U kontekstu o\u010dekivanja stvarnih koraka nove ameri\u010dke administracije, pitanje ko mo\u017ee da uti\u010de na ruskog diktatora Putina da zaustavi agresiju na Ukrajinu postaje sve relevantnije. Mnogi su svoje nade polagali u Donalda Trumpa. \u0160tavi\u0161e, sti\u010de se utisak – samo na njega. Ali da li je mudro staviti sve u jednu „korpu“? Na kraju krajeva, signali iz Bele ku\u0107e su ponekad veoma kontradiktorni. Pod takvim uslovima, sasvim je logi\u010dno da ukrajinske vlasti mogu tra\u017eiti druge na\u010dine za re\u0161avanje problema.<\/p>\n
\u010cini se da Evropska unija shvata da je po pitanju pru\u017eanja pomo\u0107i Ukrajini kratkovidno oslanjati se samo na novog \u0161efa Sjedinjenih Dr\u017eava. Pre neki dan, govore\u0107i na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leien rekla je: „Nastavi\u0107emo da podr\u017eavamo Ukrajinu, bez ikakvih pitanja. \u0160ta god da se desi, za nas je va\u017eno da Ukrajina ostane nezavisna i da Ukrajina odlu\u010duje o svojim teritorijama. Ovaj predlog ostaje na snazi – mi \u0107emo biti uz Ukrajinu koliko god bude potrebno. „<\/p>\n
\u010cinjenica da Ukrajina ne\u0107e ostati sama sa agresorom, \u010dak i ako Tramp „oslabi“ po pitanju uslova za okon\u010danje rata (\u0161to se ne mo\u017ee odbaciti, posebno imaju\u0107i u vidu nepredvidivost Elona Muska), daje nadu. Me\u0111utim, \u010dak i u ovom slu\u010daju, vreme zavr\u0161etka rata ostaje krajnje neizvesno. U me\u0111uvremenu, ljudi i dalje umiru na frontu i pozadini, i to se mora zaustaviti. Ali da li postoji alternativa ameri\u010dkom uticaju na Kremlj?<\/p>\n
Postoji takva alternativa \u2013 Kina. Za\u0161to on? Odgovor je jednostavan: Kina ima niz poluga pritiska na Rusiju, koje za druge zemlje, uklju\u010duju\u0107i Sjedinjene Dr\u017eave, mo\u017eda nisu u potpunosti dostupne ili potpuno neefikasne. Prvo, dve susedne zemlje su dugo povezane bliskim ekonomskim i trgovinskim odnosima. Kina je najve\u0107i trgovinski partner Rusije, a to se ne odnosi samo na izvoz nafte i gasa. Peking je zainteresovan za stabilnost na ruskom tr\u017ei\u0161tu, ali istovremeno ne \u017eeli da Rusija postane prejak igra\u010d koji bi mogao ugroziti kinesku hegemoniju u regionu. Kineske vlasti su u vi\u0161e navrata pokazale da su spremne da podr\u017ee Rusiju, ali samo u onim pitanjima koja ne ugro\u017eavaju interese njihove zemlje.<\/p>\n
Drugo, kineska vojna snaga je va\u017ean faktor. Moderna kineska vojska nije samo ogroman broj, ve\u0107 i napredne tehnologije, zna\u010dajan broj modernog oru\u017eja i strate\u0161kih objekata. Kina mo\u017ee izvr\u0161iti sna\u017ean pritisak na Rusiju ako odlu\u010di da agresivna politika Kremlja ugro\u017eava njene interese u regionu.<\/p>\n
S tim u vezi, na primer, pominju se unutra\u0161nji ekscesi u Kazahstanu, koji su se dogodili u januaru 2022. godine u uslovima rasta cena gasa za stanovni\u0161tvo. Da bi se ugu\u0161ili protesti, u zemlju su dovedene trupe ODKB-a, uklju\u010duju\u0107i ruske specijalne snage. Ko zna koliko dugo bi ostali tamo da se Kina nije „namr\u0161tila“. \u010cim se to dogodilo, Putinova vojska se odmah povukla sa teritorije Kazahstana.<\/p>\n
Rusija je dugo \u017eivela pod nadzorom Kine, koja je u stanju da interveni\u0161e ako je potrebno. Istovremeno, ne zaboravite da je ruska vojska daleko od toga da bude mo\u0107na kao kineska, a u slu\u010daju direktnog sukoba, Kina mo\u017ee imati odlu\u010duju\u0107i uticaj na ishod doga\u0111aja.<\/p>\n
Dakle, Kina ima sve resurse da uti\u010de na Rusiju, i u odre\u0111enim trenucima mo\u017ee da odlu\u010di da to u\u010dini. Me\u0111utim, da bi Kina pristala da igra stvarnu mirovnu ulogu u slu\u010daju rata u Ukrajini, mora\u0107e da se pobrine da takva situacija bude korisna za nju.<\/p>\n
Kakvu ulogu Amerika mo\u017ee da igra u ovom procesu? Kako se to odnosi na Trumpovu li\u010dnost i njegove, recimo, ne sasvim uobi\u010dajene pristupe spoljnoj politici?<\/p>\n
Pre svega, ne treba o\u010dekivati nikakav veliki napredak u zaustavljanju rata u slu\u010daju direktnog kontakta izme\u0111u Trampa i Putina. Glavni bandit Kremlja nije samo politi\u010dar, on je osoba sa psihom koja mo\u017ee biti samo u\u017easnuta. Njegove nezaustavljive ambicije, sklonost ka riziku (na ra\u010dun \u017eivota hiljada ljudi) i njegov fokus na obnavljanje ruske imperijalne mo\u0107i \u010dine ga potpuno nekontrolisanim u okviru uobi\u010dajenih diplomatskih normi.<\/p>\n
Putin je verovatno odavno shvatio da zapadne sankcije, pa \u010dak i vojne pretnje njemu, ne predstavljaju nivo opasnosti koji stvaraju za druge zemlje. Zapad mo\u017ee uvesti nove ekonomske mere, ograni\u010diti pristup tr\u017ei\u0161tima i tehnologijama, ali ta ograni\u010denja rade veoma sporo.<\/p>\n
Statistike iz Rusije pokazuju da njena ekonomija, iako u te\u0161koj situaciji, ima dovoljnu marginu sigurnosti da izdr\u017ei sankcije barem u srednjoro\u010dnom razdoblju. Nije slu\u010dajno \u0161to je francuski predsednik Emmanuel Macron nedavno upozorio da se ruski rat protiv Ukrajine ne\u0107e zavr\u0161iti „sutra ili prekosutra“, uprkos obe\u0107anjima predsednika Trumpa da \u0107e ga brzo okon\u010dati.<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de vojnih pretnji,od strane Oru\u017eanih snaga Ukrajine, onda ovde tako\u0111e morate biti realni. Sasvim je jasno da NATO ne\u0107e u\u0107i u direktan vojni sukob sa nuklearnom Rusijom. Ukrajina, s druge strane, ne mo\u017ee dozvoliti smrt toliko svog naroda da je ludi kremaljski ora\u010d spreman da baci u pe\u0107 rata. Pored toga, drugi diktator – Severna Koreja – obavezao se da mu pomogne u snabdevanju „topovskim mesom“. To je zna\u010dajno promenilo prirodu rata, daju\u0107i mu neke znake svetskog rata, i odlo\u017eio vreme njegovog kraja. U svakom slu\u010daju, Putin stalno pokazuje da nije usmeren na deeskalaciju, ve\u0107 na eskalaciju neprijateljstava.<\/p>\n
\u0160ta onda mo\u017ee da ga natera da promeni kurs? Jedna od mogu\u0107ih opcija je spoljna opasnost koja ne\u0107e do\u0107i sa Zapada, ve\u0107 sa Istoka. U tom kontekstu, Kina je geopoliti\u010dki igra\u010d koji mo\u017ee imati zna\u010dajan uticaj na Putina.<\/p>\n
I tu na scenu stupaju Sjedinjene Dr\u017eave i, posebno, isti Donald Tramp. Izgleda \u010dudno, ali Amerika, pod Trumpovim vo\u0111stvom, mo\u017ee igrati odlu\u010duju\u0107u ulogu u tome da Kina postane aktivnija u odvra\u0107anju ruske agresije.<\/p>\n
Same po sebi, Sjedinjene Dr\u017eave ne predstavljaju takvu pretnju Putinu i kompaniji da po\u010dnu brzo da smanjuju neprijateljstva u Ukrajini. Ali ako se Amerikanci ujedine sa Kinezima po ovom pitanju…<\/p>\n
Kina uvek pa\u017eljivo izra\u010dunava svoje postupke, poku\u0161avaju\u0107i da minimizira rizike i ne izla\u017ee se nepotrebnoj opasnosti. Kineski drugovi su verovatno svesni da Rusija nije samo sused sa kojim je mogu\u0107e pregovarati. Ovo je zemlja sa nuklearnim oru\u017ejem, koja, ako joj je korisna, mo\u017ee postati nestabilan element u svetskoj politici. Ve\u0107 je postao. I u tom kontekstu, Sjedinjene Dr\u017eave, uprkos svom tradicionalnom rivalstvu sa Kinom, mogu igrati va\u017enu ulogu u ube\u0111ivanju Pekinga da deluje u pravom smeru.<\/p>\n
Me\u0111utim, u ovom te\u0161kom pitanju ne mo\u017ee se osloniti samo na pretnje ili neozbiljne izjave, kao \u0161to to \u010dini Tramp u svojim \u010destim napadima na Rusiju ili Kinu. Naprotiv, da biste uspe\u0161no uticali na Kinu, morate delovati uzdr\u017eano, ra\u010dunaju\u0107i na dugoro\u010dne ciljeve i stvarne strate\u0161ke interese.<\/p>\n
Po pitanju ube\u0111ivanja Kine na svoju stranu, Amerikanci moraju da deluju udru\u017eivanjem snaga sa svim vode\u0107im zemljama sveta. Indija, Brazil, Meksiko, Turska, afri\u010dke zemlje i, naravno, Evropska unija. Sjedinjene Dr\u017eave imaju sve mogu\u0107nosti za to. Kineska spoljna politika je veoma pragmati\u010dna. Ako \u0161irok spektar dr\u017eava \u010dvrsto i nedvosmisleno stavi do znanja da njegova uloga u me\u0111unarodnoj politici u budu\u0107nosti zavisi od toga kako \u0107e odvratiti rusku agresiju, to \u0107e zna\u010dajno pove\u0107ati \u0161anse za njeno „odvezivanje“ od Rusije. Do danas nema takvog uticaja na Kinu.<\/p>\n
Ali \u0161to je najva\u017enije, u kontaktima sa Kinom, neophodno je ne samo prijetiti izolacijom ili voditi diplomatiju u stilu verbalnog „partnerstva“. Sjedinjene Dr\u017eave bi trebalo da budu spremne da ponude Kini stvarne koristi ako preuzme zadatak odvra\u0107anja Rusije.<\/p>\n
Da li \u0107e Sjedinjene Dr\u017eave biti u stanju da sprovedu takvu politiku bez naru\u0161avanja nacionalnih interesa, pitanje je za stru\u010dnjake. Va\u017eno je da shvatimo da Kina treba da ponudi alternative koje \u0107e prema\u0161iti koristi koje dobija od odnosa sa Kremljom.<\/p>\n
Ukrajina tako\u0111e mo\u017ee doprineti uzroku „povla\u010denja“ Kine na svoju stranu. Uzgred, ve\u0107 joj je pru\u017eena takva \u0161ansa ranije, ali je uzalud protra\u0107ila. To je bilo, podsetim vas, u vreme kada je predsednik Zelenski promovisao svoj „Mirovni plan“.<\/p>\n
Taj dokument, ako se neko se\u0107a, zasnovan je na klju\u010dnim principima kao \u0161to su potpuna obnova granica nezavisne Ukrajine, povla\u010denje ruskih trupa i ka\u017enjavanje odgovornih za ratne zlo\u010dine. Za Ukrajinu to nije bio samo predlog, ve\u0107 i izraz stava podr\u017eanog me\u0111unarodnim pravom i podr\u0161ke zna\u010dajnog dela svetske zajednice. Me\u0111utim, ovaj dokument je imao i veliki nedostatak: njegovu apsolutnu nepomirljivost u nekim aspektima, posebno zahtev za potpunom predajom Rusije. Takvi zahtevi su mirovni plan svesno nemogu\u0107e u bliskoj budu\u0107nosti. Te\u0161ko je priznati, ali sada je sve prili\u010dno o\u010digledno.<\/p>\n
U tako sumornoj pozadini, kineska inicijativa bila je od posebnog zna\u010daja. Sadr\u017eao je vi\u0161e od desetak ta\u010daka koje su, uprkos meko\u0107i formulacije svojstvene Nebeskom carstvu, dotakle klju\u010dne aspekte re\u0161avanja vojnog sukoba. Me\u0111u njima su poziv na prekid vatre, po\u0161tovanje suvereniteta svih zemalja, odbacivanje nuklearne eskalacije i pru\u017eanje humanitarne pomo\u0107i. Nije bilo ni\u010dega \u0161to ne bi zadovoljilo interese Ukrajine u kineskom planu. A ono \u0161to je nedostajalo u njemu moglo bi postati predmet \u0161iroke rasprave.<\/p>\n
Me\u0111utim, tim Zelenskog je kineski plan do\u017eivljavao kao prepreku potpunoj pobedi Ukrajine nad spoljnim agresorom. Ovaj stav je bio razumljiv u smislu mr\u017enje prema neprijatelju i \u017ee\u0111i za pravdom, ali je i demonstratornapravio strate\u0161ke pogre\u0161ne prora\u010dune.<\/p>\n
Kina, kao jedna od vode\u0107ih svetskih sila i stalna \u010dlanica Saveta bezbednosti UN, ima zna\u010dajan uticaj na me\u0111unarodnu politiku. Njegova neutralna, ali pragmati\u010dna pozicija mogla bi igrati klju\u010dnu ulogu u postizanju diplomatskog napretka. Na kraju krajeva, Kina aktivno odr\u017eava ekonomske odnose ne samo sa Rusijom, ve\u0107 i sa Zapadom. To mu daje priliku da bude posrednik, sposoban da ponudi kompromisno re\u0161enje prihvatljivo za obe zara\u0107ene strane.<\/p>\n
Me\u0111utim, umesto da poku\u0161a da uspostavi dijalog i prona\u0111e zajedni\u010dki jezik sa Kinom o zaustavljanju rata, Ukrajina je odlu\u010dila da se distancira od predlo\u017eene mirovne inicijative. Istovremeno, predsednik Zelenski je nepristrasno rekao da „ovo nije plan“, ve\u0107 samo, ka\u017eu, „samo ne\u0161to na papiru“.<\/p>\n
To nije bila samo gre\u0161ka, bilo je previ\u0161e. Nedostatak me\u0111usobnog razumevanja sa Kinom slabi \u0161anse da se ona uklju\u010di u aktivnu ulogu u mirovnom procesu. Ovo je posebno va\u017eno s obzirom na to da Kina ima potrebne resurse i uticaj da izvr\u0161i pritisak na Rusiju.<\/p>\n
Ne znam da li je „ta\u010dka bez povratka“ usvojena po pitanju spajanja ovog „Mirovnog plana“ sa kineskom inicijativom. Mislim da ne sasvim. Iako se \u010dini da su svi ve\u0107 zaboravili na „Mirovni plan“ Zelenskog, \u010dak ni on sam to ne spominje, ali sa Kinom se sve mo\u017ee razvijati po potpuno druga\u010dijem scenariju. Kina vrlo retko, gotovo nikada ne zatvara svoja vrata \u010dvrsto i neopozivo. Dakle, sve zavisi od toga da li Kancelarija predsednika Ukrajine shvata da je u takvim stvarima kao \u0161to je pronala\u017eenje na\u010dina za pravedan mir, nemogu\u0107e sve staviti u jednu „korpu“. \u010cak i ako je ameri\u010dki.<\/p>\n
Generalno, Ukrajina treba da poka\u017ee ve\u0107u fleksibilnost u diplomatskoj sferi. Naravno, niko ne garantuje da je Kina ta koja mo\u017ee ponuditi uravnote\u017eeno re\u0161enje o tome kako zaustaviti Putina, ali ni to ne treba u potpunosti odbaciti. Va\u017eno je da Ukrajina, Sjedinjene Dr\u017eave i druge zemlje shvate da se u re\u0161avanju ovog problema ne mo\u017eete osloniti samo na jednu stranu, bilo da je to Kina ili Amerika. Mudrost diplomatije, ka\u017eu, le\u017ei u sposobnosti tra\u017eenja kompromisa i proaktivnog delovanja. Postupaju\u0107i mudro i bez iracionalnih emocija, mo\u017eete brzo posti\u0107i dugo o\u010dekivani mir.<\/p>\n
Vladimir Putin<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U kontekstu o\u010dekivanja stvarnih koraka nove ameri\u010dke administracije, pitanje ko mo\u017ee da uti\u010de na ruskog diktatora Putina da zaustavi agresiju na Ukrajinu postaje sve relevantnije. Mnogi su svoje nade polagali u Donalda Trumpa. \u0160tavi\u0161e, sti\u010de se utisak – samo na njega. Ali da li je mudro staviti sve u jednu „korpu“? Na kraju krajeva, signali […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":32683,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[4485,1318,536,8,7,1680,4249,3962],"class_list":["post-32682","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-aleksandar-kosvincev","tag-donald-tramp","tag-kina","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-protiv-rusije","tag-si-djinping","tag-top-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32682","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=32682"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32682\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/32683"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=32682"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=32682"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=32682"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}