Dok tim starog novog predsednika Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava najavljuje mo\u0107an plan za zaustavljanje rata u Ukrajini, ruske okupacijske snage nastavljaju granatirati mirne ukrajinske gradove. Na primer, Odesa \u2013 koja periodi\u010dno dobija samo zato \u0161to se nalazi na obali, tako da je prili\u010dno pristupa\u010dna meta, za razliku od Lavova ili \u010cernivca. Pa, samo je zgodnije pucati – prakti\u010dnost, ni\u0161ta li\u010dno.<\/p>\n
U no\u0107i 1. februara, Rusi su pogodili istorijski centar Odese. O\u0161te\u0107en je hotel Bristol u ulici Italianskaia. I predla\u017eem da se detaljnije zadr\u017eimo na ovom predmetu \u2013 iako, u stvari, specifi\u010dno ime ovde ne igra nikakvu ulogu, jer u tom delu glavnog ukrajinskog lu\u010dkog grada, gde god da uperite prstom, u\u0107i \u0107ete u neko istorijsko ime. Pa ipak.<\/p>\n
\u0160ta je Bristol Hotel? Ovo je primer neobarokne arhitekture, izgra\u0111ene krajem devetnaestog veka, prve \u010detvorospratne hotelske zgrade u Odesi. Ako niste pogodili do \u010dega vodim, re\u0107i \u0107u otvoreno \u2013 ovo je jedan od najsjajnijih primera ruske carske arhitekture u Odesi. U tom gradu koji Rusi \u2013 od \u017eestokih imperijalaca do \u010distih liberala \u2013 smatraju drugim re\u010dima, ali sa istom su\u0161tinom, „ruski grad“. I to je delimi\u010dno ta\u010dno. Ta\u010dno onoliko koliko je Lavov poljsko istorijsko nasle\u0111e, a Jekaterinodar (dana\u0161nji Krasnodar) ili Jeisk je ukrajinski.<\/p>\n
To je, uglavnom, ovaj grad, za razliku od Lavova pomenutog u prethodnom paragrafu, zaista nije stran Rusima. U ovom gradu, \u0161ta god da se ka\u017ee, ti ruski pisci su ro\u0111eni, odrasli, vaspitani, bez kojih je nemogu\u0107e zamisliti knji\u017eevnost na\u0161eg, na\u017ealost, kom\u0161ije. Odesa je grad Leonida Utesova, glavnog carskog peva\u010da prve polovine dvadesetog veka. Jo\u0161 jedan kultni lik za rusku kulturu ro\u0111en je u Odesi, ve\u0107 u drugoj polovini tog veka – Mihail \u017dvanecki. Na kraju krajeva, jedan od najsjajnijih pozori\u0161nih fenomena Putinove Rusije, „Kvartet I“ napola \u010dine stanovnici Odese.<\/p>\n
I \u0161ta vidimo? I vidimo da Rusi lako, pobedni\u010dki, poga\u0111aju ne samo grad koji smatraju svojim \u2013 to smo ve\u0107 videli vi\u0161e puta. Ne, oni uni\u0161tavaju svoju sopstvenu istoriju. Istorija carske arhitekture. Odesa je krajem devetnaestog veka bila jedan od klju\u010dnih gradova Ruske imperije, a Bristol je bio jedan od najluksuznijih hotela u ovom gradu.<\/p>\n
Da li je to zaustavilo Ruse? Nikako. I nije mogao da ga zaustavi. Jer, kao \u0161to smo ve\u0107 videli i u Donbasu i u Kurskoj oblasti \u2013 da bi ispunili nare\u0111enje, ovi robovi (ne mo\u017eete druga\u010dije nazvati trenutnu rusku vojsku \u2013 nakon brojnih video potvrda o tome kako komandanti voze vojsku u bitku na \u0161takama, ovo je mo\u017eda najta\u010dnija definicija trenutnog stanja i ruskih oru\u017eanih snaga i lokalnog stanovni\u0161tva u celini) spremni su ne samo da uni\u0161te ono \u0161to su ju\u010de nazvali i sutra \u0107e zvati svojim gradom. Oni su spremni da ubiju svoje stanovnike.<\/p>\n
I „sopstveni“ bez ikakvih navodnika i poja\u0161njenja \u2013 jer u Kurskoj oblasti poga\u0111aju teritoriju koju trenutno kontroli\u0161u Oru\u017eane snage Ukrajine, kao \u0161to je bila i jeste u Donbasu, gde poku\u0161avaju da zauzmu regione koji su progla\u0161eni svojim. A postavlja se i pitanje: \u0161ta onda oni smatraju svojim? Za njih je Bakhmut bio „ruski grad“ jer, kako ka\u017eu Z-patrioti, „Rusi su vekovima \u017eiveli u Donbasu“. (Naravno, ovo je la\u017e, kao i sve \u0161to ka\u017eu, ali neka bude.) \u0160ta su „oslobodili“? \u0160ta ste dobili? Ne postoji grad. Jednostavno je uni\u0161tena. Ne postoje „ruski ljudi“ koji su „\u017eiveli vekovima“. Oni su ili ubijeni ili ostavljeni. \u0160ta je njihovo u Bakhmutu? Znak na ulazu u nekada\u0161nji grad? (Ne treba ga menjati, za razliku od Mariupolja \/ Mariupolja.)<\/p>\n
Tako je i sa Odesom. \u0160ta \u017eele da „oslobode“ takvim metodama? Ru\u0161evine u kojima se ne\u0107e spominjati sam grad, ili njegovi stanovnici, bilo \u0161ta? Znak pod kojim \u0107e onda izgraditi „svoju“, svoju, „ispravnu“ Odesu? U principu, to je upravo ono \u0161to vidimo u Mariupolju, koji su okupatori zapravo uni\u0161tili, a sada grade novi grad, u kojem ne dozvoljavaju biv\u0161im stanovnicima \u2013 koje su pre tri godine pateti\u010dno nazivali „svojim“.<\/p>\n
Uzgred, o Bristolu. Na udaljenosti od 550 metara od njega stoji spomenik Pu\u0161kinu. Onaj koji ukrajinske vlasti jo\u0161 uvek ne mogu da demontiraju, iako je krajnje vreme \u2013 jer su imperijalni spomenici (zbog polo\u017eaja samog carstva) isti markeri „svojeg“ kao i jezik. 550 metara. Ovaj put nije stigao, ali slede\u0107i put mo\u017ee lako da odleti do spomenika. Mislite li da \u0107e Rusi, koji su toliko ponosni na „na\u0161e sve“, za\u017ealiti zbog ovog spomenika? Pitajte one koji su videli granatiranu Svjatohirsku lavru UPC-MP.<\/p>\n
A u isto vreme, Ukrajinci pokazuju fundamentalno druga\u010diji nivo odnosa prema nekom drugom. Toliko da je \u010dak i ruski ombudsman Moskalkova bio primoran da prizna da je u Sud\u017ei pod kontrolom Oru\u017eanih snaga Ukrajine (a to je, podse\u0107amo, Kurska oblast, odnosno me\u0111unarodno priznata teritorija Ruske Federacije, a ljudi se tamo identifikuju kao Rusi), odnos prema civilnom stanovni\u0161tvu je da donese hranu i hranuda traje. Mo\u017eete li zamisliti takve stvari na ukrajinskim teritorijama koje je okupirala Rusija?<\/p>\n
Ali \u0161ta da ka\u017eemo ako se pona\u0161aju kao okupatori na svojim pograni\u010dnim teritorijama. I sa svojim vojnicima, koji su natjerani u bitku sa ranama ili ubijeni da bi se popeli preko le\u0161eva kroz bodljikavu \u017eicu (postoji i takav video iz ovog rata) \u2013 \u010dak ni ne kao stranci, ve\u0107 kao divlje \u017eivotinje. Iako ako je neko divlja \u017eivotinja, to je ruski vojnik. \u010citav mit oko „ruskog vojnika“, koji je stvoren vekovima, od vremena Suvorova do predstava Hrishkovets, pretvorio se u pra\u0161inu tokom rata u Ukrajini. Zahvaljuju\u0107i modernim tehnologijama, svet je video pravo lice ruskog vojnika.<\/p>\n
Ali glavna stvar za nas je da oni stanovnici Odese, Zaporo\u017eja, Harkova i drugih gradova koji jo\u0161 uvek misle da su „njihovi“ jer Rusi to vide. Rusi \u0107e ubijati svoj narod ni\u0161ta manje hladnokrvno. Ili mo\u017eda sa vi\u0161e okrutnosti, jer su to „izdajnici“. Kao \u0161to je jednom rekla propagandistkinja Kremlja Julija Vitjazeva, koja je ro\u0111ena u Odesi: „Ne mogu oprostiti narodu Odese izdaju.“ To jest, \u010dinjenica da su se neo\u010dekivano ispostavilo da su Ukrajinci za nju i da zaista brane svoje. Onaj koji su Rusi \u2013 koji tako\u0111e pola\u017eu pravo na ovu imovinu \u2013 spremni da jednostavno izbri\u0161u u prah.<\/p>\n
Ruski ratni zlo\u010dini<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dok tim starog novog predsednika Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava najavljuje mo\u0107an plan za zaustavljanje rata u Ukrajini, ruske okupacijske snage nastavljaju granatirati mirne ukrajinske gradove. Na primer, Odesa \u2013 koja periodi\u010dno dobija samo zato \u0161to se nalazi na obali, tako da je prili\u010dno pristupa\u010dna meta, za razliku od Lavova ili \u010cernivca. Pa, samo je zgodnije pucati […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":32996,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[397,8,7,1680,3962],"class_list":["post-32995","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-odesa","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-protiv-rusije","tag-top-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32995","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=32995"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32995\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/32996"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=32995"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=32995"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=32995"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}