nema\u010dka \u2013 295 tenkova i 134 samohodna topa.<\/p>\n

Po inerciji, navikli smo da Evropu smatramo ekonomskim centrom planete sa najvi\u0161im \u017eivotnim standardom. U izvesnoj meri, to je jo\u0161 uvek ta\u010dno. Ali postoji jo\u0161 ne\u0161to \u0161to je istina. Ekonomska mo\u0107 EU u globalnoj dimenziji stalno se smanjuje od po\u010detka KSKSI veka. Ako zemlje biv\u0161eg socijalisti\u010dkog tabora i dalje pokazuju opipljive stope rasta BDP-a, onda se ekonomije zapadne Evrope razvijaju presporo najmanje poslednje dve decenije. \u0160tavi\u0161e, rast BDP-a u Evropi je bio najni\u017ei na planeti me\u0111u ostalim regionima sveta dugi niz godina. U 2024. godini ekonomija EU porasla je za 0,8%. Pore\u0111enja radi, BDP Sjedinjenih Dr\u017eava porastao je za 2,8% pro\u0161le godine, Kina – za 5%, Indija – za skoro 7%. U 2008. godini, ekonomije evrozone i Sjedinjenih Dr\u017eava bile su gotovo identi\u010dne i iznosile su vi\u0161e od 14 biliona dolara. U 2024. godini BDP Evropske unije procenjuje se na 18,98 biliona dolara. Dok je ameri\u010dka ekonomija jedan i po puta ve\u0107a \u2013 oko 29 biliona dolara. Ekonomska snaga Kine uskoro \u0107e nadma\u0161iti evropsku. U 2024. godini njegov BDP je prema\u0161io granicu od 18,2 biliona dolara.<\/p>\n

U septembru pro\u0161le godine, biv\u0161i \u0161ef Evropske centralne banke (ECB) i biv\u0161i premijer Italije, Mario Draghi, predstavio je izve\u0161taj o budu\u0107nosti konkurentnosti Evrope. U dokumentu su istaknute razo\u010daravaju\u0107e realnosti koje ukazuju na opasan gubitak konkurentnosti Evropske unije. Smanjenje ekonomske mo\u0107i i nau\u010dno i tehnolo\u0161ko zaostajanje za Sjedinjenim Dr\u017eavama i Kinom pre ili kasnije \u0107e se pretvoriti u slabljenje geopoliti\u010dkog uticaja. Evropi su potrebne ozbiljne reforme ako planira da ostane svetska sila u budu\u0107nosti. I tako\u0111e uPrimjetno je pove\u0107anje produktivnosti rada i demonta\u017ea nepotrebnih elemenata birokratske regulacije.<\/p>\n

Evropa je tako\u0111e u ideolo\u0161koj krizi i prolazi kroz period slo\u017eenih dru\u0161tvenih transformacija. Preispitivanje njihove kolonijalne pro\u0161losti dovelo je do formiranja morbidnog kulta krivice u mnogim zemljama. Politika multikulturalizma, koju ve\u0107 nekoliko decenija sprovode vode\u0107e politi\u010dke snage, pokazala se pogre\u0161nom. Pojavljivanje desetina miliona imigranata iz drugih kultura i civilizacija u Evropi u kratkom vremenskom periodu dovelo je do pove\u0107anja dru\u0161tvene napetosti, pove\u0107anja kriminala i pojave paralelnih zajednica koje nisu bile integrisane u zapadno dru\u0161tvo. Postepeno, pitanje migracija je do\u0161lo do izra\u017eaja me\u0111u problemima koji najvi\u0161e zabrinjavaju Evropljane. Klasi\u010dne stranke levog centra i desnog centra ve\u0107 dugo vole da ne prime\u0107uju ovaj problem ili ga tretiraju olako. Fer i razumljivo nezadovoljstvo javnosti tradicionalnim politi\u010dkim strankama dovelo je do promene u politi\u010dkom pejza\u017eu. Tako\u0111e je otvorio nove mogu\u0107nosti za rast rejtinga populista, posebno onih koji podr\u017eavaju Rusiju i podr\u017eavaju je.<\/p>\n

Mogu\u0107e je razumeti \u017eelju Va\u0161ingtona da prenese ceo bezbednosni teret na Evropu. Iako ne ispunjava izazove vremena i ne uzima u obzir globalni nivo pretnje koju Rusija predstavlja \u010ditavom slobodnom svijetu. Problem je u tome \u0161to moderna Evropa mo\u017eda ne\u0107e biti u stanju da se nosi sa tako odgovornom i te\u0161kom misijom. Ne zato \u0161to on to ne \u017eeli (iako se i ovaj faktor de\u0161ava). I iznad svega, zato \u0161to nema odgovaraju\u0107e vojne, organizacione i liderske sposobnosti. U drugim istorijskim epohama i vremenima, bezbednosne garancije vode\u0107ih dr\u017eava evropskog kontinenta mogle bi biti sasvim dovoljne za Ukrajinu. Nekada davno, vojna mo\u0107 Velike Britanije, Francuske i Nema\u010dke \u010dak je nadma\u0161ila mo\u0107 Sjedinjenih Dr\u017eava. Ali sada su okolnosti malo druga\u010dije. Postoje opravdane sumnje da \u0107e moderna Evropa sama biti u stanju da garantuje Ukrajini stvarnu bezbednost od ponavljanja ruske agresije.<\/p>\n

Evropljani su delimi\u010dno svesni svoje ranjivosti i preterane zavisnosti od ameri\u010dke vojne mo\u0107i. Me\u0111utim, oni \u010dine premalo da poprave situaciju. \u010cak i u tre\u0107oj godini punog rata u Evropi, me\u0111u \u010dlanicama NATO-a jo\u0161 uvek postoji osam dr\u017eava koje jo\u0161 nisu uspele da dostignu nivo potro\u0161nje za odbranu od 2% BDP-a. U 2014. godini, samo tri zemlje Severnoatlantskog saveza potro\u0161ile su vi\u0161e od 2% BDP-a na odbranu. Razgovori o formiranju evropskih oru\u017eanih snaga po\u010deli su odmah nakon ruske aneksije Krima. Ali zna\u010dajne reforme jo\u0161 nisu poprimile pravi oblik. Sumnjivo je da \u0107emo u bliskoj budu\u0107nosti videti bilo kakvu svesnu i efikasnu alternativu NATO-u.<\/p>\n

Budu\u0107nost Evrope izgleda neizvesno. Zemlje kontinenta moraju da re\u0161e mnoge probleme vojne, ekonomske, socijalne i ideolo\u0161ke prirode. Ako se Evropa ne promeni ili su te promene suvi\u0161e spore i polovi\u010dne, onda \u0107e njen uticaj na svetske procese nastaviti da opada. U najgorem slu\u010daju, za nekoliko godina, to bi moglo dovesti do kolapsa i fragmentacije EU. Evropa je svakako na\u0161 prirodni saveznik u konfrontaciji sa ruskim imperijalizmom. Ali oslanjanje na to kao garant bezbednosti bila bi rizi\u010dna odluka. <\/span><\/span><\/p>\n

Ruski ratni zlo\u010dini<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U bliskoj budu\u0107nosti verovatno \u0107emo se suo\u010diti sa ozbiljnim diplomatskim bitkama u kojima \u0107e se odlu\u010divati o sudbini Ukrajine i bezbednosnoj konfiguraciji na evropskom kontinentu. Uprkos geografskoj blizini evropskih dr\u017eava, i dalje se \u010dini da \u0107e Sjedinjene Dr\u017eave imati odlu\u010duju\u0107u re\u010d po ovom pitanju. Zvani\u010dni Brisel \u0107e igrati sporednu ulogu. Bilo kako bilo, nova administracija […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":33223,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1318,1679,396,2791,8,81,7,3962],"class_list":["post-33222","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-donald-tramp","tag-evropska-unija","tag-nato","tag-petro-gerasimenko","tag-rusija","tag-ruska-agresija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-top-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/33222","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=33222"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/33222\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/33223"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=33222"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=33222"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=33222"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}