Tokom invazije u punom obimu, tema izbora u Ukrajini do\u0161la je do izra\u017eaja pa\u017enje javnosti sa tvrdoglavom u\u010destalo\u0161\u0107u. Po prvi put, se\u0107am se, blizina volje naroda je brbljala u jesen 2022. godine. U to vreme, mnogima se \u010dinilo da je pobeda blizu, a nakon nje \u0107e dru\u0161tvu o\u010dajni\u010dki biti potrebne promene u rukovodstvu zemlje. Odre\u0111ene politi\u010dke snage nisu ni \u0161tedjele novac, vreme i trud za proizvodnju reklamnih proizvoda.<\/p>\n
I mada su se tada izborni nemiri pokazali kao jasan pogre\u0161an po\u010detak, to nije spre\u010dilo neke politi\u010dare i politologe da trajno pokre\u0107u izbornu temu sa uporno\u0161\u0107u dostojnom korisnije primene.<\/p>\n
Jo\u0161 jedan porast u ovoj diskusiji dogodio se krajem avgusta 2023. godine, nakon posete Kijevu ameri\u010dke republikanske senatorke Lindsei Graham, koja se smatrala velikim prijateljem Ukrajine (sada se njegov prijateljski stav ve\u0107 dovodi u pitanje zbog njegove neizvesne pozicije o vojnoj pomo\u0107i Ukrajini). Na sastanku sa predsednikom Volodimirom Zelenskim, senator je rekao: „Slede\u0107e godine izbori \u0107e se odr\u017eati u Ukrajini … \u017delim da ova zemlja ima slobodne i po\u0161tene izbore, \u010dak i kada je napadnuta. Ameri\u010dki narod treba da zna da se Ukrajina promenila. U pro\u0161losti je to bila veoma korumpirana zemlja. „<\/p>\n
Ameri\u010dkog senatora podr\u017eao je njegov holandski kolega, a istovremeno i predsednik Parlamentarne skup\u0161tine Saveta Evrope, Tini Koks. Tako\u0111e je pozvao Ukrajince da sprovedu izbornu proceduru. „Nije na\u0161 posao da nazna\u010dimo kako da to uradimo, ali, naravno, Ukrajina mora organizovati slobodne i po\u0161tene izbore. Zato \u0161to je to va\u0161a obaveza prema statutu Saveta Evrope. I naravno da ho\u0107ete. Jer ako to ne u\u010dinite, onda \u0107ete i sami imati pitanje: \u0161ta smo branili u ovom ratu koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine?“, rekao je Koks.<\/p>\n
U normalnim uslovima, slede\u0107i izbori u Ukrajini trebalo bi da se odr\u017ee 31. marta 2024. godine, barem u prvom krugu. Verovatno bi se to dogodilo da je prethodno reklamirana ukrajinska kontraofanziva 2023. godine bila uspe\u0161na. Kad bi samo na\u0161e trupe uspele da oslobode barem obalu Azova i blokiraju Krimsku prevlaku. Nakon toga, bilo bi mogu\u0107e zaklju\u010diti neku vrstu pakta o nenapadanju sa Moskvom, barem privremeno. I pod takvim uslovima, ve\u0107 bi bilo mogu\u0107e odr\u017eati relativno punopravno glasanje. Uostalom, \u010detiri izborna procesa su ve\u0107 sprovedena u Ukrajini tokom rusko-ukrajinskog rata: predsednik je izabran dva puta (u prole\u0107e 2014. i prole\u0107e 2019.) i dva puta (u jesen 2014. i leto 2019). Me\u0111utim, ve\u0107 u septembru 2023. godine postalo je jasno da je, na\u017ealost, operacija osloba\u0111anja okupiranih teritorija kona\u010dno propala, a sa njom i \u0161ansa za volju naroda.<\/p>\n
Tema izbora nestala je iz informativnog polja na nekoliko meseci. Me\u0111utim, ve\u0107 u februaru 2024. godine ponovo se pojavio. Stru\u010dnjaci i Poljsko-litvanski komonvelt aktivno su razgovarali o izborima na svim mogu\u0107im platformama za diskusiju. Ova diskusija je izazvana razre\u0161enjem „narodnog idola“ Valerija Zalu\u017enog sa mesta vrhovnog komandanta Oru\u017eanih snaga Ukrajine. I Zalu\u017eni je stekao neverovatno visok rejting poverenja javnosti tokom invazije u punom obimu. U me\u0111uvremenu, predsednik Volodimir Zelenski, naprotiv, po\u010deo je brzo da gubi popularnost.<\/p>\n
Po\u010detkom marta 2024. godine, ukrajinska sociolo\u0161ka kompanija SOCIS objavila je anketu o tome ko bi Ukrajinci izabrali predsednika ako se glasanje odr\u017ei. I Zalu\u017eni je postao neprikosnoveni favorit, 41,4% je bilo spremno da glasa za njega (me\u0111u onima koji su odlu\u010dili i iza\u0107i na birali\u0161ta). Zelenski je izgubio od njega uz prasak, njegova podr\u0161ka je samo 23,7%. Sledili su biv\u0161i predsednik Petro Poro\u0161enko (6,4%) i biv\u0161i predsednik Vrhovne rade Dmitro Razumkov (5,6%). U drugom krugu, odnos glasova za Zalu\u017enog bio je jo\u0161 ubedljiviji \u2013 67,5% bira\u010da bilo je spremno da glasa za njega. Pod Zelenskim, samo 32,5%. Stoga su zlatna vremena sada\u0161njeg ukrajinskog predsednika, kada ga je podr\u017eavalo tri \u010detvrtine dru\u0161tva, beznade\u017eno potonula u zaborav.<\/p>\n
Kako sada izgleda sociolo\u0161ka situacija? Zalu\u017eni i dalje zadr\u017eava izborno rukovodstvo, iako ne tako izra\u017eajno. Istra\u017eivanje javnog mnjenja koje je krajem januara sproveo SOCIS pokazuje da je 36% Ukrajinaca spremno da glasa za biv\u0161eg vrhovnog komandanta. Zelenski u\u017eiva podr\u0161ku od 24 odsto. Slede Poro\u0161enko (9,4%), Razumkov (8,3%), Timo\u0161enko (6%). Iako i dalje ostaje velika misterija: da li vlasnik najvi\u0161eg predsedni\u010dkog rejtinga namerava da u\u010destvuje na izborima? Do sada se sa usana Zalu\u017enog nisu \u010dule nikakve izjave o ovoj temi. Jedini dokaz (ili bolje re\u010deno nagove\u0161taj) njegove verovatne namere da se upusti u politi\u010dku karijeru bila je njegova knjiga „Moj rat“.<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, pritisak na Ukrajinu da odr\u017ei izbore pove\u0107ao se za red veli\u010dine. Zato \u0161to je \u017eelja da se na \u010delu Ukrajine vidi osoba, \u010dije su mo\u0107i potvr\u0111ene voljom naroda, bila \u010dinjenicaIz Ovalne kancelarije Bele ku\u0107e. Da, u stvari, to su bile re\u010di specijalnog izaslanika za Ukrajinu i Rusiju, Keith Kellogg, ali malo je verovatno da bi se usudio da izvr\u0161i pritisak na Ukrajinu po ovom pitanju bez odgovaraju\u0107eg uputstva svog \u0161efa, ameri\u010dkog predsednika Donalda Trumpa.<\/p>\n
„U ve\u0107ini demokratskih zemalja izbori se odr\u017eavaju tokom rata. Mislim da je ovo va\u017eno. Mislim da je to dobro za demokratiju. To je privla\u010dnost jake demokratije: imate vi\u0161e od jednog potencijalnog kandidata „, rekao je Kellogg u intervjuu za TV kanal Bilten<\/a>.<\/p>\n Zanimljiva izjava, kako bi iskusni diplomata rekao u ovom slu\u010daju, ne \u017eele\u0107i da uvredi svog kolegu o\u0161trijom re\u010dju. Da, ponekad je mogu\u0107e odr\u017eati izbore u ratu, ali ovi uslovi su izuzetno razli\u010diti. Jedna je stvar kada se va\u0161a zemlja bori na tu\u0111oj zemlji, ili \u010dak na va\u0161oj, ali sa ograni\u010denom pokriveno\u0161\u0107u sopstvene teritorije neprijateljstvima. Uostalom, kao \u0161to je ve\u0107 pomenuto, Ukrajina je odr\u017eala izbore \u010detiri puta u ograni\u010denom ratu sa Rusijom. Ali potpuno je druga stvar kada je 20% va\u0161e teritorije okupirano, kada je osam miliona gra\u0111ana emigriralo u druge zemlje koje bje\u017ee od rata, kada su stotine hiljada ukrajinskih vojnika u rovovima na liniji fronta, kada neprijateljska vojska povremeno bombarduje cijelu teritoriju zemlje krstare\u0107im bombama, balisti\u010dkim raketama i bespilotnim letjelicama Shahed.<\/p>\n Me\u0111utim, sam Kellogg, koji je kasnije shvatio da je malo vru\u0107e, ispravio je svoju izjavu. „Ukrajinci trenutno ne mogu da odr\u017ee izbore, jer je to u suprotnosti sa njihovim Ustavom. Ukrajinci ne bi trebalo da ih dr\u017ee do prestanka neprijateljstava, ali \u0107emo do\u0107i do ta\u010dke u kojoj \u0107e morati da odr\u017ee izbore. A to je znak zdrave demokratije „, rekao je on.<\/p>\n