{"id":32606,"date":"2025-01-20T19:00:00","date_gmt":"2025-01-20T18:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2025-01-rat-u-ukrajini-unistava-tela-i-duse\/"},"modified":"2025-01-20T19:00:00","modified_gmt":"2025-01-20T18:00:00","slug":"rat-u-ukrajini-unistava-tela-i-duse","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2025-01-rat-u-ukrajini-unistava-tela-i-duse\/","title":{"rendered":"Rat u Ukrajini uni\u0161tava tela i du\u0161e"},"content":{"rendered":"

Rat u Ukrajini traje ve\u0107 deset godina, a uskoro \u0107e biti tri godine od ruskog napada na na\u0161eg suseda. Sukob uni\u0161tava gradove, domove, ali najvi\u0161e ljude \u2013 fizi\u010dki i moralno. Poljske nevladine organizacije pru\u017eaju im podr\u0161ku u okviru programa Polska Pomoc<\/em> („Poljska pomo\u0107“), koju finansira Ministarstvo spoljnih poslova.<\/p>\n

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, zbog rata, oko polovine stanovni\u0161tva Ukrajine pati od mentalnih poreme\u0107aja koji mogu zahtevati specijalizovanu negu, a svaki tre\u0107i ima simptome koji ukazuju na posttraumatski stresni poreme\u0107aj (PTSP).<\/p>\n

„Ne samo PTSP, koji je direktna posledica neprijateljstava, ve\u0107 i mentalno zdravlje u \u0161irem smislu tako\u0111e treba podr\u0161ku. Razvoj dece zahteva posebnu pa\u017enju“, ka\u017ee Nina Mocior, menad\u017eer za humanitarnu pomo\u0107 i razvoj u Caritasu Polska, koji projekat sprovodi u Ukrajini uz podr\u0161ku Poljske pomo\u0107i.<\/p>\n

U kontekstu poreme\u0107aja mentalnog zdravlja u ratu, postoje dva pokreta\u010dka mehanizma. Ako dete do\u017eivljava negativna razvojna iskustva, kao \u0161to su svedo\u010denje nasilja, direktno do\u017eivljava agresiju ili se odgaja u porodici u kojoj postoje problemi sa zloupotrebom supstanci, to obi\u010dno dovodi do smanjenja otpornosti, ili ukratko, mentalne otpornosti. Rat, zauzvrat, samo pogor\u0161ava ovo stanje, jer izla\u017ee ljude iskustvima koja preoptere\u0107uju njihov nervni sistem. Nisu svi do\u017eivljavaju traumu koja se shvata kao pretnja po \u017eivot ili svedoci opasnosti po \u017eivot, ali postoje doga\u0111aji sa kojima se nervni sistem mora suo\u010diti. Naravno, to ne zna\u010di da su svi u takvoj situaciji pogo\u0111eni mentalnom bole\u0161\u0107u, ali se pove\u0107ava rizik od poreme\u0107aja.<\/p>\n

„Sa takvim ‘klasi\u010dnim’ traumatskim incidentima, imamo problema sa integracijom iskustva kao se\u0107anja“, napominje Mozior. „Zbog toga su va\u017eni simptomi sindroma posttraumatskog stresnog poreme\u0107aja flashbackovi, nejasnost ovih se\u0107anja ili osetljivost na razli\u010dite podra\u017eaje. Sada imajte na umu da ako se ne brinete o takvim ljudima u uslovima dugog rata, onda oni uti\u010du na njihovo okru\u017eenje, njihove roditeljske vje\u0161tine ili sposobnost da funkcioni\u0161u u porodici pate. To \u010dini posledice oru\u017eanog sukoba za takve ljude jo\u0161 stra\u0161nijim i dugotrajnijim. „<\/p>\n

Tako se produbljuje spirala negativnog iskustva, koja je uo\u010dena u ukrajinskom dru\u0161tvu i prije eskalacije sukoba. Pored toga, toliko pa\u017enje se posve\u0107uje iskustvu rata da ne ostaje dovoljno za porodice pogo\u0111ene sukobom, veterane koji se vra\u0107aju ku\u0107i, osaka\u0107ene ljude ili \u010dak staratelje djece koji se sami ne mogu nositi s posljedicama sukoba, a zatim, da tako ka\u017eem, nose te probleme. Motsor nagla\u0161ava da je ovde va\u017ena hroni\u010dna priroda rata, koja traje ve\u0107 tri godine u trenutnoj akutnoj fazi, zbog \u010dega je skoro svaka porodica pretrpjela gubitke ili druge te\u0161ke situacije. Ovo nije samo iskustvo na prvoj liniji, ve\u0107 i stalni no\u0107ni vazdu\u0161ni napadi i alarmi koji pla\u0161e ljude koji \u017eive na naizgled sigurnim mestima iz no\u0107i u no\u0107, pogor\u0161avaju kvalitet njihovog sna i negativno uti\u010du na njihovo mentalno zdravlje.<\/p>\n

Prevazila\u017eenje toliko rastu\u0107ih problema zahteva terapiju traume, koja u po\u010detnoj fazi zahteva stabilizaciju ili smirivanje nervnog sistema. Ponekad je potrebno mnogo vremena da se do\u0111e do ta\u010dke u kojoj traumatizovana osoba po\u010dinje da prevazilazi negativna uverenja o svetu i ljudima kao pretnji. Boravak na sigurnom mjestu i zadovoljavanje potreba poma\u017ee u tome, jer je te\u0161ko zamisliti pobolj\u0161anje mentalnog stanja osobe li\u0161ene doma, koja se bori sa gla\u0111u, hladno\u0107om i nedostatkom novca. Ve\u0107 u ovoj fazi javlja se zadatak humanitarne pomo\u0107i, \u0161to olak\u0161ava potragu za takvim sigurnim mjestom, a ponekad i poma\u017ee da se barem djelimi\u010dno obnovi osje\u0107aj subjektivnosti.<\/p>\n

Nina Motsor govori o takvim centrima za podr\u0161ku porodici koji Caritas Polska<\/em> uz podr\u0161ku Poljske pomo\u0107i, otvorio je u Vinniciji, \u017ditomiru, Odesi i Harkovu, gde mo\u017eete na\u0107i ne samo stru\u010dnjake, ve\u0107 i mesto gde se deca mogu bezbedno igrati. Otuda naglasak na sigurnosti, uskla\u0111enosti sa pravilima za kori\u0161tenje skloni\u0161ta. Istovremeno, \u017eene mogu da se upoznaju, po\u010dnu da obnavljaju dru\u0161tvene veze, jer strah izoluje ljude jedni od drugih.<\/p>\n

„Deca ne prerastu mentalne poreme\u0107aje, anksioznost ili probleme sa neurolo\u0161kim funkcionisanjem i trauma ne nestaje spontano“, ka\u017ee Mocior. \u2013 Situacija u kojoj dete po\u010dinje da se vra\u0107a crtanju, crtanju, igranju sa vr\u0161njacima je terapeutska i veoma umiruju\u0107a za njega. Tada govorimo o stabilizaciji i zato u na\u0161im dnevnim centrima djeca ne samo da mogu raditi doma\u0107e zadatke, ve\u0107 i poha\u0111ati razli\u010dite grupe za podr\u0161ku art terapiji.<\/p>\n

Pored mogu\u0107nosti rada sa de\u010djim psiholozima, nastavnicima ili logopedima, ovde se odr\u017eavaju majstorske radionice i grupe podr\u0161ke za roditelje i staratelje. Oni tako\u0111e mogu da se sastanu sa odraslim psiholozima. U centrima nema psihijatara, ali tokom sastanaka identifikuju se slu\u010dajevi koji zahtevaju specijalizovanu pomo\u0107. Centar zatim upu\u0107uje osobu kojoj je potrebna pomo\u0107 kod deteta ili odraslog psihijatra. U ovoj aktivnosti va\u017ean je sistematski pogled na porodicu, koji se tako\u0111e suprotstavlja nasilju u porodici i zlostavljanju djece. Nina Mocior napominje da je veoma dragoceno primeniti i preneti iskustvo Poljske, gde su re\u0161enja za spre\u010davanje nasilja u porodici mnogo naprednija nego u Ukrajini, kao i svest o mentalnom zdravlju.<\/p>\n

Stanislav Brudnok iz Fondacije Srpsko-hrvatski <\/em>Tako\u0111e govori o teretu traume, koji se prenosi sa generacije na generaciju i uti\u010de na mentalno zdravlje. On napominje da se \u010dak i u Poljskoj danas ka\u017ee da se stigma Drugog svetskog rata ose\u0107a u drugoj, pa \u010dak i tre\u0107oj generaciji ljudi ro\u0111enih posle rata. Kao rezultat dugog rata u Ukrajini, kojem je prethodila pandemija COVID-19,<\/em> Odrasla je \u010ditava generacija dece koja prakti\u010dno ne znaju nikakvu drugu stvarnost, osim izolacije i straha, koji nisu poznavali \u0161kolu, sastanke sa vr\u0161njacima. Samo u Harkovu, koji se granatira skoro svaki dan, povre\u0111eno je 53 hiljade u\u010denika, a projekat podr\u0161ke je usmeren na njih, ali i Ukrajinci i Poljaci imaju koristi od saradnje.<\/p>\n

„Va\u017eno je u\u010diti o ukrajinskoj perspektivi i razmijeniti iskustva, jer je rat koji se odvija tako blizu Poljske za nas potpuno novo iskustvo, koje zahtijeva od nas da a\u017euriramo pristupe i stanje znanja, na primjer, o radu s djecom koja su do\u017eivjela traumatske doga\u0111aje“, ka\u017ee Brudnokh, isti\u010du\u0107i da je ovo znanje potrebno i u poljskim \u0161kolama koje poha\u0111aju desetine hiljada ukrajinske djece.<\/p>\n

Na osnovu takvog iskustva, Srpsko-hrvatski <\/em>organizuje rad sa decom i mladima koji rade kroz te\u0161ka iskustva i emocije uz pomo\u0107 predstava u obliku improvizovanog „pozori\u0161ta za reprodukciju“. Jednako su va\u017eni prostori, uklju\u010duju\u0107i skloni\u0161ta, gde deca ponekad provode nekoliko sati dnevno \u2013 \u010dak i na mestima koja su udaljena od linije fronta kao \u0161to je Ivano-Frankivsk u zapadnoj Ukrajini.<\/p>\n

Razorni uticaj traumatskog stresa, koji uti\u010de na mentalno zdravlje i vojnika u rovovima i civila koji \u017eive daleko od linije fronta, opisuje Sebastian Chmielinski, klini\u010dki psiholog i psihotraumatolog koji i sam ima vojno iskustvo i sara\u0111uje sa Vroclavskim „Kaleidoskopom kultura“ na projektima u Ukrajini. Nau\u010dne studije pokazuju da trauma mo\u017ee izazvati nepovratne psiholo\u0161ke promjene, au slu\u010daju djece, inhibirati normalan razvoj mozga. Jo\u0161 ve\u0107a i nepovratna \u0161teta uzrokovana je traumom u kombinaciji sa fizi\u010dkim ranama, \u0161to mo\u017ee dovesti do posttraumatskog stresnog sindroma, depresije i anksioznosti.<\/p>\n

„U takvim slu\u010dajevima mogu se uo\u010diti promjene u pona\u0161anju, pove\u0107anje rizi\u010dnog pona\u0161anja, ovisnost kao na\u010din prevazila\u017eenja hroni\u010dnog stresa“, ka\u017ee Khmelinski. \u2013 Promene u pona\u0161anju povezane su sa pote\u0161ko\u0107ama u kontroli emocija, agresijom. Mnogi ispitanici u Ukrajini prime\u0107uju da \u010dak i tokom povremenih sastanaka lako nastaju sukobi zbog sitnica. Stres tako\u0111e dovodi do nasilja u porodici ili samodestruktivnog pona\u0161anja, kao \u0161to su samoubistva me\u0111u veteranima.<\/p>\n

Khmelinski nagla\u0161ava da brzo otkrivanje poreme\u0107aja i odgovaraju\u0107a terapija omogu\u0107avaju oporavak, ali to zahteva dobro razvijen sistem dijagnostike i terapije, uklju\u010duju\u0107i farmakolo\u0161ki i psihoterapijski tretman.<\/p>\n

Paradoksalno, tokom neprijateljstava, vojniku je lak\u0161e da se nosi sa stresom koji se javlja u situacijama koje imaju odre\u0111eni okvir i zahtevaju odre\u0111eni automatizam akcija. Ovaj okvir pru\u017ea neku vrstu podr\u0161ke, uklju\u010duju\u0107i psiholo\u0161ku podr\u0161ku, koja nestaje \u010dim se neprijateljstva zavr\u0161e. Zato Ukrajina ve\u0107 mora da se pripremi za povratak ku\u0107i stotina hiljada veterana, koji \u0107e morati da se ponovo prilagode \u017eivotu u poznatom, a samim tim i bezbednom okru\u017eenju. Sfera psiholo\u0161ke podr\u0161ke, koje su mnogi Ukrajinci svesni, \u010desto bledi u pozadini pred \u017eestokim borbama na frontu.<\/p>\n

„Psiholo\u0161ki, moramo sebi re\u0107i da je ovo vreme mobilizacije i usmeravanja sve na\u0161e energije u borbu protiv ruskih okupatora, \u0161to dovodi do nedostatka prostora da se uradi ono \u0161to \u0107e se desiti kasnije“, ka\u017ee Hmelinski. „Tako\u0111e sam svestan da je ovo ‘kasnije’ jo\u0161 uvek neizvesno, ali, s druge strane, verujem da je neophodno pripremiti odgovaraju\u0107e programe ili projekte kako bi bili spremni da se brinu o veteranima i njihovim porodicama.“<\/p>\n

Psiholog napominje da je povratak vojnika u \u017eivot nakon rataTrebat \u0107e im puno posla koji \u0107e pokriti ne samo njih i njihove porodice, ve\u0107 i \u010ditave lokalne zajednice ili radna mjesta. Iskustvo Poljaka \u0107e tako\u0111e dobro do\u0107i ovde, koji, iako nisu u\u010destvovali u ratovima sli\u010dnim ukrajinskom, mogu pomo\u0107i u dijagnostici, razviti programe upu\u0107ivanja terapije i pru\u017eiti drugu specijalizovanu pomo\u0107. Nema sumnje da \u0107e biti mnogo potreba, jer ljudima koji su do\u017eiveli gubitak mu\u017ea, oca, dede ili sina \u2013 ubijeni u ratu, nestali \u2013 bi\u0107e potrebna pomo\u0107, a da ne spominjemo vojnike koji su pro\u0161li kroz ruske logore za ratne zarobljenike i pretrpeli fizi\u010dko i psihi\u010dko mu\u010denje. Kaleidoskop kultura ve\u0107 sprovodi projekat obuke socijalnih radnika i javnih organizacija koje su u kontaktu sa veteranima, njihovim porodicama i ljudima koji su do\u017eiveli gubitak ili zato\u010deni\u0161tvo.<\/p>\n

„Do\u0161li smo do zaklju\u010dka da je neophodno izgraditi sistem takozvane specijalne psiholo\u0161ke pomo\u0107i, koju pru\u017eaju ljudi kojima se obra\u0107aju oni kojima je potrebna“, ka\u017ee Hmelinski. „Ideja je da im se pru\u017ei odre\u0111ena dijagnosti\u010dka baza, da ih se nau\u010di kako da kontaktiraju te ljude, \u0161to u mnogim slu\u010dajevima mo\u017ee biti dovoljno, jer nisu svi ljudi koji su pre\u017eiveli rat potrebna pomo\u0107 specijaliste. Za neke, ova vrsta podr\u0161ke kontakt je dovoljan da obezbedi ose\u0107aj stabilnosti i sigurnosti. Me\u0111utim, ovi radnici moraju imati znanje da utvrde da li je osobi potrebna pomo\u0107 stru\u010dnjaka i biti u mogu\u0107nosti da ih uputi odgovaraju\u0107em specijalistu. „<\/p>\n

Stru\u010dnjaci i \u010dlanovi nevladinih organizacija koji rade u Ukrajini nagla\u0161avaju va\u017enost psiholo\u0161ke i psihijatrijske nege u naj\u0161irem smislu \u2013 od podr\u0161ke deci daleko od linije fronta do vojnika koji se bore protiv ruskog agresora. Oni nagla\u0161avaju da trauma i nasilje nisu ograni\u010deni na ratne doga\u0111aje, ve\u0107 se na kraju pretvaraju u agresiju i nasilje u porodici, koji ostaju u dru\u0161tvu godinama i generacijama nakon sukoba.<\/p>\n

„Poku\u0161avamo da radimo sa ukrajinskim stru\u010dnjacima ovde i sada, jer su to humanitarne mere za pobolj\u0161anje trenutnog stanja mentalnog zdravlja dece, adolescenata i odraslih, ali istovremeno razmi\u0161ljamo o problemima koji se ve\u0107 pojavljuju i koji \u0107e postati jo\u0161 o\u010digledniji nakon odre\u0111enog vremena“, ka\u017ee Stanislav Brudnokh. „Nakon zavr\u0161etka aktivnih neprijateljstava, Ukrajina \u0107e se suo\u010diti sa novim izazovima, povratak iz emigracije, demobilizacija vojnika, povratak veterana, osoba sa invaliditetom, a posledice i uticaj ovog rata \u0107e se ose\u0107ati decenijama koje dolaze.“<\/p>\n

Zato je toliko va\u017eno implementirati programe pomo\u0107i koji odgovaraju trenutnim potrebama, kao i akumulirati znanje i iskustvo koje \u0107e u budu\u0107nosti postati od neprocjenjive vrijednosti ne samo u Ukrajini, ve\u0107 iu Poljskoj.<\/p>\n

Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n

Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n

Originalni naslov \u010dlanka: Wojna w Ukrainie niszczy cia\u0142a i dusze<\/a><\/em><\/p>\n

Ovaj \u010dlanak je pripremljen u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova Poljske u okviru programa Poljska pomo\u0107.<\/em><\/p>\n

Ruski ratni zlo\u010dini<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Rat u Ukrajini traje ve\u0107 deset godina, a uskoro \u0107e biti tri godine od ruskog napada na na\u0161eg suseda. Sukob uni\u0161tava gradove, domove, ali najvi\u0161e ljude \u2013 fizi\u010dki i moralno. Poljske nevladine organizacije pru\u017eaju im podr\u0161ku u okviru programa Polska Pomoc („Poljska pomo\u0107“), koju finansira Ministarstvo spoljnih poslova. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, zbog rata, oko […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":32607,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[564,258,7,3962,587],"class_list":["post-32606","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-mentalno-zdravlje","tag-poljska","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-top-vesti","tag-ukrajinsko-poljski-odnosi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32606","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=32606"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32606\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/32607"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=32606"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=32606"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=32606"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}