Po\u010detak dvadesetog veka. Mala grupa ukrajinskih li\u010dnosti u Kijevu odlu\u010dila je da objavi prvi ukrajinski dnevni list – „Rada“. Potreba za tim u realnostima Ruske imperije je o\u010digledna, jer \u0107e takav \u010dasopis doprineti \u0161irenju ukrajinskog jezika i svesti me\u0111u prete\u017eno jo\u0161 uvek nacionalno inertnom masom Ukrajinaca. Projekat Rada se suo\u010dio sa mnogim problemima. I nisu svi bili rezultat ruske autokratije, iako su pretnje zatvaranjem od strane vlasti, nov\u010danim kaznama, konfiskacijama i tu\u017ebama bile uobi\u010dajene u redakciji.<\/p>\n
Izvor pote\u0161ko\u0107a bili su sami Ukrajinci. Neke nacionalno svesne li\u010dnosti nisu prihvatile liberalno-demokratsku „Radu“ zbog svojih socijalisti\u010dkih stavova. Neki od pisaca i publicista bili su uvre\u0111eni novinama jer su se usudili da objave kritike njihovog rada. Ali najve\u0107a pretnja bile su finansije. Bilo je tako malo pretplatnika (2-3 hiljade za celu Rusku imperiju sa desetinama miliona Ukrajinaca) da sredstva za pretplatu nisu pokrivala ni polovinu godi\u0161njeg bud\u017eeta Rade. To bi bio jo\u0161 jedan neuspe\u0161an poku\u0161aj u dugom nizu svoje vrste u ukrajinskom \u017eivotu u to vreme. Da nije bilo lika izdava\u010da.<\/p>\n
Jevhen \u010cikalenko, kao bogati zemljoposjednik, usmjerio je sve svoje finansijske i ljudske resurse u korist ukrajinske stvari. On je, prema njegovom, ve\u0107 krilatom, izrazu voleo Ukrajinu „do dubine svog d\u017eepa“, dok je ve\u0107ina volela re\u010dima, ali nije bila spremna da re\u010di pretvori u finansijsku podr\u0161ku. Iz godine u godinu, ulaze\u0107i u dugove radi nastavka objavljivanja „Rade“ i zbog ruske politike i zbog pasivnosti Ukrajinaca, \u010cikalenko definitivno ne bi odbio dobru donaciju koja bi obezbedila barem neku stabilnost tako va\u017enoj inicijativi za Ukrajince.<\/p>\n
Godina je 2025. Novoizabrani ameri\u010dki predsednik Donald Tramp suspendovao je vladino finansiranje projekata u okviru Ameri\u010dke agencije za me\u0111unarodni razvoj na 90 dana (USAID).<\/em> Svrha je revizija koja treba da utvrdi izvodljivost kori\u0161\u0107enja sredstava ameri\u010dkih poreskih obveznika. Program USAID <\/em>pokrivaju mnoge zemlje. Kao deo ove inicijative, Ukrajina je dobila vi\u0161e od 37 milijardi dolara finansijske podr\u0161ke u razli\u010ditim oblastima samo od po\u010detka invazije u punom obimu.<\/p>\n Takve akcije ameri\u010dkog predsednika dovele su do polarnih reakcija me\u0111u Ukrajincima. Neki podr\u017eavaju odluku, s obzirom na zavisnost brojnih, posebno javnih, inicijativa o grantovoj podr\u0161ci da bude \u0161tetna, pa \u010dak i ona koja radi u interesu davalaca vi\u0161e nego u interesu Ukrajine. Drugi se raduju \u0161to \u0107e sada biti manje promocije takozvane „agende“ sa poku\u0161ajem promovisanja tema roda i raznih tolerancija \u010dak i tamo gde je to otvoreno nategnuto. Postoje i drugi motivi \u2013 razumni i apsurdni.<\/p>\n S druge strane, te\u0161ko je ne slo\u017eiti se sa onima koji ukazuju na va\u017enost ameri\u010dkih fondova ne samo za sumnjive projekte, ve\u0107 i za kriti\u010dne. Obnova o\u0161te\u0107ene infrastrukture, pomo\u0107 interno raseljenim osobama, velika potro\u0161nja na obrazovanje i medicinu \u2013 to su samo neke od stavki sa duge liste oblasti u kojima USAID <\/em>U najmanju ruku, do\u0107i \u0107e do neposredne nesta\u0161ice i opasnosti od zaustavljanja neophodnih projekata.<\/p>\n Na\u017ealost, jo\u0161 jednom, crno-beli pristup dominira \u2013 ili veoma dobar ili veoma lo\u0161. Prva opcija: Tramp se bori protiv \u0161irenja rodno zasnovanih pseudonau\u010dnih teorija \u2013 hura za njega! Nije va\u017eno \u0161to pored toga, njegovi postupci ugro\u017eavaju druge \u2013 zaista va\u017ene \u2013 inicijative za Ukrajince. I uop\u0161te, tako i njima, onim onima koji jedu grantove i Sorosovoj deci. U drugoj krajnosti, razumevanje stvarnih problema suspenzije ameri\u010dke finansijske podr\u0161ke retko ide ruku pod ruku sa priznanjem da je odre\u0111eni deo zaista potro\u0161en na ne ba\u0161 va\u017ene stvari, \u0161to mo\u017ee izazvati nezadovoljstvo u samim Sjedinjenim Dr\u017eavama. A neki od projekata grantova zaista su vi\u0161e puta ostavljali utisak marljivog razra\u0111ivanja odre\u0111enog programa. Odmah mi pada na pamet kako je naizgled vesela i kreativna „Toronto Television“ dosledno demonizovala ne samo Trampa, ve\u0107, na primer, Borisa D\u017eonsona. Zvali su ga „ukrajinski Lja\u0161ko“, izvukli su ga iz kose – veoma vredno pona\u0161anje za borce protiv diskriminacije. Ali doga\u0111aji nakon 24. februara 2022. godine pokazali su da su Hu i gospodin D\u017eonson. I nije bilo izvinjenja od kreativaca Toronto televizije koji su postojali na grantovima. Nepotrebno je govoriti o „levi\u010darskim“ tendencijama Hromadske.<\/p>\n Iza svega ovoga izgubljeno je nekoliko zaista va\u017enih pitanja. I kako se dogodilo da mnogi va\u017eni infrastrukturni projekti ne mogu postojati bez ameri\u010dkih sredstava? Za\u0161to mnogo zaista kul kulturnih inicijativa zavisi od njih? Za\u0161to su oni klju\u010d za pojavu visokokvalitetnih ukrajinskih filmova? Za\u0161to izdava\u010dke ku\u0107e \u010desto uklju\u010duju me\u0111unarodne partnere za objavljivanje svetskih klasika ili tematske publicistike na ukrajinskom, a dr\u017eava nije sposobna za odr\u017eivu i promi\u0161ljenu podr\u0161ku industriji izdava\u0161tva knjiga? Za\u0161to sredstva za ukrajinski institut knjige ili Ukrajinska kulturna fondacija uvek u bud\u017eetu kao da je ma\u010dka plakala, dok niko, osim njenih kreatora i vlasti, nema mnogo ve\u0107e koli\u010dine novca na nepotrebnom teletonu? I ne\u0107e biti mogu\u0107e sve gurnuti u rat, jer situacija nije bila ni\u0161ta bolja pre 2022. godine, a jo\u0161 vi\u0161e pre 2014. godine. I \u010desto gore. Zato \u0161to vremena nisu toliko stara kada su se ukrajinske knjige (uz nekoliko izuzetaka) skupljale u najmra\u010dnijem uglu knji\u017eara ispunjenih proizvodima na ruskom jeziku, a gledanje filma na ukrajinskom u bioskopu zvu\u010dalo je kao san. Pogre\u0161no je sva ova pitanja smatrati retori\u010dkim, jer se u ovom slu\u010daju ni\u0161ta ne\u0107e promeniti.<\/p>\n Pasivnost ukrajinske dr\u017eavne ma\u0161inerije je toliko poznata da nas prisiljava da postavimo jo\u0161 jedno pitanje: za\u0161to mnoge inicijative nisu bile u stanju da postanu barem samoodr\u017eive tokom godina podr\u0161ke grantovima? Ne govorimo o ni\u0161nim projektima, gde je to te\u0161ko mogu\u0107e. Ali iznena\u0111uju\u0107e je da takve velike strukture kao \u0161to su Hromadske ili Ukrajinska pravda \u2013 sa svojim medijskim prisustvom i pokriveno\u0161\u0107u publike \u2013 nisu u stanju da normalno funkcioni\u0161u bez dolara ameri\u010dkih poreskih obveznika. Najmanje 90 dana. Za takve slu\u010dajeve, naredna tri meseca su prilika da preispitaju sopstvene principe i pristupe. Ako uspeju da se nose sa ovim izazovom, sve \u0107e biti u redu za ove organizacije.<\/p>\n \u0160tavi\u0161e, postoji mnogo mogu\u0107nosti da se pridobije finansijsku podr\u0161ku zajednice. Patreon, By Me a Coffe, monobanke, itd. \u2013 svi ovi alati daju ljudima \u0161ansu da finansijski podr\u017ee projekte koje vole. To zahteva mukotrpan rad, interakciju sa publikom i kreativnost. Naravno, lak\u0161e je ne brinuti previ\u0161e o tome, imaju\u0107i stabilno finansiranje grantova. Ali ni\u0161ta na ovom svetu nije ve\u010dno.<\/p>\n Scenario opisan gore je stvaran. Me\u0111u obrazovnim inicijativama mo\u017eemo spomenuti „Poslednjeg kapitalistu“. Projektni tim je uspeo da stvori komunikacione platforme u dru\u0161tvenim mre\u017eama sa aktivnom zajednicom u\u010desnika; da razvije IouTube kanal sa video zapisima o ekonomskim, politi\u010dkim, istorijskim i srodnim temama, koji imaju desetine i stotine hiljada pregleda (a ne uvrnute); kreiraju sopstvene obrazovne programe u kojima se svi u\u010de finansijskoj pismenosti. I sve to bez podr\u0161ke Sjedinjenih Dr\u017eava ili drugih donatora. Dakle, po\u010detak „Poslednjeg kapitaliste“ nije bio brz. Ali postepenost, potreba za jasnom strategijom i zavisnost samo od sopstvenih i istomi\u0161ljenika omogu\u0107ili su stvaranje \u010dvrstih temelja. A pro\u0161irenje publike projekta omogu\u0107ava vam da formirate sopstvenu aktivnu zajednicu koja dobrovoljno finansijski poma\u017ee va\u017enom i zanimljivom projektu. Ovo je normalna \u0161ema koja mirno postoji u mnogim razvijenim demokratskim dru\u0161tvima.<\/p>\n Mogu se navesti i drugi primeri uspe\u0161nih i ne-grant inicijativa. Me\u0111utim, njihova lista \u0107e biti ograni\u010dena. Ne samo zbog nevoljkosti kreatora odre\u0111enih projekata da prate ovaj du\u017ei i te\u017ei put. Ali i zato \u0161to u modernom ukrajinskom dru\u0161tvu jo\u0161 uvek nema dovoljno ljudi koji razumeju va\u017enost individualnih ili javnih inicijativa (a ne samo \u010dekanja dr\u017eavne pomo\u0107i). Jo\u0161 uvek nedostaje onih koji imaju dovoljno finansijskih mogu\u0107nosti da odr\u017eivo podr\u017ee dobre inicijative. Naravno, IouTube kanal mo\u017ee postojati na ra\u010dun malih, ali brojnih donacija. Ali mnoge druge stvari nisu. Otuda i tre\u0107i problem \u2013 potrebni su nam ljudi koji su finansijski sposobni i istovremeno svesni uloge javnih inicijativa i sopstvene uloge u njima. Kao \u0161to je nekada bio Jevhen \u010cikalenko.<\/p>\n Bez toga ne\u0107e biti trajnog civilnog dru\u0161tva. Na kraju krajeva, ona ne mo\u017ee stabilno postojati bez mre\u017ee horizontalnih veza, dru\u0161tvene interakcije njenih u\u010desnika i dovoljnog broja svesnih, proaktivnih ljudi. To je ono \u0161to je britanski filozof Edmund Burke jednom nazvao „malim odredima“: porodica, lokalna zajednica, mala inicijativa, dru\u0161tvena aktivnost za dobrobit barem sopstvene male domovine. Sve su to male cigle od kojih se formira dru\u0161tvo sposobno za samostalan opstanak i razvoj. Mo\u017ee se pojaviti samo kroz inicijative i organizaciju „odozdo“. Zato \u0161to nijedan socijalni in\u017eenjering „odozgo“ ne vodi ka dobru \u2013 sovjetsko iskustvo \u0107e nam pomo\u0107i. \u0160tavi\u0161e, ovi procesi se ne mogu stvoriti samo na ra\u010dun spoljne pomo\u0107i.<\/p>\n Trenutna situacija sa suspenzijom ameri\u010dkog programa USAID <\/em>to dobro pokazuje. Bez grantova, ne bi bilo mnogo zaista neophodnih inicijativa. Njihova upotreba nije ni manifestacija inferiornosti, ni, posebno, neki oblik izdaje sopstvene zemlje, kao \u0161to nosioci ruskih narativa vole da ka\u017eu. Istovremeno, oslanjanje samo na grantove je kratkovidna strategija, koja je sada izuzetno uo\u010dljiva. Stoga, njihova sopstvena inicijativa, komunikacija i prosvetljenje u dru\u0161tvu su neizbe\u017eni koraci za one koji \u017eele da stvore ne\u0161to zaista vredno i trajno. Kvalitativna promena u samom dru\u0161tvu je neizbe\u017ean preduslov za promene na bolje politi\u010dkih elita koje oblikuju dr\u017eavnu politiku.<\/p>\n Iako sam Donald Tramp definitivno nije razmi\u0161ljao o tome kada je suspendovao finansijsku pomo\u0107, ali to je ono \u0161to jesteTutsia je izazov za Ukrajince, \u0161to je ujedno i prilika da se napravi korak napred u pravom smeru.<\/p>\n Na kraju krajeva, najbolji scenario je kada postoje grantovi, programi dr\u017eavne podr\u0161ke i bogati Ukrajinci koji poma\u017eu va\u017enim inicijativama, i obi\u010dni Ukrajinci koji, ako je mogu\u0107e, pridru\u017euju se razvoju korisnih projekata. Tako da ima vi\u0161e novih Chykalenkos. Tako da imaju podr\u0161ku sopstvenog svesnog dru\u0161tva i dr\u017eave i ne moraju da igraju ulogu Sizifa i imaju \u017eivotni kredo „Nadam se bez nade!“.<\/p>\n (OznakeToTranslate)Top vesti<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Po\u010detak dvadesetog veka. Mala grupa ukrajinskih li\u010dnosti u Kijevu odlu\u010dila je da objavi prvi ukrajinski dnevni list – „Rada“. Potreba za tim u realnostima Ruske imperije je o\u010digledna, jer \u0107e takav \u010dasopis doprineti \u0161irenju ukrajinskog jezika i svesti me\u0111u prete\u017eno jo\u0161 uvek nacionalno inertnom masom Ukrajinaca. Projekat Rada se suo\u010dio sa mnogim problemima. I nisu […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":32860,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1318,111,1142,7],"class_list":["post-32859","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-donald-tramp","tag-istorija-ukrajine","tag-roman-lekhniuk","tag-rusko-ukrajinski-rat"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32859","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=32859"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32859\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/32860"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=32859"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=32859"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=32859"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}